-Šta ćemo sad?- pitala je Kler fotografišući moje telo koje je na snegu napravilo mrlju dok se hladilo.
- Pa nećemo valjda i mi sada da nestanemo? - zabrinula se Mara
- Ma jok, folira se. Umem ja valjda da prepoznam kad je neko stvarno umro.- Stručno se postavio Leš.
- Jeste probali oživljavanje?- Kler me je držala za ledenu ruku.
- Slušaj iznutra- obratio je pažnju Leš. Svi su se nagnuli i pokušavali nešto da čuju dok je sneg pravio buku padajući preko mene.
- Ako je mrtva mi onda više ne postojimo. A mi postojimo očigledno.- Kler je insistirala na mom postojanju.
- Hajde da je napustimo- rekao je Zmajoliki. Postoje sigurno druga mesta gde možemo bolje da budemo.
Gledala sam kako tako majušni i divni nestaju u gustim pahuljama.
Hodali su u grupi pokušavajući da izbegnu velike cipele, točkove kola i autobusa, bez snage da porastu, sve više se stapajući sa ništavilom.
Нема коментара:
Постави коментар