NO KRUG NO THNX- ili DON'T TOUCH MY BREIL to je linija advertajzinga koja je Maru uvela u svet reklame. nežno za ruku tako je Mara maštala o sebi u svetlu advertajzing biznisa. Ali.........život je nešto drugo smislio za Maru. Keks i supe...ukusno, veoma ukusno, preliveno, nadliveno...aaaahhhh...davila se u novim ukusima i instant varijantama zdravih prizvoda svojih klijenata. Zazvonio je telefon. Bila je to Kler.
KLER: Ukrala sam kreditnu karticu Panteru.
Mara nije mogla da veruje.
MARA: A šta ćemo sa njegovom kreditnom karticom, izvini?
KLER: Svaki put ću mu ukrasti ponešto a onda ću da ga tešim. Da bih dobila njegovo poverenje. MARA: Dosta je ružno to što radiš.
KLER: On je kriminalac. To su osobe koje pljačkaju, kradu valjaju drogu, oružje i ubijaju i tretiraju žene kao đubre.
MARA: Zar nije bolje da se skloniš od takvog?
KLER: Ja sam utripovala da pokvarim sistem. Čisto onako, iz potrebe da pred sobom potvrdim da mogu.
MARA: Ali već si počela da kradeš, to te čini istim kao što je on. KLER: Svako najbolje razume svoj jezik. Veruj mi da on ne bi razumeo niti verovao bilo kom jeziku. MARA: Uostalom šta si se uhvatila za njega. Živi svoj život, dobila si drugu šansu. Budi umetnica i živi od trećerazrednih poslova dok ne uspeš u umetnosti.
KLER: To je bol još iz prošlog života. Mene je muka bila naterala da budem sponzoruša. Tad sam bila mlada i nisam mnogo razmišljala, sada me nepravda boli hoću da raskrinkam jednog lošeg čoveka. Jedan loš čovek manje je čitav jedan loš kosmos manje. Od mene jedne, je sasvim dovoljno za jedan život.
Mara se malo ipak zamislila, dirnulo ju je to što je Kler govorila, imalo je čak i neku neočekivano političku konotaciju. Nju su ipak i dalje u životu zanimale dobre ideje, kratke i jebitačne. Mara je imala velike snove i verovala je da je očekuju velike stvari, te dobre stvari, povremeni trenutci uspeha, kao sočni rezanci u bistroj supi...ci...i tako je štrikao taj kopi koji će krasiti novi ukus supica.
Kler je sa druge strane bila potpuno odlučna da za opšte dobro ne dozvoli još jednom kriminalcu da stane na čelo zemlje a osim toga što će ga osujetiti, odlučila je i da opljačka njegove kriminalne pare. Pola će uzeti sebi, a pola će....smisliće neku dobrotvornu svrhu. I tako je Kler postala dušom umetnica. Tom odlukom.
Glumac je duvao, i duvao i duvao travu Zmajolikog, i jeo je iz njegovog frižidera i spavao u njegovom krevetu i sedeo u njegovoj omiljenoj fotelji iz koje Zmajoliki najviše voli da gleda televiziju. Tako je Zmajoliki gledao, gledao tog raspadača u svom stanu i odlučio da ga uvali dalje.
Dovoljno je što ga je spasio sa ulice. Okrenuo je telefonom Maru.
Mara se tuširala i nije čula telefon. Samo je u jednom trenutku iza zavese provirilo lice leša, i ona je vrisnula i uzbunila komšiluk.
Tako se dogodilo.
Mara se tuširala i nije čula telefon. Samo je u jednom trenutku iza zavese provirilo lice leša, i ona je vrisnula i uzbunila komšiluk.
Tako se dogodilo.
Jedan metak je prošao kroz vazduh i bio je ubijen neki bivši zatvorenik.
Mara je legla u krevet ne proverivši da li ima propuštenih poziva.
Kler je na prozoru odmah prepoznala da je pištolj.
Zmajoliki je izašao iz sopstvenog stana i krenuo u šetnju u noć.
Leš je ležao mrtav i zadovoljan jer niko više ne može da ga ubije.
Нема коментара:
Постави коментар