... iskobeljala se teškom mukom, jednim jezivim trudom iz morske predivne mreže, na sebi imam par morskih zvezda, jednog raka, ogrlicu od ribica koje plivaju u krug oko vrata- imam I istu takvu narukvicu ( to sa ribicama nisam smislila, ukrala sam iz tv filma Merlin) I evo me umrežavam se u farmerke, štikle, obaveze.
Mara je veoma koncentrisano radila na novom proizvodu klijenta, srpska supica. To što su smislili za ovaj put, bilo je nešto između supe I paprikaša. Veoma pipavo za ređanje reči. Kao jedna od najboljih, dobila je priliku da se razmaše I uradi celu kampanju.
U sred misli o tome kako postaviti nešto što nije ni supa a nije ni kuvano jelo, a malo je jedno I malo drugo, zazvonio joj je telefon. Bila je to Kler, prilično očajna ponudom stanova za iznajmljivanje koje obilazi.
KLER: Prvo ti stanovi ni na šta ne liče! I ti ludaci iz realnog sveta, oni uopšte nemaju pojma da je svetska ekonomskla kriza I da moraju da spuste cene stanovima. Ono što liči na nešto je preskupo, ono što ne liči ni na šta je pristojno.! Ja sam od stvoriteljke dobila veoma skroman budžet! I to nije ok! Ja nisam navikla na ograničen budžet, a kamoli skroman!
Mara ju je pristojno zamolila da sama razreši svoju situaciju, i obrazložila joj da ima da radi. Jer, da se ipak podsetimo Mara je štreberka, i nosi štiklice, i lepršave suknje i ima 24 godine i veruje da će se ceo svet otvoriti pred njenom cvetnom suknjom. Pri tom je fina osobica, ali pravo fina. Pomalecko stidljiva. Tako joj se desi da ups! Eto, promaši empatiju. Zato Mara lepo, zvekne slušalicu svojoj drugarici Kler i nastavi da razmišlja. Ok- to je jelo budućnosti odjednom možeš u sebe da sipaš i supu i sve ostalo- štedi ti vreme, a unosiš vitamine...hm...mada -kakva je razlika, zar ne bi bilo jednostavnije nazvati celu stvar čorbom...treba im predložiti da naprave pilulice, kao instant supa, ali da ne mora ni da se rastvara, kao pilula paprikaša....i dok ona tako smišlja nad svojim kompjuterom, svetlo od prozora joj uzima neka ogromna ptica. Podigne pogled Mara, kad nije to ptica- nego zmaj. Onaj! Da. Onaj što se pretvori u čoveka pa bude Zmajoliki. Onaj sa kojim je vodila ljubav na oblaku. Leti na njenom prozoru i gleda u daljinu sa licem pobednika. Onog pobednika. Da u sred Beograda. Go golcat u sred radnog dana! U sred posla. Ta slika potpuno pomuti Marinu svest i ona se zanese i krene da pada i pada u neeesvest gde je sačeka Leš iz podsvesti i krene svojim leševskim mrtvačkim rukama na nju da je plaši i viče BUUUU i Mara u toj mori nesvesti u sred sopstvene podsvesti krene da urla AAAAA međutim muklo i niko je ne čuje, a onda oseti ledenu vodu na licu i probudi se.
KOLEGINICA: Jel si dobro, Maro?
KOLEGA: Da zovemo hitnu pomoć?
Koleginica je akaunt, a kolega dizajner.
Mara kopirajterka odmahne rukom i izađe na terasu. Sa velikom mržnjom, skupljenih očiju pogleda u svoje napisano nebo i obrati se meni svojoj spisateljskoj stvoriteljki:
Ti si najgora stvoriteljka od svih! – Urla Mara na mene.- Imaš li ti svest o vremenu u kojem živiš?! O problemima? O osećanju da treba da kritikuješ društvo i uredno čitaš dnevne i sve ostale, ali sve ostale novine. Ostavi me na miru! Hoću da radim i porastem! Ja sam vredna i ispravna i radim sve po redu.
Ja sam se smeškala i okrenula Zmaja ka Mari da ga lepo, celog, golog vidi.
Ona je ušla besno u kancelariju i sela za sto.
A taj! Taj me uvek oprlji i opeče na kraju! Neću da se setim da postoji!
Zmaj je gledao smeškajući se pljuckajući pomalo vatrice na nju.
Mara je ustala i zatvorila šalone. Sto puta bi mi bilo bolje da sam kod bilo koga drugog! Možda bih i izašla kao junakinja romana, kod nekog ozbiljnog, popularnog i vrednog koji na primer izdraje roman! A ne folira se sa šlajfna dnevno blogom, pa malo-malo pa joj sklizne struktura. Jadnice!
Struktura?! E sad me je naljutila, sad ću da je razvalim sa strukturom! Mara je smišljala ukusan slatki tekst, a ja sam napravila plan njene sudbine. Za početak, Zmaj je uzeo oblik čoveka i kao Zmajoliki se prijavio na portirnici Marine firme. Poslom.
Mara je veoma koncentrisano radila na novom proizvodu klijenta, srpska supica. To što su smislili za ovaj put, bilo je nešto između supe I paprikaša. Veoma pipavo za ređanje reči. Kao jedna od najboljih, dobila je priliku da se razmaše I uradi celu kampanju.
U sred misli o tome kako postaviti nešto što nije ni supa a nije ni kuvano jelo, a malo je jedno I malo drugo, zazvonio joj je telefon. Bila je to Kler, prilično očajna ponudom stanova za iznajmljivanje koje obilazi.
KLER: Prvo ti stanovi ni na šta ne liče! I ti ludaci iz realnog sveta, oni uopšte nemaju pojma da je svetska ekonomskla kriza I da moraju da spuste cene stanovima. Ono što liči na nešto je preskupo, ono što ne liči ni na šta je pristojno.! Ja sam od stvoriteljke dobila veoma skroman budžet! I to nije ok! Ja nisam navikla na ograničen budžet, a kamoli skroman!
Mara ju je pristojno zamolila da sama razreši svoju situaciju, i obrazložila joj da ima da radi. Jer, da se ipak podsetimo Mara je štreberka, i nosi štiklice, i lepršave suknje i ima 24 godine i veruje da će se ceo svet otvoriti pred njenom cvetnom suknjom. Pri tom je fina osobica, ali pravo fina. Pomalecko stidljiva. Tako joj se desi da ups! Eto, promaši empatiju. Zato Mara lepo, zvekne slušalicu svojoj drugarici Kler i nastavi da razmišlja. Ok- to je jelo budućnosti odjednom možeš u sebe da sipaš i supu i sve ostalo- štedi ti vreme, a unosiš vitamine...hm...mada -kakva je razlika, zar ne bi bilo jednostavnije nazvati celu stvar čorbom...treba im predložiti da naprave pilulice, kao instant supa, ali da ne mora ni da se rastvara, kao pilula paprikaša....i dok ona tako smišlja nad svojim kompjuterom, svetlo od prozora joj uzima neka ogromna ptica. Podigne pogled Mara, kad nije to ptica- nego zmaj. Onaj! Da. Onaj što se pretvori u čoveka pa bude Zmajoliki. Onaj sa kojim je vodila ljubav na oblaku. Leti na njenom prozoru i gleda u daljinu sa licem pobednika. Onog pobednika. Da u sred Beograda. Go golcat u sred radnog dana! U sred posla. Ta slika potpuno pomuti Marinu svest i ona se zanese i krene da pada i pada u neeesvest gde je sačeka Leš iz podsvesti i krene svojim leševskim mrtvačkim rukama na nju da je plaši i viče BUUUU i Mara u toj mori nesvesti u sred sopstvene podsvesti krene da urla AAAAA međutim muklo i niko je ne čuje, a onda oseti ledenu vodu na licu i probudi se.
KOLEGINICA: Jel si dobro, Maro?
KOLEGA: Da zovemo hitnu pomoć?
Koleginica je akaunt, a kolega dizajner.
Mara kopirajterka odmahne rukom i izađe na terasu. Sa velikom mržnjom, skupljenih očiju pogleda u svoje napisano nebo i obrati se meni svojoj spisateljskoj stvoriteljki:
Ti si najgora stvoriteljka od svih! – Urla Mara na mene.- Imaš li ti svest o vremenu u kojem živiš?! O problemima? O osećanju da treba da kritikuješ društvo i uredno čitaš dnevne i sve ostale, ali sve ostale novine. Ostavi me na miru! Hoću da radim i porastem! Ja sam vredna i ispravna i radim sve po redu.
Ja sam se smeškala i okrenula Zmaja ka Mari da ga lepo, celog, golog vidi.
Ona je ušla besno u kancelariju i sela za sto.
A taj! Taj me uvek oprlji i opeče na kraju! Neću da se setim da postoji!
Zmaj je gledao smeškajući se pljuckajući pomalo vatrice na nju.
Mara je ustala i zatvorila šalone. Sto puta bi mi bilo bolje da sam kod bilo koga drugog! Možda bih i izašla kao junakinja romana, kod nekog ozbiljnog, popularnog i vrednog koji na primer izdraje roman! A ne folira se sa šlajfna dnevno blogom, pa malo-malo pa joj sklizne struktura. Jadnice!
Struktura?! E sad me je naljutila, sad ću da je razvalim sa strukturom! Mara je smišljala ukusan slatki tekst, a ja sam napravila plan njene sudbine. Za početak, Zmaj je uzeo oblik čoveka i kao Zmajoliki se prijavio na portirnici Marine firme. Poslom.
struktura, arhitektura, avantura, ura, ura, ura
ОдговориИзбриши