Ok. Sve deluje mirno I tiho. Nema nikakvih potresa sa strane. Deeesno-leevo...ništa leđa...čisto...BAM od napred u njenu kancelariju ulazi sponzoruša. Polu-gola I glasna, Mara zove obezbeđenje, zove sekretaricu, pita ih jel su ludi, kako je nisu najavili, kako je uspela da prođe? Pored svih!
SPONZORUŠA: Meni je baš slatko ovde kod tebe na poslu. Možda bi čak I mogla da radim ovde. Sviđa mi se. Više ti se isplati nego da mi daješ džeparac.
Za one koji ne znaju, Sponzoruša ima jako tanak glas, I dosta se mazi dok priča, dakle tako je treba čitati. I potpuno je gola. Visoka sama po sebi na najtanjim I najvišim štiklama, sa uvek istom Kim Novak punđom, u majci koja samo prekriva grudi I veoma kratkoj mini suknji. Garderoba joj je cela opasno firmirana. Iz prošlog života. Ona je pravi živi dokaz kvaliteta I dugovečnosti kavalija, dolče I gabane, gotjea, I sličnih ekstravagantnih umetnika.
Mara ustaje sa svog radnog mesta I hvata je pod ruku, izvodi je iz firme I ubacuje u Kosta kafu, stavlja je za sto da sedne, sve bez reči . ta Mara koja tako barata rečima I koja živi od slatkih reči, ona nema teksta I ne vidi svoje rešenje. I naručuje malko kiselkastu Kosta kafu sa sojom, I za sebe I za Sponzorušu koja je stigla direktno iz devedesetih I otvara temu toga kako će njih dve dalje.
SPONZORUŠA: Veoma mi je teško da se nađem, I malo mi je nezgodno u tom motelu.
MARA: Ti se vraćaš u fijoku, u devedesete gde ti je mesto, jel razumeš?
SPONZORUŠA: Ne.
MARA: Ni dinara ti više neću dati.
SPONZORUŠA: Pa ni nemoj nego me zaposli!
MARA: Gde da te zaposlim?
SPONZORUŠA: Kod tebe!
MARA: Nema šanse. Stvarno nema šanse.
U tom trenutku u Kosta kafić ulazi mladić, onaj sa zmajskim jezikom I prolazi pored Mare koja je svapretrenula.
SPONZORUŠA: Sem toga hoću da živim kod tebe u tvom stanu! I ja I glumac.
Mara pristine ne slušajući šta joj je predloženo gledajući u mladića- zmaja, koji kupuje kafu I odlazi...Odlazi! Tek tako odlazi!
MARA: Zaustavi ga! Dobićeš 1000 dinara za to!
SPONZORUŠA: Koga?
A mladić Zmaj već izlazi na ulicu, I Mara pokazuje rukom ka njemu, a Sponzoruša gola u skoku iskače na ulicu, hvata Zmaj-mladića za rame I široko, neodoljivo se nasmeši I kaže; Ups, izgleda da sam Vas pomešala sa nekim?!
ZMAJOLIKI: Sve je ok....
SPONZORUŠA: A kad sam Vas već pomešala možda bih mogla da vas smućkam?
ZMAJOLIKI: Molim?
SPONZORUŠA: Da Vas upoznam sa mojom prijateljicom. Nije mi baš prijateljica, ja sam sponzoruša I nemam prijateljice, još sam I iz devedesetih pa se još nisam prilagodila novom sistemu. Ništa ne znam, ali tražim posao.
ZMAJOLIKI: Ja Vas ništa ne razumem, ali ste veoma simpatični. Imate fantastično telo.
SPONZORUŠA: Baš vam hvala. To je sve majka priroda, ništa mu nisam radila. U tom Mari stiže poruka na telefon. NISI ME ZABORAVILA.LEŠ
Mara zaboravlja na zaljubljenost I ljubomoru I njena savest nadjačava ova dva snažna osećanja- pokušava da okrene telefon, na koji se niko ne javlja, I kada stolu prilazi Sponzoruša sa Zmajolikim I pokazuje na Maru, I Zmajoliki pruža ruku da se upozna, Mara kraljica slatkih reči izgovara :Mi smo se sreli u paklu, I ti si mi ošurio usta a mene grize savst jer sam gazila preko leševa, još od osnovne škole, kad sam bila vukovac I miljenica svih nastavnika I sad me taj Leš proganja I ne znam uošte šta da radim! A moram još I da izdržavam Sponzorušu I prebijenog glumca jer ih je spisateljica ovog lakog štiva ubacila u moju priču da bi bilo zabavnije I da bismo se stalno vraćali na devedesete! Jer ona ima ambiciju da malo protrkeljiše I političku situaciju! A ja sve to neću! Jas am umetnica slatkih reči I radim najdivnije reklame za hranu svake vrste, jer moje su reči ukusne! Takav sam ja kopirajter! Veoma ukusnih reči.
Kada su saslušali polu-.ludu rastrojenu Maru koja je u dahu sve to bacila na sto. Zmajoliki I Sponzoruša su joj obećali da će joj pomoći. NZajedno kao banda, njih troje I premlaćeni glumac naćiće Leša I ubiće ga. Ili šta god se već radi sa leševijma da prestanu da maltretiraju. Od ovog sekunda oni su banda. I spasiće Marinu savest.
SPONZORUŠA: Meni je baš slatko ovde kod tebe na poslu. Možda bi čak I mogla da radim ovde. Sviđa mi se. Više ti se isplati nego da mi daješ džeparac.
Za one koji ne znaju, Sponzoruša ima jako tanak glas, I dosta se mazi dok priča, dakle tako je treba čitati. I potpuno je gola. Visoka sama po sebi na najtanjim I najvišim štiklama, sa uvek istom Kim Novak punđom, u majci koja samo prekriva grudi I veoma kratkoj mini suknji. Garderoba joj je cela opasno firmirana. Iz prošlog života. Ona je pravi živi dokaz kvaliteta I dugovečnosti kavalija, dolče I gabane, gotjea, I sličnih ekstravagantnih umetnika.
Mara ustaje sa svog radnog mesta I hvata je pod ruku, izvodi je iz firme I ubacuje u Kosta kafu, stavlja je za sto da sedne, sve bez reči . ta Mara koja tako barata rečima I koja živi od slatkih reči, ona nema teksta I ne vidi svoje rešenje. I naručuje malko kiselkastu Kosta kafu sa sojom, I za sebe I za Sponzorušu koja je stigla direktno iz devedesetih I otvara temu toga kako će njih dve dalje.
SPONZORUŠA: Veoma mi je teško da se nađem, I malo mi je nezgodno u tom motelu.
MARA: Ti se vraćaš u fijoku, u devedesete gde ti je mesto, jel razumeš?
SPONZORUŠA: Ne.
MARA: Ni dinara ti više neću dati.
SPONZORUŠA: Pa ni nemoj nego me zaposli!
MARA: Gde da te zaposlim?
SPONZORUŠA: Kod tebe!
MARA: Nema šanse. Stvarno nema šanse.
U tom trenutku u Kosta kafić ulazi mladić, onaj sa zmajskim jezikom I prolazi pored Mare koja je svapretrenula.
SPONZORUŠA: Sem toga hoću da živim kod tebe u tvom stanu! I ja I glumac.
Mara pristine ne slušajući šta joj je predloženo gledajući u mladića- zmaja, koji kupuje kafu I odlazi...Odlazi! Tek tako odlazi!
MARA: Zaustavi ga! Dobićeš 1000 dinara za to!
SPONZORUŠA: Koga?
A mladić Zmaj već izlazi na ulicu, I Mara pokazuje rukom ka njemu, a Sponzoruša gola u skoku iskače na ulicu, hvata Zmaj-mladića za rame I široko, neodoljivo se nasmeši I kaže; Ups, izgleda da sam Vas pomešala sa nekim?!
ZMAJOLIKI: Sve je ok....
SPONZORUŠA: A kad sam Vas već pomešala možda bih mogla da vas smućkam?
ZMAJOLIKI: Molim?
SPONZORUŠA: Da Vas upoznam sa mojom prijateljicom. Nije mi baš prijateljica, ja sam sponzoruša I nemam prijateljice, još sam I iz devedesetih pa se još nisam prilagodila novom sistemu. Ništa ne znam, ali tražim posao.
ZMAJOLIKI: Ja Vas ništa ne razumem, ali ste veoma simpatični. Imate fantastično telo.
SPONZORUŠA: Baš vam hvala. To je sve majka priroda, ništa mu nisam radila. U tom Mari stiže poruka na telefon. NISI ME ZABORAVILA.LEŠ
Mara zaboravlja na zaljubljenost I ljubomoru I njena savest nadjačava ova dva snažna osećanja- pokušava da okrene telefon, na koji se niko ne javlja, I kada stolu prilazi Sponzoruša sa Zmajolikim I pokazuje na Maru, I Zmajoliki pruža ruku da se upozna, Mara kraljica slatkih reči izgovara :Mi smo se sreli u paklu, I ti si mi ošurio usta a mene grize savst jer sam gazila preko leševa, još od osnovne škole, kad sam bila vukovac I miljenica svih nastavnika I sad me taj Leš proganja I ne znam uošte šta da radim! A moram još I da izdržavam Sponzorušu I prebijenog glumca jer ih je spisateljica ovog lakog štiva ubacila u moju priču da bi bilo zabavnije I da bismo se stalno vraćali na devedesete! Jer ona ima ambiciju da malo protrkeljiše I političku situaciju! A ja sve to neću! Jas am umetnica slatkih reči I radim najdivnije reklame za hranu svake vrste, jer moje su reči ukusne! Takav sam ja kopirajter! Veoma ukusnih reči.
Kada su saslušali polu-.ludu rastrojenu Maru koja je u dahu sve to bacila na sto. Zmajoliki I Sponzoruša su joj obećali da će joj pomoći. NZajedno kao banda, njih troje I premlaćeni glumac naćiće Leša I ubiće ga. Ili šta god se već radi sa leševijma da prestanu da maltretiraju. Od ovog sekunda oni su banda. I spasiće Marinu savest.
Нема коментара:
Постави коментар