ko se boji vuka još, vuka još, vuka još.....uffffff...ušetao je vuk u priču o Mari kopirajterki. To je naprosto moralo da se dogodi, jer je Kler oladila Pantera, koji je inače trenutno biznimen kontraverzan a bio je kriminalac a planira da karijeru razvije u politici. Na neko vreme, se Kler neće baviti njime, pa će se ponovo zabaviti za koji dan. Mara je u svojoj lepršavoj suknji- auuuuuuu tako je zavijao vuk, na pun mesec u planini - dakle tako je Mara u lepršavoj suknji hodala ka baki posle posla na 40 stepeni u danu kada je pročitala u časopisu Gracija kako je bankrotirao Kristijan La Kroa što nju lično nije mnogo pogodilo ali je znala da će pogoditi njenu sapatnicu u ovoj priči Kler. Dok se asfalt topio pod njenim štiklicama negde u svežini planine u paralelnom svetu živela je neka životinja za koju je smislila da je dobra fora da čisto onako neopravdano bude tu samo da bi parirala nadimku kriminalca. Kler se nasmešila, bilo je zabavno koliko to nije imalo veze ni sa čim, ali joj je delovalo kao simpatično- samo za sebe. Mara kopirajterkla i vuk. Ok. Može. I tako svi žive na nešto malo više od metra iznad asfalta, kolika je moja visina, tačnije na kojoj visini se nalazi moja glava u kojoj su točkići koji kombinuju ovo lagano štivo za vreli prevreli dan. Za to vreme prevruće vtreme, Leš se hladio pod zemljom, što je smatrao neviđenom prednošću u priči, jer napokon ima koristi od njegove mrtvoće. Kako je on i dalje ipak bio metafora a ne pravi leš nisu ga jele bubice i nije se raspadao. Samo je bio hladan. Fino stanje.
Kler je kamerom beležila isparenja iznad asfalta koja su na njenom snimku imala oblik priče od dima. Jedan auto kabriolet i mladić i devojka, na putu bez plana, sa malo love i glasnom muzikom, to je videla kroz objektiv od isparavanja iz asfalta. Kler i tako se zabavljala na ovaj pretopli dan.
Mara je na putu do bake naišla na zmajolikog. Auuuu!!! Viknuo je ispred nje.
-Šta se praviš- oladila ga je Mara.
-Ajde opet, opet me oladi, neviđeno prija na ovu vrućinu- namestio se Zmajoliki ispred nje.
- Idi šmekuj pregažene leševe upakovane u dosadno tetkasamalsamriba pakovanje.
Glumac je iskočio iza Zmajolikog. Mara je prevrnula očima i nastavila svojim ritmom hodanja. Glumac se zatrčao ispred Mare glumeći njenu baku koja je ustala iz kreveta.
-Ti nisi moja baka! Samo glumiš! Pali!
Glumac je uverljivo govorio kako je on baka i kako je samo izašao do prodavnice, toliko se uživeo u glumu da je i dobio obrise lika Marine bake. Zmajoliki je duhovito došapnuo da mu tako dobro ide zato što nije dugo glumatao pa se uželeo. Zmajoliki je bio u ovom trenutku gušter na suncu i podlo se podmevao Mari. Mara je protrljala oči i još jednom rekla, "Ti nisi moja baka! Moja baka nema takve uši! Nema ni takve oči! A ni usta..." Zabuljila se u glumčeva usta Mara i tamo kroz mrak njegovih krajnika videla crveno providno srce kako pulsira i pumpa a u kome je sedela mala lutkica njene drugarice Kler -naravno ne ovakve kakva je danas, nego onakve iz onog vremena kada su se raspali glumac i ona voleli, i rastužila se, veoma se rastužila Mara.
-Ti nisi moja baka raspali glumcu, ali ja sada vidim tvoju tajnu, i malo si me rastužio. Stavi ovog glupog guštera u džep i odlazite glupi dečaci, ja sam jedna ozbiljna odgovorna devojka i moram da stignem na vreme. U tom trenutku, beli zec je protrčao pored njih noseći štopericu i Mara je štiklicama odlupkala za njim. Sa korpom punom sveski, jednim fotoaparatom i ajs mokom koju je baka volela. Ja sam to sve nosila u isto vreme zaista mojoj baki noseći priču na privesku oko vrata.
Нема коментара:
Постави коментар