"Aaaaah!" padala je Kler u ponor sopstvenih strahova i nadanja. Padala je Kler raširenih ruku, otvorenih očiju koje su se providele kroz velike naočare za sunce padala je u bolju budućnost. Uplašena pred vrtoglavim kolutovima mogućnosti. Ako smisli šta bi tačno radila u životu možda bi i bila uspešna? Ako bi bila uspešna možda bi i zaradila novac? Svoj sopstveni? Puno novca? Možda bi se obogatila? I onda uložila pare u prave stvari, a možda bi usput dok se bogati možda bi joj se od siline tog silnog novca poremetila percepcija pa bi izgubila reper za pravo i lažno! Oh! Kako je sve teško i komplikovano! Aaaaaaaa....!!!! padala je Kler u svoju neizvesnu budućnost koja bi možda mogla i biti uspešna, šta god to značilo.
Mara je kuckala i vredno radila za svoju budućnost. Uglavljena u korporaciju kao jedan snažni šraf. Škripala je mašina na mestu gde je Mara zgazila leša. Ustala je besno od svoje pisaće sprave.
- Zašto škripiš da me mučiš i nerviraš! Ti si Leš, već si mrtav, kakve veze ima dal sam te zgazila ili preskočila? Šta hoćeš od mene?
-OOooo Maro, ambiciozna mlada ženo, nije lepo tako se ophofditi prema Leševima. Naročito ne u zemlji u koja neguje kult mrtvih. Mnogo je strašnije pregaziti mrtvaca nego pregaziti preko živog čoveka.
- E pa meni nije. Baš me briga i za prošlost i za mrtvace i za sve što se desilo pre mene. Samo me zanima gde mogu da stignem. A Gazim brzo i lako i ne gledam kuda hodam. Nisam te pregazila zato što sam zla, nego nisam ni videla da sam te pregazila namestio si se. Šta da ti radim.
Glumac je dobijao batine od nekog kriminalca kome je dugovao pare ,koje je pozajmio još pre mnogo vremena kada je bio siguran da će ga zvati holivudski producenti pa će imati i više od onoga koliko kamata može da mu poraste. Zmajoliki je zapalio a zatim udisao svoj rep.
"Sve sami narkomani, leševi i luzeri. " Prošla je pored njega na ulici Mara kao da ga ne primećuje.
BAM ispred nje je o zemlju bučno udarila Kler.
- Hej vidi, zmajoliki! - mahnula je Kler Zmajolikom.
- Hej vidi, radila sam ceo dan, imala raspravu sa Lešem koga sam pregazila i jedino što želim je da se ubacim u kadu i naspavam.
- Jedan koktel pre kafe- povukla je za suknju Kler.
Tamo gde su se zaputile na ćošku ulice ležao je prebijeni glumac a unutra kontraverzni biznismen, vlasnik lokala koji upravo ulazi na novu srpsku političku scenu častio je svog podređenog za to što je uprljao ruke glumcem...

Slušalice na ušima, sredom se vozim sa Sonjom Rajin. http://www.nrbg.rs/content/view/page/399 dok sedim na Terazijama i žmirkam u sunce kroz prozor i razmišljam o tome kako sam se blokirala i uopšte ne mogu da napišem seriju na način na koji sam zamislila da treba da se dogodi u scenariju- tj na papiru, tj u kompjuteru, koji ću ovog meseca nadam se napokon isplatiti... pa možda ako se planete poklope i u realizaciji ona isprati taj neuhvatljivi tkz duh....hm...ali imam nešto što druge keve spisateljice koje moraju da rade da bi imale plate nemaju imam Maru. Koju sam lično izmislila. Mara je kopirajterka i mlada je i ima 24 godine i puna je entuzijazma i ima snage da bude duhovita i sveža. Tako da Mara vredno već par dana popravlja moj scenario, prvih 5 epizoda i super ih je sredila. Divno je imati sa sobom te mlade uredne devojčice. Ja nikad nisam bila takva. I to mi je malo žao. Lažem da mi je žao.

- A kad će mene juriti Mara, sad kad si joj zadala da piše tu seriju? - Buni se Zmajoliki. - Potpuno sam besmislen. A ja sam pola zmaj pola čovek! Nastao iz mutnog Dunava, od 40 godina starog šarana! Veoma sam važan! Važniji sto puta od neke tamo serije.

Kler je izašla kroz odškrinut prozor moje kancelarije na svežinu današnjeg popodneva. Imala je čizme sa štiklom i veliki dekolte jer njoj zima ništa ne može. Otvorila je usne taman da bi osetila paru koja izlazi iz njene izmišljene unutrašnjosti. I velikim korakom krenula u lancanje. Kler svojim landaračkim koracima sa fotoaparatim i malom kamericom veličine njene šake. Velikim naočarima za sunce, smucanje...po bljuzgavici. Za to vreme, suštinski ja sam radila za sve njih. Te blejačice uvek deluju da bolje prođu, ali njima je do lancanja i blejanja isto kao vrednima do posla, a ok je ispunjavati želje kada si u mogućnosti, u poziciji stvoritelja, u kojoj sam ja. Na primer, sad i ovde.

- Šta se praviš?- isprečio se glumac.

Kler ga je elegantno zaobišla, povučena višom silom za lancanjem i prostranstvom. Samo da hoda i ima prostranstvo oko sebe, ne mora nikakav sadržaj da se događa, samo prostor i pokret kroz prostor, eto bilo joj je do toga.

Leš je kovao podli plan u ulazu neke stare zgrade, prerušen u beskućnika, besmrtan i bezobrazan( čitaj beskrupulozan), i gubio je snagu sopstvene mrtvoće jer se dugo nije ništa strašno desilo.

Zmajoliki je plivao kroz ledeni Dunav. Ubiti Leša...da bi oživeo...to je trebalo smisliti kako...i kome dati da to učini u ovom talasu...

- Ma već ti pišem seriju! Ma nema šanse! Mrzim hladnoću, ostavi me u mojoj kancelariji! Pa ne mogu ja sve i sama!!!- ljutila se Mara. Ali ako je ona glavna ličnost, moraće da podnese teret svoje važnosti. I tako smo stavile pauzu na seriju i krenule na Leša.