Kako se sve detaljno dogovorila sa urednikom novina KROZ GRAAAD- koji je bio isti kao i gomila novina na temu života po gradu. Znači Mara u gradskom životu. Ide po restoranima da proba hranu i lepim i privlačnim rečima opisuje ukuse. Prvi restoran je neki novoootvoreni od novopečenog bogataša koji će je plaćati da piše pohvalno o njegovim restoranima.
Fin je to restoran, ceni Mara. Mara kopirajterka inače- mada to niko ne bi vezao sa njenim stavom, u principu retko izlazi. Koliko god zvučalo zanimljivo to njeno zanimanje koliko god delovalo tako moderno i šminkerski, Mara je u dubini svoje odlikaške duše prava partizanka-bolničarka-higijeničarka. I kao takva ona sedi u tom praznom veoma skupo sređenom restoranu. Ispred nje iznose razna jela i Mara u jednu sveščicu zapisuje kako joj se šta sviđa od ukusa i oseća se kao vrhunska kritičarka...lepi su ukusi , zanimljivi, ima nekih egzotičnih, ali nekako nije to neka hrana da sad padneš u nesvest, kada bi trebala da piše iskrenu kritiku ove kuhinje i ovog ambijenta imala bi mnogo šta da kaže. Ali nije pozvana da kritikuje nego da hvali. Ok. Pristupiće starom metodu. Zamisliće kako bi zamislila neki najdivniji restoran i najdivniju hranu i onda će pisati o tome. Problem je bio u sledećem, nije mogla da zamišlja na licu mesta ako ne jede ta jela. Hm, jel’ mogu od kuće da to napišem?
Ali trebali bi da budete veoma precizni. Menadžment restorana je stajao iznad mlade glave. Teškom mukom je Mara jela i pisala. Sve opisivala ukuse, ali ta kombinacija konzumiranja i pisanja u isto vreme je bila veoma mučna. Na kraju se srećom ipak setila i zamolila da prime Sponzorušu na razgovor za eventualan posao. Ona je lepa i komunikativna. Ne bi mogla da radi baš kao kelnerica ali na pr kao hostesa. Tako bar nju da skine sa budžeta.
Jedva je stigla do kuće Mara, čim je ušla odmah je uletela u wc i počela da povraća. Izlazila je iz nje sva fina hrana. Vino, atmosfera. Prerađeno kroz Marinu utrobu bilo je dosta gadno. Kada je izašlo sve iz nje, Mara se ubacila u krevet. Malo je tresla groznica.
Marinu sudbinu, odmah da priznam ovih dana malo određuje i ovo jezivo vreme. Inače sam ja htela da je stavim da mora da konzumira nešto što joj se ne sviđa a da bude prinuđena da lepo piše o tome, jer to je važno, da se dovede junak u situaciju iz koje jasno vidimo kako je ružno lagati. Na primer, to je možda važno za savest. Uopšte se laže veoma lako, i zaboravlja se koliko je to ružno. Ali možda ne bi Mara baš povraćala tako naočigled svih koji je čitaju da napolju nije ovaj jeziv dan. Ah da i ja sama po sebi nisam baš najsrećnije raspoložena. Sponzoruša je u tom smislu uzela na sebe neku potpuno novu ulogu, braniteljke i dosta me napada. Svi lažu! Kaže, To što ti ne možeš da podneseš kad prećutiš to je zato što se nisi prilagodila, i zato što si pukla. Molim te nemoj više takve gadosti da radiš. Ideja jedenja zmija u pustinji, povraćanje u wc-u i Glumac koga držiš premlaćenog sto nastavaka. Samo neka se svađa sa mnom, mislim se ja, i onaj posao hostese će se pretvoriti u baba seru. U Inexu. Ili u onom što je nekada bio bioskop Jadran a sad je neka od pijemokafu lokala. Bolje bi joj bilo- bolje bi joj bilo- pretim ja prećutno. Tako je to kad imaš moć. A nemaš neku savest. Pa da vidimo kako se nisam prilagodila:) Kako to izgleda Sponzoruša. U nečemu što se piše....
Fin je to restoran, ceni Mara. Mara kopirajterka inače- mada to niko ne bi vezao sa njenim stavom, u principu retko izlazi. Koliko god zvučalo zanimljivo to njeno zanimanje koliko god delovalo tako moderno i šminkerski, Mara je u dubini svoje odlikaške duše prava partizanka-bolničarka-higijeničarka. I kao takva ona sedi u tom praznom veoma skupo sređenom restoranu. Ispred nje iznose razna jela i Mara u jednu sveščicu zapisuje kako joj se šta sviđa od ukusa i oseća se kao vrhunska kritičarka...lepi su ukusi , zanimljivi, ima nekih egzotičnih, ali nekako nije to neka hrana da sad padneš u nesvest, kada bi trebala da piše iskrenu kritiku ove kuhinje i ovog ambijenta imala bi mnogo šta da kaže. Ali nije pozvana da kritikuje nego da hvali. Ok. Pristupiće starom metodu. Zamisliće kako bi zamislila neki najdivniji restoran i najdivniju hranu i onda će pisati o tome. Problem je bio u sledećem, nije mogla da zamišlja na licu mesta ako ne jede ta jela. Hm, jel’ mogu od kuće da to napišem?
Ali trebali bi da budete veoma precizni. Menadžment restorana je stajao iznad mlade glave. Teškom mukom je Mara jela i pisala. Sve opisivala ukuse, ali ta kombinacija konzumiranja i pisanja u isto vreme je bila veoma mučna. Na kraju se srećom ipak setila i zamolila da prime Sponzorušu na razgovor za eventualan posao. Ona je lepa i komunikativna. Ne bi mogla da radi baš kao kelnerica ali na pr kao hostesa. Tako bar nju da skine sa budžeta.
Jedva je stigla do kuće Mara, čim je ušla odmah je uletela u wc i počela da povraća. Izlazila je iz nje sva fina hrana. Vino, atmosfera. Prerađeno kroz Marinu utrobu bilo je dosta gadno. Kada je izašlo sve iz nje, Mara se ubacila u krevet. Malo je tresla groznica.
Marinu sudbinu, odmah da priznam ovih dana malo određuje i ovo jezivo vreme. Inače sam ja htela da je stavim da mora da konzumira nešto što joj se ne sviđa a da bude prinuđena da lepo piše o tome, jer to je važno, da se dovede junak u situaciju iz koje jasno vidimo kako je ružno lagati. Na primer, to je možda važno za savest. Uopšte se laže veoma lako, i zaboravlja se koliko je to ružno. Ali možda ne bi Mara baš povraćala tako naočigled svih koji je čitaju da napolju nije ovaj jeziv dan. Ah da i ja sama po sebi nisam baš najsrećnije raspoložena. Sponzoruša je u tom smislu uzela na sebe neku potpuno novu ulogu, braniteljke i dosta me napada. Svi lažu! Kaže, To što ti ne možeš da podneseš kad prećutiš to je zato što se nisi prilagodila, i zato što si pukla. Molim te nemoj više takve gadosti da radiš. Ideja jedenja zmija u pustinji, povraćanje u wc-u i Glumac koga držiš premlaćenog sto nastavaka. Samo neka se svađa sa mnom, mislim se ja, i onaj posao hostese će se pretvoriti u baba seru. U Inexu. Ili u onom što je nekada bio bioskop Jadran a sad je neka od pijemokafu lokala. Bolje bi joj bilo- bolje bi joj bilo- pretim ja prećutno. Tako je to kad imaš moć. A nemaš neku savest. Pa da vidimo kako se nisam prilagodila:) Kako to izgleda Sponzoruša. U nečemu što se piše....
Нема коментара:
Постави коментар