ča-ča-ča...i onda ćaćaća...pa mmmmm....ah! bacanje iz struka tokom nekog kratkog plesa u par koraka u rukama mog dečka. Tako se zabavljam ja po dnevnoj sobi dok se moji junaci kao napuštena banda klate na svećnjaku koji visi sa lustera. Kao izgubljeni dečaci na brodu koji je petarpan oteo kapetanukuki. Slatko-slatko....
-Zabavlja se, umesto da piše....komentariše Mara.- Žao joj je mene, što sam takav raspad, a i sebe joj je žao. Što je od svih pisaca pala meni u ruke.
-Ok Maro! Već smo to raspravljale, puštam se iz Milutinovih ruku i prilazim lusteru. -Šta ste se sad skupili, u kompjuter na spavanje, neću sad sigurno da se igram sa vama! Dosta! U kompjuter!
- Kakva si smešna bleda!- komenrtariše glumac, ko neki leš a ne boginja stvoriteljka!
- Alo, glumac, ne vređaj!- šutne ga Leš iz daljine u ruku.
-Prekini- udari ga pesnicom glumac.
- Biješ mrtvog čoveka, sram te bilo...- cokće Leš
- Kako pričaš kad si leš! Idi lezi i budi mrtav.
Svi su se smejali. A ja sam smišljala kako da ih zabavim i odem na spavanje. Bilo je kasno i bila sam veoma umorna. I trebala mi je čita glava da doživi prekid.
- Hoćete mleko?
Neee!!!!! cepali su se od smeha.
- Vidi se da joj je dete na moru!- dobacivo je Zmajoliki u telu guštera.
-Ok. -Izvadila sam iz šteka čokoladu.- Da razmislim- navlačila sam ih.
-Zar nisi rekla da si na dijeti? - opomenula me je Kler.
- Mmmmm...- odgovorila sam sa uživanjem.
I tako sam ih ućutala. Čudo je čokolada. Toliko je veliko čudo, da verujete nema potrebe da se reklamira. Kad bi to samo neko objasnio ljudima koji je proizvode i prodaju. Sa nekim proizvodima u nekom trenutku reklamiranje treba da stane.
Tako su zaspali, musavi i najedeni. Spustila sam ih sa lustera i nežno ubacila u kompjuter, zatvorila isti. I polako ih ponela jutros sa sobom da ih ne probudim rano.
Sad opet divljaju razbacani po gradu. A ja radim-radim-radim....i čekam malo šećera da me digne...
Нема коментара:
Постави коментар