Kada je juče, tačnije u ponedeljak stigla do Mikana( onog što prodaje pljeskavice I kuvana jela I gde jede zaposleni svet iz centa metropole)...leša nije bilo. Pre nego što je stala u red da naruči pljeskavicu malo gladna Mara je sela na jedan kamen u jedno dvorište I duuuuboko se zamislila. Tako sedi Mara na kamenu. Zamišljena. Vruć dan. Već je zaboravila zašto je uopšte tu kada odjednom oseti da propada, u krugovima, koncentričnom krugovima, otvorio se kamen I ona pada I pada kao Alisa u zemlju čuda ali ispod zemlje pada u crveno crveno...pakleno crveno! I tu su I plamenčići žuti, žuti, do narandžastog žuti. I tokom tog tolikog pada svako normalan bi izgubio svet, ako ne zbog trajanja pada onda bar zbog paklene vrućine. Ujednačen je I zvuk Viu, viu...kao nekako. Mara dakle , ne gubi svest jer ona je takva veoma oštra I svesna u svakom trenutku I zbog ovakvih situacija je jasno zašto je dobro to što Mara nije nikad duvala, pa nije zaglupljena, I nije nikad pila, pa nije oštećena I nije pušila pa nije nikad trovala svoj unutrašnji system disanja I voljenja. BAM! Pala je u centar pakla. Ustala, očistila pantalone sa cvetovima po sebi, Mislim dezen pantalona je cvetni, a ona je očistila paklenu prašinu sa svog dupenceta, jer tako izgleda Marino dupe I pogledala na gore. U vis. Dubokim snažnim glasom joj se obratio pakao lično.
PAKAO LIČNO: O, Maro? Mislio sam da ću te duže čekati? Nisam baš ni siguran da imam dovoljno razloga da te primim? Šta te je nanelo u Pakao dok još uvek traje proleće Maro?
MARA: Nemam pojma, skroz sam se slučajno našla ovde, nisam planirala. Otvorio se kamen na kome sam sedela dok sam čekala nekog leša koga sam slučajno pregazila da jedemo pljeskavicu kod Mikana. Nemam pojma. Još me taj Leš ucenjuje I sad kad se ne pojavim, ko zna šta će da uradi.
PAKAO LIČNO: Ja bih te rado vratio na površinu, jer na površini se lepo živi površinski...sve znam...ali ti si očigledno neka veoma dubiozna osoba kada si se našla u ovakovom paklu, a ovo je jedan od gorih paklenih predela.
MARA: Ja sam živela jedan pšravolinijski, na gore linija život I veoma sam jasno znala šta hoću. Jas am oduvek lepo pisala, još od osnovne škole, onda sam završila fakultet za pisanje, ako se to može tako reći I sada radim kao pisac ako se I to može reći. I Apsolutno mi nije jasno zašto mi se sve ovo dešava. Hoću da kažem, Ja sam sasvim slučajno naletela na tog leša na početku I od onda je sve krenulo naopačke. To je možda I malo filozofsko pitanje za nešto što treba da bude lako štivo kome je pre svega cilj da zabavi ali odake leš u mom životu?
Šta ću ja najčistija od svih čistih u paklu?
PAKAO LIČNO: Pa nije pakao samo kad umreš pa ti se sabere pa odeš u pakao. Pakao se dešava u raznim trenutcima tvoga života. I evo, očigledno si došla do jednog takvog.
MARA: Ja ne razumem šta je to?
PAKAO LIČNO: Sad ću ja da ti pokažem.
I Pakao je uzeo Maru za ruku I poveo je još dublje ako je to bilo moguće I protrčao je beli zec sa veeelikim satom I pokazao da vreme prolazi I odskakutao iza mračnog ugla, a Mara je videla jednog mladića koji joj se odmah dopao kako u svojim vatrenim kočijama dolazi po nju. I za razliku od svoje ličnosti koju zna, ona je uletela u vatrenu kočiju, pa su se njih dvoje odvezli do obale paklenog mora koje se pušilo I onda je mladić umesto poljupca koji je očekivala jezikom oprljio Marina usta toliko strašno da je ona u startu krenula da jeca, jezivo od tog bola. Da vrišti I da otvara usta sve šire I jače sve dok se cela slika oko nje nije promenila da se ona nađe u redu ispred Mikana kako stoji bez reči.
MLADIĆ: Hoćeš da naručiš?
AAAAAAAA!!!!!Vrisnula je Mara I skočila u stranu. To je bio taj mladić iz pakla samo na površini uglađen I malo manje frajer.
MARA: Ima vatru! Viknula je I otvorila mu rukama usta I sav poslovan svet iz centra metropole koji stoji u redu se zakikotao. I pomislio, evo još jedna da je prsnula pod pritiskom u našem svetu japijevskom. Jedino je mladić, zbunjen ali malo I očaran ovim neobičnim potezom, rekao.
MLADIĆ: U pravu je, ja sam zmaj. Samos am se malo prikrio. Namignuo joj je I naručio punjenu sa malo ljutog- bez luka.
I Mara je stigla do ljubavi. Gotovo. U utorak se ništa nije dogodilo. Jeste, isčekivanje. Utorak je ceo u tom znaku:)
PAKAO LIČNO: O, Maro? Mislio sam da ću te duže čekati? Nisam baš ni siguran da imam dovoljno razloga da te primim? Šta te je nanelo u Pakao dok još uvek traje proleće Maro?
MARA: Nemam pojma, skroz sam se slučajno našla ovde, nisam planirala. Otvorio se kamen na kome sam sedela dok sam čekala nekog leša koga sam slučajno pregazila da jedemo pljeskavicu kod Mikana. Nemam pojma. Još me taj Leš ucenjuje I sad kad se ne pojavim, ko zna šta će da uradi.
PAKAO LIČNO: Ja bih te rado vratio na površinu, jer na površini se lepo živi površinski...sve znam...ali ti si očigledno neka veoma dubiozna osoba kada si se našla u ovakovom paklu, a ovo je jedan od gorih paklenih predela.
MARA: Ja sam živela jedan pšravolinijski, na gore linija život I veoma sam jasno znala šta hoću. Jas am oduvek lepo pisala, još od osnovne škole, onda sam završila fakultet za pisanje, ako se to može tako reći I sada radim kao pisac ako se I to može reći. I Apsolutno mi nije jasno zašto mi se sve ovo dešava. Hoću da kažem, Ja sam sasvim slučajno naletela na tog leša na početku I od onda je sve krenulo naopačke. To je možda I malo filozofsko pitanje za nešto što treba da bude lako štivo kome je pre svega cilj da zabavi ali odake leš u mom životu?
Šta ću ja najčistija od svih čistih u paklu?
PAKAO LIČNO: Pa nije pakao samo kad umreš pa ti se sabere pa odeš u pakao. Pakao se dešava u raznim trenutcima tvoga života. I evo, očigledno si došla do jednog takvog.
MARA: Ja ne razumem šta je to?
PAKAO LIČNO: Sad ću ja da ti pokažem.
I Pakao je uzeo Maru za ruku I poveo je još dublje ako je to bilo moguće I protrčao je beli zec sa veeelikim satom I pokazao da vreme prolazi I odskakutao iza mračnog ugla, a Mara je videla jednog mladića koji joj se odmah dopao kako u svojim vatrenim kočijama dolazi po nju. I za razliku od svoje ličnosti koju zna, ona je uletela u vatrenu kočiju, pa su se njih dvoje odvezli do obale paklenog mora koje se pušilo I onda je mladić umesto poljupca koji je očekivala jezikom oprljio Marina usta toliko strašno da je ona u startu krenula da jeca, jezivo od tog bola. Da vrišti I da otvara usta sve šire I jače sve dok se cela slika oko nje nije promenila da se ona nađe u redu ispred Mikana kako stoji bez reči.
MLADIĆ: Hoćeš da naručiš?
AAAAAAAA!!!!!Vrisnula je Mara I skočila u stranu. To je bio taj mladić iz pakla samo na površini uglađen I malo manje frajer.
MARA: Ima vatru! Viknula je I otvorila mu rukama usta I sav poslovan svet iz centra metropole koji stoji u redu se zakikotao. I pomislio, evo još jedna da je prsnula pod pritiskom u našem svetu japijevskom. Jedino je mladić, zbunjen ali malo I očaran ovim neobičnim potezom, rekao.
MLADIĆ: U pravu je, ja sam zmaj. Samos am se malo prikrio. Namignuo joj je I naručio punjenu sa malo ljutog- bez luka.
I Mara je stigla do ljubavi. Gotovo. U utorak se ništa nije dogodilo. Jeste, isčekivanje. Utorak je ceo u tom znaku:)
Нема коментара:
Постави коментар