Mara je lagano hodala gradom. Korak po korak. Bila je zadovoljna mojom odlukom da se malo bavim popularisanjem bloga. Zamišljala je šta će joj se desiti kada postane poznata. Ona je imala ideju da bude poznati kopirajter, ali ovako, kada ja proslavim ovaj blog kako planiram, ona će postati poznati lik. A možda je to važnije nego da bude poznati kopirajter. Jer lik je lik, a profesija profesija. Mada lik nije ličnost, a ličnost je povezna sa profesijom. Joooj. Dal' je dobro da bude poznata na taj način? Brine se Mara. Kler se potpuno podigla. Zna sve šta i kako. Stavila je svoje tamne naočare obukla svoj mantil, platila ulaznicu u zo vrt ( zo je namerno ja jednim o. tačka) I stala ispred kaveza sa Panterom. Panter je gledao svojim panterskim očima, tužno i opraštajuće. Nije mu smetalo što ga je izdala, što ga je zatvorila, što ga je bez ikakvog razloga spakovala iza rešetaka. Znao je on da će doći po njega kazna. Za sve. Ali ako je mogao da zamisli da poželi kako da je primi, verovatno ne bi ni sam mogao da smisli bolji način nego da ga izda Kler. Sve se to čitalo u njegovim očima, i time je ova ljubavna tema dobila jako filmski jako tragičan ton, karakterističan za romane i kniževnost, a neprimeren blogu. Ali šta je tu je.
Mirisala je Mara gradski vazduh pun sranja i smoga i prljavštine, unosila ga duboko u sebe kikoćući se sama sa sobom. Pored nje je ruku pod puku hodao Leš, da- da, pomireni u slozi na istoj strani oprostili su se jedan drugom i hodali su kao najbolji drugari.
Kler je za to vreme u Zo vrtu gledala i dalje oči Pantera i setila se Bagire i knjige o džungli i svog teškog detinjstva samo sa mamom i prišla je kavezu, iz džepa izvadila mali privezak pištolj koji je skinula sa Nensinog vrata dok je lutala po internetu
a zatim ispalila metak u jedan deo na kome je delovalo da će otvoriti vrata ako se tu puca pištoljem, drugi, treći put i kavez se otvorio i nastalo je vrištanje, urlanje i histerija a Panter je slobodno u par skokova bio u svojoj vili na Dedinju, i bio ponovo čovek. U već pomenutom raspoloženju, Kler je ovu priču okitila na sebe. Pošla lagano ka Mari. Razmišljala o džungli i bilo joj krivo što nije u nekoj svetskoj metropoli. Gde bi se osetila da je sve dovoljno veliko za nju.
Нема коментара:
Постави коментар