Mara je kuckala neki pr tekst, mada to nije bio njen posao. I Pripremala se da se uvali da je povedem na Savu. Što nema šanse, al ajde...
Kler je sedela u stanu moje prijateljice, koja je ispred sebe držala slike i papire i razmišljala doboko tj dubiozno o smislu života svog pre svega, normalno, a onda i drugih, ali posmatrajući sa visine taj život drugih normalno. Kler je mala, majušna kao Zvončica sedela na obodu čaše viskija, vrtela štiklom u krug i tako činila da se led u čaši viskija moje drugarice brže topi.
-Vidi slatka, rekla joj je Kler. nas dve smo jedan tip žene, mi smo kojoti, vučice, kako hoćeš već prođe nam sezona parenja i onda soliramo do sledeće sezone. Pa kako nam se pogodi. Ako neko može da nas prati, super, ako nema ko da nas prati, sigurno nećemo usporavati ili sedeti u nekakvim neprimerenim kolektivima koji nam nisu nivo. Kapiraš?
- Ah, da, draga- postavivši joj prst sa dugačkim noktom i ogromnim srebrnim prstenom moja drugarica joj je pružila kao ptičici tigrici ili bubamari mesto da se prebaci i sedne.
- Nego slušaj,- Rekla je Kler, moraš samnom danas da ideš da spakujemo Pantera u Zološki vrt.
Moje drugarice su inače žene od akcije, pa tako je Kler dobila društvo za ovu akciju koju je skoro sama smislila. Izašlo joj je iz lika. Kada se uvećala u prirodnu veličinu, našla se sa Panterom u nekom seljačkom kafiću, upoznala ga sa Slatkom i predložila mu šetnju. Smejala se sve vreme široko Kler svojim osmehom koji je bio opasan, opasniji od najopasnijeg oružja. I tako kao sa pištoljem u leđima, tako je Panter išao ka zološkmm vrtu.
Na ulazu Kler je tražila po imenu mladića sa kojim je napravila dogovor.
On je došao. Slatka je tupkala noktima o pult na kome su čekale. Nije bila zadovoljna brzinom usluge u ovoj ustanovi.
- A gde je Panter?- pitao je zo momak
- Ja sam Panter, dragoi mi je- Panter je pružio ruku.
- Ne, mislio sam na pravog pantera- rekao je pomalo iznervirani zo momak
- Pa jel čujete šta vam se govori, tražili ste pantera, evo izvolte, da vidimo kavez i da se rastajemo- rekla je Slatka.
- Kakav kavez - Smejao se Panter
- Kavez za pantera. on je panter a hoda slobodno po ulicama.
-Molim vas idite - zamolio je zo dečko.
Kler je izvadika ugovor a ugovor je ugovor i zo dečko je morao da postupi po potpisanom. Bila je još samo jedna začkuljica.
- Dokažite da je čovek a ne životinja- rekao je zo dečko.
- On je ubica- rekla je Kler dok je Panter zbunjeno gledao- i on je zver- bio je u ratu, prodavao je oružje, drogu i sada hoće da dođe na čelo lica zemlje, a ja to ne smem da dozvolim.
Panter je shvativši šta se dešava zauzeo položaj sve u odelu i spremio se za skok.......nastaviće se ........

ča-ča-ča...i onda ćaćaća...pa mmmmm....ah! bacanje iz struka tokom nekog kratkog plesa u par koraka u rukama mog dečka. Tako se zabavljam ja po dnevnoj sobi dok se moji junaci kao napuštena banda klate na svećnjaku koji visi sa lustera. Kao izgubljeni dečaci na brodu koji je petarpan oteo kapetanukuki. Slatko-slatko....

-Zabavlja se, umesto da piše....komentariše Mara.- Žao joj je mene, što sam takav raspad, a i sebe joj je žao. Što je od svih pisaca pala meni u ruke.

-Ok Maro! Već smo to raspravljale, puštam se iz Milutinovih ruku i prilazim lusteru. -Šta ste se sad skupili, u kompjuter na spavanje, neću sad sigurno da se igram sa vama! Dosta! U kompjuter!

- Kakva si smešna bleda!- komenrtariše glumac, ko neki leš a ne boginja stvoriteljka!

- Alo, glumac, ne vređaj!- šutne ga Leš iz daljine u ruku.

-Prekini- udari ga pesnicom glumac.

- Biješ mrtvog čoveka, sram te bilo...- cokće Leš

- Kako pričaš kad si leš! Idi lezi i budi mrtav.

Svi su se smejali. A ja sam smišljala kako da ih zabavim i odem na spavanje. Bilo je kasno i bila sam veoma umorna. I trebala mi je čita glava da doživi prekid.

- Hoćete mleko?

Neee!!!!! cepali su se od smeha.

- Vidi se da joj je dete na moru!- dobacivo je Zmajoliki u telu guštera.

-Ok. -Izvadila sam iz šteka čokoladu.- Da razmislim- navlačila sam ih.

-Zar nisi rekla da si na dijeti? - opomenula me je Kler.

- Mmmmm...- odgovorila sam sa uživanjem.

I tako sam ih ućutala. Čudo je čokolada. Toliko je veliko čudo, da verujete nema potrebe da se reklamira. Kad bi to samo neko objasnio ljudima koji je proizvode i prodaju. Sa nekim proizvodima u nekom trenutku reklamiranje treba da stane.

Tako su zaspali, musavi i najedeni. Spustila sam ih sa lustera i nežno ubacila u kompjuter, zatvorila isti. I polako ih ponela jutros sa sobom da ih ne probudim rano.

Sad opet divljaju razbacani po gradu. A ja radim-radim-radim....i čekam malo šećera da me digne...

Ti glumac, ti stvarno nemaš šta da tražiš u ovoj priči. Dosadan si, totalno prebijen, samo se motaš levo-desno. Nemaš nikakvog smisla, nikakvog opravdanja da budeš tu. Tako je rekla Mara glumcu preko telefona kad ju je on zvao da joj traži da se smesti kod nje. Ja mogu da radim bilo šta, da budem bilo ko, tako mogu sve jer ja sam glumac! Umem da glumim!

Ne, ne i ne. Vrtela je Mara glavom odrično. Traži malo para od stvoriteljice i iznajmi stan.

Mogu da te zabavim. nastavljao je glumac. Kuvaću ti. Kad dođeš sa posla imaćeš sve kuvano.

Hm. Ipak se zamislila Mara. Jer, kuvano je kuvano. Ipak ne. Glumac je glumac. Je glumac. Nek ide kod Kler.

Ona neće da me primi. Gruba je a ja imam svoj ponos. Seljanka, pravi se da je kul, kao da ja ne znam šta je i ko je ona! Sponzoruša najobičnija!

Preobraćena sponzoruša!- odbranila ju je Mara

Preobraćena sponzoruša- sa gađenjem, ali dubokim ponovio je glumac.

Mara je završila razgovor kada se Leš pojavio pred njom.

Zgazila si me i platićeš!!!!!

Nisam te zgazila, hladno mu je odgovorila, pregazila sam te, preskočila, nestani. Nikada nećeš dobiti zadovoljenje, poravnanje, ništa! Ja te se ne plašim! Nemam grižu savesti! Ohola sam i gorda!

Mara je danas bila jaka. Jaka kao stena. Rok! Kao firma mog (stvoriteljkinog) tate koji je mašinski inženjer.... kao orah, ta čudnovata voćka, kao planina na vetru, kao kokos pre nego što se raspukne, kao sunce kad prži, toliko je bila jaka danas Mara. Što ne znači da se sutra neće raspući kao....sve što se raspukne kad mu lupiš samo čvrgu. Ali danas tako. Pa malo i u tome da se uživa. Zmajoliki je ušao u pogled, nasmešen, lep i šarmantan. Au! Au-au-au! Šta vam je obema? Šta ste poludele?! Držao se za čelo.

Sudario si se sa mojom prejakom -jakom energijom koja se danas širi kao srebrni energetski štit oko moje harizmatične mlade ličnosti. Rekla mu je tako Mara i zavrtela u krug svoju cvetnu suknju koja se u trenutku pretvorila u cvetnu livadu na kojoj je sedela ona sama sa lenonkama koje na njoj izgledaju isto kao i na meni, ( da citiram bejbi art direktorku M.M.Mašu) kao oči od lemura. Dakle Mara sa očima od lemura koje je prve otkrila M.M.Maša koja stvarno postoji u životu mene- stvoriteljke, a onda je tu vezu između žene i ženke nadogradila Maja- moja Maja, jedna kao vuk Uuuuuu Maja, dobro, dato su to lemurke-dakle...LEMURKE naočare by Maša &Maja, na cvetnoj livadi Mara jaka kao sve što je jako gledala je kroz njih oblake kako se kreću stvoriteljkinim izmišljenim nebom. Bili su predivni, ti oblaci unutar stvoriteljkinog sveta.

Leš i Zmajoliki su kao duhovi iz njene priče leteli između oblaka da joj pokvare sliku, ali ona ih nije videla. Za to vreme, inspirisana nadogradnjom između čoveka i životinje Kler je potpisivala ugovor sa zološkim vrtom tvrdeći im da ima pantera koga će im dovesti. Na svaki način je Kler odlučila da se oslobodi Pantera. I zaista će ga dovesti, ali ne danas. To će verovatno biti sutra. Tamo će mu naći adekvatan kavez. Metar sa metar. Pisaće, primerak iz devedesetih. između tigra i medveda. Međeda. Da medved, to je ona divna životinja koja ne treba da živi na Kalemegdanu. Za razliku od Mare sa lemurskim očima koja se slobodno širila po cvetnoj livadi, Kler je očajna pravila sumanute poteze. A to je sve bilo sigurno zato što se vreme menja.

Juče, ništa- neeeeopravdani. Tačka. Ali -ali-ali.....juče sam morala da uradim nekih milion stvari! neeeeeopravdani. Tačka. Svi junaci su ljuti na mene. Mara kucka neki scenario za keks koji ima u sebi svašta zdravo i svašta dijetalno i uopšte svašta. I smeška mi se, kao, ulizuj se stvoriteljko, ne vidim te, pali! Zmajoliki leti iznad krovova sa raširenim krilima, go golcat i bljucka vatru. Fore radi, pljuc-pljuc-pljuc...iznad krovova. Leš se šeta po gradu slobodno i priča sa prolaznicima kao da je živ a oni svi pričaju sa njim sasvim opušteno jer ne zna se ko je živ a ko mrtav kad se stvari postave malo filozofski. Uf tako. Mrtvaci po ulicama istočoevropskog grada zapadno orjentisanog sa dubokim brazdama nacionalizma, šovinizma, rasizma . Jasnih kao dan kao bore na licu- ne pomaže ni botoks. A-a. Umrežene brazde koje pse provlače kroz celu neviđeno lepu zemlju- to je toliko neviđeno lepa priroda da niko nema takve prirodne lepote- kao mi. Samo što je ispresecana žiletom po širini i dužini i dubini raznim tako - tim....izmaizma ili jamajama od fobijama...Sve ja to znam. Zato sam i izmislila ovo lagano štivo, da malo uživam u sopstvenom praralelnom svetu, samo što sam preskočila juče- pa su svi likovi ljuti, aaa!!! Nisu! Evo je! Kler! Sedi na ekranu mog kompjutera i priča kao razvezana. Ćućurućućuru...sve tako, sve tako. Priča kako je ceo vikend bila po gradu, kako se vozila nekim kolima koja je zamislila, kako se prisećala svojih dogodovština iz prošlog života i to ju je zabavilo, veoma zabavilo, a onda je otišla do onog restorana, čisto da se javi, ipak ne bi ona da dobije otkaz i tamo nije zatekla Pantera i iskreno, bilo joj je malo žao. Da li to znači da su se u njoj nekakve emocije razvile?

Nisu, Kler, govorim joj ja dok kuckam status na tviteru i proveravam fejsbuk, nego ti je samo dosadno draga, niko ti se ne sviđa već duže vreme. Onda ulazi moj kreativni direktor koji je francuz i mi, ceo kanc sad pričamo sa njim oko pola, i pričamo na engleskom -a ja prirodno ćuškam Kler da se sakrije, negde u nered mog kancelariojskog stola. Ne bi on siguuurno ništa ni rekao, nego čisto onako. Nije normalno da na poslu, koji me prehranjuje pokažem kako imam male ljude koji gamižu po mom stolu a izlaze mi iz ušiju, nozdrve, usta, a legu se u mojoj glavi. Ipak treba ostaviti barem utisak jedne obične odgovorne žene. O. O. To sam ja. Tako. Yes-yes. Ok-ok. Obična, al na engleskom.

Kler se izmigoljila kroz prozor za vreme mog kratkog sastanka i izletela na ulicu. Naduvala se cela na palac i porasla kao normalna devojka visoke veličine. Tako je i uzela u ruku kamericu i krenula da snima golubove. Golubovi su se prvo logično pretvorili u pacove. Leteće koji su leteli kao slepi miševi, a onda, njih milion malih tako niskoletećih odjednom kao po komandi su se zaleteli na gore i napali Zmajolikog golog koji je letkao i letkao i uživao u svojoj formi Zmaja. U-je! Ugasila je Kler kamericu. Koliko je tripozno. Rasteresla je glavu, BRRRRR levo-desno-levo-desno... i sela na jednu klupu da pregleda snimak. Hm. Nije loše. Zasvetleo je mobilni telefon podešen na vibraciju. Pisalo je PANTER. A Kler se nije javila, čisto taktički. A oči su zasvetlucale- dolarima. Zasvetlucale bi i evrima, ali zasvetlele su dolarima samo zato što dolari bolje izgledaju u očima. Opet ju je iznutra njene unutrašnjosti spopala sponzoruša, kao najgora bolest zavisnosti teškom mukom zalečena u prošlom životu. Kad bi bila neka vakcina da je primi da je zauvek izleči. U Moskvi. Bilo bi recimo logično da rusi naprave tu vakcinu. Uf. Dobro. Nije se javila. Neće ona njegove kriminalne pare...iz razmišljanja ju je trgao Zmajoliki sav zadihan.
- Šta ti bi da me napadneš sa onom gomilom pacova?
- Nemam pojma sami su se napravili.
- Ludačo! - Viknuo je Zmajoliki.
-Gmizavče!- Odvratila je ponosno Kler brzo se smanjila i pobegla u moju glavu kroz moje uvo jer je Zmajoliki bljuvao vatru i između bljuvanja vikao: Sad ćeš da vidiš...sad ćeš da vidiš!!!!
(sve je dobro prošlo i nije bilo požara. )

Tooooliko je vruće da niko ne sme ni da kaže kolika je temperatura. Kler, pošto nije zaposlena, i ne mora da izađe iz kuće i ide na posao, upravo leži u kadi i puši svoje duge tanke cigare.

Jednu za drugom, u velikoj kadi, punoj mlake vode, ispred otvorenog prozora koji gleda na reku. Ona između ostalog ni ne zna koji je dan- danas, ni ne zna da je petak i da se Mara već unapred na svu vrućinu danas ipak malo raduje odlasku kući. Mari nije danas rođendan, ali ona se tako oseća..mmmm...nosi je raspoloženje...letnji vetar koga nema, ali u klim kancelarije ona ga je zamislila- gotovo, odlučila je da današnji dan proslavi, eto tako, bez razloga...Ok znači iz svih tih BEZrazloga Mara je pobegla sa posla. Neeee!!!! To ne liči na jednu mladu ambicioznu osobu, ali, ipak, da. Da-da. Ona je pobega sa posla i ukrala, zaista ukrala sa stola ključeve od motora od kolege art direktora i sela na njegov motor kavsaki er-5 i sve tako bez kacige, jer -koji je smisao da vozi motor a da je niko ne vidi, po cenu glave, moraju svi da je vide- odvezla se na reku i sve u cvetnoj suknji se bacila u istu. Buć! Zamah-zamah, po reci Savi...plivala je Mara. Zmajoliki je izašao iz jednog drveta. Šupljeg. Sve u telu zmaja. O-o! Viknula je kikotavo Mara. Jadne su moje ženske oči kada te ja vidim kao zmaja a ti si običan gušter! Šta hoćeš, neću da se družim sa tobom zmajoglavi gušteru! Smejala se, a Zmajoliki joj je bacio parče drveta da se uhvati za njega i zatim je pustio suve grane da se uhvati za njih. I tako je uradila, podigla se u cvetnoj mokroj suknji sva upravo izašla iz reke, držeći se za suve grane kao lijane dok je na drugom kraju zmaj raširenih krila leteo. Tako je Mara vozila zmaja na reci. U vreme radnog vremena. U petak. Tako i treba. Glumac se znojio na audiciji za neku reklamu koju mu je inače Mara namestila da mu kao pomognu za početak. Svi su bili raštrkani. Leš je plutao na reci, hladeći se i gledajući u nebo. Kikotava Mara kopirajterka slagačica reči ga je sve sa daskom ponovo pregazila leša':Prekini da prelaziš preko leševa!!!! vikao je Leš za njom, a onda su ona i Zmaj dobili napad smeha toliki da zamalo da se utope. Jer reka je opasna, čak i kad je pitoma. Kler je obukla gaćice, i odšetala do terase. Uzela kamericu i snimala reku, onako na prazno, da zabeleži igru svetla i dok je zumirala videla je Maru i Zmajolikog u formi zmaja kako se motaju i kikoću oko drvene daske u reci. I snimila ih je. Kamericom. Malo voajerisala? Što da ne. Taj zalogaj tuđe romantike bio je u ovaj prevrući petak kao kolačić. Divan da zasladi život jedne umetnice na ivici egzistencije.

ko se boji vuka još, vuka još, vuka još.....uffffff...ušetao je vuk u priču o Mari kopirajterki. To je naprosto moralo da se dogodi, jer je Kler oladila Pantera, koji je inače trenutno biznimen kontraverzan a bio je kriminalac a planira da karijeru razvije u politici. Na neko vreme, se Kler neće baviti njime, pa će se ponovo zabaviti za koji dan. Mara je u svojoj lepršavoj suknji- auuuuuuu tako je zavijao vuk, na pun mesec u planini - dakle tako je Mara u lepršavoj suknji hodala ka baki posle posla na 40 stepeni u danu kada je pročitala u časopisu Gracija kako je bankrotirao Kristijan La Kroa što nju lično nije mnogo pogodilo ali je znala da će pogoditi njenu sapatnicu u ovoj priči Kler. Dok se asfalt topio pod njenim štiklicama negde u svežini planine u paralelnom svetu živela je neka životinja za koju je smislila da je dobra fora da čisto onako neopravdano bude tu samo da bi parirala nadimku kriminalca. Kler se nasmešila, bilo je zabavno koliko to nije imalo veze ni sa čim, ali joj je delovalo kao simpatično- samo za sebe. Mara kopirajterkla i vuk. Ok. Može. I tako svi žive na nešto malo više od metra iznad asfalta, kolika je moja visina, tačnije na kojoj visini se nalazi moja glava u kojoj su točkići koji kombinuju ovo lagano štivo za vreli prevreli dan. Za to vreme prevruće vtreme, Leš se hladio pod zemljom, što je smatrao neviđenom prednošću u priči, jer napokon ima koristi od njegove mrtvoće. Kako je on i dalje ipak bio metafora a ne pravi leš nisu ga jele bubice i nije se raspadao. Samo je bio hladan. Fino stanje.

Kler je kamerom beležila isparenja iznad asfalta koja su na njenom snimku imala oblik priče od dima. Jedan auto kabriolet i mladić i devojka, na putu bez plana, sa malo love i glasnom muzikom, to je videla kroz objektiv od isparavanja iz asfalta. Kler i tako se zabavljala na ovaj pretopli dan.

Mara je na putu do bake naišla na zmajolikog. Auuuu!!! Viknuo je ispred nje.

-Šta se praviš- oladila ga je Mara.

-Ajde opet, opet me oladi, neviđeno prija na ovu vrućinu- namestio se Zmajoliki ispred nje.

- Idi šmekuj pregažene leševe upakovane u dosadno tetkasamalsamriba pakovanje.

Glumac je iskočio iza Zmajolikog. Mara je prevrnula očima i nastavila svojim ritmom hodanja. Glumac se zatrčao ispred Mare glumeći njenu baku koja je ustala iz kreveta.

-Ti nisi moja baka! Samo glumiš! Pali!

Glumac je uverljivo govorio kako je on baka i kako je samo izašao do prodavnice, toliko se uživeo u glumu da je i dobio obrise lika Marine bake. Zmajoliki je duhovito došapnuo da mu tako dobro ide zato što nije dugo glumatao pa se uželeo. Zmajoliki je bio u ovom trenutku gušter na suncu i podlo se podmevao Mari. Mara je protrljala oči i još jednom rekla, "Ti nisi moja baka! Moja baka nema takve uši! Nema ni takve oči! A ni usta..." Zabuljila se u glumčeva usta Mara i tamo kroz mrak njegovih krajnika videla crveno providno srce kako pulsira i pumpa a u kome je sedela mala lutkica njene drugarice Kler -naravno ne ovakve kakva je danas, nego onakve iz onog vremena kada su se raspali glumac i ona voleli, i rastužila se, veoma se rastužila Mara.

-Ti nisi moja baka raspali glumcu, ali ja sada vidim tvoju tajnu, i malo si me rastužio. Stavi ovog glupog guštera u džep i odlazite glupi dečaci, ja sam jedna ozbiljna odgovorna devojka i moram da stignem na vreme. U tom trenutku, beli zec je protrčao pored njih noseći štopericu i Mara je štiklicama odlupkala za njim. Sa korpom punom sveski, jednim fotoaparatom i ajs mokom koju je baka volela. Ja sam to sve nosila u isto vreme zaista mojoj baki noseći priču na privesku oko vrata.

hej-hej-hej! cupkao je glumac ispred Kler koja je ubrzavala korak. kao ne znamo se,a? kao ne znamo se? Kler je ćutala i hodala brzo u poštu da plati račune za ovaj mesec. jer žena to radi. Plaća račune. I ide na depilaciju, trajnu ili povremenu, i čupa obrve i maže usne i nokte i pere veš i prostire i sudove. Sve to radi, čak i kada je Kler. Mistična brineta u mantilu do kolena na visokim štiklama. Pravo pravcato ulazi direktno u poštu. Sve sa računima i novcem u rukama, dok glumac cupka oko nje i priča nešto o tome kako će je ubiti ako ga opet vrati u fijoku. Preti. Ona se veoma dobro pravi da ga ne sluša. Gleda ispred sebe sve sa naočarima za sunce. I on stvarno odlazi. Dok je stigla na red da priđe šalteru on je već otišao izgovarajući nešto tipa...samo još jednom da si to uradila i nešto tipa...jel si čula...jel si čula...Naravno da jeste. Kada izađe iz pošte Kler baca u đubre novu karticu koju je ukrala Panteru iz novčanika. Panter još uvek nije primetio ni da mu fali jedna kartica, a već su dve uništene isečene u kontejnerima. Veliko je pitanje da li je potpuno besmisleno to što radi. Da...verovatno da jeste. Ali je istovremeno i zabavno. Krasti nekome kreditne kartice i seći ih i bacati u kontejner. Šta će mu faliti. Malo drkanja da izvadi nove. Panter ne brine o svojim stvarima, toliko je siguran u sebe. Zatim Kler odlazi na dogovorenu kafu sa pomenutim u njegovu kafanu. Seda za šank, pali dugu tanku cigaru i gleda ispred sebe. Nije skinula naočari za sunce. Panter prilazi znatno uzbuđen, izvinjava se što kasni. Nasmeši se. Pita je kako je. Ona uzvraća pitanje. On se žali, nestale su mu dve kartice iz novčanika. Sve je preduzeo potrebno, ali to znači da ga neko krade, neko iz njegove bliske okoline. On je okružen proverenim ljudima, ne može ni na koga da sumlja. Svejedno to ga izjeda. Brine se. Neko u njegovoj blizini mu želi zlo, želi da ga opljačka i to toliko glupo, toliko glupo da čak pomišlja i da je dete tinedžer njegovih prijatelja, ali neće da opterećuje njenu lepu glavicu time. Neka ona priča nešto veselo. Kler ga dugo gleda i ćuti. Zatim potpuno bez plana izgovara: Ja sam uzela tvoje kreditne kartice i bacila sam ih. Panter je zbunjen. Nisam tačno ni sigurna šta sam htela da postignem time, ali to je izraz mog revolta prema tebi i sličnima tebi. Mrzim vas. Sve vas mrzim. Smatram ogromnom nepravdom to što svi ne ležite po zatvorima.
Panter je prvo poludeo. Besneo je i besneo a onda se umirio i rekao da je to toliko glupo da nema komentar i da je moli da se ukloni iz njegovog lokala. Ona je to i uradila. Bez fizičkih posledica. Dok se odaljavala stigla joj je poruka na mobilni od Pantera: toliko si čudna, toliko mi se i sviđaš. Kler nije ništa odgovorila, ali sa ovom porukom ipak se dogodilo neko osećanje smućkanog straha i bola. Ružno je činiti nekome nepravdu, čak i kada je taj neko negativac. Uzela je kamericu u ruku. I nije snimala ništa. Mara ju je okrenula sledeća.
MARA: Kradeš mi priču, pametnjakušo! Ovo je priča o Mari kopirajterki, a ne o sponzoruši Kler! Kakvi su to amaterski polu-potezi. Šta radiš?!" Hoćeš da izgubiš i posao hostese?
KLER: Bolje nago da gazim preko leševa kao neki.
MARA: Svejedno, ovo je moja priča, makni se da te ja ne bih makla!
Ok, nasmešila se Kler i krenula u gužvu ulice. Nije nekad loše da ne budeš glavni. Ma, generalno sve je ok kad si ti ok sa osbom...tako je nešto mislila u sebi...sloboda je divna stvar.

NO KRUG NO THNX- ili DON'T TOUCH MY BREIL to je linija advertajzinga koja je Maru uvela u svet reklame. nežno za ruku tako je Mara maštala o sebi u svetlu advertajzing biznisa. Ali.........život je nešto drugo smislio za Maru. Keks i supe...ukusno, veoma ukusno, preliveno, nadliveno...aaaahhhh...davila se u novim ukusima i instant varijantama zdravih prizvoda svojih klijenata. Zazvonio je telefon. Bila je to Kler.

KLER: Ukrala sam kreditnu karticu Panteru.

Mara nije mogla da veruje.

MARA: A šta ćemo sa njegovom kreditnom karticom, izvini?

KLER: Svaki put ću mu ukrasti ponešto a onda ću da ga tešim. Da bih dobila njegovo poverenje. MARA: Dosta je ružno to što radiš.

KLER: On je kriminalac. To su osobe koje pljačkaju, kradu valjaju drogu, oružje i ubijaju i tretiraju žene kao đubre.

MARA: Zar nije bolje da se skloniš od takvog?

KLER: Ja sam utripovala da pokvarim sistem. Čisto onako, iz potrebe da pred sobom potvrdim da mogu.

MARA: Ali već si počela da kradeš, to te čini istim kao što je on. KLER: Svako najbolje razume svoj jezik. Veruj mi da on ne bi razumeo niti verovao bilo kom jeziku. MARA: Uostalom šta si se uhvatila za njega. Živi svoj život, dobila si drugu šansu. Budi umetnica i živi od trećerazrednih poslova dok ne uspeš u umetnosti.

KLER: To je bol još iz prošlog života. Mene je muka bila naterala da budem sponzoruša. Tad sam bila mlada i nisam mnogo razmišljala, sada me nepravda boli hoću da raskrinkam jednog lošeg čoveka. Jedan loš čovek manje je čitav jedan loš kosmos manje. Od mene jedne, je sasvim dovoljno za jedan život.

Mara se malo ipak zamislila, dirnulo ju je to što je Kler govorila, imalo je čak i neku neočekivano političku konotaciju. Nju su ipak i dalje u životu zanimale dobre ideje, kratke i jebitačne. Mara je imala velike snove i verovala je da je očekuju velike stvari, te dobre stvari, povremeni trenutci uspeha, kao sočni rezanci u bistroj supi...ci...i tako je štrikao taj kopi koji će krasiti novi ukus supica.

Kler je sa druge strane bila potpuno odlučna da za opšte dobro ne dozvoli još jednom kriminalcu da stane na čelo zemlje a osim toga što će ga osujetiti, odlučila je i da opljačka njegove kriminalne pare. Pola će uzeti sebi, a pola će....smisliće neku dobrotvornu svrhu. I tako je Kler postala dušom umetnica. Tom odlukom.

Glumac je duvao, i duvao i duvao travu Zmajolikog, i jeo je iz njegovog frižidera i spavao u njegovom krevetu i sedeo u njegovoj omiljenoj fotelji iz koje Zmajoliki najviše voli da gleda televiziju. Tako je Zmajoliki gledao, gledao tog raspadača u svom stanu i odlučio da ga uvali dalje.

Dovoljno je što ga je spasio sa ulice. Okrenuo je telefonom Maru.
Mara se tuširala i nije čula telefon. Samo je u jednom trenutku iza zavese provirilo lice leša, i ona je vrisnula i uzbunila komšiluk.
Tako se dogodilo.

Jedan metak je prošao kroz vazduh i bio je ubijen neki bivši zatvorenik.

Mara je legla u krevet ne proverivši da li ima propuštenih poziva.

Kler je na prozoru odmah prepoznala da je pištolj.

Zmajoliki je izašao iz sopstvenog stana i krenuo u šetnju u noć.

Leš je ležao mrtav i zadovoljan jer niko više ne može da ga ubije.

U životu kontraverznog biznismena iz devedesetih- čitaj budućeg političara, inače još uvek aktuelnog dilera kokainom, u tranziciji - pošto prelazi na naftu, dakle u njegovom novom životu u kome je naučio da se nosi, ponaša, oblači, pije šampanjac i vino. ...još uvek ga neki interno zovu Panter. Ne "panker" nego "panter" i ne kao splav blek panters, nego panter kao životinja, elegantna, snalažljiva i krvoželjna. Kler se upoznala sa njim kada je došla po novac za svoj posao honorarne hostese. On nema pojma da ga ona zna. Da je u prošlom životu bila sponzoruša, da je imala muža kriminalca koji je ubijen. Kad bih se ja sad setila na koji način sam ubila sponzorušinog muža u tom scenariju koji sam prodala krajem devedesetih onda bih napisala da je Panter umešan u njegovo ubistvo. Mada- pošto je taj scenario i tako u fioci i nikad neće biti snimljen kao film i ni9ko ga uopšte nikada neće pročitatiu, imam prava da izmislim i kao odgovorno tvrdim da je bio ubijen u nekoj kriminalističkoj zaveri da bi sada u ovom laganom štivu koje služi da se malo razonodite od vašeg kancelarijskog, ili blejačkog, ili možda neko od vas koji ovo čitate živi neki super slobodan svetski život, ali i ako je tako sigurno da ste i vi u potrebi za nekim sekundom bega u nešto što nije vaš svet- dakle zbog svih tih razloga, ja ću sada odgovorno slagati da kao nastavljam priču iz scenarija koji sam davno prodala i za koji sam kupila svoj prvi kompjuter. Uf- kolika rečenica. Dakle, Kler će opljačkati Pankera- Pantera i žestoko će mu zagorčati život, samo zato što je on toliko nakurčen da je toliko jak i moćan da se ne seća da je zna iz prošlog života. Da su sedeli na skupim večerama, i pili Krug. Šampanjac koji ja nikad nisam probala. A kad sam bila na jednoj promociji vina samo za dame , za časopis -vino, pa nas je taj predavač pitao ko je imao priliku da pije KRUG javile su se dve. Ja sam odmah rekla da se zna kako su imale priliku da probaju. To jeset odvratno sa moje strane- ali žena u Srbiji, hm-hm. Pre bi bacila pare na cipele nego na šampanjac, što znači, šta? Sponzoruše! E tako je i Kler isto, kad je bila sponzoruša pila KRUG. Sad pije zato limunadu. Ona je jedna opasna ličnost. Ili-ili. Mara kopirajterka je jutros imala veliki problem šta da obuče. Nije se nešto snalazila u svojim ormanima. Pitala se da li je to jedna od onih karakteristika praznoglavosti. Da. Svejedno. Njena garderoba je njen kreativni pokazatelj njenog stava prema svetu. Zaboga- ona je Mara kopirajterka. Ima prava na to. Zmaj je udarao krilima o prozor njene kancelarije. Ljuta, od prošlog događaja, nije dizala pogled sa kompjutera. Ko hoće da koketira sa napakovanim leševima neka leti sa leševima. I neka lomi krila o led koji se kao inje nahvatao po prozorima od Marine kancelarije. Toliko je hladna. Mara. Ne šampanjac. Ima neko da je probao KRUG?

Spisateljica, odnosno ja se duboko izvinjavam na kratkoći današnjeg i bloga od petka, ali postoje objektivni razlozi za to. ..hm..hm...kah...kah...To je samo trenutni zastoj na gramaži teksta, sutra se vraćamo na šlajfnu. Časna reč. Ja ja sam dosta časns osoba- eto, na pr. nikad nisam pila Krug.

Juče sam sve lepo napisala- stvarno jesam, uz svu ludnicu pred odlazak da svašta obavim po gradu i odem da ručam. Imam lepu varijantu za ručak na poslu. Sve kao kuvano, zdravo i to, i...nestane struje. A pošto ja normalno, nikad ništa ne sejvujem seeejjjvujem- onda se sve izbrisalo. Uf to me je mno0go iznerviralo- baš mnogo. Iz svih tih neopravdanih razloga ja se nastavljam danas na preključe: Tako, danas nema ništa novo sa ekipicom. Sve od juče, da probam da prepričam. Ovako je bilo: Mara je krenula mermernim hodnikom, jer je to novi prostor koji je agencija uzela, i išla je mermernim hodnikom u štiklicama i u cvetnoj suknji, sva odsutna i zaljubljena smišljajući kako će imati šarenu budućnost. Veselu i šarenu kao ringišpil. Budućnost. Brza i rotirajuća sa malim oscilacijama uspona i padova. Tako da...u tom stanju Mara nije mogla da primeti kako je prati pregaženi Leš maskiran u njenu koleginicu -peglana kosa-frenč - duboki ali jasno ženski glas. ha-ha-ha-...smejalo se strahotno to biće izašlo iz mrtvih umetnuto među žive. Ha-ha-ha...ledile su se od njenog smeha kancelarije oko hodnika- ha-ha-ha jedino se Mara nije ni osvrnula, jer ništa nije moglo da je zastraši u tom trenutku veselja nad sopstvenim zamišljanjem sopstvene budućnosti.
Stani Maro kopirajterko! Viknulo je maskirano Leš biće.
Aha? Okrenula se Mara dok je suknja polako zatvarala krug za njom.
Ako se ne sećaš treba da mi robuješ, ako se ne sećaš, ucenjena si, zato što si tezgarila na poslovnom kompjuteru u sred radnog vremena!Sram te bilo. Preskakačice leševa.
Aha. To je bilo sve što je mogla da odgovori Mara u oblacima. I ovog puta preskočivši leša. A onda je, niotkuda naišao Zmajoliki, i da- video je leša u telu te zgodne akaunt menadžerke i bacio je pogled. Bacio je i jezik, jer on je nekad zmaj a nekad gmizavac a Mara je to videla, i stala- ukopala se, i pod njom je pukla mermerna ploča, lagano je tonula u napukli mermer, tako umirući pred tom scenom ljubomore, scenom kada crno na belo njen Zmaj gleda lepotu koja nije na njoj. Cveće sa Marine suknje je cvetalo i puštalo lišće kao lijane svuda oko nje i sroz je zarastalo po njoj, preko svake mere, obraslo je toliko da se Mara nije videla, a onda je iz nje ta tuga i ljubomora, zbog činjenice da lepota nije na njoj učinila je da svo cveće uvene i nastani se korov!oko Mare. Jao! Mara u sred korova se sahranjuje od ljubomore prema jednom pregaženom Lešu koji se dobro zapakovao. Ovaj svet odlazi do đavola! Pala je Marina glava kao mermerna figura, kao nadgrobni spomenik
Eto, tu sam juče stala i onda je riknula struja. Neće ona ostati tako umiruća i uvela. Od ponedeljka će je obuzeti interesovanje za neke druge stvari.

Nestani, propali slučaju! Tiho ali strogo je dreknula na glumca Kler i nastavila da radi. Glumac je onako prebijen pošto je opet izašao iz iste scene kao i prošli put, seo nezadovoljno za šank i naručio ni manje ni više nego...mohito. Pokazao je prstom na Kler šankeru i rekao- Na njen račun. Kelner je sumljivo okom dao znak nekom dalje, a neko dalje je prosledio nekom dalje dok se taj pogled nije dokotrljao do našeg negativca, koji hoće da uradi dve dobre stvari iz njegove perspektive. Prva je da uđe u politiku i kao i svaki zeleni pred vratima političokg života pa čak i ako je bivši kriminalac, ima najčistije moguće snove i veruje da će spasiti svet. Za početak će spasiti Srbiju! Ima velike ambicije. A drugo delo je, kako on zamišlja da mazne Kler i napravi joj gomilu slatke dece i od nje napravi gospođu. I pošto je do njega stigao znak da je tu neki sa masnicama koji nešto deluje da smeta ili uznemirava njegovu zamišljenu budućnost sa hostesom o kojoj nište ne zna, ali ga mnogo ni ne zanima, jer on je smislio šta će. A ti ljudi sa puno love i bivši krimosi i aktuelni krimosi isto kao i političari, svi su jednako bahati i siloviti i uopšte se ne pitaju da li druga strana ima mišljenje i kakvo je to mišljenje....u svakom slučaju on je pokazao rukom da se ukloni premlaćeni glumac koji je pobegao iz scenarija koji je u fijoci već deset godina, i da ga izbace iz ovog restorana napravljenom u ovom blogu koji se pre svega bavi sudbinom Mare kopirajterke koju proganja leš koga je slučajno pregazila, ali trenutno priča je otklizala na Kler i tu nam je trenutno zanimljivije, pa u tom smislu njegovi koji su neki silosi iznesu glumca i prebiju ga. Uf. Da. Sve tako se lančano dogodilo predugo kao ova preduga rečenica. Da.
Kler je stegla srce i nastavila da radi, kao da ništa nije videla. Dunula je pramen kose da joj odleti na gore i nastavila da šljaka. Dam-dam-dam. Ulicom je prolazio Zmajoliki sa nekom devojkom koja nije bila Mara, jer Zmajoliki stalno nešto brlja sa gomilom devojki a kao ni sa jednom nije u vezi, a sa svima se druži. To Mara nema pojma, normalno- jer ona ništa ne zna o njemu. U svakom slučajnom slučaju on je prošao pored premlaćenog glumca.
ZMAJOLIKI: Ej, ja te znam.Sećam te se, još na početku ove priče ti si sa one dve- tako je rekao za Maru, Zmajoliki, -sa one dve si bio kad smo jurili da uništimo onog leša što proganja Maru u cvetnim suknjama.
Glumac nije mogao da mu odgovori ništa. Toliko je bio prebijen.
Lutko, okrenuo se Zmajoliki ka drugarici, ajmo da ga pakujemo kod mene noćas.
Drugarica je pitala dal možda da ga nose u urgentni, ali Zmajoliki je coknuo odrečno.
Znam šta pričam- rekao je- to je neka gadna mućka, to između njih dve i njega. Treba mu pomoći. Tako je glumac završio u stanu kod Zmajolikog. Sa drugaricom od Zmajolikog koja je bila neka Vilolika raspala plavuša. To je zato što ja volim stalno da guram zmajeve i vile u sve što pričam. Ni zbog čega drugog posebno. Bacili su Glumca na naduvani dušek. Zapalili cigaru i džoint u isto vreme, zatvorili prozore jer im je bilo vruće i uključili klimu.
A za to vreme Mara je u svom stanu zalivala cveće i lišće i puštala muzikicu i maštala o Zmajolikom dajući mu u svojoj mašti krila i nadljudske sposobnosti, kakve je on i imao ustvari, ali ne uvek. Nekad je bio samo gmizavac, a nekad zmaj. To je ta frka.
Kler je izašla posle naporne večeri i opet joj je prišao nepoznati čovek i rekao, gazda bi da vas otprati kući.
KLER: A šta je mutav?
Nepoznati pulen se nasmejao.
I Kler je umakla kao svaka riba, klizavo i vešto u noć.
Nije bio dobar mamac.

Na Bajlonijevoj pijaci, po užasnoj vrućini, između šarenih tezgi šetala se Mara. Između saksija cveća i lišća u sred jula koji je za razliku od prošlih julova bio zelen. U dalekom ćošku pijace privideo joj se Zmajoliki, kako u letu predugim gušterskim jezikom hvata buibice i jede ih. Krenula je ka njemu u cvetnoj suknji međutim on je nestajao u slici, stapajući se sa pozadinom- kako bi inače nestajalo svako biće talentovano mimikrijom. Mara se na pijaci našla tako što je stvoriteljka, tj ja, jutros snimala nahovanje za neku reklamu, u studiju kod Prote. A Protin studio je u toj fantastičnoj maloj ulici koja vodi od Bitefa od pijace. I dok sam se vraćala, prolazila pored pijace, i išla ka svojoj agenciji poželela sam nenormalno jako da uronim između tezgi i zadržim se tri sata kupujući voće-povrće-cveće...uf. toliko ja volim pijacu. Nedostaje mi moja sloboda. Ok- zato sam ja nastavila ka svom životu ka firmi ali sam zato pustila Maru da uživa u bojama i mirisima pijace. Pustila sam je da iskoristi dan, da ne radi...kao neka je - na pr popila je... virus al nije ovaj svinjski grip, nego, nešto normalno i izašla je tako slinava da kupi, limun- na primer. I tu joj se sve dogodilo, u toj šarenoći da joj se učini Zmajoliki.

MARA U SEBI:Mora da imam visoku temperaturu na ovoj vrućini i mora da haluciniram...

tužno je spustila glavu Mara i nastavila da roni između cveća i voća između mirisa i buke.
Zazvonio joj je mobilni u sred šetnje. Bio je to pregaženi Leš u telu-ulozi akauntice.
AKAUNTLEŠ: Kako misliš da smeš da budeš bolesna. Ako se ne sećaš, dogovorili smo se da mi robuješ celu nedelju, ne izbegavaj obavezu i obećanje. Sutra da si došla na posao.
MARA: Ako budem bolesna možda ću te razboleti...
AKAUNTLEŠ: Ja sam već Leš tako da mi smrt i bolest ništa ne znače.
Mara je uzdahnula jednim UF i nastavila ka žutom, ka suncu i limunovima na današnji vruć dan. Kler je bila ponovo pozvana da radi kao honorarna hostesa, ali ovog puta za vreme dnevne smene. To joj se odmah učinilo sumljivo. Ali pristala je . Lova je lova.
Ono što se potpuno neočekivano rasplelo, je bio jedan beg iz zarobljeništa. Na neke mistične načine, iz fioke iz scenarija iz koga je pobegla prvo Kler kao sponzoruša, pobegao je i glumac. Bauljao je ulicama pokušavajući da pronađe Kler ili Maru, ne zato što voli bilo koju od njih. One su dokazane izdajice i vratile su ga u priču iz devedesetih da zauvek ostane u fioci. Ne zbog toga, tražio ih je jer nije znao kod koga drugog da se uvali i malo spava, jer to mu se radilo. Preumoran od uloge glumca u fioci on je pokušavao da se seti Marine kuće u kojoj je bio. Za to vreme kontraverzni biznismen je odmeravao Kler koja je došla u Kavalijevoj haljini –ci. Poslao je po nju nekog svog pulena.
Kler se izvinila i rekla da radi. Ali je shvatila. Sve je shvatila, i samo se jednom dugo, dugo nasmešila preko restorana a kontraverzni biznismen se uhvatio za srce- jer to je slaba tačka kriminala i politike, i tu se jedino čuje da se nešto reklo, ako se direktno razvali u sred sredine srca. Bam. Kao metak. Du-dum-du-dum...pumpala se krv. I onda je kontraverzni biznismen seo za sto sa svojim političkim prijateljima koji će mu porodati ulaznicu u svet prave velike moći, tako što će pričati i pričati i pričati o politici i razmatrati i razmatrati poteze svojih političkih prijatelja i neprijatelja. Analiza uz hranu i piće i malo droge poneko, a poneko ne, i na kraju na hula-hula ili tako već nekom splavu sa devojkama koje će ih pustiti da ih pipaju javno i tucaju po raznim hotelima koji će u tajnosti držati da su ti porodični ljudi bili tu . Tako oni misle da je dobro tretirati zemlju. Tako veruju da je dobro pre svega za njih a onda i za sve ostale. Ili su se toliko zajeli, i zapili da su se zaboravili zašto su tu. Kontraverzni biznismen zna da moć nije u lovi ali ne zna tačno gde je. Kler zna. Moć je u poverenju. Ah da. Poverenje. Krhka tvar. I tu će da ga uradi Kler. Da, samo što je upravo ugledao odbegli glumac kroz izlog. I ušao da joj zagorča život...

Kontraverzni biznismen je pušio svoj tompus koji je dobio od političara koji se upravo vratio iz nezvanične posete Kubi, za koju toliko nema traga da se dogodila da čak nema ni slika na FB! Istina je da ih je njegova supruga veselo postavila na jedan dan, ali je od američkih vlade zamoljena da odmah skine slike. Cigara je ipak tu. Prava kubanska. Kada bude popušena nestaće poslednji dokaz srpskog političara ( nebitan je bilo koji detalj o njemu- tipa, da li je desne ili leve opcije da li je mlad ili star, da li je u zenitu ili je malo prso- kod sprskih političara sve to je apsolutno nebitno, bitno je samo jedno I to sve govori o svakom o njih. Da je srpski političar I da ima ženudecu) dakle , nestaće poslednji dokaz da je ikada bio na Kubi. I da je doneo skupe poklone, ovdašnjim sponzorima svoje partije ( što takođe uopšte nije bitno koja je partija- jer su sa malim levo-desno vožnjama, razlike potpuno nestale među njima). E sad, ovaj naš biznismen, je zanimljiv zato što on upravo polako kupuje svoje mesto u političkom životu Srbije. I zanimljiv je zato što ima stoprocentno kriminalnu prošlost. I takođe je zanimljiv, zato što nema ženudecu, a da bi stigao tamo gde je namerio, moraće da nabavi neku. I zapala mu je za oko Kler. Ono veče kad je radila kao honorarna hostesa. Kontraverzni biznismen je umislio da je Kler neka skromna fina devojka koju će brzo naučiti manirima a deluje starije od ostalih, sigurno će pristati odmah da rađa I to dosta. Razmišljao je tako dok ga je popuštalo stanje na kokainu, presekla ga je odjednom ogromna tuga, skoro očaj, skoro depresija od toga kako prazan I nesrećan život živi sa svim tim parama koje je uzeo. Jer to je pravi izraz- uzeo. Sa onog mesta gde ih je bilo.
Kler je spavala u to vreme snom pravednice, sa sićom koju je zaradila kao hostesa I nekako se u snu mirila sa tim da je ok, da zaradiš svoje pare I da je lepo da znaš da si svoja. Nije sanjala , tačnije, nije ni sanjala- da je targetirana, I da će joj uskoro biti ponuđeno da razreši ceo svoj život jednim potezom. A koji joj neće biti dozvoljeno da pristane jer u novom životu ona nije sponzoruša nego Kler.
Mara je tezgarila. Malo se pokvarila I došla na posao malo ranije, da uradi jelovnik za restoran koji je vlasništvo onog odozgo što puši cigaru sa Kube I planira da od Kler napravi ženudecu za uspešnu buduću levo-desno političku karijeru.
Ovde moram da stanem sa pričom I kažem, što se jelovnika tiče, jelovnici u Beogradu su čist pakao. Slika izopačenog stremnjenja kako inače ksenofobični beograđani zamišljaju svetski nivo. Kao što je crno na belo- koliko si važan dokaz koliko si dobar sa gazdom kafane, tako je slika I prilika, srpskog stremljenja, koliko umeš da čitaš jelovnik.
Dakle, Mara kao mudrica koja nema baš mnogo iskustva sa svetskim restoranima, ali ima sluh I intuiciju, pokušava da razmrsi gomilu stranih reči koje treba da budu jelovnik.
I za to će dobiti prave, žive pare. Zahvalna je dragoj Kler u tom trenutku što ju je naterala da dođe u restoramn u kome su joj dali posao, usput kroz priču. Dakle ovog puta ju je Kler dovela do izvora love. Treba da se taj jelovnok uradi nekako dobro, nekako privlačno I nezamenljivo. Kombinuje Mara jela koja su uglavnom kerefeke, ali zaista ukusne kerefeke. Iznad nje se u tom neočekivanom trenutku pojavljuje oporavljeni pregaženi leš maskiran u kolegu.
LEŠ: Zdravo Maro, kazna te stiže, ja sam upravo počeo da radim kao tvoj akaunt. Ha! Napraviću ti pakao od života! Sad ćeš videti koga si mislila da gaziš! Svi tvoji klijenti su I moji klijenti. A šta to radiš? Tezgariš? Na firminom kompjuteru? Hmmm...mislim da si upravo ucenjena da mi celu nedelju robuješ- ako naravno nećeš da ispričam kreativnom, kako rasipaš svoju kreativnost na račun...firme koja ti je stalni redovni posao...mmm...kad bolje razmislim, ja bih jednu nes...malo mleka puino vode..odmah! – tako je govorio pregaženi leš koji je za ovu priliku bio u telu ženskom sa tankim štiklama, ravnom kosom, frenč manikirom. Izgledao je kao najlepši traverstit. Drugi krug mučenja. Ok. Dok je u kuhinji mutila kafu za leša koga je jednom nekada slučajno pregazila, stigla joj je poruka od Zmajolikog: Naelektrisani oblak. Kad pogledaš kroz terasu, gore, skroz levo. Tu u 5h?
Tako je Mara bez frke zamutila pogled I kafu I bez frke počela da robuje ovu nedelju da je leš koga je slučano pregazila ne oda da tezgari sa posla. Šta je briga kad je posle čeka randevu na oblaku sa Zmajolikim. I lova od tezge. Malo li je?

Mara kopirajterka se burno svađala sa svojom koleginicom, akaunticom oko nekakve nutritivne ikonice. To je uglavnom zato što ja dok kuckam današnju avanturu svojih glasova u glavi ,očekujem od mojih akauntica Maje I Vesne bujicu takvog posla.
Da...Mara...onda je sela za svoj kompjuter, stavila slušalice na uši I pustila muziku. Sve to da bi se sećala lepo sama sa sobom događaja od sinoć. A evo šta se dogodilo: Pošto je uspešno umakla Lešu i stigla tako mokra I umorna od juranjeve do ispred svoje kuće, na stepenicama je zatekla Kler kako puši I gleda u daljinu. Šta hoćeš? Pitala je malo uvređena brinetu nešto stariju od nje, Kler je u par reči objasnila da nema sa kim da se druži, jer pod jedan kad su već u istoj priči to sigurno nije slučajno I znači das u osuđene jedna na drugu, a pod dva ona stvarno teško sklapa nova poznanstva I potpuno glupo da budu dugo posvađane, onda je prešla na praktično- prijavila se za posao hostese, gde su je primili kao honorarnu hostesu i zvali je da radi večeras, mnogo bi joj značilo da Mara dođe I bude sa njom tamo. Mara se rastužila nad svim izrečenim , I zagrlila Kler – koja se malo stresla jer ona ne voli da se dodiruje sa bilo kim, pa čak ni sa prijateljicama, Kler ima malo neku frku sa bliskošću- što ide uz njeno ime, onako na zvuk. A posle zagrljaja, rekla je: ok ledena kraljice, doćiću večeras, vidimo se u restoranu. Kler je ustala sa stepeništa I odšetala u svom mantilu do kolena I svojim previsokim štiklama. A Mara je odremala, obukla svoju najcvetniju suknju koju ima I izašla u noć.
U restoranu je bilo fino. Kler je bila maskirana u hostesu. Dočekivala je ljude na vratima. Ponašala se iznenađujuće profesionalno. Mara je sela za šank, naručila Margaritu I smeškala se. Kada je ušao Zmajoliki sa nekim parom. Zamalo da nije pala sa stolice, ipak samo se nasmešila I pokazala kao živeli I okrenula se ka zidu. Zmajoliki joj je prišao.
ZMAJOLIKI: Ćao, došla si da praviš društvo drugarici, to je lepo? Je l si sa još nekim?
MARA: Ja nisam nikada ni sa kim.
ZMAJOLIKI: Sem kad te ne proganjaju pregaženi leševi.
MARA: Na primer. Da... – treptala je Mara veštačkim trepavicama koje je stavila za tu priliku.
U tom trenutku prišla im je Kler sa kamericom.
Ovog znam, rekla je Kler. I snimila ispod ruke situaciju, čisto da ima arhivirano. On je najpoznatiji diler kokaina.
MARA: Nije, on je političar u usponu. Neki poljoprivredni mag...Kako se zove...
ZMAJOLIKI: Odakle ga ti znaš?
KLER: Iz prošlog života.
MARA: Diler kokaina? Šta sad da radimo sa tom informacijom? Zovemo novine? Miliciju?
KLER: Da ga opljačkamo.I završimo sa bedom. Preživimo krizu. Neko uvek ima novca čak I kada novca deluje da nema. Treba ga samo uzeti.
MARA: A šta da radimo nas troje sa kokainom? Ja to neću da preprodajem.
ZMAJOLIKI: Da šmrčemo? Da, tako bi lakše preživeli krizu...
KLER: Ma ne kokain. Uceniću ga. Znam sve o njemu. Čak mislim da je on umešan u ubistvo moj pokojnog muža.
MARA: Imala si muža?
ZMAJOLIKI: Od čega je umro?
KLER: Bio je kriminalac. Ja sam u prošlom životu bila sponzoruša.
ZMAJOLIKI: Ok....
KLER: Ti možeš da odustaneš I tako si samo u priči da bi Mara bila zaljubljena, a došao si sa onim parom.
Onaj par je gledao zainteresovano u pravcu šanka i Kler je morala da nastavi da prima goste.
MARA: Ja mrzim kriminalce I uopšte neću da radim ništa što nije po pravilima. Ja nisam kriminalac I baš me briga za njihove prljave pare.
Zmajoliki je rekao da su pravila tu da bi se kršila I dodao je da zna kako je dosta ofucano to što je rekao. Zavukao je svoju reptilsku ruku pod Marinu cvetnu suknju. A Mara pre nego što je zamaglila pogled I prebacila se u paralelni svet u kome se tuca sa Zmajolikim, kao kroz proreze, kroz zatvorene oči sa veštačkim trepavicama videla kako Kler koristi svoje najjače oružje I kako se upravo opasno široko nasmešila političaru u usponu, inače velikom magu srpske poljoprivrede koji je u prošlom životu bio diler kokaina- I koji je ubio bivšeg muža od Kler inače kriminalca iz devedesetih. Uf. Dobro je što ima malo godina I nema prošli život pomislila je Mara. I uuuups našla se na oblaku posle oluje iznad Beograda, I odmah se svukla jer to na oblaku uvek isto znači sa tim reptilom koji se pravi da je neki frajer I da nešto radi u životu sem što je pojuri, kresne I onda nešto izmaltretira. Ali to je zbog dinamike u priči, pa mu je sve nekako oprostila.
Kler je za to vreme radila I povremeno snimala šta se dešava za stolom za kojim su sedeli svi sa kojima treba sedeti da bi se napravila lova I posao. Razvaliće ih. Tako je odlučila . Oni su kao I iz vremena sps- a ždrali, pili, I grlili za gola ramena lepe ambiciozne žene koje su sedele za stolom sa njima.
Mladi I uspešni koji misle da su toliko daleko i različiti od onih matorih zadriglih, zaboravljajući da se niko nije rodio zadrigao, I da na tome kao I na sve mu drugom treba raditi. Na pravom su putu. Na čijoj sredini će ih presresti drumska razbojnica zadriglih političara I kriminalaca koji se peru- ona koja zna sve o njihovom svetu. Bivša sponzoruša u fazi transformacije u alternativnu umetnicu. Njeno ime je Kler.

Neću da budem pregažen! – Urlao je pregaženi Leš iz sveg svog mrtvog glasa. Neću! Neću i neću! Ne želim da služim za prepadanje! Želim da sam dostojanstven! Popeo se na vrh palate Albanije i odatle je vikao i plakao i protestvovao. To je namerno uradio zato što ja radim na Terazijama. Pa da ga vidim sa terase. Ja sam mahala Milutinu koji je tuda prolazio i pravila se da ne primećujem zgaženog Leša koji urla mrtvačkim glasom.
Šta se praviš?! Nastavio je da se dere, misliš da možeš da prođeš tako čisto, nema veze, ništa nema veze! Sve ima veze! I nemaš para, i raspada ti se splav! I ne možeš da kupiš novu mašinu za sudove! I svi za koje misliš da su debilčine, svi su uspeli! Misliš da si mnogo pametna, ali i tebe su pregazili! Pregazili suuu teeee!!!!
Možda, ali kao i uvek ja ću u nekom trenutku sve njih preskočiti- kurčila sam se sama u sebi. I da, istina, ja imam elitističko nadrkani odnos da sam iznad svega čega sam svesna. Tako da sam u sred Srbije koja se raspada od bede, neznanja, nepismenosti, zatucane, sjebane, posle svih ratova pregažene milion puta, pustila jednog od sopstvenih izmišljenih likova da pati i da se dere, a ja sam sa posebnom posvećenošću poslala svom momku koga obožavam puno poljubaca sa terase na Terazijama i mirno ušla u svoj radni prostor..
Pali u priču- Lešiću, sela sam za kompjuter.
Zabaviti zgaženog Leša, Prvo sam mu skupila njegovu vojsku a onda sam ih umuljala među ljude, da se ne primete.
Šta radi ova? Mara je izašla iz svoje kancelarije i odškrinula parče ekrana- zbunjena pred time što pojačavam leša.
Nepažljivi i bahati ljudi su gazili i pretrčavali leševe kako su stigli. To je bilo zato što je nastupila naravno ekonomska kriza i ljudi su ostajali bez posla i borili se za suvu egzistenciju. Koja je bila totalno suva. I ako je leto bilo kišno a ne sušno.
I evo ga Leš se malo podigao. Protrljao dlanove. He-he, samo gazite da vas posle progonimo. I Mara se obradovala mislila je skinuće ga sa svoje savesti, jer ako svi uzmemo da gazimo leševe, svi zajedno jako- onda će to postati normalna stvar i nećemo više biti progonjeni savešću! Kada bi đavo postojao u ovom blogu, radovao bi se sitauciji masovnog gaženja leševa. Ali pošto ne postoji, onda ćemo ovo stanje nazvati anarhičnim histeričnim proizvodom svetske ekonomske krize.
Ok, rekla je Mara meni, ako si završila sa tim kako se praviš pametna, ja bih sad malo da se muvam sa Zmajolikim. Leš joj je u tom trenutku skočio na leđa i uhvatio je za glavu, ona se uhvatila za tastaturu koja se pretvorila u uzde, i brisala od njega na konju, zavrnula uzde koje su se pretvorile u volan, i vozila po krivudavom putu pored mora, dok se Leš držao za krov kola, vozila je naglo levo- desno, zatim namerno krenula da pada u provaliju a auto se pretvorio u avion i leš je visio sa jednog krila , bacila se iz padobrana a Leš je skočio za njom da je uhvati u vazduhu, onda je Mara uskočila u gliser pesnicom udarila kontraverznog biznismena u veštačku vilicu i on je pao u reku, a Leš je oteo skije silikonskoj kozmetičarki koja je bila seks varijanta kontraverznog biznismena za taj dan, i kada je gliser stigao do vodopada, Mara se pretvorila u ribu a Leš se zbunio i potopio. Ništa mu se nije mnogo desilo pošto ne može da umre jer je već mrtav, ali Mara je tako zbrisala od savesti. Koja je očigledno želala da je ugrize. Zombijevskim zubima. Da, da, da...

U restoranu je bilo par devojaka, mlađih od Kler, dve sa veštačkim sisama, jedna skroz prirodna, i jedna skoro gola. Kler je u rukama držala oglase i razmišljala da bi bolje prošla da se prijavila za kuhinju. Ali ne zna da kuva. Da sme da psuje u ovom laganom štivu namenjenom svim generacijama, rekla bi: jebiga, ali pošto joj stvoriteljka ne da da psuje, a i u njenom liku je da može veoma lako da radi razne prljave stvari, tipa, da se drogira, kreše, odvali i zaboravi, ali sve to je upakovano u jedan veoma fini koncept njenog spoljnog ponašanja, i u tom pakovanju ona ne psuje, i ponaša se po svim pravilima jednog pristojnog građanina, ondnosno građanke. Takođe, samo za nju pošto je neverovatno simpatična, stvoriteljka, odnosno -ja, sam usporila malo protok starenja, tako da bi ona realno s obzirom da je devedesetih imala 25 godina, sada trebala da ima mnogo više a ja sam joj dala opšte da je sredina 30-tih. Dakle, ima želju da opsuje, Kler u stolici restorana gde je došla na razgovor za hostesu, i umesto toga ona naručuje jednu tekilu. I sruči je vrlo elegantno. Sruči u sebe. Te devojke koje su se prijavile na posao su ... i veoma zgodne, i pune entuzijazma. Bolje da odmah odustane. Onda u restoran ulazi Zmajoliki sa nekom devojkom i Kler ga pogleda prvo sa mržnjom i odmah poželi da dojavi situaciju Mari, a onda se seti da ne govori sa tom nedrugaricom koja ju je ostavila na cedilu pa se pravi da ga nije videla. Onda kao za najveći baksuz Zmajoliki prilazi da se pozdravi.

ZMAJOLIKI: Gde si Kler? Dugo se nismo sreli

Nismo- odgovori mu prvo kratko Kler a onda se oseti bezveze i degradirano jer je sedi i čeka razgovor za posao hostese, a ona je zapravo heroina devedesetih koja je promenila identitet i izgleda kako izgleda, i zove se jebeno Kler! To je opsovala sama sa sobom u glavi.

DEVOJKA : Možete da priđete šanku da porazgovarate sa gazdom.

E tu je Kler poklekla.

KLER: Ne znam o čemu pričate, ja sam došla na piće. Čekam već 20 minuta da me neko usluži!- lagala je Kler bez dinara u džepu. - Još me vređate, jel ja vama ličim na nekoga ko bi radio kao hostesa?!

DEVOJKA: Ali prijavili ste se kad ste došli.

To je bio taj jezivi udarac. I Kler je ustala bez teksta. Onda je odjednom iz mraka ledene hale ustao i vlasnik restorana. Lično. Prišao joj i ona mu se široko nasmešila. Ako postoji nešto što je sto hiljada miliona posto obaračko oružje, to je široki osmeh koji ima Kler još iz vremena kada je bila po zanimanju sponzoruša devedesetih. I tako je pao i taj vlasnik restorana. Bam. Na keca. I Kler su se u očima obrnuli dolari, evri i dinari i videla je sve lepe stvari koje će kupiti. Prvo stan! Njen lični. Rodiće mu petoro dece za redom za stan....omamljena od mogućnosti da se vrati u lagodan život tuđih para koje će trošiti kao svoje, široko se smešila i ceo restoran je bio zaveden. A onda je stvoriteljka bacila munju po sred restorana između vlasnika- inače kontraverznog biznismena i Kler. Izvadila joj je ukosnicu iz kose, i razvalila joj Kim Novak punđu, jer stvoriteljka je veliki borac za ženska prava, i Kler mora da se bori mozgom i duhom da živi i zaradi, a ne da se navali opet na nečiji budžet. U tom smislu je odmah zatim, jer ima tu božansku moć- stvoriteljka, tj ja, vratila vreme unazad i učinila da Zmajoliki samo prođe pored izloga restorana, i Kler ga vidi, sve isto pomisli a onda mirno stigne na red za razgovor. Dopadne se iz velike daljine vlasniku restorana koga nije ni primetila jer sedi daleko i ne obavlja on razgovore i zato Kler ipak dobije posao, ali kao tek druga, po potrebi hostesa- samo kad je potrebna pomoć onoj mladoj devojci koja je bila jedina normalna u čekanju u redu.

Bedne su to pare,i dobija ih na sate. Ali novac je novac. A Kler mora da ispuni zadatak i da uspe bez kresanja da bi se osetila ponosno.

Pregaženi Leš je sedeo na klupi u parku.

Šta je sad sa tobom? Prišla mu je Kler kada ga je videla. Jer restoran je bio preko puta tog parka.

Ne znam, osećam se besmislen, požalio se Leš.

Daj, molim te. Ne znam samo ko je koga držao kao taoca pre par nastavaka. Ljutnula se Kler kada se setila kako je ležala bespomoćna i vezana u podzemlju Beograda.
Ajde da te malo snimam. Ko zna šta ispaden, i izvadila je kamericu i počela da snima pregaženog Leša koji je u depresiji sedeo oživljen na klupi u parku, i nije nikog plašio, jer su svi ljudi oko njega sasvim normalno živeli sa tim da su oko njih leševi i da je prirodno gaziti ih.

Ajde, zgazite ga! režirala je Kler dok je snimala, i neka dva čoveka su prešla preko leša. Pitali su Kler šta snima. Ona je rekla da je to preteča nove vrste emisije Opstanak. A ja sam za to svo vreme pisala još dve stvari paralelno. Kao mala vojska mene.

Ja sam pisala i pisala i pisala...sve u glavi ceo vikend sam pisala.

Sve od početka od subote, dok sam farbala ulazna vrata svog stana u belo umesto u lila.

Ovako je izgledalo, Minja - to je moja drugarica, ona je na terasi farbala u zlatno ofucanu garnituru od trske koja služi da se uživa na terasi, koje zapravo više nema pošto je neki kriminalac, čitaj investitor sagradio čudo od prostora pored moje zgrade i nabio nam svoju na pr 4,5ooe kvadrat bulju u terase, tako da mi više nemamo pogled kroz terasu na bilo šta drugo sem na tu odvratnu, preskupu zgradurinu koja nam je i uzela svo svetlo. Ali ja sam optimista i zato Minja farba moju garnituru za sedenje na terasi u zlatno, da bi nam bilo lepo ovog leta. Par prostorija od nje ja prvo šmirglam cela vrata, ne samo to preteće što je nepoznati anarhista od sto posto preko 70 godina imao ružno o mom psu markerom da napiše po vratima nego celavrata jer to tako treba, da bih ih kasnije farbala valjkom u belo. Ja mrzim to što radim, i uopšte se ne ložim na sebe zato što farbam sama svoja vrata. Al pijemo špricer, Minja i ja. Svaka u svom radnom prostoru. Pa se povremeno čeknemo: Dobro ti je...da, nije loše...

I muzika iz mog kompjutera, bez zvučnika, jer su riknuli, a pošto je frka sa parama, a od zvučnika se ne živi, onda ih nema.

Za to vreme Kler je stavila na papir svoje mesečne troškove i...ne vredi...ne ide. Neće moći da bude slobodna umetnica. Naročito ne u varijanti da je početnica sa kamerom. Malo sam joj dala, žali se. Hvata se za glavu, pufće. Za svojih 3o i kusur godina nikada nije ni jedan jedini dan radila. Kako će, šta će. Hoći li ovako do kraja života da se ciganči, da nema za ovo- nema za ono. Lomi se da se vrati životu sponzoruše. Devojci je ipak najlakše da se dobro uda. Sa druge svoje strane, kako je osetila lepote života u samostalnosti. kako je osetila slobodu i snagu i dobila na pravom samopouzdanju malo joj je ispod nivoa da tako razmišlja. Da tako jadno nemoralno razmišlja dok je napolju čekaju sve one lepe stvari koje ne može da ima. Fina vina, garderoba, nameštaj, gajbica sa baštom. Muž i deca. Uf. Treba sve to postići. Ova razmišljanja su veoma umorila Kler i ona se uvila u ćebe i zaspala pored upaljenog televizora u subotu popodne dok sam ja pila špricer i farbala vrata u belo. Mara je pokušavala da pronađe neki komentar na blogu, a komentara nije bilo. Što je ok, jer nekako čitaoci nemaju potrebu da komentarišu, i to je verovatno iskreno i ispravno. U tom slučaju neće biti razvijen planer jer neće imati uvid u situaciju i ne može da se bavi dalje strategijom, a onda nema svrhe. Šteta. Delovao je da bi to moglo da zvuči simpatično. Mara je otvorila sva svoja druženja na internetu i smeškala se raspisujući se na pet strana istovremeno. Ja sam razmišljala udišući farbu kako sam prvo u životu mahnito izlazila, pa se deo mog socijalnog života prirodno preselio na internet a kako ću na kraju završiti posle smrti u nekoj trećoj dimenziji i kako je sve to nekakvo udaljavanje....pregaženi Leš je sedeo na gornjoj ivici vrata koja sam farbala i plakao.

LEŠ Sve je tako kao što misliš, život proleti u trenu!

Uzela sam gutljaj špricera. Leš je pevao tužnu pesmu o lepoti i slobodi a ja sam par puta prošla rukom kroz njega, ne namerno nego zato što sam trapava u šmirglanju. Tako je samnom, uvek lepo krenem distancirano, a onda se izbrišu granice i eto me, od boginje stvoriteljke do druženja sa likovima. Imam gomilu mrtvaca, znaš? Rekla sam mu, ali ne metaforičnih- to kao ti, već pravih. Zato si i smešala svetove, i dalje je bio tužan Leš. Ja uopšte nemam pojma šta sam htela da kažem sa tobom, sem da te iskorištim kao izraz. Totalno si se razvio sam od sebe. I evo te. Stigao si i na moja ulazna vrata.

Samo na trenutak, pa palim. Nestao je i vratio se u priču. Kler je provukla glavu kroz ključaonicu i tražila pare, a ja sam je zadnjim delom četkice ubacila unutra. Jedino je Mara dostojanstveno četovala sa drugarima i povremeno guglovala Zmajolikog različitim rečima. Samo njoj poznatim.

U ponedeljak ujutru, svi su bili na svojim radnim mestima. Leš na ulici. Mara u kancelariji, a Kler na intervjuu za hostesu u onom restoranu za koji je još onda Mara pisala. Zmajoliki se pripremao da napadne Maru u najnezgodnijem trenutku, a glumac je u fioci zaključan smišljao kako da napravi reklamu koja će ga osloboditi i vratiti u priču.

Mara kopirajterka je dakle potpuno zaljubljena. Tako se kreće u svojoj šarenoj cvetnoj suknji i gumenim čizmama, jer čuva noge i prati modu. Prolazi kroz agenciju lepršajući, ništa ne čuje, svima se smeje. A onda iz dubine gornjeg stomaka je preseče, plakat na vratima jedne od kancelarija. To je plakat na kome nakeženi u krugu stoje multiplicirani pregaženi leševi, piše: Armija zgaženih u vašim bioskopima. Broji se od poslednjih dana juna. Gledajte i plašite se AAAaaaaa!!!!
Šta sad?! Pomisli Mara i uđe u tu kancelariju koja je prazna. UU-uu ima li koga? Tu se pojavljuje čovek PLANER. Planer kao što mu samo zanimanje kaže služi da planira. Ispituje tržište, pomaže kreativnom procesu da se što tačnije pogodi centar.Reklame.
Ja imam mog baš omiljenog planera, zove se Jovan. Ako budem odlučila da razvijam ovog lika svakako ću konsultovati mog omiljenog planera Jovana. Ali za sad, ovaj Marin, za sad... nema ime jer nisam sigurna da će mi posle trebati, pa isto kao što je bilo i sa kolegom dizajnerom i koleginicom akaunticom-dođu, prođu.... samo moram da ih sve pomenem da bih što plastičnije objasnila Marino okruženje a ja stvarno imam mnogo drage drugare i bojim se ako bih pravila neke karakondžule iz agencije, oni bi pogrešno mislili da se zezam na njihov račun. A to ne bih nikako – planer je ovde odabran isključivo u u funciji planiranja, uostalom, Mara ima toliko malo godina da mora da aktivno živi van korporacije. A i ceo smisao ovog moj blogovanja, pored toga što se održavam u formi i raspisujem, i zabavljam- je da se na poslu na momenat beži u neko drugi svet. Tako da :
MARA: Izvini, šta je ovo na vašim vratima?
PLANER: Nemam pojma, to je donela juče ona koleginica sa onim šiškama, znaš, onako, sa sprata ispod, i zalepila nije nikog ni pitala- meni bilo neprijatno da je sprečavam. Idi pitaj nju. Mene i tako nervira, sad ću i da skinem.
MARA: Da, skini, grozno je. Baš sam se isekla.
PLANER: Ko je to uopšte režirao? Liči na neki domaći film. Sigurno neću da reklamiram domaće filmove na vratima moje kancelarije, imam sigurno bolje planove u životu.
Mara se zasmejala.
Mara je gledala kako planer odlepljuje i baca u đubre plakat.
MARA: Samo to nije film.
PLANER: Nego šta je....
MARA: To je pretnja. Meni. Lično. Zamerila sam se jednom Lešu i on me sada progoni. Ima neke glupe metode, stalno me presreće.
PLANER: Hoćeš da napravimo strategiju da ga ubijemo?
MARA: Ali on je već leš, tako da svaki put kad ga ubijem on se multiplicira.
PLANER: Znači ubistvo nije način da ga se rešeš, uostalom već je mrtav. Mora da drugo rešenje.
MARA: Da...samo, sem što tako preti na suvo ništa mi ne radi nažao, zaista, samo me plaši. Za sad, naravno... pa se ja nešto ni nbe trudim sem kad me ekstremno iznervira. PLANER: Hajde da sednemo, totalno mi je zanimljiva ta tvoja priča, hoćeš da napravimo bandu da se borimo protiv njih?
MARA: Već sam i to probala.
PLANER: Ajde napolje, vodim te na kafu da napravimo plan. Neće niko dirati moju omiljenu kopirajterku. Kakvi Leševi, njima je mesto pod zemljom.
MARA: Kad nisu povampireni....
I tako su izašli sa posla. Na ulici odmah čim su izašli, nisu ni stigli do kafe, okružila ih je armija leševa.
PLANER: Meni ovo liči na bandite iz aladina.
MARA: Meni liči na srpsku političku scenu
PLANER: Domaći fim?
MARA: Konkursi.
PLANER: Uf svašta smrdi iz njihovioh leševskih usta.
MARA: Sad ću da ih rasteram, vidi kako, ali to nije rešenje, jer posle će se opet vratiti.
PLANER: Molim te ih rasteraj veoma smrde, dok tako smrde ne mogu da razmišljam.
Mara je udarila svojom gumenom čizmom jako o asfalt i rekla : IŠ! Leševi!
I oni su nestali.
PLANER: Tnx. Uf zaista su napast.
MARA: Vidiš kako mi je.
PLANER: Da, za početak moramo da ih definišemo.
MARA: Oni su moja savest. Jednog sam slučajno pregazila i od tad su mi za štiklicama.
PLANER: Nije to samo to, krije se tu nešto više...vidi...rekao joj je sedajući na kafu planer. Napravićemo malo istraživanje šta bi sve leševi koji se kreću po gradu i presreću žive ljude mogli da budu, na primer, napravimo akciju tipa dragi čitatelji ovog bloga: Molim upišite šta je za vas nešto najgore a domaće je i aktuelno? Na osnovu vaših odgovora raskrinkaćemo armiju leševa a zatim razraditi strategiju borbe za Marinu budućnost. Hvala:) -Šta misliš?

MARA: Može.

Tako su pili kafu i Mara mu je ispričala sve o svojoj strasti prema Zmajolikom koja ju je obuzimala sve luđe...i onda je opet sve otišlo u pravcu ljubavne priče...a toga nam je dosta od predhodna dva bloga...

Ovako se desilo. Ja sam se vraćala sa svog korporacijskog dela dana u svoj porodični život. U svoj stan u kome me čeka moje kuće a moje dete je na Tašu sa bebisterkom sitić....a moj dečko se polako vraća iz svog sveta posla sa svog radija, svojoj kuću pa se lagano čujemo. I Sve deluje fino skroz i ok dok ja ne izađem iz lifta i vidim na vratima markerom piše ogromnim slovima, neki glupavo napisani sa malo ćirilicom, malo latinicom pisanim slovima snažni bunt protiv mog psa koji laje. Prvo se isečem, dok ne pročitam šta piše jer sve deluje kao neko preti da će nas sve zaklati. Onda vidim iz tog preko celih vrata markerom poruke neko je popizdeo što moj pas, Cici, inače mešanac terijera i maltezera koja izgleda kao albino patuljasti šnaucer kad je ošišana, a to je na pr sad, laje celo popodne. Hm. I pošto je pas lajao glasno, taj neko je odlučio takođe da bude glasqan, pa je od svih predloženih , mogućih i dostupnih medija odlučio da mi šara markerom po vratima. Pošto ja nisam buržujka...istina je da se ja koprcam sa parama, stalno nekako baš koprcam, na primer sad mi je riknula mašina za sudove a ja ću je baciti i neću kupiti novu do daljnjeg, ali živim u nekom velikom bakinom stanu pa imam malo i neku čaroliju koja deluje da sam propala aristokratija, ali u ovdašnjim uslovima iz komunističko-vladajućeg perioda, kao i cela moja generacija uostalom, dakle, pošto se ja nisam proteklih godinba usmeravala da maznem pare ili da budem uspešna biznismenka, ja nema jebenu jeftinu kameru na vratima. Nemam čega da se plašim, bar ja tako mislim. Nema ko nema šta da mi pljačka, i tako bez te kamere ja nikada neću znati ko mi je šarao po vratima. Ali mogu da pretpostavljam, ali nisam sigurna, a imam potrebu da tu budalu nateram da mi prefarba vrata, ili da mu -joj razbijem usranu glavu. Pošto je kuća raspad i kućni savet je raspad, i ja zvonim na sva vrata a oni svi sležu ramenima i niko ništa ne zna, ja onda zovem pandure, koji istina brzo dođu, ali me belo gledaju i kažu nemaju oni vremena da se bave takvim glupostima. Ja kađem da ću sad ja da uzmem auto lak i išaram vrata nekome na koga ja sumljam pa će svejedno opet doći, jedan ide ka meni, onako malo, kao prebiće me, ili samo tako deluje pošto ima čovek profesionalnu deformaciju. I ja na kraju luzerski od silnog bešnjenja i prećenja, uzmem aceton i vatu i krenem da brišem. Normalno neće da se skine. Tu je već pala noć i vratilo se dete, pas baš je boli njena bela pseća guza za celo sranjce, moj momak je došao da me čekne i poljubi za laku noć i na kraju i ja se sručim i zakucam. U mir i mrak sna. Jutros u pola osam ustanem i razmišljam koliko se osećam loše, i bespomoćno i zašto je to tako i odmah krenem da se preispitujem kako živim, koliko zarađujem, i šta sam napravila u životu. Onda razvučem prostirku i krenem da radim tibetancem, i u trenutku kad sam na zemlji i radim trbušnjake, gospođica Cici od koje je krenula čitava frka mi lepo raspoložena i probuđena donosi tenis lopticu i baca je njuškom na mene, kao da se igramo, a gospodin , moj četvorogodišnji sin, mi nabija svoju nogicu na nos da vidim kako to smrde prstići tek posle spavanja i cepa se od smeha. Ok. Napičila se za korporaciju i pozatvarala sva moguća vrata kroz koja može da se čuje kako moj mali pas glasno laje- iako psi to rade, i da, ne služe da žive vezani lancem za kućicu, i sasvim je ok kad žive u recimo salonskom stanu da glasno brane svoju teritoriju od psihopata koji šaraju markerom po vratima kada ja nisam tu. I na pragu imam šta da vidim- kiki bombomna. Jebena kiki bombona! Po mojim šelokhoms njuhu to je znači neka baba ili neki deda. Pre baba. I bolje da ne znam ko je jer bih sigurno nešto gadno uradila a starim osobama je šteta činiti zlo, kad će i tako uskoro da umru. Pizda im materina matora i luda.

Dakle, kako sad stvari stole, vrata ću ofarbati u lila. Ali možda još nešto smislim do subote. A kad sam kod lila, tu je i roze, a gde je roze tu je i pink, a gde je pink tu je Barbara Kartland , koja iz mene progovara sledećim jezikom:

U sred centra- ne tržnog, znači ne delta siti, ušće, ...ni nikakav šoping, dakle iz centa ulice, jedne male, okolne ulice na Vračaru na primer, a to je zato što ja volim Vračar i njegove male ulice, čulo se glasno BAM-BAM, BAM-BAM. Zvučalo je kao da neko udara tam-tam bubanj. Kada je kamera ušla kroz prozor to je bila Mara. Zanesena i znojava, lupajući bubanj sa zida koji je do tog trenutka služio kao ukras. A sada je našao svoj smisao u Marinim rukama koje su pratile udarce njenog srca i to je bio jedini ritam koji je pratila. Znojava u sopstvenoj strasti Mara je tako probudila noć, i zato je današnji dan ustao mamuran. A Kler. Pravila je punđu i navlaćila sandale na previsoku štiklu kada je neko zakucao na vrata. Pogledala je kroz špijunku: O, ne! Rekla je više za sebe i dala sebi malo fore da odluči hoće li otvoriti.

Dan je počeo siv i mada se posle sredine ulepšao, moje raspoloženje prema svakodnevnici nije htelo da se razvedri. Krenula sam od nekog raspetljavanja, a onda se provozala na lakoj romantici. U meni se javila Barbara Kartland i mada nisam imala devojčicu kojoj diktiram par romantičnih rečenica, kroz roze ruže na haljini i od preko puta sa dijamantskih Majinih narukvica spisateljica BK je šaputala, malo nevine romantike, malo nevine romantike....

A ovako sam nekako sjebano počela...
Aha, stali smo kod toga da...odlučna da stvari racionalizuje i učini ih samim tim manje zabavnim, Mara je rasčlanjavala zašto se Zmajoliki zove Zmajoliki u njenoj priči i da li se on to zaista pretvori u zmaja. Jer... lepo je dok se mašta, ali da ne bi delovalo amaterski, božemojnikakonikako ili još gore da nedajbože da zadeluje da pišemo kao da smo naduvani, a takvih je nekih malih kritika malo okrnjilo naše stvoriteljsko božanske uši, pa se stvoriteljka na tu temu malo i nanervirala- što ne treba. Nikakonikako. Normalno, ali je jače od nje. Jer spisateljica kao božanstvo tj stvoriteljka nije neka hrišćanka ili budistkinja...ipak čovek-red sujete-red iznad situacije, a onda malo sujeta, opet, pa ne-ne...neću ja ništa da objašnjavam, samo neka sama Mara dođe do istine o tome odakle joj zmaj u priči. A nema čovek tetovažu zmaja, i možda malo likom liči na nekog guštera, i možda ta vatra tu fatalnost odslikava...a možda je dinosaurus koji bljuje vatru, simbol nečeg ogromnog i prejakog, ...na pimer, nekog starog nagona koji treba da izumre u novom vremenu da bi se preživelo, jer od strasti se ne može živeti, ni raditi normalno, ni udati i imati decu-. Tako da ako je zmaj mitološko biće, to znači da nije stvaran. To znači da je sve istripovala, što znali da kada se pretvori u zmaja, ona to sve mašta i ta projekcija je ludilo njene unutrašnje strasti koja pravi haos, i nema nikakve veze sa čovekom koga zove Zmajoliki. Što će reći da kada vidi u svojoj nesvesti zmaja od zmajolikog treba da ga ubije. Zmaj. Pošto- šta se radi sa Zmajem u svakom filmu koji je pogledala, sem možda crtaća o maloj izvrnutoj torti i tim nekim koji kao kontriraju...zmaj se ubije i to mačem. Hm. Mačem. Odakle Mari u 21 veku mač? A onda je u jednom okretu pogledala u svoj radni sto i videla zaboden Paćoti znak u uveličanoj verziji, koji je Kler skinula sa svoje cipele i zabola joj u sto kada je bila ludački besna zato što je Mara nije oslobodila kada ju je otela armija pregaženih leševa. Ha! Taj Paćoti je napokon imao smisla. Pored toga što je besmisleno skup i deluje opasan Mari će poslužiti da ubije sopstvenu strast! Paćoti- ubite svoju strast. Divno.
Izvukla je iz radnog stola sa lakoćom taj nož...više je ličilo na nož i krenula da nađe biće za kojim je čeznula.

A onda su iz mene progovorili dijamanti, ruže i BK...

U vreme pauze obišla je sve brza hrana varijante i srela puno drugara i pomalo se popričala sa nekima, ali od Zmajolikog ni traga ni glasa.
HA! Izvadila je Paćoti na suvo. Na sred ulice ispred posla. Nije posle bilo vremena, morala je da to odradi u vreme pauze. Čvrsto je zatvorila oči. Pokušala da zamisli kako želi. Počela da bode na suvo. Prolaznici se nisu zadržavali. Nisu se osvrtali, nisu je primećivali, kada je otvorila oči, umorna od svog današnjeg filozofiranja i ne shvatanja, videla je kako ispred nje stoji Zmajoliki i smeška se.
ZMAJOLIKI: Ti uvek radiš nešto neočekivano smešno kad se sretnemo. Sa kim se sada boriš? Nije valjda opet armija zgaženih leševa?
Smejao se.
Nećeš verovati, mislila je u sebi Mara, ali borim se sa tobom. Ništa nije rekla.
ZMAJOLIKI: Šta ti je to u ruci?
Paćoti, izgovorila je Mara.
ZMAJOLIKI: Šta ćeš sa njim?
MARA: Da ubijem smetnju. ..A smetnja je strast.

Zajedno su se nasmejali.
ZMAJOLIKI: Kada bih nekad u životu trebao da izaberem ženu sa kojom bih proveo večnost, to bi sigurno bila ti. Nikad mi ne bi bilo dosadno.
I kad je to rekao, ovaj današnji dan je od oluje prešao u sunce.
Koje je obasjalo 24orogodišnju Maru koja je pomislila da taj nož bolje vrati na cipelu kojoj pripada i pusti strast da je razvali. Što da ne?

BK iz mene danas lično. Sutra ako se ponovo javi, očekujte da se prošeta i neki konj.