kada sam se probudila, sneg se već otopio. mrzim ta svoja stanja padanja. ali jbg dešavaju se i meni kao i svim smrtnicima...što ne znači da je to trenutak da me napuste moji -mojom glavom  napravljeni likovi. tako bezočno. mislim ako su i pomislili da je kraj moga sveta, zar nisu imali toliko vere u mene, zar nije nikome palo na pamet a proveri da li dišem da li mi srce ipak lupa. izdajnici. svakako ih treba naći i vratiti. kazniti za neveru. AAAAaaaa toliko sam bila besna. sve je to posledica novogodišnje histerije i panike. ti porodični praznici su drama za svakog odraslog čoveka. celu noć sam ih tražila. nisam mogla da zvrckam te drugare pisce da ih pitam da li su se uvalili kod njih, ili da li su čuli, da li su otišli kod nekih nepoznatih ili onih samozvanih ili onih lobi pisaca. da li su ostali zajedno ili su se podelili....oooh siroti moji likovi! osuđeni na mene morali su se boriti za sopstvene pisane živote, menjala su se moja labilna osećanja.

našla sam ih u rano jutro. spavali su. nisu se nikome uvalili, bili su na ulici pored nekakvog kontejnera koji je delovao sveže ugašen, smrznuti i polu-živi. 

- izdajnici!- viknula sam- pobegulje! vraćajte se u priču! božić, nova godina glamurozne haljine, šampanjac i poljupci, ajde, dižite se!

polako jedan za drugim su se budili, i gledali me jednako neprijateljski kao i ja njih. malecki kao liliputanci sedeli su nepomično na svojim mestima.

- I šta sad?Bauljamo kao nekakvi beskućnici? bez ideje gde ćemo šta ćemo?- Kler je zveckala zubima od hladnoće utopljena u beli sneg u beloj kratkoj ekološkoj bundici.

- Kada smo izgubili stvoriteljku. sada znam kako se osećaju ljudi kada izgube veru ili izdaju svog stvoritelja. - Mara je grejala ruke iznad zapaljenog kontejnera. . Ajde, dodaj malo vatre - dreknula je na Zmajolikog. I on je bljucnuo još malo vatre u kontejner.

- Kad vam kažem ona nije mrtva. Nije mrtva. To je samo patetični pokušaj da privuče pažnju, ili ukrade vreme za sebe. - i pored ove opaske, Leš je zapravo jedini imao vere u moj život kao umetnika i pisca . - Lepo sam vam rekao, ja znam da prepoznam kad je neko mrtav. A ona to nije, i tačka.

-Ti si je ubila!- Kler je šutnula malo zaleđenog snega u pravcu Mare.- Japijevko!

- Ja?! Ja! Hoćemo toga da se igramo, dobacivanja sa grižom savesti! To znam lepo da je omiljeni sport svih bolida bez svesti! Šta sam joj ja uradila loše?! Ja sam samo pokušavala da dam sve od sebe tamo gde se od mene očekivalo, a to je sistem. rad u sistemu. I time posao kopirajterke. A to je lep posao. I njoj se dopadao. - Mara je dreknula preko zamagljenih naočari za vid.

- Aha. Baš vidim.- Kler je čučnula bliže vatri.

- Ja sam joj samo dala polet i čvrstinu. a šta si ti, majke ti, šta si joj ti dala junakinjo nikad snimljenog scenarija?!

- Sve ima svoje više razloge...ko zna zašto je to srećna okolnost...- rekla je Kler više za sebe

- Lik koji je čist proizvod devedesetih pa malo izdeformisan u šatro nešto bolje, bivša sponzoruša, sadašnja decentna brineta! Stvarno je progovorila kroz tebe, mudro i didaktički

- Devojke, lakše, dajte da se smislimo šta ćemo sada bez stvoriteljke...dok nam se ne vrati...- romantično je uzdahnuo Leš i prišao vatri da se ogreje u nadi da će ponovo naći svoju bit pa time i svoju radnju i svoj smisao.

- Ja sam lik izgrađen kao posledica kritike jednog jezivog perioda-Kler je vrtela glavom tako da joj je pramen pao na čelo. - i jednog jezivog režima. Kao posledica stava! To sam ja! Lik koji odražava politički stav!

- Jeste samo si isticala sise i jebala se i drogirala se u prvom scenariju, - dočekao je glumac svojih pet minuta. - a sad ovde se vučeš sa kamerom po gradu i kao tražiš se, a ustvari tražiš kome da se uvališ. Neviđen ti je i smisao i kritički stav odslikan u ličnosti sa podvučeno: čizmama na dugim nogama...

Zmaj je bljucnuo još malo vatre na kontejner.

- A idu praznici...- setno je spustio svoju izraslu prefarbanu kosu leš preko ruke, grejući se na kontejner koji je goreo.

Ležala . Lepo tako olupana sa svih strana pocepana po šavovima. I uošte.
-Šta ćemo sad?- pitala je Kler fotografišući moje telo koje je na snegu napravilo mrlju dok se hladilo.
- Pa nećemo valjda i mi sada da nestanemo? - zabrinula se Mara
- Ma jok, folira se. Umem ja valjda da prepoznam kad je neko stvarno umro.- Stručno se postavio Leš.
- Jeste probali oživljavanje?- Kler me je držala za ledenu ruku.
- Slušaj iznutra- obratio je pažnju Leš. Svi su se nagnuli i pokušavali nešto da čuju dok je sneg pravio buku padajući preko mene.
- Ako je mrtva mi onda više ne postojimo. A mi postojimo očigledno.- Kler je insistirala na mom postojanju.
- Hajde da je napustimo- rekao je Zmajoliki. Postoje sigurno druga mesta gde možemo bolje da budemo.
Gledala sam kako tako majušni i divni nestaju u gustim pahuljama.
Hodali su u grupi pokušavajući da izbegnu velike cipele, točkove kola i autobusa, bez snage da porastu, sve više se stapajući sa ništavilom.

"Aaaaah!" padala je Kler u ponor sopstvenih strahova i nadanja. Padala je Kler raširenih ruku, otvorenih očiju koje su se providele kroz velike naočare za sunce padala je u bolju budućnost. Uplašena pred vrtoglavim kolutovima mogućnosti. Ako smisli šta bi tačno radila u životu možda bi i bila uspešna? Ako bi bila uspešna možda bi i zaradila novac? Svoj sopstveni? Puno novca? Možda bi se obogatila? I onda uložila pare u prave stvari, a možda bi usput dok se bogati možda bi joj se od siline tog silnog novca poremetila percepcija pa bi izgubila reper za pravo i lažno! Oh! Kako je sve teško i komplikovano! Aaaaaaaa....!!!! padala je Kler u svoju neizvesnu budućnost koja bi možda mogla i biti uspešna, šta god to značilo.
Mara je kuckala i vredno radila za svoju budućnost. Uglavljena u korporaciju kao jedan snažni šraf. Škripala je mašina na mestu gde je Mara zgazila leša. Ustala je besno od svoje pisaće sprave.
- Zašto škripiš da me mučiš i nerviraš! Ti si Leš, već si mrtav, kakve veze ima dal sam te zgazila ili preskočila? Šta hoćeš od mene?
-OOooo Maro, ambiciozna mlada ženo, nije lepo tako se ophofditi prema Leševima. Naročito ne u zemlji u koja neguje kult mrtvih. Mnogo je strašnije pregaziti mrtvaca nego pregaziti preko živog čoveka.
- E pa meni nije. Baš me briga i za prošlost i za mrtvace i za sve što se desilo pre mene. Samo me zanima gde mogu da stignem. A Gazim brzo i lako i ne gledam kuda hodam. Nisam te pregazila zato što sam zla, nego nisam ni videla da sam te pregazila namestio si se. Šta da ti radim.
Glumac je dobijao batine od nekog kriminalca kome je dugovao pare ,koje je pozajmio još pre mnogo vremena kada je bio siguran da će ga zvati holivudski producenti pa će imati i više od onoga koliko kamata može da mu poraste. Zmajoliki je zapalio a zatim udisao svoj rep.
"Sve sami narkomani, leševi i luzeri. " Prošla je pored njega na ulici Mara kao da ga ne primećuje.
BAM ispred nje je o zemlju bučno udarila Kler.
- Hej vidi, zmajoliki! - mahnula je Kler Zmajolikom.
- Hej vidi, radila sam ceo dan, imala raspravu sa Lešem koga sam pregazila i jedino što želim je da se ubacim u kadu i naspavam.
- Jedan koktel pre kafe- povukla je za suknju Kler.
Tamo gde su se zaputile na ćošku ulice ležao je prebijeni glumac a unutra kontraverzni biznismen, vlasnik lokala koji upravo ulazi na novu srpsku političku scenu častio je svog podređenog za to što je uprljao ruke glumcem...

Slušalice na ušima, sredom se vozim sa Sonjom Rajin. http://www.nrbg.rs/content/view/page/399 dok sedim na Terazijama i žmirkam u sunce kroz prozor i razmišljam o tome kako sam se blokirala i uopšte ne mogu da napišem seriju na način na koji sam zamislila da treba da se dogodi u scenariju- tj na papiru, tj u kompjuteru, koji ću ovog meseca nadam se napokon isplatiti... pa možda ako se planete poklope i u realizaciji ona isprati taj neuhvatljivi tkz duh....hm...ali imam nešto što druge keve spisateljice koje moraju da rade da bi imale plate nemaju imam Maru. Koju sam lično izmislila. Mara je kopirajterka i mlada je i ima 24 godine i puna je entuzijazma i ima snage da bude duhovita i sveža. Tako da Mara vredno već par dana popravlja moj scenario, prvih 5 epizoda i super ih je sredila. Divno je imati sa sobom te mlade uredne devojčice. Ja nikad nisam bila takva. I to mi je malo žao. Lažem da mi je žao.

- A kad će mene juriti Mara, sad kad si joj zadala da piše tu seriju? - Buni se Zmajoliki. - Potpuno sam besmislen. A ja sam pola zmaj pola čovek! Nastao iz mutnog Dunava, od 40 godina starog šarana! Veoma sam važan! Važniji sto puta od neke tamo serije.

Kler je izašla kroz odškrinut prozor moje kancelarije na svežinu današnjeg popodneva. Imala je čizme sa štiklom i veliki dekolte jer njoj zima ništa ne može. Otvorila je usne taman da bi osetila paru koja izlazi iz njene izmišljene unutrašnjosti. I velikim korakom krenula u lancanje. Kler svojim landaračkim koracima sa fotoaparatim i malom kamericom veličine njene šake. Velikim naočarima za sunce, smucanje...po bljuzgavici. Za to vreme, suštinski ja sam radila za sve njih. Te blejačice uvek deluju da bolje prođu, ali njima je do lancanja i blejanja isto kao vrednima do posla, a ok je ispunjavati želje kada si u mogućnosti, u poziciji stvoritelja, u kojoj sam ja. Na primer, sad i ovde.

- Šta se praviš?- isprečio se glumac.

Kler ga je elegantno zaobišla, povučena višom silom za lancanjem i prostranstvom. Samo da hoda i ima prostranstvo oko sebe, ne mora nikakav sadržaj da se događa, samo prostor i pokret kroz prostor, eto bilo joj je do toga.

Leš je kovao podli plan u ulazu neke stare zgrade, prerušen u beskućnika, besmrtan i bezobrazan( čitaj beskrupulozan), i gubio je snagu sopstvene mrtvoće jer se dugo nije ništa strašno desilo.

Zmajoliki je plivao kroz ledeni Dunav. Ubiti Leša...da bi oživeo...to je trebalo smisliti kako...i kome dati da to učini u ovom talasu...

- Ma već ti pišem seriju! Ma nema šanse! Mrzim hladnoću, ostavi me u mojoj kancelariji! Pa ne mogu ja sve i sama!!!- ljutila se Mara. Ali ako je ona glavna ličnost, moraće da podnese teret svoje važnosti. I tako smo stavile pauzu na seriju i krenule na Leša.

...ništa se nije razvijalo po planu. konkretno što se bloga ticalo planovi su bili, da prvo neko drag i raspoložen nacrta moje junake kako bi njihov život otišao malo dalje u pravcu materijalizacije. Onda sledeći korak je bio da se tako nacrtani objave u Kvart magazinu. Ništa. Ok. Zato sam obrisala prašinu sa te sveske i otvorila je. Pa šta pisano ili crtano važno je da je živo.

Prvu sam prstima izvukla Kler. Ona je nekako najdraža ostala iz prošlog turnusa i onda sam je tako uspavanu- jer moji junaci su spavali zimskim snom, pažljivo prošla nečim što je ličilo na četku praška.

MMMMM rasteglila se malena junakinja na mom dlanu.

- Nismo bili u novinama? - odmah se razbudila i sela na ivicu mojih današnjih misli

- Ne, nažalost, ništa od toga.

- Šta ti je sa mislima, skroz si se zapeljala. - gledala je zevajući u moje ogromno sivo klupko.

- Ništa, sad ćemo da se raspetljavamo.

- Opet ćeš sad da se nešto disciplinuješ? - palila je cigaru.

- Da-da, znam da sam dosadnić , ali šta da radim, tako je pa je tako.

- I šta ćemo sad? - bila je raspoložena za priču Kler.

- Nemam pojma .

- Pa što si me probudila?- stvarno je ineteresovalo.

- Da bih se nešto radovala. Zato. - to je bila istina. - Da bih iscedila iz sebe nešto duhovito. - i to je bila istina. - Da bih malo putovala....negde...

- Ajmo ! - Bila je spremna, uvatila je moj prst i povela me do ivice mojih misli. Kako je ivica mojih misli zapravo kraj moga sveta, nas dve smo stajale gledajući ponor spoljnog događanja i pustile da nas vetar razduva. Ta bolna činjenica da prostor i ja više nismo jedno, vratila se kao sećanje na jedno od najsurovijih saznanja iz najranijeg detinjstva. Nemoć da utičem na struje spoljog sveta, koje ne mogu da sprečim da utiču na mene, uf, da hajde da se nešto smejemo. Zamolila sam Kler, koja je stajala samnom zarobljena između zapetljanog zastrašujueg klupka koje se ljuljuškalo u meni i hladnog vetra sa ivice mog sveta. Kler je dunula šiške sa lica, i popravila karmin. Zatim je vrhom cipele, šutnula Glumca, Zmajolikog, Maru i Leša, sve sa velikim slovima jer sve to su bila njihova imena. "Alo!" pobunili su se. Ali suštinski bilo im je drago da su probuđeni. I počeli smo da kujemo plan kako da nađemo nekog da nas sve nacrta. Da se smejemo i smišljamo šta bi sve moglo da se radi. Tako je i sinulo sunce danas, odjednom. To sam ja uticala na spoljni svet. Uf dobro je, znači ipak može.

- Daj sad da radimo nešto, -vredno je sela Mara za moj kompjuter i počela da raspisuje seriju koju upravo pišem. Al to je već u drugom fajlu.

Izdajnice! Izdaja!Izdaja! Skandirala je cela ekipa.
Čekajte, stanite! Moram da zaradim novac, da napišem nešto novo, lepo, da onda na miru nastavim da vežbam šlajfnu dnevno, opet ćete imati život. Spavajte sad malo.
MARA: Ona hoće da nas zamrzne, ko Diznija.
LEŠ: Hoće da spavamo u sred leta! Bar da je zima!
Samo će mi malo pući glava pa moram da pauziram, ali sam se dogovorila sa Miom David da vas objavim dosada napisane u magazinu KVART
KLER: Recikliraće nas?
Daću vam novi život, za neko vreme, videćete, biće vam, divno. i Dizajnirano- totalno.
Zmajoliki je ćutao. Glumac je vrteo jo-jo u ruci.
Nisam vas ostavila, videćete, časna reč. ...nosim vas sa sobom...

Kler se motala po gradu. Ja sam sedela u firmi i pakovala neke adaptacije...šta god...mislima u reci Savi. Ceo celcati dan. Kler je ćutala onoliko koliko ja nikada ne bih. Gledala je u budućnost. Čekala trenutak da se ukinu vize da počne da šiba, levo desno, bez obaveze, bez prtljaga, bez ikakve veze za bilo čim i bilo kim.

Taman kada je pomislila na vezu javio se glumac.

Zašto si takva, zašto me izbegavaš i nećeš da me primiš u priču?

Zato što sam u drugoj priči, rekla je Kler. I to je bilo prvo što je rekla tog jutra.

Kotrljali su se točkovi raznih sredstava za prevoženje, odvoženje dovoženje, veslala su vesla leteli avioni i okretali se helikopteri a ja sam kao zatočenica u zatvorenom prostoru disala na škrge.

Možeštitomožeštito hrabrila me je Mara. I radila vredno umesto mene mojim rukama. To je uradila sve tako što je iz moje glave u kojoj inače živi, uveličala sebe i provukla svoj3e ruke kroz moje i krenula da šiba prstima po tastaturi i razmišlja umesto mene toliko je uzela kontrolu nadamnom da kada sam otišla do wc i krenula da perem ruke i bacila pogled na ogledalo zgranula sam se kad sam videla da nemam 25 godina. ZGRANULA. Oterala sam brzo Maru da nastavi da radi svoje. Ona je odmah vrisnula glkasno AAAA! na Leša koji je preplašio po zadatku, sve su tako glumili da me ne sekiraju, a onda je Zmajoliki pustio svoj reptilski glas i pitao, a šta je sa banerom koji treba da ti naprave?

Napraviće ljudi, ne mogu, rade, stiže baner....kolko sutra.

Beli zec je skakutao u mestu sa štopericom, i ja sam morala da potrčim za njim. Ekipica je ostala iza ogledala , sa mojim odrazom al onim koji nisam videla, onim od 25. Ja sam ponela sa sobom svju priču koja je sve više postajala zlatna.

Mara je lagano hodala gradom. Korak po korak. Bila je zadovoljna mojom odlukom da se malo bavim popularisanjem bloga. Zamišljala je šta će joj se desiti kada postane poznata. Ona je imala ideju da bude poznati kopirajter, ali ovako, kada ja proslavim ovaj blog kako planiram, ona će postati poznati lik. A možda je to važnije nego da bude poznati kopirajter. Jer lik je lik, a profesija profesija. Mada lik nije ličnost, a ličnost je povezna sa profesijom. Joooj. Dal' je dobro da bude poznata na taj način? Brine se Mara. Kler se potpuno podigla. Zna sve šta i kako. Stavila je svoje tamne naočare obukla svoj mantil, platila ulaznicu u zo vrt ( zo je namerno ja jednim o. tačka) I stala ispred kaveza sa Panterom. Panter je gledao svojim panterskim očima, tužno i opraštajuće. Nije mu smetalo što ga je izdala, što ga je zatvorila, što ga je bez ikakvog razloga spakovala iza rešetaka. Znao je on da će doći po njega kazna. Za sve. Ali ako je mogao da zamisli da poželi kako da je primi, verovatno ne bi ni sam mogao da smisli bolji način nego da ga izda Kler. Sve se to čitalo u njegovim očima, i time je ova ljubavna tema dobila jako filmski jako tragičan ton, karakterističan za romane i kniževnost, a neprimeren blogu. Ali šta je tu je.

Mirisala je Mara gradski vazduh pun sranja i smoga i prljavštine, unosila ga duboko u sebe kikoćući se sama sa sobom. Pored nje je ruku pod puku hodao Leš, da- da, pomireni u slozi na istoj strani oprostili su se jedan drugom i hodali su kao najbolji drugari.

Kler je za to vreme u Zo vrtu gledala i dalje oči Pantera i setila se Bagire i knjige o džungli i svog teškog detinjstva samo sa mamom i prišla je kavezu, iz džepa izvadila mali privezak pištolj koji je skinula sa Nensinog vrata dok je lutala po internetu

a zatim ispalila metak u jedan deo na kome je delovalo da će otvoriti vrata ako se tu puca pištoljem, drugi, treći put i kavez se otvorio i nastalo je vrištanje, urlanje i histerija a Panter je slobodno u par skokova bio u svojoj vili na Dedinju, i bio ponovo čovek. U već pomenutom raspoloženju, Kler je ovu priču okitila na sebe. Pošla lagano ka Mari. Razmišljala o džungli i bilo joj krivo što nije u nekoj svetskoj metropoli. Gde bi se osetila da je sve dovoljno veliko za nju.

Dakle, taj ogromni pacov sa preoštrim zubima se sa senke kezio na mene u sred noći. Bila sam sama u horor filmu igrom slučaja i da bih zaštitila svoje junake upakovala sam ih u biblioteku. Tačnije u ono što je ostalo od moje biblioteke. I tako je ta senka nadvila svoje zaražene zlom zube na mene prosula tokom noći. Bilo je nečeg toliko sablasnog da je Leš zaspao. Lepo zaspao jer nije imao koga da plaši.

Mara je cvilela da je vratim u njenu priču. Optuživala me je da se ne ponašam pristojno niti u skladu sa mojom ulogom majke u privatnom niti stvoriteljke u stvaralačkom životu. Kler se sakrila iza nepročitane Doris Lesling i snimala kamericom moje plašenje senkamau sred noći. Ne sećam se kada sam zaspala ali znam da sma u snu jasno raspoznavala mrtvac3e koji su me posećivali, bila je tu baka koja je bila zadovoljna što živim u njenom stanu i bila je tu moja drugarica koja je pre par godina izvela zajeban umetnički performans skočivši sa svoje terase, i tako je promenila dimenziju. Ja sam se popričala sa obe, ali sam ih zamolila da se sklone od mene, jer kako malo spavam tako sam tankih živaca i malo mi se vraća moja paranoja kojoj sam veoma skolna. Mara je iskočila i izvikala se na obe, rekla je, šta će biti sa nama, ako krene da paranoiše bićemo neki jadnici! A vidi koliko smo lepi! Rekla im je takođe: Mi ne diramo vašu dimenziju, nemojte ni vi našu!Zmajoliki je zainteresovano umanjen leteo oko moje glave. Glumac je pokušavao da se ubaci u scenario koji sam pisala te noći, ali nisam mu dala, a ove dve iz sveta mrtvih su otišle čim sam se probudila. Senka se polako gubila jer jer svitalo i sunce je razlagalo po zidu. Puno sam se istrošila od straha. Onda sam skupila moje blog junake i obećala, sad ću da smislim kako ću ih proslaviti.... Kler me je snimila čisto da me ima u šaci- ako krenem da vrdam. I tako ksam krenula u akciju marketinga sopstvenog bloga.

To sam ja. I šta sad da radim sa tim.

Tako je Mara stajala prestrašena ispred velike sive zgrade. Sve je bilo crno i beli i sivo sem crvene krvi koja je pretila da će preseći sliku.

Velikom senkom u obliku pacova nad njom se nadvio Leš bez nekog normalnog racionalnog razloga. Heo je samo da plaši. Da se Mara oseća kao da je u PMS-u, kao da je u horor filmu, kao da je alkoholičarka i da ima halucinacije. To se dogodilo od mog noćašnjeg postojanja iz dnevne sobe . Dakle taj pacov je pretio...

Njegova gadna njuškica se protezala po zidu a zubi su se kezili sve tako gadno da je i meni u sred noći krenula jeza niz leđa. Iza mojih leđa prozori su lupali od nema pojma čega, od neke nepostojeće promaje dok mi je dete spavalo u drugoj sobi, a pas glockao mirno kosku kao da ništa ne oseća....stvoriteljka tj ja je pisala celu noć. Izvinjava se pratiocima ovog laganog štiva trenutno joj je glava teška a junaci prestrašeni i neurotični od posledica malo vina, nešto gibanice i puno kafe...sutra se planira verovatno nastavak horor priče ali koncentrisano i pažljivo. Gorki ukus laganog štiva obećava da vas preseče u grlu. Ko sme neka spava noćasssssss........

Ok. Moje noge su se kretale predelima nepredviđeno velikim i dalekim. Daleko sam zapucala da stignem. Ne naravno izvan okvira okrugle zemlje, jer nemam potrebnu opremu. Ali tu po planeti DAM DAM DAM ogromne guliverske noge su treskale po prašini!!!! Prašini prljavštine, pustinje, arapskog sveta, po prašini mog televizora i kompjutera, kotrljale su se kao mace ispod kreveta, kao mace iz proleća po zelenom lišću, te moje noge toliko su letele na sve strane da svuda stignu da napune oči sa svim predelima koje moram da vidim tokom života. Toliko mi se putuje.

Ne sekiraj se draga stvoriteljko, tešila me je Mara i prevodila je sa engleskog jezika umesto mene danas ceo dan rečenice o tome koji su sve zdravi sastojci u raznim slatkišima. Ja sam zato mogla da ceo ovaj isti dan plutam odsutno. Mara je zatim ustala i skuvala kafu, da ostane budna. Onda dok je mućkala smislila je da iskoristi moju dekoncentraciju i dok kuva kafu pobegla sa posla uskočivši u kadu u sred dana. Da uživa u samoći! To mogu samo studentkinje i slobodne umetnice, da napune kadu u sred dana i da se kupaju opušteno. Tako je Mari , raspuštenoj u sred dana u kadu u koju je uskočila dok je mućkala kafu na poslu, a sve to može pošto smo u blogu a ne u realnosti, uskočio i Zmajoglavi da joj pokvari uživanje u samoći, da se zabavi i da je i voli malo....i tim potezom pretvorio je današnji blog u po malecko erotsku priču koja će živeti ceo vikend. Ubacio se Zmajoliki kroz prozor i jednim potezom- jer preciznost je u tom prvom potezu, zavukao svoju reptilsku ruku u vruću vodu, Mara se kupala u sred dana u vrućoj vodi, i ćapio je kandžama i krenuo da je nosi na oblak. Mara, već iskusna u ovom mažnjavanju mu je izvukla prstima zmijski jezik i cepajući se od smeha, pocepala mu i zmajevsku košuljicu, koja će završiti u nekoj narodnoj epskoj pesmi o junaku koji će se tek roditi. Kler me je alarmirala da se stvari otimaju kontroli, što niko ne bi očekivao od nje- tu količinu odgovornosti, a onda sam ja, umesto da spašavam stvar sa Zmajem i Marom, uzela u ruke jedan ogroman mač, napravila se na princezu, nabacila veo preko glave i sela na belog konja. Stigla do tog dvorca obraslog ružama i trnjem i pokidala svo rastinje veoma preciznim potezima, svukla sve što mi je stajalo na putu, zapretila Zmaju koji je bljuvao vatru držeći u drugoj ruci Maru da mu ne pobegne dok obavlja ulogu u ovoj priči, i sve to tako samo da bih ćapila tog koga volim. Crvene latice ruža i kapi krvi od trnja padale su kao konfete u obliku malih srca na nastavljeno kidanje Mare i Zmajolikog u prostoru između oblaka i oblaka, i cepala su sena dva dela prelazeći preko oštrih kandžica životinjica sa zemlje koje su pružile šapice da maznu malo ljubavi i za sebe te ljubavi koja se pripremala da se razvuče ovog vikenda po venama. Začinjena fantazijama, sa art direkcijom na zabavno, na duhovito, na slučajno da liči na merlinku, na telo ...

Vežba za gađanje! Pogoditi paradajzom glumca ili Pantera. Zaplet je u sledećem. Ko vidi glumca ne vidi Pantera i obrnuto. Tako da ako vidiš Pantera a hoćeš da pogodiš glumca ti ustvari gađaš u vazduh. Ustvari gađaš na slepo , tj boriš se i ti sa nevidljivim. Na osećaj. Kler se obukla i izašla na ulicu. Nosila je i dalje svoju bolest na licu. Depresiju od bolesti. A dan je bio dug-dug. Stvoriteljka odnosno ja bila je razvaljena od slabog spavanja. BUDISEBUDI, razvlačila mi je lice Mara, tuku se već dva nastavka, neće ništa ostati od njih. Promeni ih. Učini im nešto. Neću. Neka se tuku. Dečaci su, oni to i rade inače. Idite u šoping. Budite devojčice, dala sam im nešto izmišljenih para da potroše u svom životu u mom blogu. Mara se uvredila. neću u šoping! To ne rešava probleme. Kler je sve u mantilu i štiklama legla u fetusni položaj i čekala da se Mara raspravi sa mnom i odluči. Ajde. Kao u bilo kom rijelitiju podelila sam im pivo, vino, cigare dala im na korišćenje vilu nekih bogataša sa bazenom, jer ja imam više moći od bilo koje produkcijske kuće, i ugasila kamere. Ne zato što će oni bilo šta nepristojno raditi. Nego da bi imali malo privatnosti ( šatro) a sve to zato što sam slabo spavala i okitila silna pakovanja. Leš mi se smejao u lice: AJde, ajde, dok nekog ne pregaziš nigde nećeš stići. A kad me pregaziš, moja si! Sablasan je bio njegov smeh. Oterala sam ga i zapretila mu. Devojke marš u šoping. Pa da sutra pravimo kombinacije! Dečaci, dosta! Na spavanje i puter na modrice da brže prođu. A ja lagano na punjenje BZZZZZZZZZZZZ

Zec sa štopericom je cupkao ispred mene. Ustala sam. Kad viudiš belog zeca sa štopericom, moraš da ga pratiš. Tu nema vađenja.

Draga moja Kler....tako je počela Marina ispovest. Draga moja Kler, tako starinski, kao nekakva scenografija sa krevetom od baldahina i teškim prekrivačima od brokata...mada ja ni ne znam kako brokat tačno izgleda ali zvuči kao nešto što sam zamislila, a danas je dan kada je važno da sve zvuči kao starinsko pismo koje nagoveštava šušteći ... da ćemo prisustvovati jednoj epskoj priči...kojoj nećemo prisustvovati- pošto nemamo vremena. Niko nema vremena da slušaepske priče. Ali pošto su one lepe ima se prava na trenutak u sebi napraviti osećaj tog zvuka koji ima taj ukus.

Kler je ležala pomalo bolesna i slomljena od čitavog događaja i razmišljala je kako da razreši svoj život. Uzela je kamericu u ruke i brišući suze rekla: Ne kapiram gde je smisao, ne kapiram gde da počnem. Ne kapiram kako da budem sigurna da je dobro stvarno ispravno. Ne kapiram da treba da se plašim pakla, jer kapiram da pakao uopšte ne postoji.

Mara je tiho izašla iz njenog stana, polako zatvorila vrata za sobom i krenula ka agenciji, da se vrati na posao. Iza nje, kao senka išao je Leš, koji je već neko vreme pratio u stopu. Svo to isto vreme ona ga je ignorisala. Ljut zbog tolikog ignorisanja, pretrčao je i stao ispred nje.

Namestio nogu da ga zgazi opet.

EVO TI EVO, evo, evo! Dosadno biće. Mrtvacu dosadni! Živni više, živni, živni, živni! Uplaši me! U(đi u neki horor trip! Ili se skloni! Leš je zbunjeno gledao a onda potišten otišao na svoju stranu. Na ulici kojom je prolazila videla je glumca koji boksuje sam sa sobom sa bokserskim rukavicama. Bacao se levo-desno kao da prima udarce kao u Fight club-u. Ispred njega szu stajala dva šešira.

Jedan za one koji navijaju za njega a drugi za one koji navijaju za nevidljivog protivnika.

Ljudi su zabavljeni ovom situacijom ostavljali jednako novac. Mara je sela u lokalni kafić umesto da požuri ka poslu i naručila čaj. Glumac se tukao sa nevidljivim sobom, i tukao i tukao. ako dobro da je Kler počela da vidi glumčevog neprijatelja. Bio je to Panter u svom ljudskom obliku, tukli su se zbog Kler, zbog njene pažnje i ljubavi. Obojicu je izdala, ostavila i prevarila a oni su proseći na ulici u sred ovog smorenog dana, toko prolaska Kiparskih navijača preko Terazija tukli jedan drugog. Glumac u očaju i Panter duhom, jer mu je telo bilo iza rešetaka. Onda je opet protrčao beli zec sa štopericom, i Mara je potrčala da stigne na šljaku. Odlučila je da oslobodi Pantera. Mnogo gori od njega su se šetali slobodno. A bio je dobar za zaplet ove priče koja da se podsetimo služi da bude lagano štivo u pauzi posla zaposlenih ili svejedno u pauzi besposlenih. Ukrašće alat iz agencije i kad padne mrak ide u zo vrt. Pa šta bude. A Kler neka se posle odlučuje. Ili neka snimi amaterski film, šta god hoće. To što je Mara odlučila da oslobodi Pantera bilo je zbog priče a ne zbog Kler. Jer priča mora da se zapliće....

Mara u Zološkom vrtu.

Tako se zove današnja epizoda.

- Kler siđi sa drveta i vrati se od pantera u Kler...vrati se u sponzorušu....samo se vrati u ljudski oblik inače će te pogoditi onim sranjem za uspavljivanje i uspavaće te i zatvoriti u kavez. Moooolim te Kler. Živećeš u smrdljivom zološkom vrtu, umesto u svojim omiljenim Paćoti cipelama. - Kler je samo tupo gledala iz krošnje Iz svog panterskog životinjskog obličja i povremeno oblizivala njušku. Ljudi na Kalemegdanu su primetili da se nešto čudno dešava i kada su shvatili da u krošnji kestena sede dva pantera i vrte repovima levo-desno...na dole...nastala je opšta panika! Majke su sklanjale decu, kučkari kučiće, narkomani drogu, umetnici ideje, svi su se povlačili, tj evakuisali, da bi izbegli sigurnu smrt koja im se činila da im je pretila od divljih mačaka...oni tj obični ljudi- posmatrači nisu znali da su panteri ustvari ljudi mačke, a to je zato jer nisu iz našeg filma, i zato su po kratkom postupku i zbrisali. Zo ljudi su zatim izašli sa svojim puškama za omamljivanje, lov i uspavljivanje i precizno pogodili oba pantera, tj pogodili Pantera i Kler, a zatim ih brzo preneli u kaveze jako male, jako male i neudobne za tako veličanstvene primerke životinja. Razdvojili su ih u dva kaveza.

Kler se probudila iz teškog dubokog sna, u daljini joj se činilo da čuje neku graju kako se približava a onda shvatila da spava na betonu sa svih strana ograničena rešetkama. Sranje, šta se dogodilo? Pokušavala je da se seti. Bila je gola musava i malo krvava, u ćošku kaveza je srdela neka raskomadana životinja, tipa ovce ili teleta. PU pljunula je i stresla se. Srećom da je napolju bilo toplo i srećom da je Kler imala perfektno telo i da je u prošlom životu kao u pesmi leonarda koena upoznala mnoge ljude bez odeće na sebi- tako da sem što se prestrašila od mase i rešetaka nije imala drugih problema.

Deca su na nju bacala bombone i smoki i štapiće od sladoleda. Majke su pokazivale prstom na nju zadovoljne da je takav jedan primerak bespomoćan a očevi su smišljali načine da je oslobode i spasu kada padne noć ne bi li možda ispali za trenutak heroji u njenim očima, pa ih možda tom prilikom pusti u te gaćice koje ni nema na sebi. Kada su obrnuli ceo događaj u glavi, većina njih je bila svesna da im ni podvig ne bi pomogao. Onda su i oni lepo pokazivali prstom zadovoljni da imaju pored sebe osrednje primerke ljudskog roda koji su im proizveli sasvim zadovoljavajuću klimavu porodicu.

Zo momak je glasno i ponosno govorio ispred kaveza: Ovo je primerak, sponzoruše iz devedesetih! U najgore vreme dok je narod gladovao, dok smo bili bombardovani, dok je ceo svet vodio rat protiv nas i dok smo mi ratovali sa svima oko sebe i šire, zbog čega naravno svi osećamo jezivu grižu savesti i duboko se kajemo! O pokajmo se još jednom! Vikao je zo momak, a masa oko njega je glasno kao u crkvi u glas ponovila: POKAJMO SE, onda je Zo momak još jednom rekao POKAJMO SE, a narod je opet poslušno nastavio sa ponavljanjem planiranja u kajanju i glasno POKAJMO SE a ona! Pokazao je prstom na Kler, ona je ...i nastavio je da diže tenziju i naružava Kler. Zatim je prešao na kavez u kome je Panter i dalje bio Panter i tu ništa nije mogao da kaže. Životinja kao životinja... pa su otišli da gledaju medvede. Kler je tužno cvilela u kavezu. Želela je da se vrati u fioku u scenario iz koga je pobegla, da bi pokušala da kupi sebi dobrim delima novi život u ovom blogu koji je ustvari o Mari . Možda je zaista trebala da umre kao sponzoruša kako joj je spisateljica tj ja -i bila lepo namenila sudbinu. A ne da se bori za drugu šansu i preobraća. Njoj prosto ne ide da bude ispravna i ok. Ne ide joj da se prilagodi i živi kao sav običan svet. Iz tog razmišljanja trgla ju je Mara sa nekom osobom koja je otključa kavez.

ZOOSOBA: To nema veze sa vašim novcem kojim ste me potkupili da oslobodim vašu drugaricu. Mi jednostavno ne držimo ljude u zološkom vrtu, to je opšte civilizacijsko, antropološko mesto, to se prosto ne radi. Ljudi se drže po rezervatima, a ne po zološkim vrtovima, to je bila dosta ekscentrična ideja Zo dečka i našeg nadređenog.

Mara je pokrila Kler svojim velikim šalom. Dok su izlazile sa Kalemegdana i prolazile pored nekih mesta na kojima su se sigurno nekada davno spaljuvale veštice Kler je drhtala i pokušavala da objasni da je ona samo htela da zatvori Pantera zato što je on bio ubica, a onda kad je zagrebala u prošlost onda se sve ostalo razmotalo. Možda zaista samo pravedni treba da sude.

Ko je pravedan? Pitala je Mara više u vazduh nego što je pitala Kler.

Ti, na primer- rekla je Kler

Nisam ni ja, ja sam slučajno pregazila leša, sećaš se to je onaj što me progoni. Sećaš se?

Da...bila je umorna Kler. Želela je da se vrati u svoj prošli život i da umre. Mara joj to naravno nije dozvolila.

Panter je stao u panterski položaj a Kler se osetila kao Nastasija Kinski. Pred očima Slatke (moje prijateljice iz prošlog nastavka ove epizode) u sred priče o tome kako se promenila i preobratila na bolje u duhu i smislu spitritualnog u novom životu, ops- popustila je pred životinjskim zovom lova i pretvorila se i sama u panterku. A zatim skočila na drvo za Panterom. Tako su se ganjali po drveću Kalemegdana, kao ljudi mačke. Zarobljeni -u istom filmu. Slatkoj je taj film bio jedan od onih koje voli ali koje je gledala već xxxxxxxxxx puta pa je rekla zo dečku: Eto kad si se toliko mislio, sad lepo mrežicu u ruke pa ih hvataj po krošnjama, pametnjakoviću! A ja odoh na ručak, čeka me drugarica, izvini, sad stvarno više ne bih mogla nikako da ti pomognem. Slatka je zatim lagano skliznula Dorćolom u svoju priču. Zo dečko je bio očajan. Dva pantera je mogao da ima u zološkom vrtu, al on nije ukapirao na vreme. Mogao je da ih da svom nadređenom i da dobije unapređenje. Možda i bolju platu. Možda i procenat od preprodaje životinja. Uf. Koliko je ispao ne profesionalan. Video je razliku između ubice i životinje. Kakav je to poremećeni ugao gledanja. Ali životinja je plemenita i nije je teško staviti iza rešetaka! A ubica može da te ubije dok ga pakuješ da bude zatvoren! AAAAA!!!!Nikako ne dirati ubice! Ko bi se nadao da će ta Kler dovesti ubicu. Uostalom zašto ga nije odvela do zatvora! Nije kriv. Pa opet ubica se pretvorio u pantera. Kriv je, trebao je da zna da je to krvoželjna životinja. Ma nije kriv, suviše je smotan za kelnera, nije znao gde drugo da se zaposli....seo je na klupu i zaplakao se dok se iznad njegovih glava Panterka Kler jurila sa panterom-Panterom.
Stvoriteljika tj ja - je smatrala da je zološki vrt ruglo ljudske bahatosti. Sramota i užas. Javno zlostavljanje životinja koje pokazuje lsvu judsku glupost i surovost. Vrt nade za trgovce životinjama da će dobro zaraditi. Umesto da odseku ruku gorili da naprave pikslu od nje i prodaju je samo jednom, jednom kupcu, isplativije je staviti celu gorilu u mali majušni kavez i prodati puno ulaznica i zarađivati puno godina na istoj. Cela gorila više vredi živa nego mrtva rasparčana. Pa tako i svi ostali zatvorenici osuđeni na doživotnu . Za toliko sigurno može da se popuši puno cigara. Koliko ih piksla ne bi ni primila...i onih kubanskih, a ko puši kubanske cigare znači da je uspeo, i da ume da puši. Debela kubanska je dokaz da se puno, puno pušilo pa se sad stiglo iskustveno do tog stava vrhunskog pušača. Baam upala je Mara na ulaz zo vrta.
Je li to Zo vrt ili zemlja Oz pitala se Mara gledajući šta se dešava oko nje.
- Izvinite zašto ste me zvali?- vrtela je cvetnom suknjom oko sebe.
Uragan ludila se podigao oko nje. Ljudi mačke su vrteli svojim crnim repovima poređani po krošnji. Iznutra je gomila prestrašenih očiju gledala iza rešetaka i mreža. Zarobljeni u centru grada na početku radne nedelje.

Mara je kuckala neki pr tekst, mada to nije bio njen posao. I Pripremala se da se uvali da je povedem na Savu. Što nema šanse, al ajde...
Kler je sedela u stanu moje prijateljice, koja je ispred sebe držala slike i papire i razmišljala doboko tj dubiozno o smislu života svog pre svega, normalno, a onda i drugih, ali posmatrajući sa visine taj život drugih normalno. Kler je mala, majušna kao Zvončica sedela na obodu čaše viskija, vrtela štiklom u krug i tako činila da se led u čaši viskija moje drugarice brže topi.
-Vidi slatka, rekla joj je Kler. nas dve smo jedan tip žene, mi smo kojoti, vučice, kako hoćeš već prođe nam sezona parenja i onda soliramo do sledeće sezone. Pa kako nam se pogodi. Ako neko može da nas prati, super, ako nema ko da nas prati, sigurno nećemo usporavati ili sedeti u nekakvim neprimerenim kolektivima koji nam nisu nivo. Kapiraš?
- Ah, da, draga- postavivši joj prst sa dugačkim noktom i ogromnim srebrnim prstenom moja drugarica joj je pružila kao ptičici tigrici ili bubamari mesto da se prebaci i sedne.
- Nego slušaj,- Rekla je Kler, moraš samnom danas da ideš da spakujemo Pantera u Zološki vrt.
Moje drugarice su inače žene od akcije, pa tako je Kler dobila društvo za ovu akciju koju je skoro sama smislila. Izašlo joj je iz lika. Kada se uvećala u prirodnu veličinu, našla se sa Panterom u nekom seljačkom kafiću, upoznala ga sa Slatkom i predložila mu šetnju. Smejala se sve vreme široko Kler svojim osmehom koji je bio opasan, opasniji od najopasnijeg oružja. I tako kao sa pištoljem u leđima, tako je Panter išao ka zološkmm vrtu.
Na ulazu Kler je tražila po imenu mladića sa kojim je napravila dogovor.
On je došao. Slatka je tupkala noktima o pult na kome su čekale. Nije bila zadovoljna brzinom usluge u ovoj ustanovi.
- A gde je Panter?- pitao je zo momak
- Ja sam Panter, dragoi mi je- Panter je pružio ruku.
- Ne, mislio sam na pravog pantera- rekao je pomalo iznervirani zo momak
- Pa jel čujete šta vam se govori, tražili ste pantera, evo izvolte, da vidimo kavez i da se rastajemo- rekla je Slatka.
- Kakav kavez - Smejao se Panter
- Kavez za pantera. on je panter a hoda slobodno po ulicama.
-Molim vas idite - zamolio je zo dečko.
Kler je izvadika ugovor a ugovor je ugovor i zo dečko je morao da postupi po potpisanom. Bila je još samo jedna začkuljica.
- Dokažite da je čovek a ne životinja- rekao je zo dečko.
- On je ubica- rekla je Kler dok je Panter zbunjeno gledao- i on je zver- bio je u ratu, prodavao je oružje, drogu i sada hoće da dođe na čelo lica zemlje, a ja to ne smem da dozvolim.
Panter je shvativši šta se dešava zauzeo položaj sve u odelu i spremio se za skok.......nastaviće se ........

ča-ča-ča...i onda ćaćaća...pa mmmmm....ah! bacanje iz struka tokom nekog kratkog plesa u par koraka u rukama mog dečka. Tako se zabavljam ja po dnevnoj sobi dok se moji junaci kao napuštena banda klate na svećnjaku koji visi sa lustera. Kao izgubljeni dečaci na brodu koji je petarpan oteo kapetanukuki. Slatko-slatko....

-Zabavlja se, umesto da piše....komentariše Mara.- Žao joj je mene, što sam takav raspad, a i sebe joj je žao. Što je od svih pisaca pala meni u ruke.

-Ok Maro! Već smo to raspravljale, puštam se iz Milutinovih ruku i prilazim lusteru. -Šta ste se sad skupili, u kompjuter na spavanje, neću sad sigurno da se igram sa vama! Dosta! U kompjuter!

- Kakva si smešna bleda!- komenrtariše glumac, ko neki leš a ne boginja stvoriteljka!

- Alo, glumac, ne vređaj!- šutne ga Leš iz daljine u ruku.

-Prekini- udari ga pesnicom glumac.

- Biješ mrtvog čoveka, sram te bilo...- cokće Leš

- Kako pričaš kad si leš! Idi lezi i budi mrtav.

Svi su se smejali. A ja sam smišljala kako da ih zabavim i odem na spavanje. Bilo je kasno i bila sam veoma umorna. I trebala mi je čita glava da doživi prekid.

- Hoćete mleko?

Neee!!!!! cepali su se od smeha.

- Vidi se da joj je dete na moru!- dobacivo je Zmajoliki u telu guštera.

-Ok. -Izvadila sam iz šteka čokoladu.- Da razmislim- navlačila sam ih.

-Zar nisi rekla da si na dijeti? - opomenula me je Kler.

- Mmmmm...- odgovorila sam sa uživanjem.

I tako sam ih ućutala. Čudo je čokolada. Toliko je veliko čudo, da verujete nema potrebe da se reklamira. Kad bi to samo neko objasnio ljudima koji je proizvode i prodaju. Sa nekim proizvodima u nekom trenutku reklamiranje treba da stane.

Tako su zaspali, musavi i najedeni. Spustila sam ih sa lustera i nežno ubacila u kompjuter, zatvorila isti. I polako ih ponela jutros sa sobom da ih ne probudim rano.

Sad opet divljaju razbacani po gradu. A ja radim-radim-radim....i čekam malo šećera da me digne...

Ti glumac, ti stvarno nemaš šta da tražiš u ovoj priči. Dosadan si, totalno prebijen, samo se motaš levo-desno. Nemaš nikakvog smisla, nikakvog opravdanja da budeš tu. Tako je rekla Mara glumcu preko telefona kad ju je on zvao da joj traži da se smesti kod nje. Ja mogu da radim bilo šta, da budem bilo ko, tako mogu sve jer ja sam glumac! Umem da glumim!

Ne, ne i ne. Vrtela je Mara glavom odrično. Traži malo para od stvoriteljice i iznajmi stan.

Mogu da te zabavim. nastavljao je glumac. Kuvaću ti. Kad dođeš sa posla imaćeš sve kuvano.

Hm. Ipak se zamislila Mara. Jer, kuvano je kuvano. Ipak ne. Glumac je glumac. Je glumac. Nek ide kod Kler.

Ona neće da me primi. Gruba je a ja imam svoj ponos. Seljanka, pravi se da je kul, kao da ja ne znam šta je i ko je ona! Sponzoruša najobičnija!

Preobraćena sponzoruša!- odbranila ju je Mara

Preobraćena sponzoruša- sa gađenjem, ali dubokim ponovio je glumac.

Mara je završila razgovor kada se Leš pojavio pred njom.

Zgazila si me i platićeš!!!!!

Nisam te zgazila, hladno mu je odgovorila, pregazila sam te, preskočila, nestani. Nikada nećeš dobiti zadovoljenje, poravnanje, ništa! Ja te se ne plašim! Nemam grižu savesti! Ohola sam i gorda!

Mara je danas bila jaka. Jaka kao stena. Rok! Kao firma mog (stvoriteljkinog) tate koji je mašinski inženjer.... kao orah, ta čudnovata voćka, kao planina na vetru, kao kokos pre nego što se raspukne, kao sunce kad prži, toliko je bila jaka danas Mara. Što ne znači da se sutra neće raspući kao....sve što se raspukne kad mu lupiš samo čvrgu. Ali danas tako. Pa malo i u tome da se uživa. Zmajoliki je ušao u pogled, nasmešen, lep i šarmantan. Au! Au-au-au! Šta vam je obema? Šta ste poludele?! Držao se za čelo.

Sudario si se sa mojom prejakom -jakom energijom koja se danas širi kao srebrni energetski štit oko moje harizmatične mlade ličnosti. Rekla mu je tako Mara i zavrtela u krug svoju cvetnu suknju koja se u trenutku pretvorila u cvetnu livadu na kojoj je sedela ona sama sa lenonkama koje na njoj izgledaju isto kao i na meni, ( da citiram bejbi art direktorku M.M.Mašu) kao oči od lemura. Dakle Mara sa očima od lemura koje je prve otkrila M.M.Maša koja stvarno postoji u životu mene- stvoriteljke, a onda je tu vezu između žene i ženke nadogradila Maja- moja Maja, jedna kao vuk Uuuuuu Maja, dobro, dato su to lemurke-dakle...LEMURKE naočare by Maša &Maja, na cvetnoj livadi Mara jaka kao sve što je jako gledala je kroz njih oblake kako se kreću stvoriteljkinim izmišljenim nebom. Bili su predivni, ti oblaci unutar stvoriteljkinog sveta.

Leš i Zmajoliki su kao duhovi iz njene priče leteli između oblaka da joj pokvare sliku, ali ona ih nije videla. Za to vreme, inspirisana nadogradnjom između čoveka i životinje Kler je potpisivala ugovor sa zološkim vrtom tvrdeći im da ima pantera koga će im dovesti. Na svaki način je Kler odlučila da se oslobodi Pantera. I zaista će ga dovesti, ali ne danas. To će verovatno biti sutra. Tamo će mu naći adekvatan kavez. Metar sa metar. Pisaće, primerak iz devedesetih. između tigra i medveda. Međeda. Da medved, to je ona divna životinja koja ne treba da živi na Kalemegdanu. Za razliku od Mare sa lemurskim očima koja se slobodno širila po cvetnoj livadi, Kler je očajna pravila sumanute poteze. A to je sve bilo sigurno zato što se vreme menja.

Juče, ništa- neeeeopravdani. Tačka. Ali -ali-ali.....juče sam morala da uradim nekih milion stvari! neeeeeopravdani. Tačka. Svi junaci su ljuti na mene. Mara kucka neki scenario za keks koji ima u sebi svašta zdravo i svašta dijetalno i uopšte svašta. I smeška mi se, kao, ulizuj se stvoriteljko, ne vidim te, pali! Zmajoliki leti iznad krovova sa raširenim krilima, go golcat i bljucka vatru. Fore radi, pljuc-pljuc-pljuc...iznad krovova. Leš se šeta po gradu slobodno i priča sa prolaznicima kao da je živ a oni svi pričaju sa njim sasvim opušteno jer ne zna se ko je živ a ko mrtav kad se stvari postave malo filozofski. Uf tako. Mrtvaci po ulicama istočoevropskog grada zapadno orjentisanog sa dubokim brazdama nacionalizma, šovinizma, rasizma . Jasnih kao dan kao bore na licu- ne pomaže ni botoks. A-a. Umrežene brazde koje pse provlače kroz celu neviđeno lepu zemlju- to je toliko neviđeno lepa priroda da niko nema takve prirodne lepote- kao mi. Samo što je ispresecana žiletom po širini i dužini i dubini raznim tako - tim....izmaizma ili jamajama od fobijama...Sve ja to znam. Zato sam i izmislila ovo lagano štivo, da malo uživam u sopstvenom praralelnom svetu, samo što sam preskočila juče- pa su svi likovi ljuti, aaa!!! Nisu! Evo je! Kler! Sedi na ekranu mog kompjutera i priča kao razvezana. Ćućurućućuru...sve tako, sve tako. Priča kako je ceo vikend bila po gradu, kako se vozila nekim kolima koja je zamislila, kako se prisećala svojih dogodovština iz prošlog života i to ju je zabavilo, veoma zabavilo, a onda je otišla do onog restorana, čisto da se javi, ipak ne bi ona da dobije otkaz i tamo nije zatekla Pantera i iskreno, bilo joj je malo žao. Da li to znači da su se u njoj nekakve emocije razvile?

Nisu, Kler, govorim joj ja dok kuckam status na tviteru i proveravam fejsbuk, nego ti je samo dosadno draga, niko ti se ne sviđa već duže vreme. Onda ulazi moj kreativni direktor koji je francuz i mi, ceo kanc sad pričamo sa njim oko pola, i pričamo na engleskom -a ja prirodno ćuškam Kler da se sakrije, negde u nered mog kancelariojskog stola. Ne bi on siguuurno ništa ni rekao, nego čisto onako. Nije normalno da na poslu, koji me prehranjuje pokažem kako imam male ljude koji gamižu po mom stolu a izlaze mi iz ušiju, nozdrve, usta, a legu se u mojoj glavi. Ipak treba ostaviti barem utisak jedne obične odgovorne žene. O. O. To sam ja. Tako. Yes-yes. Ok-ok. Obična, al na engleskom.

Kler se izmigoljila kroz prozor za vreme mog kratkog sastanka i izletela na ulicu. Naduvala se cela na palac i porasla kao normalna devojka visoke veličine. Tako je i uzela u ruku kamericu i krenula da snima golubove. Golubovi su se prvo logično pretvorili u pacove. Leteće koji su leteli kao slepi miševi, a onda, njih milion malih tako niskoletećih odjednom kao po komandi su se zaleteli na gore i napali Zmajolikog golog koji je letkao i letkao i uživao u svojoj formi Zmaja. U-je! Ugasila je Kler kamericu. Koliko je tripozno. Rasteresla je glavu, BRRRRR levo-desno-levo-desno... i sela na jednu klupu da pregleda snimak. Hm. Nije loše. Zasvetleo je mobilni telefon podešen na vibraciju. Pisalo je PANTER. A Kler se nije javila, čisto taktički. A oči su zasvetlucale- dolarima. Zasvetlucale bi i evrima, ali zasvetlele su dolarima samo zato što dolari bolje izgledaju u očima. Opet ju je iznutra njene unutrašnjosti spopala sponzoruša, kao najgora bolest zavisnosti teškom mukom zalečena u prošlom životu. Kad bi bila neka vakcina da je primi da je zauvek izleči. U Moskvi. Bilo bi recimo logično da rusi naprave tu vakcinu. Uf. Dobro. Nije se javila. Neće ona njegove kriminalne pare...iz razmišljanja ju je trgao Zmajoliki sav zadihan.
- Šta ti bi da me napadneš sa onom gomilom pacova?
- Nemam pojma sami su se napravili.
- Ludačo! - Viknuo je Zmajoliki.
-Gmizavče!- Odvratila je ponosno Kler brzo se smanjila i pobegla u moju glavu kroz moje uvo jer je Zmajoliki bljuvao vatru i između bljuvanja vikao: Sad ćeš da vidiš...sad ćeš da vidiš!!!!
(sve je dobro prošlo i nije bilo požara. )

Tooooliko je vruće da niko ne sme ni da kaže kolika je temperatura. Kler, pošto nije zaposlena, i ne mora da izađe iz kuće i ide na posao, upravo leži u kadi i puši svoje duge tanke cigare.

Jednu za drugom, u velikoj kadi, punoj mlake vode, ispred otvorenog prozora koji gleda na reku. Ona između ostalog ni ne zna koji je dan- danas, ni ne zna da je petak i da se Mara već unapred na svu vrućinu danas ipak malo raduje odlasku kući. Mari nije danas rođendan, ali ona se tako oseća..mmmm...nosi je raspoloženje...letnji vetar koga nema, ali u klim kancelarije ona ga je zamislila- gotovo, odlučila je da današnji dan proslavi, eto tako, bez razloga...Ok znači iz svih tih BEZrazloga Mara je pobegla sa posla. Neeee!!!! To ne liči na jednu mladu ambicioznu osobu, ali, ipak, da. Da-da. Ona je pobega sa posla i ukrala, zaista ukrala sa stola ključeve od motora od kolege art direktora i sela na njegov motor kavsaki er-5 i sve tako bez kacige, jer -koji je smisao da vozi motor a da je niko ne vidi, po cenu glave, moraju svi da je vide- odvezla se na reku i sve u cvetnoj suknji se bacila u istu. Buć! Zamah-zamah, po reci Savi...plivala je Mara. Zmajoliki je izašao iz jednog drveta. Šupljeg. Sve u telu zmaja. O-o! Viknula je kikotavo Mara. Jadne su moje ženske oči kada te ja vidim kao zmaja a ti si običan gušter! Šta hoćeš, neću da se družim sa tobom zmajoglavi gušteru! Smejala se, a Zmajoliki joj je bacio parče drveta da se uhvati za njega i zatim je pustio suve grane da se uhvati za njih. I tako je uradila, podigla se u cvetnoj mokroj suknji sva upravo izašla iz reke, držeći se za suve grane kao lijane dok je na drugom kraju zmaj raširenih krila leteo. Tako je Mara vozila zmaja na reci. U vreme radnog vremena. U petak. Tako i treba. Glumac se znojio na audiciji za neku reklamu koju mu je inače Mara namestila da mu kao pomognu za početak. Svi su bili raštrkani. Leš je plutao na reci, hladeći se i gledajući u nebo. Kikotava Mara kopirajterka slagačica reči ga je sve sa daskom ponovo pregazila leša':Prekini da prelaziš preko leševa!!!! vikao je Leš za njom, a onda su ona i Zmaj dobili napad smeha toliki da zamalo da se utope. Jer reka je opasna, čak i kad je pitoma. Kler je obukla gaćice, i odšetala do terase. Uzela kamericu i snimala reku, onako na prazno, da zabeleži igru svetla i dok je zumirala videla je Maru i Zmajolikog u formi zmaja kako se motaju i kikoću oko drvene daske u reci. I snimila ih je. Kamericom. Malo voajerisala? Što da ne. Taj zalogaj tuđe romantike bio je u ovaj prevrući petak kao kolačić. Divan da zasladi život jedne umetnice na ivici egzistencije.

ko se boji vuka još, vuka još, vuka još.....uffffff...ušetao je vuk u priču o Mari kopirajterki. To je naprosto moralo da se dogodi, jer je Kler oladila Pantera, koji je inače trenutno biznimen kontraverzan a bio je kriminalac a planira da karijeru razvije u politici. Na neko vreme, se Kler neće baviti njime, pa će se ponovo zabaviti za koji dan. Mara je u svojoj lepršavoj suknji- auuuuuuu tako je zavijao vuk, na pun mesec u planini - dakle tako je Mara u lepršavoj suknji hodala ka baki posle posla na 40 stepeni u danu kada je pročitala u časopisu Gracija kako je bankrotirao Kristijan La Kroa što nju lično nije mnogo pogodilo ali je znala da će pogoditi njenu sapatnicu u ovoj priči Kler. Dok se asfalt topio pod njenim štiklicama negde u svežini planine u paralelnom svetu živela je neka životinja za koju je smislila da je dobra fora da čisto onako neopravdano bude tu samo da bi parirala nadimku kriminalca. Kler se nasmešila, bilo je zabavno koliko to nije imalo veze ni sa čim, ali joj je delovalo kao simpatično- samo za sebe. Mara kopirajterkla i vuk. Ok. Može. I tako svi žive na nešto malo više od metra iznad asfalta, kolika je moja visina, tačnije na kojoj visini se nalazi moja glava u kojoj su točkići koji kombinuju ovo lagano štivo za vreli prevreli dan. Za to vreme prevruće vtreme, Leš se hladio pod zemljom, što je smatrao neviđenom prednošću u priči, jer napokon ima koristi od njegove mrtvoće. Kako je on i dalje ipak bio metafora a ne pravi leš nisu ga jele bubice i nije se raspadao. Samo je bio hladan. Fino stanje.

Kler je kamerom beležila isparenja iznad asfalta koja su na njenom snimku imala oblik priče od dima. Jedan auto kabriolet i mladić i devojka, na putu bez plana, sa malo love i glasnom muzikom, to je videla kroz objektiv od isparavanja iz asfalta. Kler i tako se zabavljala na ovaj pretopli dan.

Mara je na putu do bake naišla na zmajolikog. Auuuu!!! Viknuo je ispred nje.

-Šta se praviš- oladila ga je Mara.

-Ajde opet, opet me oladi, neviđeno prija na ovu vrućinu- namestio se Zmajoliki ispred nje.

- Idi šmekuj pregažene leševe upakovane u dosadno tetkasamalsamriba pakovanje.

Glumac je iskočio iza Zmajolikog. Mara je prevrnula očima i nastavila svojim ritmom hodanja. Glumac se zatrčao ispred Mare glumeći njenu baku koja je ustala iz kreveta.

-Ti nisi moja baka! Samo glumiš! Pali!

Glumac je uverljivo govorio kako je on baka i kako je samo izašao do prodavnice, toliko se uživeo u glumu da je i dobio obrise lika Marine bake. Zmajoliki je duhovito došapnuo da mu tako dobro ide zato što nije dugo glumatao pa se uželeo. Zmajoliki je bio u ovom trenutku gušter na suncu i podlo se podmevao Mari. Mara je protrljala oči i još jednom rekla, "Ti nisi moja baka! Moja baka nema takve uši! Nema ni takve oči! A ni usta..." Zabuljila se u glumčeva usta Mara i tamo kroz mrak njegovih krajnika videla crveno providno srce kako pulsira i pumpa a u kome je sedela mala lutkica njene drugarice Kler -naravno ne ovakve kakva je danas, nego onakve iz onog vremena kada su se raspali glumac i ona voleli, i rastužila se, veoma se rastužila Mara.

-Ti nisi moja baka raspali glumcu, ali ja sada vidim tvoju tajnu, i malo si me rastužio. Stavi ovog glupog guštera u džep i odlazite glupi dečaci, ja sam jedna ozbiljna odgovorna devojka i moram da stignem na vreme. U tom trenutku, beli zec je protrčao pored njih noseći štopericu i Mara je štiklicama odlupkala za njim. Sa korpom punom sveski, jednim fotoaparatom i ajs mokom koju je baka volela. Ja sam to sve nosila u isto vreme zaista mojoj baki noseći priču na privesku oko vrata.

hej-hej-hej! cupkao je glumac ispred Kler koja je ubrzavala korak. kao ne znamo se,a? kao ne znamo se? Kler je ćutala i hodala brzo u poštu da plati račune za ovaj mesec. jer žena to radi. Plaća račune. I ide na depilaciju, trajnu ili povremenu, i čupa obrve i maže usne i nokte i pere veš i prostire i sudove. Sve to radi, čak i kada je Kler. Mistična brineta u mantilu do kolena na visokim štiklama. Pravo pravcato ulazi direktno u poštu. Sve sa računima i novcem u rukama, dok glumac cupka oko nje i priča nešto o tome kako će je ubiti ako ga opet vrati u fijoku. Preti. Ona se veoma dobro pravi da ga ne sluša. Gleda ispred sebe sve sa naočarima za sunce. I on stvarno odlazi. Dok je stigla na red da priđe šalteru on je već otišao izgovarajući nešto tipa...samo još jednom da si to uradila i nešto tipa...jel si čula...jel si čula...Naravno da jeste. Kada izađe iz pošte Kler baca u đubre novu karticu koju je ukrala Panteru iz novčanika. Panter još uvek nije primetio ni da mu fali jedna kartica, a već su dve uništene isečene u kontejnerima. Veliko je pitanje da li je potpuno besmisleno to što radi. Da...verovatno da jeste. Ali je istovremeno i zabavno. Krasti nekome kreditne kartice i seći ih i bacati u kontejner. Šta će mu faliti. Malo drkanja da izvadi nove. Panter ne brine o svojim stvarima, toliko je siguran u sebe. Zatim Kler odlazi na dogovorenu kafu sa pomenutim u njegovu kafanu. Seda za šank, pali dugu tanku cigaru i gleda ispred sebe. Nije skinula naočari za sunce. Panter prilazi znatno uzbuđen, izvinjava se što kasni. Nasmeši se. Pita je kako je. Ona uzvraća pitanje. On se žali, nestale su mu dve kartice iz novčanika. Sve je preduzeo potrebno, ali to znači da ga neko krade, neko iz njegove bliske okoline. On je okružen proverenim ljudima, ne može ni na koga da sumlja. Svejedno to ga izjeda. Brine se. Neko u njegovoj blizini mu želi zlo, želi da ga opljačka i to toliko glupo, toliko glupo da čak pomišlja i da je dete tinedžer njegovih prijatelja, ali neće da opterećuje njenu lepu glavicu time. Neka ona priča nešto veselo. Kler ga dugo gleda i ćuti. Zatim potpuno bez plana izgovara: Ja sam uzela tvoje kreditne kartice i bacila sam ih. Panter je zbunjen. Nisam tačno ni sigurna šta sam htela da postignem time, ali to je izraz mog revolta prema tebi i sličnima tebi. Mrzim vas. Sve vas mrzim. Smatram ogromnom nepravdom to što svi ne ležite po zatvorima.
Panter je prvo poludeo. Besneo je i besneo a onda se umirio i rekao da je to toliko glupo da nema komentar i da je moli da se ukloni iz njegovog lokala. Ona je to i uradila. Bez fizičkih posledica. Dok se odaljavala stigla joj je poruka na mobilni od Pantera: toliko si čudna, toliko mi se i sviđaš. Kler nije ništa odgovorila, ali sa ovom porukom ipak se dogodilo neko osećanje smućkanog straha i bola. Ružno je činiti nekome nepravdu, čak i kada je taj neko negativac. Uzela je kamericu u ruku. I nije snimala ništa. Mara ju je okrenula sledeća.
MARA: Kradeš mi priču, pametnjakušo! Ovo je priča o Mari kopirajterki, a ne o sponzoruši Kler! Kakvi su to amaterski polu-potezi. Šta radiš?!" Hoćeš da izgubiš i posao hostese?
KLER: Bolje nago da gazim preko leševa kao neki.
MARA: Svejedno, ovo je moja priča, makni se da te ja ne bih makla!
Ok, nasmešila se Kler i krenula u gužvu ulice. Nije nekad loše da ne budeš glavni. Ma, generalno sve je ok kad si ti ok sa osbom...tako je nešto mislila u sebi...sloboda je divna stvar.

NO KRUG NO THNX- ili DON'T TOUCH MY BREIL to je linija advertajzinga koja je Maru uvela u svet reklame. nežno za ruku tako je Mara maštala o sebi u svetlu advertajzing biznisa. Ali.........život je nešto drugo smislio za Maru. Keks i supe...ukusno, veoma ukusno, preliveno, nadliveno...aaaahhhh...davila se u novim ukusima i instant varijantama zdravih prizvoda svojih klijenata. Zazvonio je telefon. Bila je to Kler.

KLER: Ukrala sam kreditnu karticu Panteru.

Mara nije mogla da veruje.

MARA: A šta ćemo sa njegovom kreditnom karticom, izvini?

KLER: Svaki put ću mu ukrasti ponešto a onda ću da ga tešim. Da bih dobila njegovo poverenje. MARA: Dosta je ružno to što radiš.

KLER: On je kriminalac. To su osobe koje pljačkaju, kradu valjaju drogu, oružje i ubijaju i tretiraju žene kao đubre.

MARA: Zar nije bolje da se skloniš od takvog?

KLER: Ja sam utripovala da pokvarim sistem. Čisto onako, iz potrebe da pred sobom potvrdim da mogu.

MARA: Ali već si počela da kradeš, to te čini istim kao što je on. KLER: Svako najbolje razume svoj jezik. Veruj mi da on ne bi razumeo niti verovao bilo kom jeziku. MARA: Uostalom šta si se uhvatila za njega. Živi svoj život, dobila si drugu šansu. Budi umetnica i živi od trećerazrednih poslova dok ne uspeš u umetnosti.

KLER: To je bol još iz prošlog života. Mene je muka bila naterala da budem sponzoruša. Tad sam bila mlada i nisam mnogo razmišljala, sada me nepravda boli hoću da raskrinkam jednog lošeg čoveka. Jedan loš čovek manje je čitav jedan loš kosmos manje. Od mene jedne, je sasvim dovoljno za jedan život.

Mara se malo ipak zamislila, dirnulo ju je to što je Kler govorila, imalo je čak i neku neočekivano političku konotaciju. Nju su ipak i dalje u životu zanimale dobre ideje, kratke i jebitačne. Mara je imala velike snove i verovala je da je očekuju velike stvari, te dobre stvari, povremeni trenutci uspeha, kao sočni rezanci u bistroj supi...ci...i tako je štrikao taj kopi koji će krasiti novi ukus supica.

Kler je sa druge strane bila potpuno odlučna da za opšte dobro ne dozvoli još jednom kriminalcu da stane na čelo zemlje a osim toga što će ga osujetiti, odlučila je i da opljačka njegove kriminalne pare. Pola će uzeti sebi, a pola će....smisliće neku dobrotvornu svrhu. I tako je Kler postala dušom umetnica. Tom odlukom.

Glumac je duvao, i duvao i duvao travu Zmajolikog, i jeo je iz njegovog frižidera i spavao u njegovom krevetu i sedeo u njegovoj omiljenoj fotelji iz koje Zmajoliki najviše voli da gleda televiziju. Tako je Zmajoliki gledao, gledao tog raspadača u svom stanu i odlučio da ga uvali dalje.

Dovoljno je što ga je spasio sa ulice. Okrenuo je telefonom Maru.
Mara se tuširala i nije čula telefon. Samo je u jednom trenutku iza zavese provirilo lice leša, i ona je vrisnula i uzbunila komšiluk.
Tako se dogodilo.

Jedan metak je prošao kroz vazduh i bio je ubijen neki bivši zatvorenik.

Mara je legla u krevet ne proverivši da li ima propuštenih poziva.

Kler je na prozoru odmah prepoznala da je pištolj.

Zmajoliki je izašao iz sopstvenog stana i krenuo u šetnju u noć.

Leš je ležao mrtav i zadovoljan jer niko više ne može da ga ubije.

U životu kontraverznog biznismena iz devedesetih- čitaj budućeg političara, inače još uvek aktuelnog dilera kokainom, u tranziciji - pošto prelazi na naftu, dakle u njegovom novom životu u kome je naučio da se nosi, ponaša, oblači, pije šampanjac i vino. ...još uvek ga neki interno zovu Panter. Ne "panker" nego "panter" i ne kao splav blek panters, nego panter kao životinja, elegantna, snalažljiva i krvoželjna. Kler se upoznala sa njim kada je došla po novac za svoj posao honorarne hostese. On nema pojma da ga ona zna. Da je u prošlom životu bila sponzoruša, da je imala muža kriminalca koji je ubijen. Kad bih se ja sad setila na koji način sam ubila sponzorušinog muža u tom scenariju koji sam prodala krajem devedesetih onda bih napisala da je Panter umešan u njegovo ubistvo. Mada- pošto je taj scenario i tako u fioci i nikad neće biti snimljen kao film i ni9ko ga uopšte nikada neće pročitatiu, imam prava da izmislim i kao odgovorno tvrdim da je bio ubijen u nekoj kriminalističkoj zaveri da bi sada u ovom laganom štivu koje služi da se malo razonodite od vašeg kancelarijskog, ili blejačkog, ili možda neko od vas koji ovo čitate živi neki super slobodan svetski život, ali i ako je tako sigurno da ste i vi u potrebi za nekim sekundom bega u nešto što nije vaš svet- dakle zbog svih tih razloga, ja ću sada odgovorno slagati da kao nastavljam priču iz scenarija koji sam davno prodala i za koji sam kupila svoj prvi kompjuter. Uf- kolika rečenica. Dakle, Kler će opljačkati Pankera- Pantera i žestoko će mu zagorčati život, samo zato što je on toliko nakurčen da je toliko jak i moćan da se ne seća da je zna iz prošlog života. Da su sedeli na skupim večerama, i pili Krug. Šampanjac koji ja nikad nisam probala. A kad sam bila na jednoj promociji vina samo za dame , za časopis -vino, pa nas je taj predavač pitao ko je imao priliku da pije KRUG javile su se dve. Ja sam odmah rekla da se zna kako su imale priliku da probaju. To jeset odvratno sa moje strane- ali žena u Srbiji, hm-hm. Pre bi bacila pare na cipele nego na šampanjac, što znači, šta? Sponzoruše! E tako je i Kler isto, kad je bila sponzoruša pila KRUG. Sad pije zato limunadu. Ona je jedna opasna ličnost. Ili-ili. Mara kopirajterka je jutros imala veliki problem šta da obuče. Nije se nešto snalazila u svojim ormanima. Pitala se da li je to jedna od onih karakteristika praznoglavosti. Da. Svejedno. Njena garderoba je njen kreativni pokazatelj njenog stava prema svetu. Zaboga- ona je Mara kopirajterka. Ima prava na to. Zmaj je udarao krilima o prozor njene kancelarije. Ljuta, od prošlog događaja, nije dizala pogled sa kompjutera. Ko hoće da koketira sa napakovanim leševima neka leti sa leševima. I neka lomi krila o led koji se kao inje nahvatao po prozorima od Marine kancelarije. Toliko je hladna. Mara. Ne šampanjac. Ima neko da je probao KRUG?

Spisateljica, odnosno ja se duboko izvinjavam na kratkoći današnjeg i bloga od petka, ali postoje objektivni razlozi za to. ..hm..hm...kah...kah...To je samo trenutni zastoj na gramaži teksta, sutra se vraćamo na šlajfnu. Časna reč. Ja ja sam dosta časns osoba- eto, na pr. nikad nisam pila Krug.

Juče sam sve lepo napisala- stvarno jesam, uz svu ludnicu pred odlazak da svašta obavim po gradu i odem da ručam. Imam lepu varijantu za ručak na poslu. Sve kao kuvano, zdravo i to, i...nestane struje. A pošto ja normalno, nikad ništa ne sejvujem seeejjjvujem- onda se sve izbrisalo. Uf to me je mno0go iznerviralo- baš mnogo. Iz svih tih neopravdanih razloga ja se nastavljam danas na preključe: Tako, danas nema ništa novo sa ekipicom. Sve od juče, da probam da prepričam. Ovako je bilo: Mara je krenula mermernim hodnikom, jer je to novi prostor koji je agencija uzela, i išla je mermernim hodnikom u štiklicama i u cvetnoj suknji, sva odsutna i zaljubljena smišljajući kako će imati šarenu budućnost. Veselu i šarenu kao ringišpil. Budućnost. Brza i rotirajuća sa malim oscilacijama uspona i padova. Tako da...u tom stanju Mara nije mogla da primeti kako je prati pregaženi Leš maskiran u njenu koleginicu -peglana kosa-frenč - duboki ali jasno ženski glas. ha-ha-ha-...smejalo se strahotno to biće izašlo iz mrtvih umetnuto među žive. Ha-ha-ha...ledile su se od njenog smeha kancelarije oko hodnika- ha-ha-ha jedino se Mara nije ni osvrnula, jer ništa nije moglo da je zastraši u tom trenutku veselja nad sopstvenim zamišljanjem sopstvene budućnosti.
Stani Maro kopirajterko! Viknulo je maskirano Leš biće.
Aha? Okrenula se Mara dok je suknja polako zatvarala krug za njom.
Ako se ne sećaš treba da mi robuješ, ako se ne sećaš, ucenjena si, zato što si tezgarila na poslovnom kompjuteru u sred radnog vremena!Sram te bilo. Preskakačice leševa.
Aha. To je bilo sve što je mogla da odgovori Mara u oblacima. I ovog puta preskočivši leša. A onda je, niotkuda naišao Zmajoliki, i da- video je leša u telu te zgodne akaunt menadžerke i bacio je pogled. Bacio je i jezik, jer on je nekad zmaj a nekad gmizavac a Mara je to videla, i stala- ukopala se, i pod njom je pukla mermerna ploča, lagano je tonula u napukli mermer, tako umirući pred tom scenom ljubomore, scenom kada crno na belo njen Zmaj gleda lepotu koja nije na njoj. Cveće sa Marine suknje je cvetalo i puštalo lišće kao lijane svuda oko nje i sroz je zarastalo po njoj, preko svake mere, obraslo je toliko da se Mara nije videla, a onda je iz nje ta tuga i ljubomora, zbog činjenice da lepota nije na njoj učinila je da svo cveće uvene i nastani se korov!oko Mare. Jao! Mara u sred korova se sahranjuje od ljubomore prema jednom pregaženom Lešu koji se dobro zapakovao. Ovaj svet odlazi do đavola! Pala je Marina glava kao mermerna figura, kao nadgrobni spomenik
Eto, tu sam juče stala i onda je riknula struja. Neće ona ostati tako umiruća i uvela. Od ponedeljka će je obuzeti interesovanje za neke druge stvari.

Nestani, propali slučaju! Tiho ali strogo je dreknula na glumca Kler i nastavila da radi. Glumac je onako prebijen pošto je opet izašao iz iste scene kao i prošli put, seo nezadovoljno za šank i naručio ni manje ni više nego...mohito. Pokazao je prstom na Kler šankeru i rekao- Na njen račun. Kelner je sumljivo okom dao znak nekom dalje, a neko dalje je prosledio nekom dalje dok se taj pogled nije dokotrljao do našeg negativca, koji hoće da uradi dve dobre stvari iz njegove perspektive. Prva je da uđe u politiku i kao i svaki zeleni pred vratima političokg života pa čak i ako je bivši kriminalac, ima najčistije moguće snove i veruje da će spasiti svet. Za početak će spasiti Srbiju! Ima velike ambicije. A drugo delo je, kako on zamišlja da mazne Kler i napravi joj gomilu slatke dece i od nje napravi gospođu. I pošto je do njega stigao znak da je tu neki sa masnicama koji nešto deluje da smeta ili uznemirava njegovu zamišljenu budućnost sa hostesom o kojoj nište ne zna, ali ga mnogo ni ne zanima, jer on je smislio šta će. A ti ljudi sa puno love i bivši krimosi i aktuelni krimosi isto kao i političari, svi su jednako bahati i siloviti i uopšte se ne pitaju da li druga strana ima mišljenje i kakvo je to mišljenje....u svakom slučaju on je pokazao rukom da se ukloni premlaćeni glumac koji je pobegao iz scenarija koji je u fijoci već deset godina, i da ga izbace iz ovog restorana napravljenom u ovom blogu koji se pre svega bavi sudbinom Mare kopirajterke koju proganja leš koga je slučajno pregazila, ali trenutno priča je otklizala na Kler i tu nam je trenutno zanimljivije, pa u tom smislu njegovi koji su neki silosi iznesu glumca i prebiju ga. Uf. Da. Sve tako se lančano dogodilo predugo kao ova preduga rečenica. Da.
Kler je stegla srce i nastavila da radi, kao da ništa nije videla. Dunula je pramen kose da joj odleti na gore i nastavila da šljaka. Dam-dam-dam. Ulicom je prolazio Zmajoliki sa nekom devojkom koja nije bila Mara, jer Zmajoliki stalno nešto brlja sa gomilom devojki a kao ni sa jednom nije u vezi, a sa svima se druži. To Mara nema pojma, normalno- jer ona ništa ne zna o njemu. U svakom slučajnom slučaju on je prošao pored premlaćenog glumca.
ZMAJOLIKI: Ej, ja te znam.Sećam te se, još na početku ove priče ti si sa one dve- tako je rekao za Maru, Zmajoliki, -sa one dve si bio kad smo jurili da uništimo onog leša što proganja Maru u cvetnim suknjama.
Glumac nije mogao da mu odgovori ništa. Toliko je bio prebijen.
Lutko, okrenuo se Zmajoliki ka drugarici, ajmo da ga pakujemo kod mene noćas.
Drugarica je pitala dal možda da ga nose u urgentni, ali Zmajoliki je coknuo odrečno.
Znam šta pričam- rekao je- to je neka gadna mućka, to između njih dve i njega. Treba mu pomoći. Tako je glumac završio u stanu kod Zmajolikog. Sa drugaricom od Zmajolikog koja je bila neka Vilolika raspala plavuša. To je zato što ja volim stalno da guram zmajeve i vile u sve što pričam. Ni zbog čega drugog posebno. Bacili su Glumca na naduvani dušek. Zapalili cigaru i džoint u isto vreme, zatvorili prozore jer im je bilo vruće i uključili klimu.
A za to vreme Mara je u svom stanu zalivala cveće i lišće i puštala muzikicu i maštala o Zmajolikom dajući mu u svojoj mašti krila i nadljudske sposobnosti, kakve je on i imao ustvari, ali ne uvek. Nekad je bio samo gmizavac, a nekad zmaj. To je ta frka.
Kler je izašla posle naporne večeri i opet joj je prišao nepoznati čovek i rekao, gazda bi da vas otprati kući.
KLER: A šta je mutav?
Nepoznati pulen se nasmejao.
I Kler je umakla kao svaka riba, klizavo i vešto u noć.
Nije bio dobar mamac.

Na Bajlonijevoj pijaci, po užasnoj vrućini, između šarenih tezgi šetala se Mara. Između saksija cveća i lišća u sred jula koji je za razliku od prošlih julova bio zelen. U dalekom ćošku pijace privideo joj se Zmajoliki, kako u letu predugim gušterskim jezikom hvata buibice i jede ih. Krenula je ka njemu u cvetnoj suknji međutim on je nestajao u slici, stapajući se sa pozadinom- kako bi inače nestajalo svako biće talentovano mimikrijom. Mara se na pijaci našla tako što je stvoriteljka, tj ja, jutros snimala nahovanje za neku reklamu, u studiju kod Prote. A Protin studio je u toj fantastičnoj maloj ulici koja vodi od Bitefa od pijace. I dok sam se vraćala, prolazila pored pijace, i išla ka svojoj agenciji poželela sam nenormalno jako da uronim između tezgi i zadržim se tri sata kupujući voće-povrće-cveće...uf. toliko ja volim pijacu. Nedostaje mi moja sloboda. Ok- zato sam ja nastavila ka svom životu ka firmi ali sam zato pustila Maru da uživa u bojama i mirisima pijace. Pustila sam je da iskoristi dan, da ne radi...kao neka je - na pr popila je... virus al nije ovaj svinjski grip, nego, nešto normalno i izašla je tako slinava da kupi, limun- na primer. I tu joj se sve dogodilo, u toj šarenoći da joj se učini Zmajoliki.

MARA U SEBI:Mora da imam visoku temperaturu na ovoj vrućini i mora da haluciniram...

tužno je spustila glavu Mara i nastavila da roni između cveća i voća između mirisa i buke.
Zazvonio joj je mobilni u sred šetnje. Bio je to pregaženi Leš u telu-ulozi akauntice.
AKAUNTLEŠ: Kako misliš da smeš da budeš bolesna. Ako se ne sećaš, dogovorili smo se da mi robuješ celu nedelju, ne izbegavaj obavezu i obećanje. Sutra da si došla na posao.
MARA: Ako budem bolesna možda ću te razboleti...
AKAUNTLEŠ: Ja sam već Leš tako da mi smrt i bolest ništa ne znače.
Mara je uzdahnula jednim UF i nastavila ka žutom, ka suncu i limunovima na današnji vruć dan. Kler je bila ponovo pozvana da radi kao honorarna hostesa, ali ovog puta za vreme dnevne smene. To joj se odmah učinilo sumljivo. Ali pristala je . Lova je lova.
Ono što se potpuno neočekivano rasplelo, je bio jedan beg iz zarobljeništa. Na neke mistične načine, iz fioke iz scenarija iz koga je pobegla prvo Kler kao sponzoruša, pobegao je i glumac. Bauljao je ulicama pokušavajući da pronađe Kler ili Maru, ne zato što voli bilo koju od njih. One su dokazane izdajice i vratile su ga u priču iz devedesetih da zauvek ostane u fioci. Ne zbog toga, tražio ih je jer nije znao kod koga drugog da se uvali i malo spava, jer to mu se radilo. Preumoran od uloge glumca u fioci on je pokušavao da se seti Marine kuće u kojoj je bio. Za to vreme kontraverzni biznismen je odmeravao Kler koja je došla u Kavalijevoj haljini –ci. Poslao je po nju nekog svog pulena.
Kler se izvinila i rekla da radi. Ali je shvatila. Sve je shvatila, i samo se jednom dugo, dugo nasmešila preko restorana a kontraverzni biznismen se uhvatio za srce- jer to je slaba tačka kriminala i politike, i tu se jedino čuje da se nešto reklo, ako se direktno razvali u sred sredine srca. Bam. Kao metak. Du-dum-du-dum...pumpala se krv. I onda je kontraverzni biznismen seo za sto sa svojim političkim prijateljima koji će mu porodati ulaznicu u svet prave velike moći, tako što će pričati i pričati i pričati o politici i razmatrati i razmatrati poteze svojih političkih prijatelja i neprijatelja. Analiza uz hranu i piće i malo droge poneko, a poneko ne, i na kraju na hula-hula ili tako već nekom splavu sa devojkama koje će ih pustiti da ih pipaju javno i tucaju po raznim hotelima koji će u tajnosti držati da su ti porodični ljudi bili tu . Tako oni misle da je dobro tretirati zemlju. Tako veruju da je dobro pre svega za njih a onda i za sve ostale. Ili su se toliko zajeli, i zapili da su se zaboravili zašto su tu. Kontraverzni biznismen zna da moć nije u lovi ali ne zna tačno gde je. Kler zna. Moć je u poverenju. Ah da. Poverenje. Krhka tvar. I tu će da ga uradi Kler. Da, samo što je upravo ugledao odbegli glumac kroz izlog. I ušao da joj zagorča život...

Kontraverzni biznismen je pušio svoj tompus koji je dobio od političara koji se upravo vratio iz nezvanične posete Kubi, za koju toliko nema traga da se dogodila da čak nema ni slika na FB! Istina je da ih je njegova supruga veselo postavila na jedan dan, ali je od američkih vlade zamoljena da odmah skine slike. Cigara je ipak tu. Prava kubanska. Kada bude popušena nestaće poslednji dokaz srpskog političara ( nebitan je bilo koji detalj o njemu- tipa, da li je desne ili leve opcije da li je mlad ili star, da li je u zenitu ili je malo prso- kod sprskih političara sve to je apsolutno nebitno, bitno je samo jedno I to sve govori o svakom o njih. Da je srpski političar I da ima ženudecu) dakle , nestaće poslednji dokaz da je ikada bio na Kubi. I da je doneo skupe poklone, ovdašnjim sponzorima svoje partije ( što takođe uopšte nije bitno koja je partija- jer su sa malim levo-desno vožnjama, razlike potpuno nestale među njima). E sad, ovaj naš biznismen, je zanimljiv zato što on upravo polako kupuje svoje mesto u političkom životu Srbije. I zanimljiv je zato što ima stoprocentno kriminalnu prošlost. I takođe je zanimljiv, zato što nema ženudecu, a da bi stigao tamo gde je namerio, moraće da nabavi neku. I zapala mu je za oko Kler. Ono veče kad je radila kao honorarna hostesa. Kontraverzni biznismen je umislio da je Kler neka skromna fina devojka koju će brzo naučiti manirima a deluje starije od ostalih, sigurno će pristati odmah da rađa I to dosta. Razmišljao je tako dok ga je popuštalo stanje na kokainu, presekla ga je odjednom ogromna tuga, skoro očaj, skoro depresija od toga kako prazan I nesrećan život živi sa svim tim parama koje je uzeo. Jer to je pravi izraz- uzeo. Sa onog mesta gde ih je bilo.
Kler je spavala u to vreme snom pravednice, sa sićom koju je zaradila kao hostesa I nekako se u snu mirila sa tim da je ok, da zaradiš svoje pare I da je lepo da znaš da si svoja. Nije sanjala , tačnije, nije ni sanjala- da je targetirana, I da će joj uskoro biti ponuđeno da razreši ceo svoj život jednim potezom. A koji joj neće biti dozvoljeno da pristane jer u novom životu ona nije sponzoruša nego Kler.
Mara je tezgarila. Malo se pokvarila I došla na posao malo ranije, da uradi jelovnik za restoran koji je vlasništvo onog odozgo što puši cigaru sa Kube I planira da od Kler napravi ženudecu za uspešnu buduću levo-desno političku karijeru.
Ovde moram da stanem sa pričom I kažem, što se jelovnika tiče, jelovnici u Beogradu su čist pakao. Slika izopačenog stremnjenja kako inače ksenofobični beograđani zamišljaju svetski nivo. Kao što je crno na belo- koliko si važan dokaz koliko si dobar sa gazdom kafane, tako je slika I prilika, srpskog stremljenja, koliko umeš da čitaš jelovnik.
Dakle, Mara kao mudrica koja nema baš mnogo iskustva sa svetskim restoranima, ali ima sluh I intuiciju, pokušava da razmrsi gomilu stranih reči koje treba da budu jelovnik.
I za to će dobiti prave, žive pare. Zahvalna je dragoj Kler u tom trenutku što ju je naterala da dođe u restoramn u kome su joj dali posao, usput kroz priču. Dakle ovog puta ju je Kler dovela do izvora love. Treba da se taj jelovnok uradi nekako dobro, nekako privlačno I nezamenljivo. Kombinuje Mara jela koja su uglavnom kerefeke, ali zaista ukusne kerefeke. Iznad nje se u tom neočekivanom trenutku pojavljuje oporavljeni pregaženi leš maskiran u kolegu.
LEŠ: Zdravo Maro, kazna te stiže, ja sam upravo počeo da radim kao tvoj akaunt. Ha! Napraviću ti pakao od života! Sad ćeš videti koga si mislila da gaziš! Svi tvoji klijenti su I moji klijenti. A šta to radiš? Tezgariš? Na firminom kompjuteru? Hmmm...mislim da si upravo ucenjena da mi celu nedelju robuješ- ako naravno nećeš da ispričam kreativnom, kako rasipaš svoju kreativnost na račun...firme koja ti je stalni redovni posao...mmm...kad bolje razmislim, ja bih jednu nes...malo mleka puino vode..odmah! – tako je govorio pregaženi leš koji je za ovu priliku bio u telu ženskom sa tankim štiklama, ravnom kosom, frenč manikirom. Izgledao je kao najlepši traverstit. Drugi krug mučenja. Ok. Dok je u kuhinji mutila kafu za leša koga je jednom nekada slučajno pregazila, stigla joj je poruka od Zmajolikog: Naelektrisani oblak. Kad pogledaš kroz terasu, gore, skroz levo. Tu u 5h?
Tako je Mara bez frke zamutila pogled I kafu I bez frke počela da robuje ovu nedelju da je leš koga je slučano pregazila ne oda da tezgari sa posla. Šta je briga kad je posle čeka randevu na oblaku sa Zmajolikim. I lova od tezge. Malo li je?

Mara kopirajterka se burno svađala sa svojom koleginicom, akaunticom oko nekakve nutritivne ikonice. To je uglavnom zato što ja dok kuckam današnju avanturu svojih glasova u glavi ,očekujem od mojih akauntica Maje I Vesne bujicu takvog posla.
Da...Mara...onda je sela za svoj kompjuter, stavila slušalice na uši I pustila muziku. Sve to da bi se sećala lepo sama sa sobom događaja od sinoć. A evo šta se dogodilo: Pošto je uspešno umakla Lešu i stigla tako mokra I umorna od juranjeve do ispred svoje kuće, na stepenicama je zatekla Kler kako puši I gleda u daljinu. Šta hoćeš? Pitala je malo uvređena brinetu nešto stariju od nje, Kler je u par reči objasnila da nema sa kim da se druži, jer pod jedan kad su već u istoj priči to sigurno nije slučajno I znači das u osuđene jedna na drugu, a pod dva ona stvarno teško sklapa nova poznanstva I potpuno glupo da budu dugo posvađane, onda je prešla na praktično- prijavila se za posao hostese, gde su je primili kao honorarnu hostesu i zvali je da radi večeras, mnogo bi joj značilo da Mara dođe I bude sa njom tamo. Mara se rastužila nad svim izrečenim , I zagrlila Kler – koja se malo stresla jer ona ne voli da se dodiruje sa bilo kim, pa čak ni sa prijateljicama, Kler ima malo neku frku sa bliskošću- što ide uz njeno ime, onako na zvuk. A posle zagrljaja, rekla je: ok ledena kraljice, doćiću večeras, vidimo se u restoranu. Kler je ustala sa stepeništa I odšetala u svom mantilu do kolena I svojim previsokim štiklama. A Mara je odremala, obukla svoju najcvetniju suknju koju ima I izašla u noć.
U restoranu je bilo fino. Kler je bila maskirana u hostesu. Dočekivala je ljude na vratima. Ponašala se iznenađujuće profesionalno. Mara je sela za šank, naručila Margaritu I smeškala se. Kada je ušao Zmajoliki sa nekim parom. Zamalo da nije pala sa stolice, ipak samo se nasmešila I pokazala kao živeli I okrenula se ka zidu. Zmajoliki joj je prišao.
ZMAJOLIKI: Ćao, došla si da praviš društvo drugarici, to je lepo? Je l si sa još nekim?
MARA: Ja nisam nikada ni sa kim.
ZMAJOLIKI: Sem kad te ne proganjaju pregaženi leševi.
MARA: Na primer. Da... – treptala je Mara veštačkim trepavicama koje je stavila za tu priliku.
U tom trenutku prišla im je Kler sa kamericom.
Ovog znam, rekla je Kler. I snimila ispod ruke situaciju, čisto da ima arhivirano. On je najpoznatiji diler kokaina.
MARA: Nije, on je političar u usponu. Neki poljoprivredni mag...Kako se zove...
ZMAJOLIKI: Odakle ga ti znaš?
KLER: Iz prošlog života.
MARA: Diler kokaina? Šta sad da radimo sa tom informacijom? Zovemo novine? Miliciju?
KLER: Da ga opljačkamo.I završimo sa bedom. Preživimo krizu. Neko uvek ima novca čak I kada novca deluje da nema. Treba ga samo uzeti.
MARA: A šta da radimo nas troje sa kokainom? Ja to neću da preprodajem.
ZMAJOLIKI: Da šmrčemo? Da, tako bi lakše preživeli krizu...
KLER: Ma ne kokain. Uceniću ga. Znam sve o njemu. Čak mislim da je on umešan u ubistvo moj pokojnog muža.
MARA: Imala si muža?
ZMAJOLIKI: Od čega je umro?
KLER: Bio je kriminalac. Ja sam u prošlom životu bila sponzoruša.
ZMAJOLIKI: Ok....
KLER: Ti možeš da odustaneš I tako si samo u priči da bi Mara bila zaljubljena, a došao si sa onim parom.
Onaj par je gledao zainteresovano u pravcu šanka i Kler je morala da nastavi da prima goste.
MARA: Ja mrzim kriminalce I uopšte neću da radim ništa što nije po pravilima. Ja nisam kriminalac I baš me briga za njihove prljave pare.
Zmajoliki je rekao da su pravila tu da bi se kršila I dodao je da zna kako je dosta ofucano to što je rekao. Zavukao je svoju reptilsku ruku pod Marinu cvetnu suknju. A Mara pre nego što je zamaglila pogled I prebacila se u paralelni svet u kome se tuca sa Zmajolikim, kao kroz proreze, kroz zatvorene oči sa veštačkim trepavicama videla kako Kler koristi svoje najjače oružje I kako se upravo opasno široko nasmešila političaru u usponu, inače velikom magu srpske poljoprivrede koji je u prošlom životu bio diler kokaina- I koji je ubio bivšeg muža od Kler inače kriminalca iz devedesetih. Uf. Dobro je što ima malo godina I nema prošli život pomislila je Mara. I uuuups našla se na oblaku posle oluje iznad Beograda, I odmah se svukla jer to na oblaku uvek isto znači sa tim reptilom koji se pravi da je neki frajer I da nešto radi u životu sem što je pojuri, kresne I onda nešto izmaltretira. Ali to je zbog dinamike u priči, pa mu je sve nekako oprostila.
Kler je za to vreme radila I povremeno snimala šta se dešava za stolom za kojim su sedeli svi sa kojima treba sedeti da bi se napravila lova I posao. Razvaliće ih. Tako je odlučila . Oni su kao I iz vremena sps- a ždrali, pili, I grlili za gola ramena lepe ambiciozne žene koje su sedele za stolom sa njima.
Mladi I uspešni koji misle da su toliko daleko i različiti od onih matorih zadriglih, zaboravljajući da se niko nije rodio zadrigao, I da na tome kao I na sve mu drugom treba raditi. Na pravom su putu. Na čijoj sredini će ih presresti drumska razbojnica zadriglih političara I kriminalaca koji se peru- ona koja zna sve o njihovom svetu. Bivša sponzoruša u fazi transformacije u alternativnu umetnicu. Njeno ime je Kler.