ubistvo,misterija,ljubav,avantura,reklama

...plan je bio- bar jedan od velikih planova, koji je delovao rešivo, da se sredi napisano do tog trenutka, kada je plan postavljen kao ideja, i da se nađe neki prijatelj koji bi mi nacrtao moje junake -koje bih ja onda tako nacrtane sa sređenim tekstom objavila u časopisu KVART čiji je vlasnik-urednik prijateljica moje prijateljice. Tako da je sve to bilo dosata oslonjeno na prijateljstva i poznanstva ali čak ni to nije pomoglo da stvar zaživi. Nedostatak smisla za organizaciju, majčinske dužnosti, nedostatak motiva svakako... ubio je planirani eksperiment koji je tako nekako bezvezno ostao da lebdi u ovom prostoru...tananana...traaa... Dakle,
Mara, ta mlada ambiciozna kopirajterka, sa preterano jasnim i glasnim stavovima o svemu oko sebe a ipak dovoljno prepredena i dvolična da opstane u sistemu jedne velike strukture u kojoj je radila- borila se veoma aktivno za svoju budućnost. Tctctc...apsolutno nejasno definisanu. Ne zbog spoljnih faktora: očajne političke situacije niti zbog klimavog socijalnog statusa nego eto zbog nje same "samo tako", eto da ide napred i napred k'o neki mali sivonjica u cvetnoj suknji, napred i napred i napred, bez ikakve slike o cilju. Koji iz perspektive sredovečnog nekadašnjeg pisca, ženskog roda, nije trebao da bude starački dom kao ni privatno ostrvo, ali ipak nekakav cilj, sa barem malo uzvišenosti u postavci ideje o sebi.
Leš je klatio svoju mrtvu nogicu sa ivice ekrana mog kompjutera i smeškao se zamišljeno. On je samo mislio o proleću i toploti, jer je tokom zime prilično promrzao, samim time što mu krvotok već duže vreme nije radio. Tj od kad je mrtav, tj od kad je nastao, tj od početka ove priče.
Kler je sedela na trotoaru jedne slepe uličice ispod Palmotićeve, i krala današnje sunce. Moglo joj se- zato što nije radila, nije imala baš nikakve obaveze a imala je nešto malo novca da preživi. Desetak metara dalje od nje bila su dva kontejnera. Puna, svega i svačega, smrdljiva i prljava ali zar nije takav ceo današnji svet? A Kler je danas sasvim slučajno hormonski volela današnji svet, pa je pomislila dalje u tom pravcu... trebalo bi samo zasukati rukave, pružiti kičmu preko ivice i navići se. Što da ne? Ljudi se na sve naviknu posle nekog vremena. Taj mladalački život sponzoruše koga se pomalo i stidela, privremeno jeste doneo neke fine stvari u njen život, ali je istovremeno i uzeo isti taj život... u krajnjoj liniji ona je u tom scenariju iz koga je sada već davno pobegla i poginula na kraju...ovo mesto sa koga je pobegla je sam početak tog scenarija i ona ima prava da se preobrazi sa tog mesta? Ili nema...tctctc... Zazvonio je telefon.
O da Maro? Javila se Kler. O da naravno da hoću da dođem kod tebe na večeru. Šta bih volela...volela bih da...zastala je na trenutak...ništa ne bih volela, sasvim sam zadovoljna ovog trenutka da ništa ne volim ne želim da samo znam da postojim. Okokokok...Mara je štrikala razne tekstove koji su trebali da uspešno prodaju razne proizvode i bila je prilično rumena vrcajući od raznolikih prijatnih reči. Bila je rumena kao neka ružica.
Leš se smejao svojim krezavim smrdljivim zubima.Malo je smrduckao sa ivice mog kompjutera. O da. Sve znam, rekla sam mu...taktaktak kucao je krivim kažiprstom...taktaktak...vreme je oticalo...dobro, evo samo malo da se vratim u formu, da se vratim u formu....biću brza, biću brža...
BANG Kleer je upucala glumca direkno iz prsta.PLJUS Mara je ponovo pregazila već zgaženog leša ovoga puta kolima jer je u medj naučila da vozi. DAM Zmajoliki je udario o Marinu šoferšajbnu.
Klokloklokloklo pijuckala sam vino u tišini svoje glave...