Ponedeljak kao početak nedelje, obično u sebi nosi osećaj nade, velika je nedelja pred onima koji vole svoj posao. Tako je Mara veselim korakom hodala ka novoj radnoj nedelji, naoružana najuuukusnijim rečima koje će za neko vreme krasiti kesice nove supe na domaćem tržištu.
Za razliku od mene koja sam početkom ove nedelje naoružana da svojim rečima ubijam. Nervozna zbog sto sitnih problema, ne toliko sitnih koliko jadnih. Jadno-sitnih. Ah blago Mari I njenom mladalačkom poletu. Danas na dan mladosti ona ima sva prava sveta da slavi svoje godinice. I da veruje da će uticati na poboljšanje istog privlačnim rečima kojima ona barata neverovatno vešto. Za ručak će jesti pljeskavicu kao I sav normalan svet, zaboraviće na glupu salatu, I više nikada neće ići u glupu Sremsku. Jer Maru ukusi sveta I života ne zanimaju toliko u praksi I konzumiranju. Nju to sve nekako zanima u ideji, u maštanju u ulepšavanju. A kad smo kod maštanja, Mara mašta da će se I zaljubiti.
Jer za razliku od mene, Mara nije zaljubljena I nema sa kim da se mazi I ljubi u usta I da se kikoće I šapuće u polu-mraku. Malo joj je krivo zbog toga. Nije baš ni da joj je malo krivo. Malo više joj je krivo. Ali ona nema kad da misli o tome. Ninuninu, potrebna organizacija! Kao osobica koja voli sve da se događa po redu, I ona bi volela da za neko vreme, nađe nekog muža, I ima neku decu...mmm da joj život bude kao slika iz stranih novina! Da izgleda kao Anđelina sa Bred Pit-om u novinama, ne, ne kao oni, oni se sad nešto svađaju, kao...kao neki : kao mladi su I puni su love I imaju gomilu sitne dece sa gomilom bebi siterki! Pošto uz gomilu dece ide obavezno gomila bebi siterki. Jer normalno, ko će sam da diže svu tu decu?
Mada nije loše smislila ni Sara Džesika Parker da plati surogat majku koja joj nosi devojčice bliznakinje, dok ona radi I zarađuje. Njoj telo treba kao instrument za snimanje. Malo je napeto dal će se predomisliti ...ali kažu neće, surogat majka je mlada I profesionalac je....Tu je I otvoren izbor dobre udaje za domaćice majke kojima je posao da se kote kao mačke na svako malo I da izgledaju kao da su glumice a nisu profesionalne glumce koje stvarno moraju da izgledaju kao glumice, ali I one služe da se slikaju za novine I prošetaju u javnosti. Naročito ako su udate za političare. Uf predaleko sam otišla, ali sve su to ipak- ipak delići snova Mare za budućnost. Što, jel bi joj falio neki naočit maladi političar? Pa kokteli, pa žurke, pa putovanja, pa aplauzi.... U svojoj kancelariji, dok kuca tekst za kesicu supe sa domaćim rezancima priseti se da on danas neće ručati, jer je sve pare koje ima dala u petak sponzoruši I nema budžet za pljeskavicu danas. Ok. Gladovaće. Nije najstrašnije. Ručaće kući.
A onda stiže mejl, kao da su joj pročitane misli: Da li si za ručak danas? Adresiran od Leša.
Ne. Odgovara Mara ali mejl joj se vraća.
Onda stiže sledeći.
Pljeskavica “kod Mikana”. Biću maskiran u živog čoveka. Prepoznaćeš me po hodu, a hodaću u krug.
Mara opet pokušava da pošalje mejl u kome kaže: Ne, neću doći.
A onda leš šalje vreme, u 1 sat, I šalje pretnju: Ako se ne pojaviš, biću prinuđen da dođem po tebe.
I Mara gubi snagu za rad, nedelju I sopstvenu mladost na dan mladosti. Jer zadnje što joj treba je leš koji je došao da je bruka pred kolegama. A Mara drži do svojih kolega. Takva je Mara. I zato će otići na pljeskavicu sa mrtvacem “kod Mikana” po suncu. Koliko god gadno delovalo...ipak je malo zanimljivo. I tim povodom Mari se nasmeši njen ženski brk.
Нема коментара:
Постави коментар