Mara u Zološkom vrtu.
Tako se zove današnja epizoda.
- Kler siđi sa drveta i vrati se od pantera u Kler...vrati se u sponzorušu....samo se vrati u ljudski oblik inače će te pogoditi onim sranjem za uspavljivanje i uspavaće te i zatvoriti u kavez. Moooolim te Kler. Živećeš u smrdljivom zološkom vrtu, umesto u svojim omiljenim Paćoti cipelama. - Kler je samo tupo gledala iz krošnje Iz svog panterskog životinjskog obličja i povremeno oblizivala njušku. Ljudi na Kalemegdanu su primetili da se nešto čudno dešava i kada su shvatili da u krošnji kestena sede dva pantera i vrte repovima levo-desno...na dole...nastala je opšta panika! Majke su sklanjale decu, kučkari kučiće, narkomani drogu, umetnici ideje, svi su se povlačili, tj evakuisali, da bi izbegli sigurnu smrt koja im se činila da im je pretila od divljih mačaka...oni tj obični ljudi- posmatrači nisu znali da su panteri ustvari ljudi mačke, a to je zato jer nisu iz našeg filma, i zato su po kratkom postupku i zbrisali. Zo ljudi su zatim izašli sa svojim puškama za omamljivanje, lov i uspavljivanje i precizno pogodili oba pantera, tj pogodili Pantera i Kler, a zatim ih brzo preneli u kaveze jako male, jako male i neudobne za tako veličanstvene primerke životinja. Razdvojili su ih u dva kaveza.
Kler se probudila iz teškog dubokog sna, u daljini joj se činilo da čuje neku graju kako se približava a onda shvatila da spava na betonu sa svih strana ograničena rešetkama. Sranje, šta se dogodilo? Pokušavala je da se seti. Bila je gola musava i malo krvava, u ćošku kaveza je srdela neka raskomadana životinja, tipa ovce ili teleta. PU pljunula je i stresla se. Srećom da je napolju bilo toplo i srećom da je Kler imala perfektno telo i da je u prošlom životu kao u pesmi leonarda koena upoznala mnoge ljude bez odeće na sebi- tako da sem što se prestrašila od mase i rešetaka nije imala drugih problema.
Deca su na nju bacala bombone i smoki i štapiće od sladoleda. Majke su pokazivale prstom na nju zadovoljne da je takav jedan primerak bespomoćan a očevi su smišljali načine da je oslobode i spasu kada padne noć ne bi li možda ispali za trenutak heroji u njenim očima, pa ih možda tom prilikom pusti u te gaćice koje ni nema na sebi. Kada su obrnuli ceo događaj u glavi, većina njih je bila svesna da im ni podvig ne bi pomogao. Onda su i oni lepo pokazivali prstom zadovoljni da imaju pored sebe osrednje primerke ljudskog roda koji su im proizveli sasvim zadovoljavajuću klimavu porodicu.
Zo momak je glasno i ponosno govorio ispred kaveza: Ovo je primerak, sponzoruše iz devedesetih! U najgore vreme dok je narod gladovao, dok smo bili bombardovani, dok je ceo svet vodio rat protiv nas i dok smo mi ratovali sa svima oko sebe i šire, zbog čega naravno svi osećamo jezivu grižu savesti i duboko se kajemo! O pokajmo se još jednom! Vikao je zo momak, a masa oko njega je glasno kao u crkvi u glas ponovila: POKAJMO SE, onda je Zo momak još jednom rekao POKAJMO SE, a narod je opet poslušno nastavio sa ponavljanjem planiranja u kajanju i glasno POKAJMO SE a ona! Pokazao je prstom na Kler, ona je ...i nastavio je da diže tenziju i naružava Kler. Zatim je prešao na kavez u kome je Panter i dalje bio Panter i tu ništa nije mogao da kaže. Životinja kao životinja... pa su otišli da gledaju medvede. Kler je tužno cvilela u kavezu. Želela je da se vrati u fioku u scenario iz koga je pobegla, da bi pokušala da kupi sebi dobrim delima novi život u ovom blogu koji je ustvari o Mari . Možda je zaista trebala da umre kao sponzoruša kako joj je spisateljica tj ja -i bila lepo namenila sudbinu. A ne da se bori za drugu šansu i preobraća. Njoj prosto ne ide da bude ispravna i ok. Ne ide joj da se prilagodi i živi kao sav običan svet. Iz tog razmišljanja trgla ju je Mara sa nekom osobom koja je otključa kavez.
ZOOSOBA: To nema veze sa vašim novcem kojim ste me potkupili da oslobodim vašu drugaricu. Mi jednostavno ne držimo ljude u zološkom vrtu, to je opšte civilizacijsko, antropološko mesto, to se prosto ne radi. Ljudi se drže po rezervatima, a ne po zološkim vrtovima, to je bila dosta ekscentrična ideja Zo dečka i našeg nadređenog.
Mara je pokrila Kler svojim velikim šalom. Dok su izlazile sa Kalemegdana i prolazile pored nekih mesta na kojima su se sigurno nekada davno spaljuvale veštice Kler je drhtala i pokušavala da objasni da je ona samo htela da zatvori Pantera zato što je on bio ubica, a onda kad je zagrebala u prošlost onda se sve ostalo razmotalo. Možda zaista samo pravedni treba da sude.
Ko je pravedan? Pitala je Mara više u vazduh nego što je pitala Kler.
Ti, na primer- rekla je Kler
Nisam ni ja, ja sam slučajno pregazila leša, sećaš se to je onaj što me progoni. Sećaš se?
Da...bila je umorna Kler. Želela je da se vrati u svoj prošli život i da umre. Mara joj to naravno nije dozvolila. 
Нема коментара:
Постави коментар