Znači, Mara sama u pustinji, bez mobilnog telefona, uf ne/da, da ipak sam joj ostavila mobilni, sama stoji u sred.... pustinje Baja Kalifornija u Severnoj Americi...da. Tako. Veoma sam ponosna na to gde sam je spustila.
Jadnice! Vikala je Mara, meni, spisateljici koja sedim na Terazijama u sred Beograda- kakva bahata junakinja. Pokazivala mi pesnicom na gore, psovala me sve sa mobilnim u rukama, mene njenu stvoriteljku. Jadnice! Jadnice! Jadnice! Misliš da ne znam šta radiš?! Misliš da ne znam! Naravno da zna, pa mi smo vezane najdubljim mogućim vezama. Ali ja kao njena stvoriteljka povlačim neke poteze za koje ona ne zna da će jednom biti dobri za nju:) Ovo na primer neverovatno iskustvo kroz koje će proći će je svakako učiniti boljom osobom. Na primer. Drugo, to je toliko fensi! Ko još ima priliku da se nađe izgubljen u sred pustinje? Ovo je jedan otmen i romantizovan način da shvati da lova I ambicija nisu vrednosti za koje se pre svega u životu treba boriti. Da postoje dublje I ozbiljnije stvari. Jer bila je toliko fenomenalno precizna, uspešna I uredna kad sam je stvorila toliko da je bila pomalo dosadna, I sve ovo joj treba ...makar... da bih uspela da joj prenesem nešto od moje hipi filosofije življenja...Toliki bezobrazluk lika u odnosu na pisca...
Ko ona misli da je ona? Jedna mrvica u pesku ...tako da sumlja u sopstvenu stvoriteljku. Neka bude srećna što sam je spustila u pustinju ...mogla sam da je spustim u sred jata ajkula na primer.
Ko ona misli da je ona? Jedna mrvica u pesku ...tako da sumlja u sopstvenu stvoriteljku. Neka bude srećna što sam je spustila u pustinju ...mogla sam da je spustim u sred jata ajkula na primer.
MARA: ...i svako jutro si tako sjebana, da se izrazim tvojim propalističkim jezikom, sjebana, ležala sa bebom u krevetu, sama samcijata I jedina uteha su ti bile emisije u kojima Edvard Majkl Grils poznatiji kao Ber Grils preživljava u najtežim okolnostima. Očajna domaćice! Paćenice! Pa on je dno! On se pali na legiju stranaca!
To joj nije trebalo. Prvo nije istina to kako je ona postavila stvari, ja sam te emisije, istina je, pratila svako jutro sa bebom na sebi I jesu mi davale neku vrstu utehe, jer u tom trenutku sam bila dosta slaba I bez posla, I sa majušnom bebom, sama- sa još nesređenim hormonima, šmrcšmrc- I da, prijalo mi je da gledam kako se preživlji u snegu, ledu, pustinji, I ostalom predelima za ne preživljavanje, na razne trikove jer mene, da-istina to pali, ja jesam od tih riba što ne v9ole hotele risorte i volim da spavam u šatoru, da letujem u sojenici bez vode I struje,i da se družim sa prirodom! I da, šmrc smatrala sam te emisije naručenim od nekih petorica njih koji odlučuju o sudbini čovečanstva, pustili su nam pa ko ukapira da je važno i da stiže kraj sveta i da će odabrani koji gledaju Bera preživeti kraj sveta. Ok, da znam, pucali su me hormoni, ali to je bila moja uteha šmrc, i ne dam da mi se bilo ko smeje.
To joj nije trebalo. Prvo nije istina to kako je ona postavila stvari, ja sam te emisije, istina je, pratila svako jutro sa bebom na sebi I jesu mi davale neku vrstu utehe, jer u tom trenutku sam bila dosta slaba I bez posla, I sa majušnom bebom, sama- sa još nesređenim hormonima, šmrcšmrc- I da, prijalo mi je da gledam kako se preživlji u snegu, ledu, pustinji, I ostalom predelima za ne preživljavanje, na razne trikove jer mene, da-istina to pali, ja jesam od tih riba što ne v9ole hotele risorte i volim da spavam u šatoru, da letujem u sojenici bez vode I struje,i da se družim sa prirodom! I da, šmrc smatrala sam te emisije naručenim od nekih petorica njih koji odlučuju o sudbini čovečanstva, pustili su nam pa ko ukapira da je važno i da stiže kraj sveta i da će odabrani koji gledaju Bera preživeti kraj sveta. Ok, da znam, pucali su me hormoni, ali to je bila moja uteha šmrc, i ne dam da mi se bilo ko smeje.
Za kaznu će gorda junakinja romanizovane i romantizovane priče o današnjem svetu, dobiti svoj paketić zapleta u pustinji. Sedi Mara u sred pustinje I vidi dve bele tačkice na nebu I počne da maše, maše kao luda, jer nisam rekla - ona ima mob, ali nema domet u pustinji. I kako se te dve bele tačkice definišu ona shvata da su to padobranci I da! To su sponzoruša I glumac! Aaaaaaaaa!!!! Kada padnu ugruvaju se baš gadno. Sponzoruša sa zabodenim štiklama u pesak gleda oko sebe I kaže:
SPONZORUŠA: Ja sam sponzoruša, I nisam avanturista, I možda je bolje da se ipak vratim u fioku, u stranice prodatog scenarija iz koga sam pobegla. u Srbiju devedesetih, u Slobino vreme, promeniću se. zainteresovaću se za političku situaciju i rušiću vlast i onda me spisateljica možda neće ubiti na kraju scenarija. Naćiću sponzore u opoziciji. Oni se isto fino oblače. Ne bih išla u opoziciju onu najnižu, nego onu već etabliranu....
Glumac je I dalje prebiven ćutao.
SPONZORUŠA: Ja sam sponzoruša, I nisam avanturista, I možda je bolje da se ipak vratim u fioku, u stranice prodatog scenarija iz koga sam pobegla. u Srbiju devedesetih, u Slobino vreme, promeniću se. zainteresovaću se za političku situaciju i rušiću vlast i onda me spisateljica možda neće ubiti na kraju scenarija. Naćiću sponzore u opoziciji. Oni se isto fino oblače. Ne bih išla u opoziciju onu najnižu, nego onu već etabliranu....
Glumac je I dalje prebiven ćutao.
MARA: Umukni sponzorušo.
SPONZORUŠA: A gde ti je zmajoliki?On liči da bi mogle da se oslonimo na njega.
MARA: Nemam pojma. Želim da umrem sad I odmah.
SPONZORUŠA: Kad je već kako je, prvo da nađemo sklonište.
MARA: Kakvo sklonište? Šta pričaš?
Tako su se kretali njih troje po pustinji, po suncu napred, bez vode I mobilnih telefona, ni sami ne znajući zašto su tu bačeni. Ogovarali su spisateljicu, nagađali su zlo da li je izgubila nit priče- šta joj bi odjednom?... ili možda treba da nam bude jasno da je zmajoliki u nekakvoj vezi sa Lešom...uglavnom su hodali jedan pored drugog, nagađajući zašto ih je zadesila ovakva sudbina. Tada je počela pustinjska oluja. Srećom po njih troje spisateljica je zaista pratila kako Ber Grils preživljava pa će srećom po njene junake tako i oni preživeti . I naučiće lekciju. Nikada ne vređaj pisca sopstvene priče....šta god to značilo:)
SPONZORUŠA: A gde ti je zmajoliki?On liči da bi mogle da se oslonimo na njega.
MARA: Nemam pojma. Želim da umrem sad I odmah.
SPONZORUŠA: Kad je već kako je, prvo da nađemo sklonište.
MARA: Kakvo sklonište? Šta pričaš?
Tako su se kretali njih troje po pustinji, po suncu napred, bez vode I mobilnih telefona, ni sami ne znajući zašto su tu bačeni. Ogovarali su spisateljicu, nagađali su zlo da li je izgubila nit priče- šta joj bi odjednom?... ili možda treba da nam bude jasno da je zmajoliki u nekakvoj vezi sa Lešom...uglavnom su hodali jedan pored drugog, nagađajući zašto ih je zadesila ovakva sudbina. Tada je počela pustinjska oluja. Srećom po njih troje spisateljica je zaista pratila kako Ber Grils preživljava pa će srećom po njene junake tako i oni preživeti . I naučiće lekciju. Nikada ne vređaj pisca sopstvene priče....šta god to značilo:)
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбриши