ubistvo,misterija,ljubav,avantura,reklama

Juče, ništa- neeeeopravdani. Tačka. Ali -ali-ali.....juče sam morala da uradim nekih milion stvari! neeeeeopravdani. Tačka. Svi junaci su ljuti na mene. Mara kucka neki scenario za keks koji ima u sebi svašta zdravo i svašta dijetalno i uopšte svašta. I smeška mi se, kao, ulizuj se stvoriteljko, ne vidim te, pali! Zmajoliki leti iznad krovova sa raširenim krilima, go golcat i bljucka vatru. Fore radi, pljuc-pljuc-pljuc...iznad krovova. Leš se šeta po gradu slobodno i priča sa prolaznicima kao da je živ a oni svi pričaju sa njim sasvim opušteno jer ne zna se ko je živ a ko mrtav kad se stvari postave malo filozofski. Uf tako. Mrtvaci po ulicama istočoevropskog grada zapadno orjentisanog sa dubokim brazdama nacionalizma, šovinizma, rasizma . Jasnih kao dan kao bore na licu- ne pomaže ni botoks. A-a. Umrežene brazde koje pse provlače kroz celu neviđeno lepu zemlju- to je toliko neviđeno lepa priroda da niko nema takve prirodne lepote- kao mi. Samo što je ispresecana žiletom po širini i dužini i dubini raznim tako - tim....izmaizma ili jamajama od fobijama...Sve ja to znam. Zato sam i izmislila ovo lagano štivo, da malo uživam u sopstvenom praralelnom svetu, samo što sam preskočila juče- pa su svi likovi ljuti, aaa!!! Nisu! Evo je! Kler! Sedi na ekranu mog kompjutera i priča kao razvezana. Ćućurućućuru...sve tako, sve tako. Priča kako je ceo vikend bila po gradu, kako se vozila nekim kolima koja je zamislila, kako se prisećala svojih dogodovština iz prošlog života i to ju je zabavilo, veoma zabavilo, a onda je otišla do onog restorana, čisto da se javi, ipak ne bi ona da dobije otkaz i tamo nije zatekla Pantera i iskreno, bilo joj je malo žao. Da li to znači da su se u njoj nekakve emocije razvile?

Nisu, Kler, govorim joj ja dok kuckam status na tviteru i proveravam fejsbuk, nego ti je samo dosadno draga, niko ti se ne sviđa već duže vreme. Onda ulazi moj kreativni direktor koji je francuz i mi, ceo kanc sad pričamo sa njim oko pola, i pričamo na engleskom -a ja prirodno ćuškam Kler da se sakrije, negde u nered mog kancelariojskog stola. Ne bi on siguuurno ništa ni rekao, nego čisto onako. Nije normalno da na poslu, koji me prehranjuje pokažem kako imam male ljude koji gamižu po mom stolu a izlaze mi iz ušiju, nozdrve, usta, a legu se u mojoj glavi. Ipak treba ostaviti barem utisak jedne obične odgovorne žene. O. O. To sam ja. Tako. Yes-yes. Ok-ok. Obična, al na engleskom.

Kler se izmigoljila kroz prozor za vreme mog kratkog sastanka i izletela na ulicu. Naduvala se cela na palac i porasla kao normalna devojka visoke veličine. Tako je i uzela u ruku kamericu i krenula da snima golubove. Golubovi su se prvo logično pretvorili u pacove. Leteće koji su leteli kao slepi miševi, a onda, njih milion malih tako niskoletećih odjednom kao po komandi su se zaleteli na gore i napali Zmajolikog golog koji je letkao i letkao i uživao u svojoj formi Zmaja. U-je! Ugasila je Kler kamericu. Koliko je tripozno. Rasteresla je glavu, BRRRRR levo-desno-levo-desno... i sela na jednu klupu da pregleda snimak. Hm. Nije loše. Zasvetleo je mobilni telefon podešen na vibraciju. Pisalo je PANTER. A Kler se nije javila, čisto taktički. A oči su zasvetlucale- dolarima. Zasvetlucale bi i evrima, ali zasvetlele su dolarima samo zato što dolari bolje izgledaju u očima. Opet ju je iznutra njene unutrašnjosti spopala sponzoruša, kao najgora bolest zavisnosti teškom mukom zalečena u prošlom životu. Kad bi bila neka vakcina da je primi da je zauvek izleči. U Moskvi. Bilo bi recimo logično da rusi naprave tu vakcinu. Uf. Dobro. Nije se javila. Neće ona njegove kriminalne pare...iz razmišljanja ju je trgao Zmajoliki sav zadihan.
- Šta ti bi da me napadneš sa onom gomilom pacova?
- Nemam pojma sami su se napravili.
- Ludačo! - Viknuo je Zmajoliki.
-Gmizavče!- Odvratila je ponosno Kler brzo se smanjila i pobegla u moju glavu kroz moje uvo jer je Zmajoliki bljuvao vatru i između bljuvanja vikao: Sad ćeš da vidiš...sad ćeš da vidiš!!!!
(sve je dobro prošlo i nije bilo požara. )