ubistvo,misterija,ljubav,avantura,reklama

Ja sutra idem na more. Da- da...nisam sigurna da li ću povesti sa sobom svoje junake. To ću odlučiti kada se tamo opustim. Za sad sam proverila vreme, kupila maske za decu i
jednu majca-haljinu u Zari. Za to vreme Mara vredno radi. Ćuti i kucka za svojim kompom. Nešto se nasekirala zbog posla, sve joj je krenulo naopačke. Ona je dosta od života uložila u posao i veoma se nervira kada ne deluje da je na tom poslu dbra. Mara
pati što se nije rodila u nekoj svetskoj metropoli. Pati zato što nije kopirajterka u Londonu, u Parizu, u Njujorku. Onda bi njena posvećenost poslu imala svetske razmere. Ona je uglavnom i zadovoljna kako idtok njenog života. Pomalo je usamljena, ali to nije
ništa čudno, jer nju ni ne zanimaju muško-ženski odnosi u tom smislu. Zanima je da jednom ima muža. U smislu porodice, zato što je porodica nemoguća bez muža, eto to joj je bitno, a ovako, ne vidi svrhu sem da se stalno nešto uvija u fetusni položaj I pati tiho, ili čezne-čezne...sve lepo što bi rekla o ljubavi zato Mara napiše na ambalaži. Zato je ona najuspešnija kopirajterka za ambalaže. Nije razumela tačno zašto ju je leš, koga je slučajno pregazila na početku ove priče ucenio da mora da okusi pre nego što napiše, na tako jeftin, providan način na prvu loptu ...kao da ona ne zna. Znas, zna, ali ona smatra da je pametno da se štekuje. I ne misli da je kukavica zbog toga. To je inače, veoma mudro za jednu 24-godišnju devojku. Ali nije praktično. Jer život mora da se oseća I uzima I jede I mora da mu se pušta do daske, do kraja, da boli onoliko koliko misliš da nema šanse da izdržiš. Jer ako toliko mnogo nikad nije bolelo, onda se nije ni isto toliko otvorilo da se uživa. I Voli E zato ja Mari još ne dam pravu ljubav. Zato što se nije otvorila. Prava ljubav mora da se zasluži. Mora da se čeka, traži, da se teško I skriveno stigne do nje. Ja to normalno, znam....tako.
Mara je ipak odlučila da pristine d aide na taj rafting. I ok. Povešće I Sponzorušu sa sobom koja se preimenovala u brinetu Kler. Ajde da je okrene da je obraduje.
Kler je vežbala po gradu sa kamericom u ruci. Dosta srećna I zadovoljna u svom novonapravljenom životu. Hodajući unazad dok je snimala neku simpatičnu scenu na ulici, udarila je u Marinog pregaženog leša.
KLER: Izvinite? Jel ste dobro, izgledate kao nekakav mrtvac...pregaženi....
LEŠ: Oh, da to je moja tužna priča. Mene je pregazila jedna mlada ambiciozna kopirajterka, I ja dok se ne razračunam sa njenom savešću ostajem zarobljen u ovoj priči.
Kler je odmah shvatila o čemu se radi I na koga je naletela, u želji da sazna što više pravila se kao da ne razume.
KLER: A kad se razračunate, hoćete se onda pretvoriti, u nekog? Princa?!
LEŠ: Onda ću počivati u miru.
KLER: A šta znači da ona očisti savst? Jel vam treba novac?
LEŠ To zna samo naša stvoriteljka...ili ne zna nego se traži I izmišlja, u svakom slučaju, moja sudbina kao I sve ostale iz ove priče su samo u njenim rukama. ..
Tužno je izdahnuo.
Kler se lepo pozdravila, čak se I rukovala sa Lešom I otrčala kod Mare u stan jer još uvek nije dobila- zaslužila svoj.
I a ja sad idem...da se pakujem, pa avion, pa more da mu kažem ćao, I naravno nosim komp I Maru sa sobom.... kao nakit za plažu na primer...