Jednu za drugom, u velikoj kadi, punoj mlake vode, ispred otvorenog prozora koji gleda na reku. Ona između ostalog ni ne zna koji je dan- danas, ni ne zna da je petak i da se Mara već unapred na svu vrućinu danas ipak malo raduje odlasku kući. Mari nije danas rođendan, ali ona se tako oseća..mmmm...nosi je raspoloženje...letnji vetar koga nema, ali u klim kancelarije ona ga je zamislila- gotovo, odlučila je da današnji dan proslavi, eto tako, bez razloga...Ok znači iz svih tih BEZrazloga Mara je pobegla sa posla. Neeee!!!! To ne liči na jednu mladu ambicioznu osobu, ali, ipak, da. Da-da. Ona je pobega sa posla i ukrala, zaista ukrala sa stola ključeve od motora od kolege art direktora i sela na njegov motor kavsaki er-5 i sve tako bez kacige, jer -koji je smisao da vozi motor a da je niko ne vidi, po cenu glave, moraju svi da je vide- odvezla se na reku i sve u cvetnoj suknji se bacila u istu. Buć! Zamah-zamah, po reci Savi...plivala je Mara. Zmajoliki je izašao iz jednog drveta. Šupljeg. Sve u telu zmaja. O-o! Viknula je kikotavo Mara. Jadne su moje ženske oči kada te ja vidim kao zmaja a ti si običan gušter! Šta hoćeš, neću da se družim sa tobom zmajoglavi gušteru! Smejala se, a Zmajoliki joj je bacio parče drveta da se uhvati za njega i zatim je pustio suve grane da se uhvati za njih. I tako je uradila, podigla se u cvetnoj mokroj suknji sva upravo izašla iz reke, držeći se za suve grane kao lijane dok je na drugom kraju zmaj raširenih krila leteo. Tako je Mara vozila zmaja na reci. U vreme radnog vremena. U petak. Tako i treba. Glumac se znojio na audiciji za neku reklamu koju mu je inače Mara namestila da mu kao pomognu za početak. Svi su bili raštrkani. Leš je plutao na reci, hladeći se i gledajući u nebo. Kikotava Mara kopirajterka slagačica reči ga je sve sa daskom ponovo pregazila leša':Prekini da prelaziš preko leševa!!!! vikao je Leš za njom, a onda su ona i Zmaj dobili napad smeha toliki da zamalo da se utope. Jer reka je opasna, čak i kad je pitoma. Kler je obukla gaćice, i odšetala do terase. Uzela kamericu i snimala reku, onako na prazno, da zabeleži igru svetla i dok je zumirala videla je Maru i Zmajolikog u formi zmaja kako se motaju i kikoću oko drvene daske u reci. I snimila ih je. Kamericom. Malo voajerisala? Što da ne. Taj zalogaj tuđe romantike bio je u ovaj prevrući petak kao kolačić. Divan da zasladi život jedne umetnice na ivici egzistencije.
Нема коментара:
Постави коментар