ubistvo,misterija,ljubav,avantura,reklama

U restoranu je bilo par devojaka, mlađih od Kler, dve sa veštačkim sisama, jedna skroz prirodna, i jedna skoro gola. Kler je u rukama držala oglase i razmišljala da bi bolje prošla da se prijavila za kuhinju. Ali ne zna da kuva. Da sme da psuje u ovom laganom štivu namenjenom svim generacijama, rekla bi: jebiga, ali pošto joj stvoriteljka ne da da psuje, a i u njenom liku je da može veoma lako da radi razne prljave stvari, tipa, da se drogira, kreše, odvali i zaboravi, ali sve to je upakovano u jedan veoma fini koncept njenog spoljnog ponašanja, i u tom pakovanju ona ne psuje, i ponaša se po svim pravilima jednog pristojnog građanina, ondnosno građanke. Takođe, samo za nju pošto je neverovatno simpatična, stvoriteljka, odnosno -ja, sam usporila malo protok starenja, tako da bi ona realno s obzirom da je devedesetih imala 25 godina, sada trebala da ima mnogo više a ja sam joj dala opšte da je sredina 30-tih. Dakle, ima želju da opsuje, Kler u stolici restorana gde je došla na razgovor za hostesu, i umesto toga ona naručuje jednu tekilu. I sruči je vrlo elegantno. Sruči u sebe. Te devojke koje su se prijavile na posao su ... i veoma zgodne, i pune entuzijazma. Bolje da odmah odustane. Onda u restoran ulazi Zmajoliki sa nekom devojkom i Kler ga pogleda prvo sa mržnjom i odmah poželi da dojavi situaciju Mari, a onda se seti da ne govori sa tom nedrugaricom koja ju je ostavila na cedilu pa se pravi da ga nije videla. Onda kao za najveći baksuz Zmajoliki prilazi da se pozdravi.

ZMAJOLIKI: Gde si Kler? Dugo se nismo sreli

Nismo- odgovori mu prvo kratko Kler a onda se oseti bezveze i degradirano jer je sedi i čeka razgovor za posao hostese, a ona je zapravo heroina devedesetih koja je promenila identitet i izgleda kako izgleda, i zove se jebeno Kler! To je opsovala sama sa sobom u glavi.

DEVOJKA : Možete da priđete šanku da porazgovarate sa gazdom.

E tu je Kler poklekla.

KLER: Ne znam o čemu pričate, ja sam došla na piće. Čekam već 20 minuta da me neko usluži!- lagala je Kler bez dinara u džepu. - Još me vređate, jel ja vama ličim na nekoga ko bi radio kao hostesa?!

DEVOJKA: Ali prijavili ste se kad ste došli.

To je bio taj jezivi udarac. I Kler je ustala bez teksta. Onda je odjednom iz mraka ledene hale ustao i vlasnik restorana. Lično. Prišao joj i ona mu se široko nasmešila. Ako postoji nešto što je sto hiljada miliona posto obaračko oružje, to je široki osmeh koji ima Kler još iz vremena kada je bila po zanimanju sponzoruša devedesetih. I tako je pao i taj vlasnik restorana. Bam. Na keca. I Kler su se u očima obrnuli dolari, evri i dinari i videla je sve lepe stvari koje će kupiti. Prvo stan! Njen lični. Rodiće mu petoro dece za redom za stan....omamljena od mogućnosti da se vrati u lagodan život tuđih para koje će trošiti kao svoje, široko se smešila i ceo restoran je bio zaveden. A onda je stvoriteljka bacila munju po sred restorana između vlasnika- inače kontraverznog biznismena i Kler. Izvadila joj je ukosnicu iz kose, i razvalila joj Kim Novak punđu, jer stvoriteljka je veliki borac za ženska prava, i Kler mora da se bori mozgom i duhom da živi i zaradi, a ne da se navali opet na nečiji budžet. U tom smislu je odmah zatim, jer ima tu božansku moć- stvoriteljka, tj ja, vratila vreme unazad i učinila da Zmajoliki samo prođe pored izloga restorana, i Kler ga vidi, sve isto pomisli a onda mirno stigne na red za razgovor. Dopadne se iz velike daljine vlasniku restorana koga nije ni primetila jer sedi daleko i ne obavlja on razgovore i zato Kler ipak dobije posao, ali kao tek druga, po potrebi hostesa- samo kad je potrebna pomoć onoj mladoj devojci koja je bila jedina normalna u čekanju u redu.

Bedne su to pare,i dobija ih na sate. Ali novac je novac. A Kler mora da ispuni zadatak i da uspe bez kresanja da bi se osetila ponosno.

Pregaženi Leš je sedeo na klupi u parku.

Šta je sad sa tobom? Prišla mu je Kler kada ga je videla. Jer restoran je bio preko puta tog parka.

Ne znam, osećam se besmislen, požalio se Leš.

Daj, molim te. Ne znam samo ko je koga držao kao taoca pre par nastavaka. Ljutnula se Kler kada se setila kako je ležala bespomoćna i vezana u podzemlju Beograda.
Ajde da te malo snimam. Ko zna šta ispaden, i izvadila je kamericu i počela da snima pregaženog Leša koji je u depresiji sedeo oživljen na klupi u parku, i nije nikog plašio, jer su svi ljudi oko njega sasvim normalno živeli sa tim da su oko njih leševi i da je prirodno gaziti ih.

Ajde, zgazite ga! režirala je Kler dok je snimala, i neka dva čoveka su prešla preko leša. Pitali su Kler šta snima. Ona je rekla da je to preteča nove vrste emisije Opstanak. A ja sam za to svo vreme pisala još dve stvari paralelno. Kao mala vojska mene.