Čudne stvari su se dešavale sa Dunavom. Kler je napokon pronašla stan. Na samoj obali 25 maja. Mali, trideset i pet kvadrata, prazan sa belom tehnikom, velikim prozorima, bez centralnog grejanja. Skromno. Ali u skladu sa mesečnim budžetom koji je dobila od stvoriteljke da započne novi život pod novim imenom, sasvim dovoljno. Vežbajući tako sa sa malom amaterskom kamerom u ruci, snimala je reku celu noć. I sve je delovalo mirno. Onda, kada je prebacila film na kompjuter pred njom se na zidu otvorilo veliko belo platno i pukla je priča o Dunavu kao o srednjevekovnom vitezu koji vitla mačem, a Sava kao dugokosa devojka ga drži za plašt. Suviše fantazije za Kler. Bilo bi mnogo praktičnije, jednostavnije i lepše da joj je stvoriteljka dodelila nekog bogatog raspuštenka ili bar nevernog muža koji se nikada neće razvesti ali brine o svojim ljubavnicama. Kler je bila lepo obučena da bude moderna verzija kurtizane, koja u modernom vremenu ima opciju da avanzuje u suprugu. Ali dati joj da radi i da se od toga izdržava...ok...napraviće rasprodaju svojih firmiranih stvari iz prošlog života. Ta situacija sa rekom deluje između halucinacije i animacije nije joj se dopadala.
Mara je stajala u redu menze koja se zove Taze kada je kroz izlog videla Leša. Već načetih nerava od svega što joj se događa ostavila je poslužavnik sa mućkalicom i krompir pireom i izletela napolje. Leš je krenuo da joj zapreti i pokazao je prstom ka njoj kao da joj preti, u istom trenutku pored Mare je prolazio pandur, uniformisano lice sa pištoljem i Mara je sve u cvetnoj suknji, u štiklicama sve sa modernom frizurom izvadila iz njegove futrole pištolj i na sred tog groblja kontejnera i đubreta koje se nalazi ispred kuvane brze hrane Taze koja se brine da poslovni ljudi zdravo jednu u pauzama svojih poslova, ona je ubila Leša. Smisleno, namerno, pucala je u njega mnogo puta, zatvorenih očiju, BAM BAM BAM da ga uništi, ubije , da nestane taj proizvod njene savesti taj pregaženi Leš, a zatim se ponovo onesvestila. Kada je otvorila oči ispred nje stajao je predivni mladić. Kao Princ. Rekao je: Hvala što si me ubila Maro. Ja sam bio pregaženi Leš, a sada, kada si se tako hrabro suočila sa sopstvenom savešću napravila si me princom. Nije me zla veštica začarala, i nije rasčinjavanje da me kao žabu poljubi princeza. Moje rasčinjavanje je da me sa strašnom mržnjom upuca mlada moderna devojka. I to mi daje snagu. Daje mi živost da budem...a onda se odjednom umnožavao u vojsku zgodnih leševa onoliko puta koliko je pucala u njega i nastavio da govori sa ehom: čitava vojska zgaženog Leša! UAHAHAHAHA...
Ljudi koji su jeli u zdravoj hrani Taze gledali su kroz izlog bez teksta punih usta, i mislili se da li su odlepili svi kolektivno od tenzije, stresa, pritiska svojih poslova, brakova, života, i žvakali su, praveći se da ovu nebulozu ne gledaju. Leš se zatim uveličavao i nestajao istovremeno i reči su se pretvarale u šapat koji je govorio: uništiću te, mlada ambiciozna devojko, tebe i sve tvoje sorte, jer svaki put kad me ubiješ, ja postajem lošiji. Zlo pravi zlo. Ja sam samo ogledalo tvojih postupaka.
Mara je neočekivano mirno ispratila ceo događaj. Zatim se okrenula ka nebu tj meni i rekla: Aha, to si htela, vojsku leševa u borbi protiv mene. Ok. nadam se da me čeka neko neverovatno zabavno oružje.
Kler je pokušavala da odgonetne snimak reka. Malo je razmišljala kako da se razreši. Otvorila i okrenula je telefon: Maro, a koji smo mi žanr?
Нема коментара:
Постави коментар