KLER: Ko si sad ti?! Ko si ti?!
NEPOZNATI MLADIĆ: Polako...čekaj...polako brineto. Izmicao se nepoznati mladić.
KLER: Šta je ovo? Koliko sam spavala?
NEPOZNATI MLADIĆ: Ceo jedan dan, i evo možda bi još spavala ali ova strašna oluja te je probudila!
KLER: Ko si ti? Kako si ušao u moju kuću?
Kler je uzela veliki kuhinjski nož i mada je znala da sigurno neće zaklati njime nikoga, išla je veoma odlučno ka nepoznatom mladiću u svome stanu u posivelom vremenu letnje oluje.
Mladić je delovao da je normalan i bilo je srodno Kler da ga je pokupila u slučajnoj poseti one noći, onom klubu, ali to nije ličilo na njen novi život- nije lako promeniti život. Sada je to shvatala Kler. Bio je bednik, to je odmah pročitala, i bio je dosta mlađi od nje, što je činilo da to što je bednik ne bude nesimpatično.
Izvadila je novac iz novčanika, nešto malo evra koje je skupila da uštedi.
KLER: Izvoli, ovo je sve što imam. Šta god da se desilo izm,eđu nas neka ostane za mene tajna, samo sad nestani iz moje priče. Znam da ovo nije nešto što će te na duže razrešiti, ali...to je sve što imam...
Mladić je namrštio obrve i rekao: Ništa se nije desilo, bila si toliko razvaljena da si pala kao sveća sve na štiklama ispred kluba u trenutku kada sam izašao da bacim đubre. U tvom mobilnom telefonu sam našao jedan jedini broj, nekakva Mara i nju sam pozvao, ona je rekla da mora da radi i da te ne dovodim kod nje...na to je Kler zakovitlala očima- tako bi se to najtačnije opisalo, to što je uradila sa očima- i izdiktirala mi je ovu adresu, ja sam te stavio na svoj motor, koji je bio parkiran ispred moje kuće i dovezao ovde. Bojao sam se šta si uzela pa te nisam vodio u bolnicu, ostao sam pored tebe da ako slučajno overiš da te reanimiram.
KLER: Da me reanimiraš. Aha.
Novac mi ne treba, nastavio je mladić. I da, jedva čekam da se vratim kući, i da, bilo bi lepo da čujem neko hvala. Ništa drugo.
Hvala. Rekla je Kler. Hvala. Izvini. Samo se malo nisam pronašla. Ja sam devedesetih bila sponzoruša, a sad treba da budem nekao kao umetnica, jer mi je naša zajednička stvoriteljka dala amatersku kamericu u ruke. Nemam ništa imam samo svoj prošli život koji baš i nije za pohvalu...ja sam takoreći nekakav vrsta druge šanse u životu. Koliko ja uspevam da razumem šta spisateljica hoće da postigne sa mojim likom.
Nepoznati mladić je ustao. Ok, rekao je, vidimo se sigurno inače me ne bi uvela u priču tek-tako...mada...nikad ne znaš sa tim eksperimentalnim formama...
KLER: da mene to takođe zbunjuje, ja bih volela malo da uđem žanrovski u komediju, koliko se ja razumem, ali nikako da me smesti u tako nešto, od kad sam Kler stalno sam na ivici neke drame.
NEPOZNATI MLADIĆ: Da, ukapirao sam. Nadam se da će se moj lik razviti i da ćemo se još sresti. Zanimljivca si Kler.
KLER: Hvala što si mi pomogao. Kako se zoveš?
NEPOZNATI MLADIĆ: Za sad sam samo nepoznati mladić.
I tako je otišao, brutalnim rezom spisateljice u sred razgovora koji je taman dobio blago romantični ton.
Mara je krila da je na fejsbuku, od svojih kolega. Prvo nikako nije htela da se upiše, a onda od kad se upisala pre neki dan, non stop se švrćkala, tražila nove prijatelje, pregledala njihove profile, ustvari tražeći Zmajolikog. Dojadilo joj je da se tako pravi kao ništa-nema-veze- nis-sa-čim, i kao samo tako se naleće. Htela je da sazna sve o njemu. Pre svega gde radi, pa kako se zove, i šta je on ustvari, običan čovek, izmišljeno biće koje je proizvod njenih maštanja, gde se graniči realno sa izmaštanim. Ako je ona kreativna osoba, tačnije veoma kreativna znači da je u stanju da iskreira događaj u glavi i da se njime zadovolji kao da je bio stvaran. Sve joj se pomešalo. Njen pravi i romanizovano- romantizovani život. Naći po slikama Zmajolikog koji peče posle ljubljenja...i to koliko peče...osvetiti mu se za svaku opekotinu, i zgrabiti tu priču u svoj racionalni razvijeni sistem. Pa da vidimo mi, da seciramo i rasčlanimo za novi početak, ko je taj Zmajoliki...a sve to je naravno dobila ideju da rasčlani od momka spisateljice koji je imao zamerke na neregularnost u definisanju. Kao i svako otvoreno i slobodno božanstvo neopredeljeno za jednu religiju a u divljenju ka svakoj sa širokim dijapazonom obaožavanja raznih žanrova, spisateljica joj to uopšte neće dozvoliti. Al ajde, kao neka se malo zabavi....Počela je od toga naravno da Zmajevi ne postoje, sem na tetovažama...hm....tetovaža zmaja, krenula je od nečeg kopirajterka....
NEPOZNATI MLADIĆ: Polako...čekaj...polako brineto. Izmicao se nepoznati mladić.
KLER: Šta je ovo? Koliko sam spavala?
NEPOZNATI MLADIĆ: Ceo jedan dan, i evo možda bi još spavala ali ova strašna oluja te je probudila!
KLER: Ko si ti? Kako si ušao u moju kuću?
Kler je uzela veliki kuhinjski nož i mada je znala da sigurno neće zaklati njime nikoga, išla je veoma odlučno ka nepoznatom mladiću u svome stanu u posivelom vremenu letnje oluje.
Mladić je delovao da je normalan i bilo je srodno Kler da ga je pokupila u slučajnoj poseti one noći, onom klubu, ali to nije ličilo na njen novi život- nije lako promeniti život. Sada je to shvatala Kler. Bio je bednik, to je odmah pročitala, i bio je dosta mlađi od nje, što je činilo da to što je bednik ne bude nesimpatično.
Izvadila je novac iz novčanika, nešto malo evra koje je skupila da uštedi.
KLER: Izvoli, ovo je sve što imam. Šta god da se desilo izm,eđu nas neka ostane za mene tajna, samo sad nestani iz moje priče. Znam da ovo nije nešto što će te na duže razrešiti, ali...to je sve što imam...
Mladić je namrštio obrve i rekao: Ništa se nije desilo, bila si toliko razvaljena da si pala kao sveća sve na štiklama ispred kluba u trenutku kada sam izašao da bacim đubre. U tvom mobilnom telefonu sam našao jedan jedini broj, nekakva Mara i nju sam pozvao, ona je rekla da mora da radi i da te ne dovodim kod nje...na to je Kler zakovitlala očima- tako bi se to najtačnije opisalo, to što je uradila sa očima- i izdiktirala mi je ovu adresu, ja sam te stavio na svoj motor, koji je bio parkiran ispred moje kuće i dovezao ovde. Bojao sam se šta si uzela pa te nisam vodio u bolnicu, ostao sam pored tebe da ako slučajno overiš da te reanimiram.
KLER: Da me reanimiraš. Aha.
Novac mi ne treba, nastavio je mladić. I da, jedva čekam da se vratim kući, i da, bilo bi lepo da čujem neko hvala. Ništa drugo.
Hvala. Rekla je Kler. Hvala. Izvini. Samo se malo nisam pronašla. Ja sam devedesetih bila sponzoruša, a sad treba da budem nekao kao umetnica, jer mi je naša zajednička stvoriteljka dala amatersku kamericu u ruke. Nemam ništa imam samo svoj prošli život koji baš i nije za pohvalu...ja sam takoreći nekakav vrsta druge šanse u životu. Koliko ja uspevam da razumem šta spisateljica hoće da postigne sa mojim likom.
Nepoznati mladić je ustao. Ok, rekao je, vidimo se sigurno inače me ne bi uvela u priču tek-tako...mada...nikad ne znaš sa tim eksperimentalnim formama...
KLER: da mene to takođe zbunjuje, ja bih volela malo da uđem žanrovski u komediju, koliko se ja razumem, ali nikako da me smesti u tako nešto, od kad sam Kler stalno sam na ivici neke drame.
NEPOZNATI MLADIĆ: Da, ukapirao sam. Nadam se da će se moj lik razviti i da ćemo se još sresti. Zanimljivca si Kler.
KLER: Hvala što si mi pomogao. Kako se zoveš?
NEPOZNATI MLADIĆ: Za sad sam samo nepoznati mladić.
I tako je otišao, brutalnim rezom spisateljice u sred razgovora koji je taman dobio blago romantični ton.
Mara je krila da je na fejsbuku, od svojih kolega. Prvo nikako nije htela da se upiše, a onda od kad se upisala pre neki dan, non stop se švrćkala, tražila nove prijatelje, pregledala njihove profile, ustvari tražeći Zmajolikog. Dojadilo joj je da se tako pravi kao ništa-nema-veze- nis-sa-čim, i kao samo tako se naleće. Htela je da sazna sve o njemu. Pre svega gde radi, pa kako se zove, i šta je on ustvari, običan čovek, izmišljeno biće koje je proizvod njenih maštanja, gde se graniči realno sa izmaštanim. Ako je ona kreativna osoba, tačnije veoma kreativna znači da je u stanju da iskreira događaj u glavi i da se njime zadovolji kao da je bio stvaran. Sve joj se pomešalo. Njen pravi i romanizovano- romantizovani život. Naći po slikama Zmajolikog koji peče posle ljubljenja...i to koliko peče...osvetiti mu se za svaku opekotinu, i zgrabiti tu priču u svoj racionalni razvijeni sistem. Pa da vidimo mi, da seciramo i rasčlanimo za novi početak, ko je taj Zmajoliki...a sve to je naravno dobila ideju da rasčlani od momka spisateljice koji je imao zamerke na neregularnost u definisanju. Kao i svako otvoreno i slobodno božanstvo neopredeljeno za jednu religiju a u divljenju ka svakoj sa širokim dijapazonom obaožavanja raznih žanrova, spisateljica joj to uopšte neće dozvoliti. Al ajde, kao neka se malo zabavi....Počela je od toga naravno da Zmajevi ne postoje, sem na tetovažama...hm....tetovaža zmaja, krenula je od nečeg kopirajterka....
Нема коментара:
Постави коментар