Draga moja Kler....tako je počela Marina ispovest. Draga moja Kler, tako starinski, kao nekakva scenografija sa krevetom od baldahina i teškim prekrivačima od brokata...mada ja ni ne znam kako brokat tačno izgleda ali zvuči kao nešto što sam zamislila, a danas je dan kada je važno da sve zvuči kao starinsko pismo koje nagoveštava šušteći ... da ćemo prisustvovati jednoj epskoj priči...kojoj nećemo prisustvovati- pošto nemamo vremena. Niko nema vremena da slušaepske priče. Ali pošto su one lepe ima se prava na trenutak u sebi napraviti osećaj tog zvuka koji ima taj ukus.
Kler je ležala pomalo bolesna i slomljena od čitavog događaja i razmišljala je kako da razreši svoj život. Uzela je kamericu u ruke i brišući suze rekla: Ne kapiram gde je smisao, ne kapiram gde da počnem. Ne kapiram kako da budem sigurna da je dobro stvarno ispravno. Ne kapiram da treba da se plašim pakla, jer kapiram da pakao uopšte ne postoji.
Mara je tiho izašla iz njenog stana, polako zatvorila vrata za sobom i krenula ka agenciji, da se vrati na posao. Iza nje, kao senka išao je Leš, koji je već neko vreme pratio u stopu. Svo to isto vreme ona ga je ignorisala. Ljut zbog tolikog ignorisanja, pretrčao je i stao ispred nje.
Namestio nogu da ga zgazi opet.
EVO TI EVO, evo, evo! Dosadno biće. Mrtvacu dosadni! Živni više, živni, živni, živni! Uplaši me! U(đi u neki horor trip! Ili se skloni! Leš je zbunjeno gledao a onda potišten otišao na svoju stranu. Na ulici kojom je prolazila videla je glumca koji boksuje sam sa sobom sa bokserskim rukavicama. Bacao se levo-desno kao da prima udarce kao u Fight club-u. Ispred njega szu stajala dva šešira.
Jedan za one koji navijaju za njega a drugi za one koji navijaju za nevidljivog protivnika.
Ljudi su zabavljeni ovom situacijom ostavljali jednako novac. Mara je sela u lokalni kafić umesto da požuri ka poslu i naručila čaj. Glumac se tukao sa nevidljivim sobom, i tukao i tukao. ako dobro da je Kler počela da vidi glumčevog neprijatelja. Bio je to Panter u svom ljudskom obliku, tukli su se zbog Kler, zbog njene pažnje i ljubavi. Obojicu je izdala, ostavila i prevarila a oni su proseći na ulici u sred ovog smorenog dana, toko prolaska Kiparskih navijača preko Terazija tukli jedan drugog. Glumac u očaju i Panter duhom, jer mu je telo bilo iza rešetaka. Onda je opet protrčao beli zec sa štopericom, i Mara je potrčala da stigne na šljaku. Odlučila je da oslobodi Pantera. Mnogo gori od njega su se šetali slobodno. A bio je dobar za zaplet ove priče koja da se podsetimo služi da bude lagano štivo u pauzi posla zaposlenih ili svejedno u pauzi besposlenih. Ukrašće alat iz agencije i kad padne mrak ide u zo vrt. Pa šta bude. A Kler neka se posle odlučuje. Ili neka snimi amaterski film, šta god hoće. To što je Mara odlučila da oslobodi Pantera bilo je zbog priče a ne zbog Kler. Jer priča mora da se zapliće....
Нема коментара:
Постави коментар