kada sam se probudila, sneg se već otopio. mrzim ta svoja stanja padanja. ali jbg dešavaju se i meni kao i svim smrtnicima...što ne znači da je to trenutak da me napuste moji -mojom glavom  napravljeni likovi. tako bezočno. mislim ako su i pomislili da je kraj moga sveta, zar nisu imali toliko vere u mene, zar nije nikome palo na pamet a proveri da li dišem da li mi srce ipak lupa. izdajnici. svakako ih treba naći i vratiti. kazniti za neveru. AAAAaaaa toliko sam bila besna. sve je to posledica novogodišnje histerije i panike. ti porodični praznici su drama za svakog odraslog čoveka. celu noć sam ih tražila. nisam mogla da zvrckam te drugare pisce da ih pitam da li su se uvalili kod njih, ili da li su čuli, da li su otišli kod nekih nepoznatih ili onih samozvanih ili onih lobi pisaca. da li su ostali zajedno ili su se podelili....oooh siroti moji likovi! osuđeni na mene morali su se boriti za sopstvene pisane živote, menjala su se moja labilna osećanja.

našla sam ih u rano jutro. spavali su. nisu se nikome uvalili, bili su na ulici pored nekakvog kontejnera koji je delovao sveže ugašen, smrznuti i polu-živi. 

- izdajnici!- viknula sam- pobegulje! vraćajte se u priču! božić, nova godina glamurozne haljine, šampanjac i poljupci, ajde, dižite se!

polako jedan za drugim su se budili, i gledali me jednako neprijateljski kao i ja njih. malecki kao liliputanci sedeli su nepomično na svojim mestima.

- I šta sad?Bauljamo kao nekakvi beskućnici? bez ideje gde ćemo šta ćemo?- Kler je zveckala zubima od hladnoće utopljena u beli sneg u beloj kratkoj ekološkoj bundici.

- Kada smo izgubili stvoriteljku. sada znam kako se osećaju ljudi kada izgube veru ili izdaju svog stvoritelja. - Mara je grejala ruke iznad zapaljenog kontejnera. . Ajde, dodaj malo vatre - dreknula je na Zmajolikog. I on je bljucnuo još malo vatre u kontejner.

- Kad vam kažem ona nije mrtva. Nije mrtva. To je samo patetični pokušaj da privuče pažnju, ili ukrade vreme za sebe. - i pored ove opaske, Leš je zapravo jedini imao vere u moj život kao umetnika i pisca . - Lepo sam vam rekao, ja znam da prepoznam kad je neko mrtav. A ona to nije, i tačka.

-Ti si je ubila!- Kler je šutnula malo zaleđenog snega u pravcu Mare.- Japijevko!

- Ja?! Ja! Hoćemo toga da se igramo, dobacivanja sa grižom savesti! To znam lepo da je omiljeni sport svih bolida bez svesti! Šta sam joj ja uradila loše?! Ja sam samo pokušavala da dam sve od sebe tamo gde se od mene očekivalo, a to je sistem. rad u sistemu. I time posao kopirajterke. A to je lep posao. I njoj se dopadao. - Mara je dreknula preko zamagljenih naočari za vid.

- Aha. Baš vidim.- Kler je čučnula bliže vatri.

- Ja sam joj samo dala polet i čvrstinu. a šta si ti, majke ti, šta si joj ti dala junakinjo nikad snimljenog scenarija?!

- Sve ima svoje više razloge...ko zna zašto je to srećna okolnost...- rekla je Kler više za sebe

- Lik koji je čist proizvod devedesetih pa malo izdeformisan u šatro nešto bolje, bivša sponzoruša, sadašnja decentna brineta! Stvarno je progovorila kroz tebe, mudro i didaktički

- Devojke, lakše, dajte da se smislimo šta ćemo sada bez stvoriteljke...dok nam se ne vrati...- romantično je uzdahnuo Leš i prišao vatri da se ogreje u nadi da će ponovo naći svoju bit pa time i svoju radnju i svoj smisao.

- Ja sam lik izgrađen kao posledica kritike jednog jezivog perioda-Kler je vrtela glavom tako da joj je pramen pao na čelo. - i jednog jezivog režima. Kao posledica stava! To sam ja! Lik koji odražava politički stav!

- Jeste samo si isticala sise i jebala se i drogirala se u prvom scenariju, - dočekao je glumac svojih pet minuta. - a sad ovde se vučeš sa kamerom po gradu i kao tražiš se, a ustvari tražiš kome da se uvališ. Neviđen ti je i smisao i kritički stav odslikan u ličnosti sa podvučeno: čizmama na dugim nogama...

Zmaj je bljucnuo još malo vatre na kontejner.

- A idu praznici...- setno je spustio svoju izraslu prefarbanu kosu leš preko ruke, grejući se na kontejner koji je goreo.

Ležala . Lepo tako olupana sa svih strana pocepana po šavovima. I uošte.
-Šta ćemo sad?- pitala je Kler fotografišući moje telo koje je na snegu napravilo mrlju dok se hladilo.
- Pa nećemo valjda i mi sada da nestanemo? - zabrinula se Mara
- Ma jok, folira se. Umem ja valjda da prepoznam kad je neko stvarno umro.- Stručno se postavio Leš.
- Jeste probali oživljavanje?- Kler me je držala za ledenu ruku.
- Slušaj iznutra- obratio je pažnju Leš. Svi su se nagnuli i pokušavali nešto da čuju dok je sneg pravio buku padajući preko mene.
- Ako je mrtva mi onda više ne postojimo. A mi postojimo očigledno.- Kler je insistirala na mom postojanju.
- Hajde da je napustimo- rekao je Zmajoliki. Postoje sigurno druga mesta gde možemo bolje da budemo.
Gledala sam kako tako majušni i divni nestaju u gustim pahuljama.
Hodali su u grupi pokušavajući da izbegnu velike cipele, točkove kola i autobusa, bez snage da porastu, sve više se stapajući sa ništavilom.