Taman kada je pomislila na vezu javio se glumac.
Zašto si takva, zašto me izbegavaš i nećeš da me primiš u priču?
Zato što sam u drugoj priči, rekla je Kler. I to je bilo prvo što je rekla tog jutra.
Kotrljali su se točkovi raznih sredstava za prevoženje, odvoženje dovoženje, veslala su vesla leteli avioni i okretali se helikopteri a ja sam kao zatočenica u zatvorenom prostoru disala na škrge.
Možeštitomožeštito hrabrila me je Mara. I radila vredno umesto mene mojim rukama. To je uradila sve tako što je iz moje glave u kojoj inače živi, uveličala sebe i provukla svoj3e ruke kroz moje i krenula da šiba prstima po tastaturi i razmišlja umesto mene toliko je uzela kontrolu nadamnom da kada sam otišla do wc i krenula da perem ruke i bacila pogled na ogledalo zgranula sam se kad sam videla da nemam 25 godina. ZGRANULA. Oterala sam brzo Maru da nastavi da radi svoje. Ona je odmah vrisnula glkasno AAAA! na Leša koji je preplašio po zadatku, sve su tako glumili da me ne sekiraju, a onda je Zmajoliki pustio svoj reptilski glas i pitao, a šta je sa banerom koji treba da ti naprave?
Napraviće ljudi, ne mogu, rade, stiže baner....kolko sutra.
Beli zec je skakutao u mestu sa štopericom, i ja sam morala da potrčim za njim. Ekipica je ostala iza ogledala , sa mojim odrazom al onim koji nisam videla, onim od 25. Ja sam ponela sa sobom svju priču koja je sve više postajala zlatna.
Нема коментара:
Постави коментар