U gumenim čizmama u koje su bile uvučene stare farmerke, Mara je stajala ispred šahta. Prvo je probala jednom nogom, onda drugom...ali šaht je nije povukao sam od sebe. Na ruke je navukla gumene rukavice one za pranje sudova, zavrnula rukave i podigla šaht. Znala je da se leševi kriju ispod zemlje. Pustila je nogu i čvrsto zatvorila oči. I upala u šaht i izvrnula nogu. AUCH! Viknula je iz sveg glasa, mislila je da će se onesvestiti od bola. JAO JEBOTE! viknula je i zaklimala se levo- desno. JAOJAOJAOJAOOooo...
Da li vam je dobro? Čekajte, sada ću vam pomoći....Bio je to Zmajoliki, glavom i bradom, i spustio se lagano do nje i izvadio je iz šahta na ulicu, na asfalt.
Nije ništa, rekao je, umirujućim glasom, malo si izvrnula zglob. Kako si uopšte upala u šaht?
Mara je prvo pomislila koliko je strašno što je gleda u tom najstrašnijem stanju: gumene čizme-farmerke, i na rukama rukavice za pranje sudova. Onda je toj katastrofi pridodala to što je izvukao iz šahta, kao neku raspadačicu a onda ga je pogledala duboko, najdublje od najdubljeg i pomislila, ovaj nema pojma da je ikad bio samnom- moraću da ga muvam od početka, a toliko mi se sviđa. Tu se setila Stefana Cvajga i Pisma jedne žene, i uhvatila se za glavu od tih misli. A možda i bolje da se ne seća.
ZMAJOLIKI: Gde ti radiš, čini mi se da sam te video ovih dana agenciji...
Ipak se seća. Spustila je glavu Mara.
ZMAJOLIKI: Gde si pošla? Da ti pomognem? Eto to je bio trenutak da se Mara isčupa.
Prebacila mu je ruku preko ramena i krenula lagano uz pridržavanje za Zmajolikog.
Krenula sam bila..., počela je Mara. da spasim drugaricu....od neke čitave armije leševa, znam da zvuči nebulozno, ali nju pregaženi leševi drže kao taoca, pošto je ona u bivšem životu bila sponzoruša i nagazila se, mislim čak i pravih, ne samo figurativnih, jer je bila sponzoruša tokom devedesetih, ovde, mislim u Beogradu, a sad je oni drže kao taoca i kao zbog mene jer ja sam kao mlada i ambiciozna i slučajno sam pregayila jednog dok sam hitala da ostvarim sebe i da nemam savest to bi možda bilo ok, ali nasledila sam savest od roditelja. Uf, a ti nisi zmaj, jel da? Ja sam sve umislila jel da?
A onda je Zmajoliki, u jednom potezu sa sebe bacio sve što je imao od odeće i raširio krila iz lopatica i dohvatio je ispred sebe i poleteli su pravo na gore i u tom trenutku u Beogradu je sinulo sunce.
Pokušavajući da se oslobodi konopaca kojima je bila vezana Kler je pogledala u nebo koje se nadziralo kroz rupicu u kanalizaciji i videla ovu scenu. Promumlala je vezanih usta: Divno, ona se vata dok ja ovde sedim zarobljena, i treba da je unište ovi leševi.
U tom trenutku sasvim slušjno je štikla upala u čvor kanapa, i razvezala ga. Paćoti je to sigurno predvideo kad je pravio cipele. Sada je prvi put videla zašto takakv utisak odaju te Paćoti cipele. Zato što su takve. Izvukla je mač iz znaka i zabola ga u kamen. 
Нема коментара:
Постави коментар