Slušalice na ušima, sredom se vozim sa Sonjom Rajin. http://www.nrbg.rs/content/view/page/399 dok sedim na Terazijama i žmirkam u sunce kroz prozor i razmišljam o tome kako sam se blokirala i uopšte ne mogu da napišem seriju na način na koji sam zamislila da treba da se dogodi u scenariju- tj na papiru, tj u kompjuteru, koji ću ovog meseca nadam se napokon isplatiti... pa možda ako se planete poklope i u realizaciji ona isprati taj neuhvatljivi tkz duh....hm...ali imam nešto što druge keve spisateljice koje moraju da rade da bi imale plate nemaju imam Maru. Koju sam lično izmislila. Mara je kopirajterka i mlada je i ima 24 godine i puna je entuzijazma i ima snage da bude duhovita i sveža. Tako da Mara vredno već par dana popravlja moj scenario, prvih 5 epizoda i super ih je sredila. Divno je imati sa sobom te mlade uredne devojčice. Ja nikad nisam bila takva. I to mi je malo žao. Lažem da mi je žao.
- A kad će mene juriti Mara, sad kad si joj zadala da piše tu seriju? - Buni se Zmajoliki. - Potpuno sam besmislen. A ja sam pola zmaj pola čovek! Nastao iz mutnog Dunava, od 40 godina starog šarana! Veoma sam važan! Važniji sto puta od neke tamo serije.
Kler je izašla kroz odškrinut prozor moje kancelarije na svežinu današnjeg popodneva. Imala je čizme sa štiklom i veliki dekolte jer njoj zima ništa ne može. Otvorila je usne taman da bi osetila paru koja izlazi iz njene izmišljene unutrašnjosti. I velikim korakom krenula u lancanje. Kler svojim landaračkim koracima sa fotoaparatim i malom kamericom veličine njene šake. Velikim naočarima za sunce, smucanje...po bljuzgavici. Za to vreme, suštinski ja sam radila za sve njih. Te blejačice uvek deluju da bolje prođu, ali njima je do lancanja i blejanja isto kao vrednima do posla, a ok je ispunjavati želje kada si u mogućnosti, u poziciji stvoritelja, u kojoj sam ja. Na primer, sad i ovde.
- Šta se praviš?- isprečio se glumac.
Kler ga je elegantno zaobišla, povučena višom silom za lancanjem i prostranstvom. Samo da hoda i ima prostranstvo oko sebe, ne mora nikakav sadržaj da se događa, samo prostor i pokret kroz prostor, eto bilo joj je do toga.
Leš je kovao podli plan u ulazu neke stare zgrade, prerušen u beskućnika, besmrtan i bezobrazan( čitaj beskrupulozan), i gubio je snagu sopstvene mrtvoće jer se dugo nije ništa strašno desilo.
Zmajoliki je plivao kroz ledeni Dunav. Ubiti Leša...da bi oživeo...to je trebalo smisliti kako...i kome dati da to učini u ovom talasu...
- Ma već ti pišem seriju! Ma nema šanse! Mrzim hladnoću, ostavi me u mojoj kancelariji! Pa ne mogu ja sve i sama!!!- ljutila se Mara. Ali ako je ona glavna ličnost, moraće da podnese teret svoje važnosti. I tako smo stavile pauzu na seriju i krenule na Leša.
Нема коментара:
Постави коментар