Izdajnice! Izdaja!Izdaja! Skandirala je cela ekipa.
Čekajte, stanite! Moram da zaradim novac, da napišem nešto novo, lepo, da onda na miru nastavim da vežbam šlajfnu dnevno, opet ćete imati život. Spavajte sad malo.
MARA: Ona hoće da nas zamrzne, ko Diznija.
LEŠ: Hoće da spavamo u sred leta! Bar da je zima!
Samo će mi malo pući glava pa moram da pauziram, ali sam se dogovorila sa Miom David da vas objavim dosada napisane u magazinu KVART
KLER: Recikliraće nas?
Daću vam novi život, za neko vreme, videćete, biće vam, divno. i Dizajnirano- totalno.
Zmajoliki je ćutao. Glumac je vrteo jo-jo u ruci.
Nisam vas ostavila, videćete, časna reč. ...nosim vas sa sobom...

Kler se motala po gradu. Ja sam sedela u firmi i pakovala neke adaptacije...šta god...mislima u reci Savi. Ceo celcati dan. Kler je ćutala onoliko koliko ja nikada ne bih. Gledala je u budućnost. Čekala trenutak da se ukinu vize da počne da šiba, levo desno, bez obaveze, bez prtljaga, bez ikakve veze za bilo čim i bilo kim.

Taman kada je pomislila na vezu javio se glumac.

Zašto si takva, zašto me izbegavaš i nećeš da me primiš u priču?

Zato što sam u drugoj priči, rekla je Kler. I to je bilo prvo što je rekla tog jutra.

Kotrljali su se točkovi raznih sredstava za prevoženje, odvoženje dovoženje, veslala su vesla leteli avioni i okretali se helikopteri a ja sam kao zatočenica u zatvorenom prostoru disala na škrge.

Možeštitomožeštito hrabrila me je Mara. I radila vredno umesto mene mojim rukama. To je uradila sve tako što je iz moje glave u kojoj inače živi, uveličala sebe i provukla svoj3e ruke kroz moje i krenula da šiba prstima po tastaturi i razmišlja umesto mene toliko je uzela kontrolu nadamnom da kada sam otišla do wc i krenula da perem ruke i bacila pogled na ogledalo zgranula sam se kad sam videla da nemam 25 godina. ZGRANULA. Oterala sam brzo Maru da nastavi da radi svoje. Ona je odmah vrisnula glkasno AAAA! na Leša koji je preplašio po zadatku, sve su tako glumili da me ne sekiraju, a onda je Zmajoliki pustio svoj reptilski glas i pitao, a šta je sa banerom koji treba da ti naprave?

Napraviće ljudi, ne mogu, rade, stiže baner....kolko sutra.

Beli zec je skakutao u mestu sa štopericom, i ja sam morala da potrčim za njim. Ekipica je ostala iza ogledala , sa mojim odrazom al onim koji nisam videla, onim od 25. Ja sam ponela sa sobom svju priču koja je sve više postajala zlatna.

Mara je lagano hodala gradom. Korak po korak. Bila je zadovoljna mojom odlukom da se malo bavim popularisanjem bloga. Zamišljala je šta će joj se desiti kada postane poznata. Ona je imala ideju da bude poznati kopirajter, ali ovako, kada ja proslavim ovaj blog kako planiram, ona će postati poznati lik. A možda je to važnije nego da bude poznati kopirajter. Jer lik je lik, a profesija profesija. Mada lik nije ličnost, a ličnost je povezna sa profesijom. Joooj. Dal' je dobro da bude poznata na taj način? Brine se Mara. Kler se potpuno podigla. Zna sve šta i kako. Stavila je svoje tamne naočare obukla svoj mantil, platila ulaznicu u zo vrt ( zo je namerno ja jednim o. tačka) I stala ispred kaveza sa Panterom. Panter je gledao svojim panterskim očima, tužno i opraštajuće. Nije mu smetalo što ga je izdala, što ga je zatvorila, što ga je bez ikakvog razloga spakovala iza rešetaka. Znao je on da će doći po njega kazna. Za sve. Ali ako je mogao da zamisli da poželi kako da je primi, verovatno ne bi ni sam mogao da smisli bolji način nego da ga izda Kler. Sve se to čitalo u njegovim očima, i time je ova ljubavna tema dobila jako filmski jako tragičan ton, karakterističan za romane i kniževnost, a neprimeren blogu. Ali šta je tu je.

Mirisala je Mara gradski vazduh pun sranja i smoga i prljavštine, unosila ga duboko u sebe kikoćući se sama sa sobom. Pored nje je ruku pod puku hodao Leš, da- da, pomireni u slozi na istoj strani oprostili su se jedan drugom i hodali su kao najbolji drugari.

Kler je za to vreme u Zo vrtu gledala i dalje oči Pantera i setila se Bagire i knjige o džungli i svog teškog detinjstva samo sa mamom i prišla je kavezu, iz džepa izvadila mali privezak pištolj koji je skinula sa Nensinog vrata dok je lutala po internetu

a zatim ispalila metak u jedan deo na kome je delovalo da će otvoriti vrata ako se tu puca pištoljem, drugi, treći put i kavez se otvorio i nastalo je vrištanje, urlanje i histerija a Panter je slobodno u par skokova bio u svojoj vili na Dedinju, i bio ponovo čovek. U već pomenutom raspoloženju, Kler je ovu priču okitila na sebe. Pošla lagano ka Mari. Razmišljala o džungli i bilo joj krivo što nije u nekoj svetskoj metropoli. Gde bi se osetila da je sve dovoljno veliko za nju.

Dakle, taj ogromni pacov sa preoštrim zubima se sa senke kezio na mene u sred noći. Bila sam sama u horor filmu igrom slučaja i da bih zaštitila svoje junake upakovala sam ih u biblioteku. Tačnije u ono što je ostalo od moje biblioteke. I tako je ta senka nadvila svoje zaražene zlom zube na mene prosula tokom noći. Bilo je nečeg toliko sablasnog da je Leš zaspao. Lepo zaspao jer nije imao koga da plaši.

Mara je cvilela da je vratim u njenu priču. Optuživala me je da se ne ponašam pristojno niti u skladu sa mojom ulogom majke u privatnom niti stvoriteljke u stvaralačkom životu. Kler se sakrila iza nepročitane Doris Lesling i snimala kamericom moje plašenje senkamau sred noći. Ne sećam se kada sam zaspala ali znam da sma u snu jasno raspoznavala mrtvac3e koji su me posećivali, bila je tu baka koja je bila zadovoljna što živim u njenom stanu i bila je tu moja drugarica koja je pre par godina izvela zajeban umetnički performans skočivši sa svoje terase, i tako je promenila dimenziju. Ja sam se popričala sa obe, ali sam ih zamolila da se sklone od mene, jer kako malo spavam tako sam tankih živaca i malo mi se vraća moja paranoja kojoj sam veoma skolna. Mara je iskočila i izvikala se na obe, rekla je, šta će biti sa nama, ako krene da paranoiše bićemo neki jadnici! A vidi koliko smo lepi! Rekla im je takođe: Mi ne diramo vašu dimenziju, nemojte ni vi našu!Zmajoliki je zainteresovano umanjen leteo oko moje glave. Glumac je pokušavao da se ubaci u scenario koji sam pisala te noći, ali nisam mu dala, a ove dve iz sveta mrtvih su otišle čim sam se probudila. Senka se polako gubila jer jer svitalo i sunce je razlagalo po zidu. Puno sam se istrošila od straha. Onda sam skupila moje blog junake i obećala, sad ću da smislim kako ću ih proslaviti.... Kler me je snimila čisto da me ima u šaci- ako krenem da vrdam. I tako ksam krenula u akciju marketinga sopstvenog bloga.

To sam ja. I šta sad da radim sa tim.

Tako je Mara stajala prestrašena ispred velike sive zgrade. Sve je bilo crno i beli i sivo sem crvene krvi koja je pretila da će preseći sliku.

Velikom senkom u obliku pacova nad njom se nadvio Leš bez nekog normalnog racionalnog razloga. Heo je samo da plaši. Da se Mara oseća kao da je u PMS-u, kao da je u horor filmu, kao da je alkoholičarka i da ima halucinacije. To se dogodilo od mog noćašnjeg postojanja iz dnevne sobe . Dakle taj pacov je pretio...

Njegova gadna njuškica se protezala po zidu a zubi su se kezili sve tako gadno da je i meni u sred noći krenula jeza niz leđa. Iza mojih leđa prozori su lupali od nema pojma čega, od neke nepostojeće promaje dok mi je dete spavalo u drugoj sobi, a pas glockao mirno kosku kao da ništa ne oseća....stvoriteljka tj ja je pisala celu noć. Izvinjava se pratiocima ovog laganog štiva trenutno joj je glava teška a junaci prestrašeni i neurotični od posledica malo vina, nešto gibanice i puno kafe...sutra se planira verovatno nastavak horor priče ali koncentrisano i pažljivo. Gorki ukus laganog štiva obećava da vas preseče u grlu. Ko sme neka spava noćasssssss........

Ok. Moje noge su se kretale predelima nepredviđeno velikim i dalekim. Daleko sam zapucala da stignem. Ne naravno izvan okvira okrugle zemlje, jer nemam potrebnu opremu. Ali tu po planeti DAM DAM DAM ogromne guliverske noge su treskale po prašini!!!! Prašini prljavštine, pustinje, arapskog sveta, po prašini mog televizora i kompjutera, kotrljale su se kao mace ispod kreveta, kao mace iz proleća po zelenom lišću, te moje noge toliko su letele na sve strane da svuda stignu da napune oči sa svim predelima koje moram da vidim tokom života. Toliko mi se putuje.

Ne sekiraj se draga stvoriteljko, tešila me je Mara i prevodila je sa engleskog jezika umesto mene danas ceo dan rečenice o tome koji su sve zdravi sastojci u raznim slatkišima. Ja sam zato mogla da ceo ovaj isti dan plutam odsutno. Mara je zatim ustala i skuvala kafu, da ostane budna. Onda dok je mućkala smislila je da iskoristi moju dekoncentraciju i dok kuva kafu pobegla sa posla uskočivši u kadu u sred dana. Da uživa u samoći! To mogu samo studentkinje i slobodne umetnice, da napune kadu u sred dana i da se kupaju opušteno. Tako je Mari , raspuštenoj u sred dana u kadu u koju je uskočila dok je mućkala kafu na poslu, a sve to može pošto smo u blogu a ne u realnosti, uskočio i Zmajoglavi da joj pokvari uživanje u samoći, da se zabavi i da je i voli malo....i tim potezom pretvorio je današnji blog u po malecko erotsku priču koja će živeti ceo vikend. Ubacio se Zmajoliki kroz prozor i jednim potezom- jer preciznost je u tom prvom potezu, zavukao svoju reptilsku ruku u vruću vodu, Mara se kupala u sred dana u vrućoj vodi, i ćapio je kandžama i krenuo da je nosi na oblak. Mara, već iskusna u ovom mažnjavanju mu je izvukla prstima zmijski jezik i cepajući se od smeha, pocepala mu i zmajevsku košuljicu, koja će završiti u nekoj narodnoj epskoj pesmi o junaku koji će se tek roditi. Kler me je alarmirala da se stvari otimaju kontroli, što niko ne bi očekivao od nje- tu količinu odgovornosti, a onda sam ja, umesto da spašavam stvar sa Zmajem i Marom, uzela u ruke jedan ogroman mač, napravila se na princezu, nabacila veo preko glave i sela na belog konja. Stigla do tog dvorca obraslog ružama i trnjem i pokidala svo rastinje veoma preciznim potezima, svukla sve što mi je stajalo na putu, zapretila Zmaju koji je bljuvao vatru držeći u drugoj ruci Maru da mu ne pobegne dok obavlja ulogu u ovoj priči, i sve to tako samo da bih ćapila tog koga volim. Crvene latice ruža i kapi krvi od trnja padale su kao konfete u obliku malih srca na nastavljeno kidanje Mare i Zmajolikog u prostoru između oblaka i oblaka, i cepala su sena dva dela prelazeći preko oštrih kandžica životinjica sa zemlje koje su pružile šapice da maznu malo ljubavi i za sebe te ljubavi koja se pripremala da se razvuče ovog vikenda po venama. Začinjena fantazijama, sa art direkcijom na zabavno, na duhovito, na slučajno da liči na merlinku, na telo ...

Vežba za gađanje! Pogoditi paradajzom glumca ili Pantera. Zaplet je u sledećem. Ko vidi glumca ne vidi Pantera i obrnuto. Tako da ako vidiš Pantera a hoćeš da pogodiš glumca ti ustvari gađaš u vazduh. Ustvari gađaš na slepo , tj boriš se i ti sa nevidljivim. Na osećaj. Kler se obukla i izašla na ulicu. Nosila je i dalje svoju bolest na licu. Depresiju od bolesti. A dan je bio dug-dug. Stvoriteljka odnosno ja bila je razvaljena od slabog spavanja. BUDISEBUDI, razvlačila mi je lice Mara, tuku se već dva nastavka, neće ništa ostati od njih. Promeni ih. Učini im nešto. Neću. Neka se tuku. Dečaci su, oni to i rade inače. Idite u šoping. Budite devojčice, dala sam im nešto izmišljenih para da potroše u svom životu u mom blogu. Mara se uvredila. neću u šoping! To ne rešava probleme. Kler je sve u mantilu i štiklama legla u fetusni položaj i čekala da se Mara raspravi sa mnom i odluči. Ajde. Kao u bilo kom rijelitiju podelila sam im pivo, vino, cigare dala im na korišćenje vilu nekih bogataša sa bazenom, jer ja imam više moći od bilo koje produkcijske kuće, i ugasila kamere. Ne zato što će oni bilo šta nepristojno raditi. Nego da bi imali malo privatnosti ( šatro) a sve to zato što sam slabo spavala i okitila silna pakovanja. Leš mi se smejao u lice: AJde, ajde, dok nekog ne pregaziš nigde nećeš stići. A kad me pregaziš, moja si! Sablasan je bio njegov smeh. Oterala sam ga i zapretila mu. Devojke marš u šoping. Pa da sutra pravimo kombinacije! Dečaci, dosta! Na spavanje i puter na modrice da brže prođu. A ja lagano na punjenje BZZZZZZZZZZZZ

Zec sa štopericom je cupkao ispred mene. Ustala sam. Kad viudiš belog zeca sa štopericom, moraš da ga pratiš. Tu nema vađenja.

Draga moja Kler....tako je počela Marina ispovest. Draga moja Kler, tako starinski, kao nekakva scenografija sa krevetom od baldahina i teškim prekrivačima od brokata...mada ja ni ne znam kako brokat tačno izgleda ali zvuči kao nešto što sam zamislila, a danas je dan kada je važno da sve zvuči kao starinsko pismo koje nagoveštava šušteći ... da ćemo prisustvovati jednoj epskoj priči...kojoj nećemo prisustvovati- pošto nemamo vremena. Niko nema vremena da slušaepske priče. Ali pošto su one lepe ima se prava na trenutak u sebi napraviti osećaj tog zvuka koji ima taj ukus.

Kler je ležala pomalo bolesna i slomljena od čitavog događaja i razmišljala je kako da razreši svoj život. Uzela je kamericu u ruke i brišući suze rekla: Ne kapiram gde je smisao, ne kapiram gde da počnem. Ne kapiram kako da budem sigurna da je dobro stvarno ispravno. Ne kapiram da treba da se plašim pakla, jer kapiram da pakao uopšte ne postoji.

Mara je tiho izašla iz njenog stana, polako zatvorila vrata za sobom i krenula ka agenciji, da se vrati na posao. Iza nje, kao senka išao je Leš, koji je već neko vreme pratio u stopu. Svo to isto vreme ona ga je ignorisala. Ljut zbog tolikog ignorisanja, pretrčao je i stao ispred nje.

Namestio nogu da ga zgazi opet.

EVO TI EVO, evo, evo! Dosadno biće. Mrtvacu dosadni! Živni više, živni, živni, živni! Uplaši me! U(đi u neki horor trip! Ili se skloni! Leš je zbunjeno gledao a onda potišten otišao na svoju stranu. Na ulici kojom je prolazila videla je glumca koji boksuje sam sa sobom sa bokserskim rukavicama. Bacao se levo-desno kao da prima udarce kao u Fight club-u. Ispred njega szu stajala dva šešira.

Jedan za one koji navijaju za njega a drugi za one koji navijaju za nevidljivog protivnika.

Ljudi su zabavljeni ovom situacijom ostavljali jednako novac. Mara je sela u lokalni kafić umesto da požuri ka poslu i naručila čaj. Glumac se tukao sa nevidljivim sobom, i tukao i tukao. ako dobro da je Kler počela da vidi glumčevog neprijatelja. Bio je to Panter u svom ljudskom obliku, tukli su se zbog Kler, zbog njene pažnje i ljubavi. Obojicu je izdala, ostavila i prevarila a oni su proseći na ulici u sred ovog smorenog dana, toko prolaska Kiparskih navijača preko Terazija tukli jedan drugog. Glumac u očaju i Panter duhom, jer mu je telo bilo iza rešetaka. Onda je opet protrčao beli zec sa štopericom, i Mara je potrčala da stigne na šljaku. Odlučila je da oslobodi Pantera. Mnogo gori od njega su se šetali slobodno. A bio je dobar za zaplet ove priče koja da se podsetimo služi da bude lagano štivo u pauzi posla zaposlenih ili svejedno u pauzi besposlenih. Ukrašće alat iz agencije i kad padne mrak ide u zo vrt. Pa šta bude. A Kler neka se posle odlučuje. Ili neka snimi amaterski film, šta god hoće. To što je Mara odlučila da oslobodi Pantera bilo je zbog priče a ne zbog Kler. Jer priča mora da se zapliće....

Mara u Zološkom vrtu.

Tako se zove današnja epizoda.

- Kler siđi sa drveta i vrati se od pantera u Kler...vrati se u sponzorušu....samo se vrati u ljudski oblik inače će te pogoditi onim sranjem za uspavljivanje i uspavaće te i zatvoriti u kavez. Moooolim te Kler. Živećeš u smrdljivom zološkom vrtu, umesto u svojim omiljenim Paćoti cipelama. - Kler je samo tupo gledala iz krošnje Iz svog panterskog životinjskog obličja i povremeno oblizivala njušku. Ljudi na Kalemegdanu su primetili da se nešto čudno dešava i kada su shvatili da u krošnji kestena sede dva pantera i vrte repovima levo-desno...na dole...nastala je opšta panika! Majke su sklanjale decu, kučkari kučiće, narkomani drogu, umetnici ideje, svi su se povlačili, tj evakuisali, da bi izbegli sigurnu smrt koja im se činila da im je pretila od divljih mačaka...oni tj obični ljudi- posmatrači nisu znali da su panteri ustvari ljudi mačke, a to je zato jer nisu iz našeg filma, i zato su po kratkom postupku i zbrisali. Zo ljudi su zatim izašli sa svojim puškama za omamljivanje, lov i uspavljivanje i precizno pogodili oba pantera, tj pogodili Pantera i Kler, a zatim ih brzo preneli u kaveze jako male, jako male i neudobne za tako veličanstvene primerke životinja. Razdvojili su ih u dva kaveza.

Kler se probudila iz teškog dubokog sna, u daljini joj se činilo da čuje neku graju kako se približava a onda shvatila da spava na betonu sa svih strana ograničena rešetkama. Sranje, šta se dogodilo? Pokušavala je da se seti. Bila je gola musava i malo krvava, u ćošku kaveza je srdela neka raskomadana životinja, tipa ovce ili teleta. PU pljunula je i stresla se. Srećom da je napolju bilo toplo i srećom da je Kler imala perfektno telo i da je u prošlom životu kao u pesmi leonarda koena upoznala mnoge ljude bez odeće na sebi- tako da sem što se prestrašila od mase i rešetaka nije imala drugih problema.

Deca su na nju bacala bombone i smoki i štapiće od sladoleda. Majke su pokazivale prstom na nju zadovoljne da je takav jedan primerak bespomoćan a očevi su smišljali načine da je oslobode i spasu kada padne noć ne bi li možda ispali za trenutak heroji u njenim očima, pa ih možda tom prilikom pusti u te gaćice koje ni nema na sebi. Kada su obrnuli ceo događaj u glavi, većina njih je bila svesna da im ni podvig ne bi pomogao. Onda su i oni lepo pokazivali prstom zadovoljni da imaju pored sebe osrednje primerke ljudskog roda koji su im proizveli sasvim zadovoljavajuću klimavu porodicu.

Zo momak je glasno i ponosno govorio ispred kaveza: Ovo je primerak, sponzoruše iz devedesetih! U najgore vreme dok je narod gladovao, dok smo bili bombardovani, dok je ceo svet vodio rat protiv nas i dok smo mi ratovali sa svima oko sebe i šire, zbog čega naravno svi osećamo jezivu grižu savesti i duboko se kajemo! O pokajmo se još jednom! Vikao je zo momak, a masa oko njega je glasno kao u crkvi u glas ponovila: POKAJMO SE, onda je Zo momak još jednom rekao POKAJMO SE, a narod je opet poslušno nastavio sa ponavljanjem planiranja u kajanju i glasno POKAJMO SE a ona! Pokazao je prstom na Kler, ona je ...i nastavio je da diže tenziju i naružava Kler. Zatim je prešao na kavez u kome je Panter i dalje bio Panter i tu ništa nije mogao da kaže. Životinja kao životinja... pa su otišli da gledaju medvede. Kler je tužno cvilela u kavezu. Želela je da se vrati u fioku u scenario iz koga je pobegla, da bi pokušala da kupi sebi dobrim delima novi život u ovom blogu koji je ustvari o Mari . Možda je zaista trebala da umre kao sponzoruša kako joj je spisateljica tj ja -i bila lepo namenila sudbinu. A ne da se bori za drugu šansu i preobraća. Njoj prosto ne ide da bude ispravna i ok. Ne ide joj da se prilagodi i živi kao sav običan svet. Iz tog razmišljanja trgla ju je Mara sa nekom osobom koja je otključa kavez.

ZOOSOBA: To nema veze sa vašim novcem kojim ste me potkupili da oslobodim vašu drugaricu. Mi jednostavno ne držimo ljude u zološkom vrtu, to je opšte civilizacijsko, antropološko mesto, to se prosto ne radi. Ljudi se drže po rezervatima, a ne po zološkim vrtovima, to je bila dosta ekscentrična ideja Zo dečka i našeg nadređenog.

Mara je pokrila Kler svojim velikim šalom. Dok su izlazile sa Kalemegdana i prolazile pored nekih mesta na kojima su se sigurno nekada davno spaljuvale veštice Kler je drhtala i pokušavala da objasni da je ona samo htela da zatvori Pantera zato što je on bio ubica, a onda kad je zagrebala u prošlost onda se sve ostalo razmotalo. Možda zaista samo pravedni treba da sude.

Ko je pravedan? Pitala je Mara više u vazduh nego što je pitala Kler.

Ti, na primer- rekla je Kler

Nisam ni ja, ja sam slučajno pregazila leša, sećaš se to je onaj što me progoni. Sećaš se?

Da...bila je umorna Kler. Želela je da se vrati u svoj prošli život i da umre. Mara joj to naravno nije dozvolila.

Panter je stao u panterski položaj a Kler se osetila kao Nastasija Kinski. Pred očima Slatke (moje prijateljice iz prošlog nastavka ove epizode) u sred priče o tome kako se promenila i preobratila na bolje u duhu i smislu spitritualnog u novom životu, ops- popustila je pred životinjskim zovom lova i pretvorila se i sama u panterku. A zatim skočila na drvo za Panterom. Tako su se ganjali po drveću Kalemegdana, kao ljudi mačke. Zarobljeni -u istom filmu. Slatkoj je taj film bio jedan od onih koje voli ali koje je gledala već xxxxxxxxxx puta pa je rekla zo dečku: Eto kad si se toliko mislio, sad lepo mrežicu u ruke pa ih hvataj po krošnjama, pametnjakoviću! A ja odoh na ručak, čeka me drugarica, izvini, sad stvarno više ne bih mogla nikako da ti pomognem. Slatka je zatim lagano skliznula Dorćolom u svoju priču. Zo dečko je bio očajan. Dva pantera je mogao da ima u zološkom vrtu, al on nije ukapirao na vreme. Mogao je da ih da svom nadređenom i da dobije unapređenje. Možda i bolju platu. Možda i procenat od preprodaje životinja. Uf. Koliko je ispao ne profesionalan. Video je razliku između ubice i životinje. Kakav je to poremećeni ugao gledanja. Ali životinja je plemenita i nije je teško staviti iza rešetaka! A ubica može da te ubije dok ga pakuješ da bude zatvoren! AAAAA!!!!Nikako ne dirati ubice! Ko bi se nadao da će ta Kler dovesti ubicu. Uostalom zašto ga nije odvela do zatvora! Nije kriv. Pa opet ubica se pretvorio u pantera. Kriv je, trebao je da zna da je to krvoželjna životinja. Ma nije kriv, suviše je smotan za kelnera, nije znao gde drugo da se zaposli....seo je na klupu i zaplakao se dok se iznad njegovih glava Panterka Kler jurila sa panterom-Panterom.
Stvoriteljika tj ja - je smatrala da je zološki vrt ruglo ljudske bahatosti. Sramota i užas. Javno zlostavljanje životinja koje pokazuje lsvu judsku glupost i surovost. Vrt nade za trgovce životinjama da će dobro zaraditi. Umesto da odseku ruku gorili da naprave pikslu od nje i prodaju je samo jednom, jednom kupcu, isplativije je staviti celu gorilu u mali majušni kavez i prodati puno ulaznica i zarađivati puno godina na istoj. Cela gorila više vredi živa nego mrtva rasparčana. Pa tako i svi ostali zatvorenici osuđeni na doživotnu . Za toliko sigurno može da se popuši puno cigara. Koliko ih piksla ne bi ni primila...i onih kubanskih, a ko puši kubanske cigare znači da je uspeo, i da ume da puši. Debela kubanska je dokaz da se puno, puno pušilo pa se sad stiglo iskustveno do tog stava vrhunskog pušača. Baam upala je Mara na ulaz zo vrta.
Je li to Zo vrt ili zemlja Oz pitala se Mara gledajući šta se dešava oko nje.
- Izvinite zašto ste me zvali?- vrtela je cvetnom suknjom oko sebe.
Uragan ludila se podigao oko nje. Ljudi mačke su vrteli svojim crnim repovima poređani po krošnji. Iznutra je gomila prestrašenih očiju gledala iza rešetaka i mreža. Zarobljeni u centru grada na početku radne nedelje.