ubistvo,misterija,ljubav,avantura,reklama

...to je stvarno istina, toliko sam se nasekirala što ne mogu da rešim internet i da nastavim šta sam započela. da sam stavila na leđa dete, on je vikao, hoće da ponese avion, hoće kanticu...ajde, ajde, dobro, rekla sam ja, I tako do druge obale, sve sa mladunčetom na leđima. Da bih stigla do internet kafea, da bih se upisala, i u krajnjoj liniji pročitala i razrešila šta se dogodilo u mom odsustvu. Ok. Imali smo posetu. Onako, sa visine. Vidim junaci su se dosta raspustili, nešto nisu raspolozeni da me slušaju, kao posetio ih je reditelj, oni tim povodom bi svi išli u ekranizaciju, i ne bi se više ovako u pisanoj formi igrali, oni bi da se materijalizuju, Sponzoruša već ima predloge za dve glumice, kaze ona bi da je igra jedna dok je plava, a posle u drugom zivotu sad kada je Kler neka druga. Dočekali su me sa spiskovima glumaca u rukama. Najzabavniji je Leš on ima ideje, on bi da ga igra Dzems Din, sad kako objasniti pisanom mrtvacu da ako će se materijalizovati glumac mora da bude ziv. Neće, neće i neće. Jedino glumac urla iz sveg glasa iz zatvorene fioke kako on hoće sam sebe da igra i preti kako će ubiti sponzorušu čim se oslobodi. Kler se pravi da ne zna o čemu glumac priča. Zmajoliki se malo pravi kul, a malo je u fazonu, taj reditelj...bi mozda i glumio...mmm lik koga bi igrao reditelj sam...Mara u tom smislu ima svoje predloge svih mojih drugarica glumica, jer zna da bih ja odmah predlagala moje drugarice glumice. A muzika? Muzika? Viču u glas. Kao rasturena banda. Nema ekranizacije! Vičem ja na njih! Sve dok traje ekonomska kriza, zivećete lepo u blogu gde vam je i mesto raspisivaćemo se pa kad dodju bolje vremena videcemo šta ćemo i dal ćemo..jasno? Uzela sam vazduh, mladunče na leđa, bacila se u plave talase da stignem nazad u Rose. Tamo pišem roman. Čitam knjige. Slušam muziku. Imam kao odmor...