ubistvo,misterija,ljubav,avantura,reklama

Juče sam sve lepo napisala- stvarno jesam, uz svu ludnicu pred odlazak da svašta obavim po gradu i odem da ručam. Imam lepu varijantu za ručak na poslu. Sve kao kuvano, zdravo i to, i...nestane struje. A pošto ja normalno, nikad ništa ne sejvujem seeejjjvujem- onda se sve izbrisalo. Uf to me je mno0go iznerviralo- baš mnogo. Iz svih tih neopravdanih razloga ja se nastavljam danas na preključe: Tako, danas nema ništa novo sa ekipicom. Sve od juče, da probam da prepričam. Ovako je bilo: Mara je krenula mermernim hodnikom, jer je to novi prostor koji je agencija uzela, i išla je mermernim hodnikom u štiklicama i u cvetnoj suknji, sva odsutna i zaljubljena smišljajući kako će imati šarenu budućnost. Veselu i šarenu kao ringišpil. Budućnost. Brza i rotirajuća sa malim oscilacijama uspona i padova. Tako da...u tom stanju Mara nije mogla da primeti kako je prati pregaženi Leš maskiran u njenu koleginicu -peglana kosa-frenč - duboki ali jasno ženski glas. ha-ha-ha-...smejalo se strahotno to biće izašlo iz mrtvih umetnuto među žive. Ha-ha-ha...ledile su se od njenog smeha kancelarije oko hodnika- ha-ha-ha jedino se Mara nije ni osvrnula, jer ništa nije moglo da je zastraši u tom trenutku veselja nad sopstvenim zamišljanjem sopstvene budućnosti.
Stani Maro kopirajterko! Viknulo je maskirano Leš biće.
Aha? Okrenula se Mara dok je suknja polako zatvarala krug za njom.
Ako se ne sećaš treba da mi robuješ, ako se ne sećaš, ucenjena si, zato što si tezgarila na poslovnom kompjuteru u sred radnog vremena!Sram te bilo. Preskakačice leševa.
Aha. To je bilo sve što je mogla da odgovori Mara u oblacima. I ovog puta preskočivši leša. A onda je, niotkuda naišao Zmajoliki, i da- video je leša u telu te zgodne akaunt menadžerke i bacio je pogled. Bacio je i jezik, jer on je nekad zmaj a nekad gmizavac a Mara je to videla, i stala- ukopala se, i pod njom je pukla mermerna ploča, lagano je tonula u napukli mermer, tako umirući pred tom scenom ljubomore, scenom kada crno na belo njen Zmaj gleda lepotu koja nije na njoj. Cveće sa Marine suknje je cvetalo i puštalo lišće kao lijane svuda oko nje i sroz je zarastalo po njoj, preko svake mere, obraslo je toliko da se Mara nije videla, a onda je iz nje ta tuga i ljubomora, zbog činjenice da lepota nije na njoj učinila je da svo cveće uvene i nastani se korov!oko Mare. Jao! Mara u sred korova se sahranjuje od ljubomore prema jednom pregaženom Lešu koji se dobro zapakovao. Ovaj svet odlazi do đavola! Pala je Marina glava kao mermerna figura, kao nadgrobni spomenik
Eto, tu sam juče stala i onda je riknula struja. Neće ona ostati tako umiruća i uvela. Od ponedeljka će je obuzeti interesovanje za neke druge stvari.