ubistvo,misterija,ljubav,avantura,reklama

2011-02-23T07:22:00.000-08:00

MARA: O...
KLER: ...aha...tekst?

AUTOKEFALNO OBLAČENJE

Šta je ovo mama?
To su ikone. Ajde kreni.
Jel to Sveti Sava?
Ne to je sveti Marko, ko ona crkva na Tašmajdanu.
A ovo?
To je Isus Hrist a ovo je Bogorodica.
A ova beba?
Beba je taj Hrist al kad je bio beba. Minus osam je. Ajmo pls da se krećemo...
A kako nema svetog Save? Rekli su da je on najglavniji, kad je bila slava od škole.
On je lokalni svetac.
Aha.
Imaš svetske svetce i lokalne. On je lokalni. Jel razumeš?
Ne.
Ooook. Vidi ovako. Kad su izumrli dinosaurusi, pa prošlo ledeno doba, pa preživeli u Africi prvi ljudi i slikali po pećinama, i smejali se i plašili se...znači naglasak na PLAAAŠILI SE onda su rekli, nećemo više da se plašimo ničega, jer ćemo mi da verujemo. JEEEE! Pa su tako prvo verovali da ih štite životinje. Onda posle su bili Grci, Rimljani a to je na temu onog crtaća što si gledao o bogovima, sećaš se, e i ljudi su tad verovali da su bogovi isti kao i oni i da žive po porodicama i da ih ima više, na primer, jedan bog za lov, jedan bog za ljubav, jedan za rat pa tako za sve što možeš da zamisliš je imalo svog boga. A onda posle, vremenom, sigurno su shvatili da je najzgodnije da počnu da veruju da je Bog jedan. Jel me pratiš uopšte?
Pratim te mama.
Onda je da ti ja kažem, taj jedan Bog sigurno na tri strane sveta poslao tri čoveka koja će pričati o tome šta on, Bog stvarno hoće od ljudi. To ti sve pričam kao priču, kao verovanje, kako ja to vidim, a to je važno kad pričaš...a sve to tako ako uopšte Bog postoji a to ne znamo. Pošto nije naučno dokazano. Razumeš, a nauka i religija nisu u sukobu, u ratu, kapiraš ali nauka ne priznaje šta nije naučno dokazano, tako da je religija tvoj lični izbor. Jel shvataš šta ti pričam?
Aha, to je kao što ja verujem da kad su bili dinosaurusi bili su i gormiti na planeti Gorm, a ti kažeš da Gormiti nikada nisu ni postojali. A ja ti ne verujem. Gormiti du živeli u Srbiji kad su bili dinosaurusi.
Jel? Pa nije bilo tako, al ti sad budi uporan, ja sam tvoja mama i treba da mi veruješ valjda.
A i Sveti Sava je postojao pošto u obdaništu kažu da je on bio princ. Jel si čula Princ!
... evo sad ćemo da stignemo do Svetog Save. Dakle, ta trojica koji su pričali o ljubavi i tome kako svi treba da se volimo i budemo dobri na različite načine su bili poslati od Boga.
To je ko što si ti rekla da Deda Mraz ne postoji a ja sam odlučio da verujem u Deda-Mraza i ja sam dobio puno poklona.
Da, na primer, dakle, Bog je tu trojicu, mislim bilo ih je više, al da se svedemo na najveće pa da pričamo samo o toj trojici najglasnijih, znači sa neba Bog je pogledao zemlju i rekao evo jedan nek ode otprilike ooovakkko nek ode u Evropu. Pa je u Evropu došao Hrist od koga su se razvili hrišćani, a u Aziju, to je tamo što stalno vičeš kad gledamo globus, kolika je Kina zemlja... e tu gde je Kina tu je na primer deo Azije...
Jel odatle Kod Lioko?
Joj ne znam odakle je Kod Lioko.
Znam ja. To je Kineski crtać.
E tamo je bio Buda od koga je nastao budizam, a na sever Afrike išao je da priča o Bogu Muhamed i tu je nastao islam. E sad mi smo u Evropi pa smo hrišćani, znači mi smo po religijskom opredeljenju hrišćani i mi poštujemo sve druge religije i narode. Međutim i tu se desilo da se podeli hrišćanstvo na pravoslavce i katolike, a to ti je kao komšije, na primer, svako ima svoj stan u istoj zgradi. Imaš pravo na intimu. Kapiraš. I Sad mi smo pravoslavci koji poštuju i vole naše drugare katolike, naravno.
Ja volim moje drugare iz obdaništa, najviše volim Mateju. Mada me on ponekad izda.
Ok.Ok.
I još mi pričaj mama.
I onda je na toj celoj zemlji, kao na onom našem globusu, Srbija je jedna jako mala zemlja.
Mala kao tačkica na suncu
Ne planeta Zemlja je kao tačkica na Suncu, a Srbija je samo jako mala zemlja na celoj planeti. I kao tako mala na početku srednjeg veka, što je bilo mnogo posle dinosaurusa a mnogo pre danas, znači davno, to znači jako davno, ta mala zemlja je bila pored jednog velikog carstva, i onda pošto je carstvo veliko a Srbija mala onda je Srbija bila pod uticajem i kako da kažem...pažnjom te velike zemlje. I tu je bio problem, jer je Srbija mala zemlja smatrala da je dovoljno velika da može sve sama i da joj ne treba ničija pomoć. I nije imala svoju crkvu
Mama, jel u crkvi živi Bog?
Ne crkva je neko mesto na kome ljudi veruju da mogu da razgovaraju sa Bogom.
A onaj čika što ima bradu jel on radi za Boga?
To je pop.
Pop?
Da.
Jel on radi za Boga?
Ne- on radi za ljude. Radi u crkvi, kao što ja radim u mojoj firmi. On pravi ljudima društvo dok se mole. Ako neko misli da ne može da se moli sam on dođe u crkvu. I tako malo tu ima povremeno koncerata i malo kao neke predstavice da odeš tamo pa imaš utisak da je malo opipljivije to u šta veruješ. E uglavnom taj Sveti Sava, sad smo stigli do njega on je bio sin vladara, ajde ako ti je lakše...princ, i onda se on izborio da srpska crkva i ako je mala bude samostalna. Jel znaš šta znači samostalna?
Nemam pojma.
To je.... kao kad se ti sam oblačiš. To je super! To je velika čast! Nešto skroz super! To znači da si poštovan i cenjen i da ja kao tvoja velika mama imam poverenja u tebe da to umeš sam. A ne trebam ti ja da ti pomažem.

KRAJ

2010-04-20T06:29:00.000-07:00

...plan je bio- bar jedan od velikih planova, koji je delovao rešivo, da se sredi napisano do tog trenutka, kada je plan postavljen kao ideja, i da se nađe neki prijatelj koji bi mi nacrtao moje junake -koje bih ja onda tako nacrtane sa sređenim tekstom objavila u časopisu KVART čiji je vlasnik-urednik prijateljica moje prijateljice. Tako da je sve to bilo dosata oslonjeno na prijateljstva i poznanstva ali čak ni to nije pomoglo da stvar zaživi. Nedostatak smisla za organizaciju, majčinske dužnosti, nedostatak motiva svakako... ubio je planirani eksperiment koji je tako nekako bezvezno ostao da lebdi u ovom prostoru...tananana...traaa... Dakle,
Mara, ta mlada ambiciozna kopirajterka, sa preterano jasnim i glasnim stavovima o svemu oko sebe a ipak dovoljno prepredena i dvolična da opstane u sistemu jedne velike strukture u kojoj je radila- borila se veoma aktivno za svoju budućnost. Tctctc...apsolutno nejasno definisanu. Ne zbog spoljnih faktora: očajne političke situacije niti zbog klimavog socijalnog statusa nego eto zbog nje same "samo tako", eto da ide napred i napred k'o neki mali sivonjica u cvetnoj suknji, napred i napred i napred, bez ikakve slike o cilju. Koji iz perspektive sredovečnog nekadašnjeg pisca, ženskog roda, nije trebao da bude starački dom kao ni privatno ostrvo, ali ipak nekakav cilj, sa barem malo uzvišenosti u postavci ideje o sebi.
Leš je klatio svoju mrtvu nogicu sa ivice ekrana mog kompjutera i smeškao se zamišljeno. On je samo mislio o proleću i toploti, jer je tokom zime prilično promrzao, samim time što mu krvotok već duže vreme nije radio. Tj od kad je mrtav, tj od kad je nastao, tj od početka ove priče.
Kler je sedela na trotoaru jedne slepe uličice ispod Palmotićeve, i krala današnje sunce. Moglo joj se- zato što nije radila, nije imala baš nikakve obaveze a imala je nešto malo novca da preživi. Desetak metara dalje od nje bila su dva kontejnera. Puna, svega i svačega, smrdljiva i prljava ali zar nije takav ceo današnji svet? A Kler je danas sasvim slučajno hormonski volela današnji svet, pa je pomislila dalje u tom pravcu... trebalo bi samo zasukati rukave, pružiti kičmu preko ivice i navići se. Što da ne? Ljudi se na sve naviknu posle nekog vremena. Taj mladalački život sponzoruše koga se pomalo i stidela, privremeno jeste doneo neke fine stvari u njen život, ali je istovremeno i uzeo isti taj život... u krajnjoj liniji ona je u tom scenariju iz koga je sada već davno pobegla i poginula na kraju...ovo mesto sa koga je pobegla je sam početak tog scenarija i ona ima prava da se preobrazi sa tog mesta? Ili nema...tctctc... Zazvonio je telefon.
O da Maro? Javila se Kler. O da naravno da hoću da dođem kod tebe na večeru. Šta bih volela...volela bih da...zastala je na trenutak...ništa ne bih volela, sasvim sam zadovoljna ovog trenutka da ništa ne volim ne želim da samo znam da postojim. Okokokok...Mara je štrikala razne tekstove koji su trebali da uspešno prodaju razne proizvode i bila je prilično rumena vrcajući od raznolikih prijatnih reči. Bila je rumena kao neka ružica.
Leš se smejao svojim krezavim smrdljivim zubima.Malo je smrduckao sa ivice mog kompjutera. O da. Sve znam, rekla sam mu...taktaktak kucao je krivim kažiprstom...taktaktak...vreme je oticalo...dobro, evo samo malo da se vratim u formu, da se vratim u formu....biću brza, biću brža...
BANG Kleer je upucala glumca direkno iz prsta.PLJUS Mara je ponovo pregazila već zgaženog leša ovoga puta kolima jer je u medj naučila da vozi. DAM Zmajoliki je udario o Marinu šoferšajbnu.
Klokloklokloklo pijuckala sam vino u tišini svoje glave...

2010-02-13T01:56:00.000-08:00

http://www.youtube.com/watch?v=gWJBfvWjlk0

2010-01-03T05:09:00.000-08:00

hajdehajde ekipo. tako sam im rekla, vrаćajte se kući, i ispod jelke. sve sam vam oprostila. i ja sam vas zapostavila dovoljno da poželite da promenite stvoriteljku, i vi ste se borili samo za svoja mala postojanja....

poređali su se po jelki između kuglica u svim bojama, hvatali mehuriće koji su kao svetlucavo crevo plovili mojim moždanim vijugama. srećna nova godinica paligasi uz sneg sa prozora...

2009-12-27T02:07:00.000-08:00

kada sam se probudila, sneg se već otopio. mrzim ta svoja stanja padanja. ali jbg dešavaju se i meni kao i svim smrtnicima...što ne znači da je to trenutak da me napuste moji -mojom glavom napravljeni likovi. tako bezočno. mislim ako su i pomislili da je kraj moga sveta, zar nisu imali toliko vere u mene, zar nije nikome palo na pamet a proveri da li dišem da li mi srce ipak lupa. izdajnici. svakako ih treba naći i vratiti. kazniti za neveru. AAAAaaaa toliko sam bila besna. sve je to posledica novogodišnje histerije i panike. ti porodični praznici su drama za svakog odraslog čoveka. celu noć sam ih tražila. nisam mogla da zvrckam te drugare pisce da ih pitam da li su se uvalili kod njih, ili da li su čuli, da li su otišli kod nekih nepoznatih ili onih samozvanih ili onih lobi pisaca. da li su ostali zajedno ili su se podelili....oooh siroti moji likovi! osuđeni na mene morali su se boriti za sopstvene pisane živote, menjala su se moja labilna osećanja.

našla sam ih u rano jutro. spavali su. nisu se nikome uvalili, bili su na ulici pored nekakvog kontejnera koji je delovao sveže ugašen, smrznuti i polu-živi.

- izdajnici!- viknula sam- pobegulje! vraćajte se u priču! božić, nova godina glamurozne haljine, šampanjac i poljupci, ajde, dižite se!

polako jedan za drugim su se budili, i gledali me jednako neprijateljski kao i ja njih. malecki kao liliputanci sedeli su nepomično na svojim mestima.

2009-12-21T07:09:00.000-08:00

- I šta sad?Bauljamo kao nekakvi beskućnici? bez ideje gde ćemo šta ćemo?- Kler je zveckala zubima od hladnoće utopljena u beli sneg u beloj kratkoj ekološkoj bundici.

- Kada smo izgubili stvoriteljku. sada znam kako se osećaju ljudi kada izgube veru ili izdaju svog stvoritelja. - Mara je grejala ruke iznad zapaljenog kontejnera. . Ajde, dodaj malo vatre - dreknula je na Zmajolikog. I on je bljucnuo još malo vatre u kontejner.

- Kad vam kažem ona nije mrtva. Nije mrtva. To je samo patetični pokušaj da privuče pažnju, ili ukrade vreme za sebe. - i pored ove opaske, Leš je zapravo jedini imao vere u moj život kao umetnika i pisca . - Lepo sam vam rekao, ja znam da prepoznam kad je neko mrtav. A ona to nije, i tačka.

-Ti si je ubila!- Kler je šutnula malo zaleđenog snega u pravcu Mare.- Japijevko!

- Ja?! Ja! Hoćemo toga da se igramo, dobacivanja sa grižom savesti! To znam lepo da je omiljeni sport svih bolida bez svesti! Šta sam joj ja uradila loše?! Ja sam samo pokušavala da dam sve od sebe tamo gde se od mene očekivalo, a to je sistem. rad u sistemu. I time posao kopirajterke. A to je lep posao. I njoj se dopadao. - Mara je dreknula preko zamagljenih naočari za vid.

- Aha. Baš vidim.- Kler je čučnula bliže vatri.

- Ja sam joj samo dala polet i čvrstinu. a šta si ti, majke ti, šta si joj ti dala junakinjo nikad snimljenog scenarija?!

- Sve ima svoje više razloge...ko zna zašto je to srećna okolnost...- rekla je Kler više za sebe

- Lik koji je čist proizvod devedesetih pa malo izdeformisan u šatro nešto bolje, bivša sponzoruša, sadašnja decentna brineta! Stvarno je progovorila kroz tebe, mudro i didaktički

- Devojke, lakše, dajte da se smislimo šta ćemo sada bez stvoriteljke...dok nam se ne vrati...- romantično je uzdahnuo Leš i prišao vatri da se ogreje u nadi da će ponovo naći svoju bit pa time i svoju radnju i svoj smisao.

- Ja sam lik izgrađen kao posledica kritike jednog jezivog perioda-Kler je vrtela glavom tako da joj je pramen pao na čelo. - i jednog jezivog režima. Kao posledica stava! To sam ja! Lik koji odražava politički stav!

- Jeste samo si isticala sise i jebala se i drogirala se u prvom scenariju, - dočekao je glumac svojih pet minuta. - a sad ovde se vučeš sa kamerom po gradu i kao tražiš se, a ustvari tražiš kome da se uvališ. Neviđen ti je i smisao i kritički stav odslikan u ličnosti sa podvučeno: čizmama na dugim nogama...

Zmaj je bljucnuo još malo vatre na kontejner.

- A idu praznici...- setno je spustio svoju izraslu prefarbanu kosu leš preko ruke, grejući se na kontejner koji je goreo.

2009-12-15T06:37:00.000-08:00

Ležala . Lepo tako olupana sa svih strana pocepana po šavovima. I uošte.
-Šta ćemo sad?- pitala je Kler fotografišući moje telo koje je na snegu napravilo mrlju dok se hladilo.
- Pa nećemo valjda i mi sada da nestanemo? - zabrinula se Mara
- Ma jok, folira se. Umem ja valjda da prepoznam kad je neko stvarno umro.- Stručno se postavio Leš.
- Jeste probali oživljavanje?- Kler me je držala za ledenu ruku.
- Slušaj iznutra- obratio je pažnju Leš. Svi su se nagnuli i pokušavali nešto da čuju dok je sneg pravio buku padajući preko mene.
- Ako je mrtva mi onda više ne postojimo. A mi postojimo očigledno.- Kler je insistirala na mom postojanju.
- Hajde da je napustimo- rekao je Zmajoliki. Postoje sigurno druga mesta gde možemo bolje da budemo.
Gledala sam kako tako majušni i divni nestaju u gustim pahuljama.
Hodali su u grupi pokušavajući da izbegnu velike cipele, točkove kola i autobusa, bez snage da porastu, sve više se stapajući sa ništavilom.

2009-11-26T06:30:00.000-08:00

"Aaaaah!" padala je Kler u ponor sopstvenih strahova i nadanja. Padala je Kler raširenih ruku, otvorenih očiju koje su se providele kroz velike naočare za sunce padala je u bolju budućnost. Uplašena pred vrtoglavim kolutovima mogućnosti. Ako smisli šta bi tačno radila u životu možda bi i bila uspešna? Ako bi bila uspešna možda bi i zaradila novac? Svoj sopstveni? Puno novca? Možda bi se obogatila? I onda uložila pare u prave stvari, a možda bi usput dok se bogati možda bi joj se od siline tog silnog novca poremetila percepcija pa bi izgubila reper za pravo i lažno! Oh! Kako je sve teško i komplikovano! Aaaaaaaa....!!!! padala je Kler u svoju neizvesnu budućnost koja bi možda mogla i biti uspešna, šta god to značilo.
Mara je kuckala i vredno radila za svoju budućnost. Uglavljena u korporaciju kao jedan snažni šraf. Škripala je mašina na mestu gde je Mara zgazila leša. Ustala je besno od svoje pisaće sprave.
- Zašto škripiš da me mučiš i nerviraš! Ti si Leš, već si mrtav, kakve veze ima dal sam te zgazila ili preskočila? Šta hoćeš od mene?
-OOooo Maro, ambiciozna mlada ženo, nije lepo tako se ophofditi prema Leševima. Naročito ne u zemlji u koja neguje kult mrtvih. Mnogo je strašnije pregaziti mrtvaca nego pregaziti preko živog čoveka.
- E pa meni nije. Baš me briga i za prošlost i za mrtvace i za sve što se desilo pre mene. Samo me zanima gde mogu da stignem. A Gazim brzo i lako i ne gledam kuda hodam. Nisam te pregazila zato što sam zla, nego nisam ni videla da sam te pregazila namestio si se. Šta da ti radim.
Glumac je dobijao batine od nekog kriminalca kome je dugovao pare ,koje je pozajmio još pre mnogo vremena kada je bio siguran da će ga zvati holivudski producenti pa će imati i više od onoga koliko kamata može da mu poraste. Zmajoliki je zapalio a zatim udisao svoj rep.
"Sve sami narkomani, leševi i luzeri. " Prošla je pored njega na ulici Mara kao da ga ne primećuje.
BAM ispred nje je o zemlju bučno udarila Kler.
- Hej vidi, zmajoliki! - mahnula je Kler Zmajolikom.
- Hej vidi, radila sam ceo dan, imala raspravu sa Lešem koga sam pregazila i jedino što želim je da se ubacim u kadu i naspavam.
- Jedan koktel pre kafe- povukla je za suknju Kler.
Tamo gde su se zaputile na ćošku ulice ležao je prebijeni glumac a unutra kontraverzni biznismen, vlasnik lokala koji upravo ulazi na novu srpsku političku scenu častio je svog podređenog za to što je uprljao ruke glumcem...

2009-11-04T03:32:00.000-08:00

Slušalice na ušima, sredom se vozim sa Sonjom Rajin. http://www.nrbg.rs/content/view/page/399 dok sedim na Terazijama i žmirkam u sunce kroz prozor i razmišljam o tome kako sam se blokirala i uopšte ne mogu da napišem seriju na način na koji sam zamislila da treba da se dogodi u scenariju- tj na papiru, tj u kompjuteru, koji ću ovog meseca nadam se napokon isplatiti... pa možda ako se planete poklope i u realizaciji ona isprati taj neuhvatljivi tkz duh....hm...ali imam nešto što druge keve spisateljice koje moraju da rade da bi imale plate nemaju imam Maru. Koju sam lično izmislila. Mara je kopirajterka i mlada je i ima 24 godine i puna je entuzijazma i ima snage da bude duhovita i sveža. Tako da Mara vredno već par dana popravlja moj scenario, prvih 5 epizoda i super ih je sredila. Divno je imati sa sobom te mlade uredne devojčice. Ja nikad nisam bila takva. I to mi je malo žao. Lažem da mi je žao.

- A kad će mene juriti Mara, sad kad si joj zadala da piše tu seriju? - Buni se Zmajoliki. - Potpuno sam besmislen. A ja sam pola zmaj pola čovek! Nastao iz mutnog Dunava, od 40 godina starog šarana! Veoma sam važan! Važniji sto puta od neke tamo serije.

Kler je izašla kroz odškrinut prozor moje kancelarije na svežinu današnjeg popodneva. Imala je čizme sa štiklom i veliki dekolte jer njoj zima ništa ne može. Otvorila je usne taman da bi osetila paru koja izlazi iz njene izmišljene unutrašnjosti. I velikim korakom krenula u lancanje. Kler svojim landaračkim koracima sa fotoaparatim i malom kamericom veličine njene šake. Velikim naočarima za sunce, smucanje...po bljuzgavici. Za to vreme, suštinski ja sam radila za sve njih. Te blejačice uvek deluju da bolje prođu, ali njima je do lancanja i blejanja isto kao vrednima do posla, a ok je ispunjavati želje kada si u mogućnosti, u poziciji stvoritelja, u kojoj sam ja. Na primer, sad i ovde.

- Šta se praviš?- isprečio se glumac.

Kler ga je elegantno zaobišla, povučena višom silom za lancanjem i prostranstvom. Samo da hoda i ima prostranstvo oko sebe, ne mora nikakav sadržaj da se događa, samo prostor i pokret kroz prostor, eto bilo joj je do toga.

Leš je kovao podli plan u ulazu neke stare zgrade, prerušen u beskućnika, besmrtan i bezobrazan( čitaj beskrupulozan), i gubio je snagu sopstvene mrtvoće jer se dugo nije ništa strašno desilo.

Zmajoliki je plivao kroz ledeni Dunav. Ubiti Leša...da bi oživeo...to je trebalo smisliti kako...i kome dati da to učini u ovom talasu...

- Ma već ti pišem seriju! Ma nema šanse! Mrzim hladnoću, ostavi me u mojoj kancelariji! Pa ne mogu ja sve i sama!!!- ljutila se Mara. Ali ako je ona glavna ličnost, moraće da podnese teret svoje važnosti. I tako smo stavile pauzu na seriju i krenule na Leša.

2009-10-27T04:23:00.000-07:00

...ništa se nije razvijalo po planu. konkretno što se bloga ticalo planovi su bili, da prvo neko drag i raspoložen nacrta moje junake kako bi njihov život otišao malo dalje u pravcu materijalizacije. Onda sledeći korak je bio da se tako nacrtani objave u Kvart magazinu. Ništa. Ok. Zato sam obrisala prašinu sa te sveske i otvorila je. Pa šta pisano ili crtano važno je da je živo.

Prvu sam prstima izvukla Kler. Ona je nekako najdraža ostala iz prošlog turnusa i onda sam je tako uspavanu- jer moji junaci su spavali zimskim snom, pažljivo prošla nečim što je ličilo na četku praška.

MMMMM rasteglila se malena junakinja na mom dlanu.

- Nismo bili u novinama? - odmah se razbudila i sela na ivicu mojih današnjih misli

- Ne, nažalost, ništa od toga.

- Šta ti je sa mislima, skroz si se zapeljala. - gledala je zevajući u moje ogromno sivo klupko.

- Ništa, sad ćemo da se raspetljavamo.

- Opet ćeš sad da se nešto disciplinuješ? - palila je cigaru.

- Da-da, znam da sam dosadnić , ali šta da radim, tako je pa je tako.

- I šta ćemo sad? - bila je raspoložena za priču Kler.

- Nemam pojma .

- Pa što si me probudila?- stvarno je ineteresovalo.

- Da bih se nešto radovala. Zato. - to je bila istina. - Da bih iscedila iz sebe nešto duhovito. - i to je bila istina. - Da bih malo putovala....negde...

- Ajmo ! - Bila je spremna, uvatila je moj prst i povela me do ivice mojih misli. Kako je ivica mojih misli zapravo kraj moga sveta, nas dve smo stajale gledajući ponor spoljnog događanja i pustile da nas vetar razduva. Ta bolna činjenica da prostor i ja više nismo jedno, vratila se kao sećanje na jedno od najsurovijih saznanja iz najranijeg detinjstva. Nemoć da utičem na struje spoljog sveta, koje ne mogu da sprečim da utiču na mene, uf, da hajde da se nešto smejemo. Zamolila sam Kler, koja je stajala samnom zarobljena između zapetljanog zastrašujueg klupka koje se ljuljuškalo u meni i hladnog vetra sa ivice mog sveta. Kler je dunula šiške sa lica, i popravila karmin. Zatim je vrhom cipele, šutnula Glumca, Zmajolikog, Maru i Leša, sve sa velikim slovima jer sve to su bila njihova imena. "Alo!" pobunili su se. Ali suštinski bilo im je drago da su probuđeni. I počeli smo da kujemo plan kako da nađemo nekog da nas sve nacrta. Da se smejemo i smišljamo šta bi sve moglo da se radi. Tako je i sinulo sunce danas, odjednom. To sam ja uticala na spoljni svet. Uf dobro je, znači ipak može.

- Daj sad da radimo nešto, -vredno je sela Mara za moj kompjuter i počela da raspisuje seriju koju upravo pišem. Al to je već u drugom fajlu.

2009-08-19T07:06:00.000-07:00

Izdajnice! Izdaja!Izdaja! Skandirala je cela ekipa.
Čekajte, stanite! Moram da zaradim novac, da napišem nešto novo, lepo, da onda na miru nastavim da vežbam šlajfnu dnevno, opet ćete imati život. Spavajte sad malo.
MARA: Ona hoće da nas zamrzne, ko Diznija.
LEŠ: Hoće da spavamo u sred leta! Bar da je zima!
Samo će mi malo pući glava pa moram da pauziram, ali sam se dogovorila sa Miom David da vas objavim dosada napisane u magazinu KVART
KLER: Recikliraće nas?
Daću vam novi život, za neko vreme, videćete, biće vam, divno. i Dizajnirano- totalno.
Zmajoliki je ćutao. Glumac je vrteo jo-jo u ruci.
Nisam vas ostavila, videćete, časna reč. ...nosim vas sa sobom...

2009-08-13T07:24:00.000-07:00

Kler se motala po gradu. Ja sam sedela u firmi i pakovala neke adaptacije...šta god...mislima u reci Savi. Ceo celcati dan. Kler je ćutala onoliko koliko ja nikada ne bih. Gledala je u budućnost. Čekala trenutak da se ukinu vize da počne da šiba, levo desno, bez obaveze, bez prtljaga, bez ikakve veze za bilo čim i bilo kim.

Taman kada je pomislila na vezu javio se glumac.

Zašto si takva, zašto me izbegavaš i nećeš da me primiš u priču?

Zato što sam u drugoj priči, rekla je Kler. I to je bilo prvo što je rekla tog jutra.

Kotrljali su se točkovi raznih sredstava za prevoženje, odvoženje dovoženje, veslala su vesla leteli avioni i okretali se helikopteri a ja sam kao zatočenica u zatvorenom prostoru disala na škrge.

Možeštitomožeštito hrabrila me je Mara. I radila vredno umesto mene mojim rukama. To je uradila sve tako što je iz moje glave u kojoj inače živi, uveličala sebe i provukla svoj3e ruke kroz moje i krenula da šiba prstima po tastaturi i razmišlja umesto mene toliko je uzela kontrolu nadamnom da kada sam otišla do wc i krenula da perem ruke i bacila pogled na ogledalo zgranula sam se kad sam videla da nemam 25 godina. ZGRANULA. Oterala sam brzo Maru da nastavi da radi svoje. Ona je odmah vrisnula glkasno AAAA! na Leša koji je preplašio po zadatku, sve su tako glumili da me ne sekiraju, a onda je Zmajoliki pustio svoj reptilski glas i pitao, a šta je sa banerom koji treba da ti naprave?

Napraviće ljudi, ne mogu, rade, stiže baner....kolko sutra.

Beli zec je skakutao u mestu sa štopericom, i ja sam morala da potrčim za njim. Ekipica je ostala iza ogledala , sa mojim odrazom al onim koji nisam videla, onim od 25. Ja sam ponela sa sobom svju priču koja je sve više postajala zlatna.

2009-08-12T06:54:00.000-07:00

Mara je lagano hodala gradom. Korak po korak. Bila je zadovoljna mojom odlukom da se malo bavim popularisanjem bloga. Zamišljala je šta će joj se desiti kada postane poznata. Ona je imala ideju da bude poznati kopirajter, ali ovako, kada ja proslavim ovaj blog kako planiram, ona će postati poznati lik. A možda je to važnije nego da bude poznati kopirajter. Jer lik je lik, a profesija profesija. Mada lik nije ličnost, a ličnost je povezna sa profesijom. Joooj. Dal' je dobro da bude poznata na taj način? Brine se Mara. Kler se potpuno podigla. Zna sve šta i kako. Stavila je svoje tamne naočare obukla svoj mantil, platila ulaznicu u zo vrt ( zo je namerno ja jednim o. tačka) I stala ispred kaveza sa Panterom. Panter je gledao svojim panterskim očima, tužno i opraštajuće. Nije mu smetalo što ga je izdala, što ga je zatvorila, što ga je bez ikakvog razloga spakovala iza rešetaka. Znao je on da će doći po njega kazna. Za sve. Ali ako je mogao da zamisli da poželi kako da je primi, verovatno ne bi ni sam mogao da smisli bolji način nego da ga izda Kler. Sve se to čitalo u njegovim očima, i time je ova ljubavna tema dobila jako filmski jako tragičan ton, karakterističan za romane i kniževnost, a neprimeren blogu. Ali šta je tu je.

Mirisala je Mara gradski vazduh pun sranja i smoga i prljavštine, unosila ga duboko u sebe kikoćući se sama sa sobom. Pored nje je ruku pod puku hodao Leš, da- da, pomireni u slozi na istoj strani oprostili su se jedan drugom i hodali su kao najbolji drugari.

Kler je za to vreme u Zo vrtu gledala i dalje oči Pantera i setila se Bagire i knjige o džungli i svog teškog detinjstva samo sa mamom i prišla je kavezu, iz džepa izvadila mali privezak pištolj koji je skinula sa Nensinog vrata dok je lutala po internetu

a zatim ispalila metak u jedan deo na kome je delovalo da će otvoriti vrata ako se tu puca pištoljem, drugi, treći put i kavez se otvorio i nastalo je vrištanje, urlanje i histerija a Panter je slobodno u par skokova bio u svojoj vili na Dedinju, i bio ponovo čovek. U već pomenutom raspoloženju, Kler je ovu priču okitila na sebe. Pošla lagano ka Mari. Razmišljala o džungli i bilo joj krivo što nije u nekoj svetskoj metropoli. Gde bi se osetila da je sve dovoljno veliko za nju.

2009-08-11T06:11:00.000-07:00

Dakle, taj ogromni pacov sa preoštrim zubima se sa senke kezio na mene u sred noći. Bila sam sama u horor filmu igrom slučaja i da bih zaštitila svoje junake upakovala sam ih u biblioteku. Tačnije u ono što je ostalo od moje biblioteke. I tako je ta senka nadvila svoje zaražene zlom zube na mene prosula tokom noći. Bilo je nečeg toliko sablasnog da je Leš zaspao. Lepo zaspao jer nije imao koga da plaši.

Mara je cvilela da je vratim u njenu priču. Optuživala me je da se ne ponašam pristojno niti u skladu sa mojom ulogom majke u privatnom niti stvoriteljke u stvaralačkom životu. Kler se sakrila iza nepročitane Doris Lesling i snimala kamericom moje plašenje senkamau sred noći. Ne sećam se kada sam zaspala ali znam da sma u snu jasno raspoznavala mrtvac3e koji su me posećivali, bila je tu baka koja je bila zadovoljna što živim u njenom stanu i bila je tu moja drugarica koja je pre par godina izvela zajeban umetnički performans skočivši sa svoje terase, i tako je promenila dimenziju. Ja sam se popričala sa obe, ali sam ih zamolila da se sklone od mene, jer kako malo spavam tako sam tankih živaca i malo mi se vraća moja paranoja kojoj sam veoma skolna. Mara je iskočila i izvikala se na obe, rekla je, šta će biti sa nama, ako krene da paranoiše bićemo neki jadnici! A vidi koliko smo lepi! Rekla im je takođe: Mi ne diramo vašu dimenziju, nemojte ni vi našu!Zmajoliki je zainteresovano umanjen leteo oko moje glave. Glumac je pokušavao da se ubaci u scenario koji sam pisala te noći, ali nisam mu dala, a ove dve iz sveta mrtvih su otišle čim sam se probudila. Senka se polako gubila jer jer svitalo i sunce je razlagalo po zidu. Puno sam se istrošila od straha. Onda sam skupila moje blog junake i obećala, sad ću da smislim kako ću ih proslaviti.... Kler me je snimila čisto da me ima u šaci- ako krenem da vrdam. I tako ksam krenula u akciju marketinga sopstvenog bloga.

2009-08-10T07:17:00.000-07:00

To sam ja. I šta sad da radim sa tim.

Tako je Mara stajala prestrašena ispred velike sive zgrade. Sve je bilo crno i beli i sivo sem crvene krvi koja je pretila da će preseći sliku.

Velikom senkom u obliku pacova nad njom se nadvio Leš bez nekog normalnog racionalnog razloga. Heo je samo da plaši. Da se Mara oseća kao da je u PMS-u, kao da je u horor filmu, kao da je alkoholičarka i da ima halucinacije. To se dogodilo od mog noćašnjeg postojanja iz dnevne sobe . Dakle taj pacov je pretio...

Njegova gadna njuškica se protezala po zidu a zubi su se kezili sve tako gadno da je i meni u sred noći krenula jeza niz leđa. Iza mojih leđa prozori su lupali od nema pojma čega, od neke nepostojeće promaje dok mi je dete spavalo u drugoj sobi, a pas glockao mirno kosku kao da ništa ne oseća....stvoriteljka tj ja je pisala celu noć. Izvinjava se pratiocima ovog laganog štiva trenutno joj je glava teška a junaci prestrašeni i neurotični od posledica malo vina, nešto gibanice i puno kafe...sutra se planira verovatno nastavak horor priče ali koncentrisano i pažljivo. Gorki ukus laganog štiva obećava da vas preseče u grlu. Ko sme neka spava noćasssssss........

2009-08-07T05:59:00.000-07:00

Ok. Moje noge su se kretale predelima nepredviđeno velikim i dalekim. Daleko sam zapucala da stignem. Ne naravno izvan okvira okrugle zemlje, jer nemam potrebnu opremu. Ali tu po planeti DAM DAM DAM ogromne guliverske noge su treskale po prašini!!!! Prašini prljavštine, pustinje, arapskog sveta, po prašini mog televizora i kompjutera, kotrljale su se kao mace ispod kreveta, kao mace iz proleća po zelenom lišću, te moje noge toliko su letele na sve strane da svuda stignu da napune oči sa svim predelima koje moram da vidim tokom života. Toliko mi se putuje.

Ne sekiraj se draga stvoriteljko, tešila me je Mara i prevodila je sa engleskog jezika umesto mene danas ceo dan rečenice o tome koji su sve zdravi sastojci u raznim slatkišima. Ja sam zato mogla da ceo ovaj isti dan plutam odsutno. Mara je zatim ustala i skuvala kafu, da ostane budna. Onda dok je mućkala smislila je da iskoristi moju dekoncentraciju i dok kuva kafu pobegla sa posla uskočivši u kadu u sred dana. Da uživa u samoći! To mogu samo studentkinje i slobodne umetnice, da napune kadu u sred dana i da se kupaju opušteno. Tako je Mari , raspuštenoj u sred dana u kadu u koju je uskočila dok je mućkala kafu na poslu, a sve to može pošto smo u blogu a ne u realnosti, uskočio i Zmajoglavi da joj pokvari uživanje u samoći, da se zabavi i da je i voli malo....i tim potezom pretvorio je današnji blog u po malecko erotsku priču koja će živeti ceo vikend. Ubacio se Zmajoliki kroz prozor i jednim potezom- jer preciznost je u tom prvom potezu, zavukao svoju reptilsku ruku u vruću vodu, Mara se kupala u sred dana u vrućoj vodi, i ćapio je kandžama i krenuo da je nosi na oblak. Mara, već iskusna u ovom mažnjavanju mu je izvukla prstima zmijski jezik i cepajući se od smeha, pocepala mu i zmajevsku košuljicu, koja će završiti u nekoj narodnoj epskoj pesmi o junaku koji će se tek roditi. Kler me je alarmirala da se stvari otimaju kontroli, što niko ne bi očekivao od nje- tu količinu odgovornosti, a onda sam ja, umesto da spašavam stvar sa Zmajem i Marom, uzela u ruke jedan ogroman mač, napravila se na princezu, nabacila veo preko glave i sela na belog konja. Stigla do tog dvorca obraslog ružama i trnjem i pokidala svo rastinje veoma preciznim potezima, svukla sve što mi je stajalo na putu, zapretila Zmaju koji je bljuvao vatru držeći u drugoj ruci Maru da mu ne pobegne dok obavlja ulogu u ovoj priči, i sve to tako samo da bih ćapila tog koga volim. Crvene latice ruža i kapi krvi od trnja padale su kao konfete u obliku malih srca na nastavljeno kidanje Mare i Zmajolikog u prostoru između oblaka i oblaka, i cepala su sena dva dela prelazeći preko oštrih kandžica životinjica sa zemlje koje su pružile šapice da maznu malo ljubavi i za sebe te ljubavi koja se pripremala da se razvuče ovog vikenda po venama. Začinjena fantazijama, sa art direkcijom na zabavno, na duhovito, na slučajno da liči na merlinku, na telo ...

2009-08-06T07:19:00.000-07:00

Vežba za gađanje! Pogoditi paradajzom glumca ili Pantera. Zaplet je u sledećem. Ko vidi glumca ne vidi Pantera i obrnuto. Tako da ako vidiš Pantera a hoćeš da pogodiš glumca ti ustvari gađaš u vazduh. Ustvari gađaš na slepo , tj boriš se i ti sa nevidljivim. Na osećaj. Kler se obukla i izašla na ulicu. Nosila je i dalje svoju bolest na licu. Depresiju od bolesti. A dan je bio dug-dug. Stvoriteljka odnosno ja bila je razvaljena od slabog spavanja. BUDISEBUDI, razvlačila mi je lice Mara, tuku se već dva nastavka, neće ništa ostati od njih. Promeni ih. Učini im nešto. Neću. Neka se tuku. Dečaci su, oni to i rade inače. Idite u šoping. Budite devojčice, dala sam im nešto izmišljenih para da potroše u svom životu u mom blogu. Mara se uvredila. neću u šoping! To ne rešava probleme. Kler je sve u mantilu i štiklama legla u fetusni položaj i čekala da se Mara raspravi sa mnom i odluči. Ajde. Kao u bilo kom rijelitiju podelila sam im pivo, vino, cigare dala im na korišćenje vilu nekih bogataša sa bazenom, jer ja imam više moći od bilo koje produkcijske kuće, i ugasila kamere. Ne zato što će oni bilo šta nepristojno raditi. Nego da bi imali malo privatnosti ( šatro) a sve to zato što sam slabo spavala i okitila silna pakovanja. Leš mi se smejao u lice: AJde, ajde, dok nekog ne pregaziš nigde nećeš stići. A kad me pregaziš, moja si! Sablasan je bio njegov smeh. Oterala sam ga i zapretila mu. Devojke marš u šoping. Pa da sutra pravimo kombinacije! Dečaci, dosta! Na spavanje i puter na modrice da brže prođu. A ja lagano na punjenje BZZZZZZZZZZZZ

Zec sa štopericom je cupkao ispred mene. Ustala sam. Kad viudiš belog zeca sa štopericom, moraš da ga pratiš. Tu nema vađenja.

2009-08-05T06:36:00.000-07:00

Draga moja Kler....tako je počela Marina ispovest. Draga moja Kler, tako starinski, kao nekakva scenografija sa krevetom od baldahina i teškim prekrivačima od brokata...mada ja ni ne znam kako brokat tačno izgleda ali zvuči kao nešto što sam zamislila, a danas je dan kada je važno da sve zvuči kao starinsko pismo koje nagoveštava šušteći ... da ćemo prisustvovati jednoj epskoj priči...kojoj nećemo prisustvovati- pošto nemamo vremena. Niko nema vremena da slušaepske priče. Ali pošto su one lepe ima se prava na trenutak u sebi napraviti osećaj tog zvuka koji ima taj ukus.

Kler je ležala pomalo bolesna i slomljena od čitavog događaja i razmišljala je kako da razreši svoj život. Uzela je kamericu u ruke i brišući suze rekla: Ne kapiram gde je smisao, ne kapiram gde da počnem. Ne kapiram kako da budem sigurna da je dobro stvarno ispravno. Ne kapiram da treba da se plašim pakla, jer kapiram da pakao uopšte ne postoji.

Mara je tiho izašla iz njenog stana, polako zatvorila vrata za sobom i krenula ka agenciji, da se vrati na posao. Iza nje, kao senka išao je Leš, koji je već neko vreme pratio u stopu. Svo to isto vreme ona ga je ignorisala. Ljut zbog tolikog ignorisanja, pretrčao je i stao ispred nje.

Namestio nogu da ga zgazi opet.

EVO TI EVO, evo, evo! Dosadno biće. Mrtvacu dosadni! Živni više, živni, živni, živni! Uplaši me! U(đi u neki horor trip! Ili se skloni! Leš je zbunjeno gledao a onda potišten otišao na svoju stranu. Na ulici kojom je prolazila videla je glumca koji boksuje sam sa sobom sa bokserskim rukavicama. Bacao se levo-desno kao da prima udarce kao u Fight club-u. Ispred njega szu stajala dva šešira.

Jedan za one koji navijaju za njega a drugi za one koji navijaju za nevidljivog protivnika.

Ljudi su zabavljeni ovom situacijom ostavljali jednako novac. Mara je sela u lokalni kafić umesto da požuri ka poslu i naručila čaj. Glumac se tukao sa nevidljivim sobom, i tukao i tukao. ako dobro da je Kler počela da vidi glumčevog neprijatelja. Bio je to Panter u svom ljudskom obliku, tukli su se zbog Kler, zbog njene pažnje i ljubavi. Obojicu je izdala, ostavila i prevarila a oni su proseći na ulici u sred ovog smorenog dana, toko prolaska Kiparskih navijača preko Terazija tukli jedan drugog. Glumac u očaju i Panter duhom, jer mu je telo bilo iza rešetaka. Onda je opet protrčao beli zec sa štopericom, i Mara je potrčala da stigne na šljaku. Odlučila je da oslobodi Pantera. Mnogo gori od njega su se šetali slobodno. A bio je dobar za zaplet ove priče koja da se podsetimo služi da bude lagano štivo u pauzi posla zaposlenih ili svejedno u pauzi besposlenih. Ukrašće alat iz agencije i kad padne mrak ide u zo vrt. Pa šta bude. A Kler neka se posle odlučuje. Ili neka snimi amaterski film, šta god hoće. To što je Mara odlučila da oslobodi Pantera bilo je zbog priče a ne zbog Kler. Jer priča mora da se zapliće....

2009-08-04T01:45:00.000-07:00

Mara u Zološkom vrtu.

Tako se zove današnja epizoda.

- Kler siđi sa drveta i vrati se od pantera u Kler...vrati se u sponzorušu....samo se vrati u ljudski oblik inače će te pogoditi onim sranjem za uspavljivanje i uspavaće te i zatvoriti u kavez. Moooolim te Kler. Živećeš u smrdljivom zološkom vrtu, umesto u svojim omiljenim Paćoti cipelama. - Kler je samo tupo gledala iz krošnje Iz svog panterskog životinjskog obličja i povremeno oblizivala njušku. Ljudi na Kalemegdanu su primetili da se nešto čudno dešava i kada su shvatili da u krošnji kestena sede dva pantera i vrte repovima levo-desno...na dole...nastala je opšta panika! Majke su sklanjale decu, kučkari kučiće, narkomani drogu, umetnici ideje, svi su se povlačili, tj evakuisali, da bi izbegli sigurnu smrt koja im se činila da im je pretila od divljih mačaka...oni tj obični ljudi- posmatrači nisu znali da su panteri ustvari ljudi mačke, a to je zato jer nisu iz našeg filma, i zato su po kratkom postupku i zbrisali. Zo ljudi su zatim izašli sa svojim puškama za omamljivanje, lov i uspavljivanje i precizno pogodili oba pantera, tj pogodili Pantera i Kler, a zatim ih brzo preneli u kaveze jako male, jako male i neudobne za tako veličanstvene primerke životinja. Razdvojili su ih u dva kaveza.

Kler se probudila iz teškog dubokog sna, u daljini joj se činilo da čuje neku graju kako se približava a onda shvatila da spava na betonu sa svih strana ograničena rešetkama. Sranje, šta se dogodilo? Pokušavala je da se seti. Bila je gola musava i malo krvava, u ćošku kaveza je srdela neka raskomadana životinja, tipa ovce ili teleta. PU pljunula je i stresla se. Srećom da je napolju bilo toplo i srećom da je Kler imala perfektno telo i da je u prošlom životu kao u pesmi leonarda koena upoznala mnoge ljude bez odeće na sebi- tako da sem što se prestrašila od mase i rešetaka nije imala drugih problema.

Deca su na nju bacala bombone i smoki i štapiće od sladoleda. Majke su pokazivale prstom na nju zadovoljne da je takav jedan primerak bespomoćan a očevi su smišljali načine da je oslobode i spasu kada padne noć ne bi li možda ispali za trenutak heroji u njenim očima, pa ih možda tom prilikom pusti u te gaćice koje ni nema na sebi. Kada su obrnuli ceo događaj u glavi, većina njih je bila svesna da im ni podvig ne bi pomogao. Onda su i oni lepo pokazivali prstom zadovoljni da imaju pored sebe osrednje primerke ljudskog roda koji su im proizveli sasvim zadovoljavajuću klimavu porodicu.

Zo momak je glasno i ponosno govorio ispred kaveza: Ovo je primerak, sponzoruše iz devedesetih! U najgore vreme dok je narod gladovao, dok smo bili bombardovani, dok je ceo svet vodio rat protiv nas i dok smo mi ratovali sa svima oko sebe i šire, zbog čega naravno svi osećamo jezivu grižu savesti i duboko se kajemo! O pokajmo se još jednom! Vikao je zo momak, a masa oko njega je glasno kao u crkvi u glas ponovila: POKAJMO SE, onda je Zo momak još jednom rekao POKAJMO SE, a narod je opet poslušno nastavio sa ponavljanjem planiranja u kajanju i glasno POKAJMO SE a ona! Pokazao je prstom na Kler, ona je ...i nastavio je da diže tenziju i naružava Kler. Zatim je prešao na kavez u kome je Panter i dalje bio Panter i tu ništa nije mogao da kaže. Životinja kao životinja... pa su otišli da gledaju medvede. Kler je tužno cvilela u kavezu. Želela je da se vrati u fioku u scenario iz koga je pobegla, da bi pokušala da kupi sebi dobrim delima novi život u ovom blogu koji je ustvari o Mari . Možda je zaista trebala da umre kao sponzoruša kako joj je spisateljica tj ja -i bila lepo namenila sudbinu. A ne da se bori za drugu šansu i preobraća. Njoj prosto ne ide da bude ispravna i ok. Ne ide joj da se prilagodi i živi kao sav običan svet. Iz tog razmišljanja trgla ju je Mara sa nekom osobom koja je otključa kavez.

ZOOSOBA: To nema veze sa vašim novcem kojim ste me potkupili da oslobodim vašu drugaricu. Mi jednostavno ne držimo ljude u zološkom vrtu, to je opšte civilizacijsko, antropološko mesto, to se prosto ne radi. Ljudi se drže po rezervatima, a ne po zološkim vrtovima, to je bila dosta ekscentrična ideja Zo dečka i našeg nadređenog.

Mara je pokrila Kler svojim velikim šalom. Dok su izlazile sa Kalemegdana i prolazile pored nekih mesta na kojima su se sigurno nekada davno spaljuvale veštice Kler je drhtala i pokušavala da objasni da je ona samo htela da zatvori Pantera zato što je on bio ubica, a onda kad je zagrebala u prošlost onda se sve ostalo razmotalo. Možda zaista samo pravedni treba da sude.

Ko je pravedan? Pitala je Mara više u vazduh nego što je pitala Kler.

Ti, na primer- rekla je Kler

Nisam ni ja, ja sam slučajno pregazila leša, sećaš se to je onaj što me progoni. Sećaš se?

Da...bila je umorna Kler. Želela je da se vrati u svoj prošli život i da umre. Mara joj to naravno nije dozvolila.

2009-08-03T01:04:00.000-07:00

Panter je stao u panterski položaj a Kler se osetila kao Nastasija Kinski. Pred očima Slatke (moje prijateljice iz prošlog nastavka ove epizode) u sred priče o tome kako se promenila i preobratila na bolje u duhu i smislu spitritualnog u novom životu, ops- popustila je pred životinjskim zovom lova i pretvorila se i sama u panterku. A zatim skočila na drvo za Panterom. Tako su se ganjali po drveću Kalemegdana, kao ljudi mačke. Zarobljeni -u istom filmu. Slatkoj je taj film bio jedan od onih koje voli ali koje je gledala već xxxxxxxxxx puta pa je rekla zo dečku: Eto kad si se toliko mislio, sad lepo mrežicu u ruke pa ih hvataj po krošnjama, pametnjakoviću! A ja odoh na ručak, čeka me drugarica, izvini, sad stvarno više ne bih mogla nikako da ti pomognem. Slatka je zatim lagano skliznula Dorćolom u svoju priču. Zo dečko je bio očajan. Dva pantera je mogao da ima u zološkom vrtu, al on nije ukapirao na vreme. Mogao je da ih da svom nadređenom i da dobije unapređenje. Možda i bolju platu. Možda i procenat od preprodaje životinja. Uf. Koliko je ispao ne profesionalan. Video je razliku između ubice i životinje. Kakav je to poremećeni ugao gledanja. Ali životinja je plemenita i nije je teško staviti iza rešetaka! A ubica može da te ubije dok ga pakuješ da bude zatvoren! AAAAA!!!!Nikako ne dirati ubice! Ko bi se nadao da će ta Kler dovesti ubicu. Uostalom zašto ga nije odvela do zatvora! Nije kriv. Pa opet ubica se pretvorio u pantera. Kriv je, trebao je da zna da je to krvoželjna životinja. Ma nije kriv, suviše je smotan za kelnera, nije znao gde drugo da se zaposli....seo je na klupu i zaplakao se dok se iznad njegovih glava Panterka Kler jurila sa panterom-Panterom.
Stvoriteljika tj ja - je smatrala da je zološki vrt ruglo ljudske bahatosti. Sramota i užas. Javno zlostavljanje životinja koje pokazuje lsvu judsku glupost i surovost. Vrt nade za trgovce životinjama da će dobro zaraditi. Umesto da odseku ruku gorili da naprave pikslu od nje i prodaju je samo jednom, jednom kupcu, isplativije je staviti celu gorilu u mali majušni kavez i prodati puno ulaznica i zarađivati puno godina na istoj. Cela gorila više vredi živa nego mrtva rasparčana. Pa tako i svi ostali zatvorenici osuđeni na doživotnu . Za toliko sigurno može da se popuši puno cigara. Koliko ih piksla ne bi ni primila...i onih kubanskih, a ko puši kubanske cigare znači da je uspeo, i da ume da puši. Debela kubanska je dokaz da se puno, puno pušilo pa se sad stiglo iskustveno do tog stava vrhunskog pušača. Baam upala je Mara na ulaz zo vrta.
Je li to Zo vrt ili zemlja Oz pitala se Mara gledajući šta se dešava oko nje.
- Izvinite zašto ste me zvali?- vrtela je cvetnom suknjom oko sebe.
Uragan ludila se podigao oko nje. Ljudi mačke su vrteli svojim crnim repovima poređani po krošnji. Iznutra je gomila prestrašenih očiju gledala iza rešetaka i mreža. Zarobljeni u centru grada na početku radne nedelje.

2009-07-31T05:19:00.000-07:00

Mara je kuckala neki pr tekst, mada to nije bio njen posao. I Pripremala se da se uvali da je povedem na Savu. Što nema šanse, al ajde...
Kler je sedela u stanu moje prijateljice, koja je ispred sebe držala slike i papire i razmišljala doboko tj dubiozno o smislu života svog pre svega, normalno, a onda i drugih, ali posmatrajući sa visine taj život drugih normalno. Kler je mala, majušna kao Zvončica sedela na obodu čaše viskija, vrtela štiklom u krug i tako činila da se led u čaši viskija moje drugarice brže topi.
-Vidi slatka, rekla joj je Kler. nas dve smo jedan tip žene, mi smo kojoti, vučice, kako hoćeš već prođe nam sezona parenja i onda soliramo do sledeće sezone. Pa kako nam se pogodi. Ako neko može da nas prati, super, ako nema ko da nas prati, sigurno nećemo usporavati ili sedeti u nekakvim neprimerenim kolektivima koji nam nisu nivo. Kapiraš?
- Ah, da, draga- postavivši joj prst sa dugačkim noktom i ogromnim srebrnim prstenom moja drugarica joj je pružila kao ptičici tigrici ili bubamari mesto da se prebaci i sedne.
- Nego slušaj,- Rekla je Kler, moraš samnom danas da ideš da spakujemo Pantera u Zološki vrt.
Moje drugarice su inače žene od akcije, pa tako je Kler dobila društvo za ovu akciju koju je skoro sama smislila. Izašlo joj je iz lika. Kada se uvećala u prirodnu veličinu, našla se sa Panterom u nekom seljačkom kafiću, upoznala ga sa Slatkom i predložila mu šetnju. Smejala se sve vreme široko Kler svojim osmehom koji je bio opasan, opasniji od najopasnijeg oružja. I tako kao sa pištoljem u leđima, tako je Panter išao ka zološkmm vrtu.
Na ulazu Kler je tražila po imenu mladića sa kojim je napravila dogovor.
On je došao. Slatka je tupkala noktima o pult na kome su čekale. Nije bila zadovoljna brzinom usluge u ovoj ustanovi.
- A gde je Panter?- pitao je zo momak
- Ja sam Panter, dragoi mi je- Panter je pružio ruku.
- Ne, mislio sam na pravog pantera- rekao je pomalo iznervirani zo momak
- Pa jel čujete šta vam se govori, tražili ste pantera, evo izvolte, da vidimo kavez i da se rastajemo- rekla je Slatka.
- Kakav kavez - Smejao se Panter
- Kavez za pantera. on je panter a hoda slobodno po ulicama.
-Molim vas idite - zamolio je zo dečko.
Kler je izvadika ugovor a ugovor je ugovor i zo dečko je morao da postupi po potpisanom. Bila je još samo jedna začkuljica.
- Dokažite da je čovek a ne životinja- rekao je zo dečko.
- On je ubica- rekla je Kler dok je Panter zbunjeno gledao- i on je zver- bio je u ratu, prodavao je oružje, drogu i sada hoće da dođe na čelo lica zemlje, a ja to ne smem da dozvolim.
Panter je shvativši šta se dešava zauzeo položaj sve u odelu i spremio se za skok.......nastaviće se ........

2009-07-30T04:59:00.000-07:00

ča-ča-ča...i onda ćaćaća...pa mmmmm....ah! bacanje iz struka tokom nekog kratkog plesa u par koraka u rukama mog dečka. Tako se zabavljam ja po dnevnoj sobi dok se moji junaci kao napuštena banda klate na svećnjaku koji visi sa lustera. Kao izgubljeni dečaci na brodu koji je petarpan oteo kapetanukuki. Slatko-slatko....

-Zabavlja se, umesto da piše....komentariše Mara.- Žao joj je mene, što sam takav raspad, a i sebe joj je žao. Što je od svih pisaca pala meni u ruke.

-Ok Maro! Već smo to raspravljale, puštam se iz Milutinovih ruku i prilazim lusteru. -Šta ste se sad skupili, u kompjuter na spavanje, neću sad sigurno da se igram sa vama! Dosta! U kompjuter!

- Kakva si smešna bleda!- komenrtariše glumac, ko neki leš a ne boginja stvoriteljka!

- Alo, glumac, ne vređaj!- šutne ga Leš iz daljine u ruku.

-Prekini- udari ga pesnicom glumac.

- Biješ mrtvog čoveka, sram te bilo...- cokće Leš

- Kako pričaš kad si leš! Idi lezi i budi mrtav.

Svi su se smejali. A ja sam smišljala kako da ih zabavim i odem na spavanje. Bilo je kasno i bila sam veoma umorna. I trebala mi je čita glava da doživi prekid.

- Hoćete mleko?

Neee!!!!! cepali su se od smeha.

- Vidi se da joj je dete na moru!- dobacivo je Zmajoliki u telu guštera.

-Ok. -Izvadila sam iz šteka čokoladu.- Da razmislim- navlačila sam ih.

-Zar nisi rekla da si na dijeti? - opomenula me je Kler.

- Mmmmm...- odgovorila sam sa uživanjem.

I tako sam ih ućutala. Čudo je čokolada. Toliko je veliko čudo, da verujete nema potrebe da se reklamira. Kad bi to samo neko objasnio ljudima koji je proizvode i prodaju. Sa nekim proizvodima u nekom trenutku reklamiranje treba da stane.

Tako su zaspali, musavi i najedeni. Spustila sam ih sa lustera i nežno ubacila u kompjuter, zatvorila isti. I polako ih ponela jutros sa sobom da ih ne probudim rano.

Sad opet divljaju razbacani po gradu. A ja radim-radim-radim....i čekam malo šećera da me digne...

2009-07-29T06:08:00.000-07:00

Ti glumac, ti stvarno nemaš šta da tražiš u ovoj priči. Dosadan si, totalno prebijen, samo se motaš levo-desno. Nemaš nikakvog smisla, nikakvog opravdanja da budeš tu. Tako je rekla Mara glumcu preko telefona kad ju je on zvao da joj traži da se smesti kod nje. Ja mogu da radim bilo šta, da budem bilo ko, tako mogu sve jer ja sam glumac! Umem da glumim!

Ne, ne i ne. Vrtela je Mara glavom odrično. Traži malo para od stvoriteljice i iznajmi stan.

Mogu da te zabavim. nastavljao je glumac. Kuvaću ti. Kad dođeš sa posla imaćeš sve kuvano.

Hm. Ipak se zamislila Mara. Jer, kuvano je kuvano. Ipak ne. Glumac je glumac. Je glumac. Nek ide kod Kler.

Ona neće da me primi. Gruba je a ja imam svoj ponos. Seljanka, pravi se da je kul, kao da ja ne znam šta je i ko je ona! Sponzoruša najobičnija!

Preobraćena sponzoruša!- odbranila ju je Mara

Preobraćena sponzoruša- sa gađenjem, ali dubokim ponovio je glumac.

Mara je završila razgovor kada se Leš pojavio pred njom.

Zgazila si me i platićeš!!!!!

Nisam te zgazila, hladno mu je odgovorila, pregazila sam te, preskočila, nestani. Nikada nećeš dobiti zadovoljenje, poravnanje, ništa! Ja te se ne plašim! Nemam grižu savesti! Ohola sam i gorda!

Mara je danas bila jaka. Jaka kao stena. Rok! Kao firma mog (stvoriteljkinog) tate koji je mašinski inženjer.... kao orah, ta čudnovata voćka, kao planina na vetru, kao kokos pre nego što se raspukne, kao sunce kad prži, toliko je bila jaka danas Mara. Što ne znači da se sutra neće raspući kao....sve što se raspukne kad mu lupiš samo čvrgu. Ali danas tako. Pa malo i u tome da se uživa. Zmajoliki je ušao u pogled, nasmešen, lep i šarmantan. Au! Au-au-au! Šta vam je obema? Šta ste poludele?! Držao se za čelo.

Sudario si se sa mojom prejakom -jakom energijom koja se danas širi kao srebrni energetski štit oko moje harizmatične mlade ličnosti. Rekla mu je tako Mara i zavrtela u krug svoju cvetnu suknju koja se u trenutku pretvorila u cvetnu livadu na kojoj je sedela ona sama sa lenonkama koje na njoj izgledaju isto kao i na meni, ( da citiram bejbi art direktorku M.M.Mašu) kao oči od lemura. Dakle Mara sa očima od lemura koje je prve otkrila M.M.Maša koja stvarno postoji u životu mene- stvoriteljke, a onda je tu vezu između žene i ženke nadogradila Maja- moja Maja, jedna kao vuk Uuuuuu Maja, dobro, dato su to lemurke-dakle...LEMURKE naočare by Maša &Maja, na cvetnoj livadi Mara jaka kao sve što je jako gledala je kroz njih oblake kako se kreću stvoriteljkinim izmišljenim nebom. Bili su predivni, ti oblaci unutar stvoriteljkinog sveta.

Leš i Zmajoliki su kao duhovi iz njene priče leteli između oblaka da joj pokvare sliku, ali ona ih nije videla. Za to vreme, inspirisana nadogradnjom između čoveka i životinje Kler je potpisivala ugovor sa zološkim vrtom tvrdeći im da ima pantera koga će im dovesti. Na svaki način je Kler odlučila da se oslobodi Pantera. I zaista će ga dovesti, ali ne danas. To će verovatno biti sutra. Tamo će mu naći adekvatan kavez. Metar sa metar. Pisaće, primerak iz devedesetih. između tigra i medveda. Međeda. Da medved, to je ona divna životinja koja ne treba da živi na Kalemegdanu. Za razliku od Mare sa lemurskim očima koja se slobodno širila po cvetnoj livadi, Kler je očajna pravila sumanute poteze. A to je sve bilo sigurno zato što se vreme menja.

2009-07-28T02:44:00.000-07:00

Juče, ništa- neeeeopravdani. Tačka. Ali -ali-ali.....juče sam morala da uradim nekih milion stvari! neeeeeopravdani. Tačka. Svi junaci su ljuti na mene. Mara kucka neki scenario za keks koji ima u sebi svašta zdravo i svašta dijetalno i uopšte svašta. I smeška mi se, kao, ulizuj se stvoriteljko, ne vidim te, pali! Zmajoliki leti iznad krovova sa raširenim krilima, go golcat i bljucka vatru. Fore radi, pljuc-pljuc-pljuc...iznad krovova. Leš se šeta po gradu slobodno i priča sa prolaznicima kao da je živ a oni svi pričaju sa njim sasvim opušteno jer ne zna se ko je živ a ko mrtav kad se stvari postave malo filozofski. Uf tako. Mrtvaci po ulicama istočoevropskog grada zapadno orjentisanog sa dubokim brazdama nacionalizma, šovinizma, rasizma . Jasnih kao dan kao bore na licu- ne pomaže ni botoks. A-a. Umrežene brazde koje pse provlače kroz celu neviđeno lepu zemlju- to je toliko neviđeno lepa priroda da niko nema takve prirodne lepote- kao mi. Samo što je ispresecana žiletom po širini i dužini i dubini raznim tako - tim....izmaizma ili jamajama od fobijama...Sve ja to znam. Zato sam i izmislila ovo lagano štivo, da malo uživam u sopstvenom praralelnom svetu, samo što sam preskočila juče- pa su svi likovi ljuti, aaa!!! Nisu! Evo je! Kler! Sedi na ekranu mog kompjutera i priča kao razvezana. Ćućurućućuru...sve tako, sve tako. Priča kako je ceo vikend bila po gradu, kako se vozila nekim kolima koja je zamislila, kako se prisećala svojih dogodovština iz prošlog života i to ju je zabavilo, veoma zabavilo, a onda je otišla do onog restorana, čisto da se javi, ipak ne bi ona da dobije otkaz i tamo nije zatekla Pantera i iskreno, bilo joj je malo žao. Da li to znači da su se u njoj nekakve emocije razvile?

Nisu, Kler, govorim joj ja dok kuckam status na tviteru i proveravam fejsbuk, nego ti je samo dosadno draga, niko ti se ne sviđa već duže vreme. Onda ulazi moj kreativni direktor koji je francuz i mi, ceo kanc sad pričamo sa njim oko pola, i pričamo na engleskom -a ja prirodno ćuškam Kler da se sakrije, negde u nered mog kancelariojskog stola. Ne bi on siguuurno ništa ni rekao, nego čisto onako. Nije normalno da na poslu, koji me prehranjuje pokažem kako imam male ljude koji gamižu po mom stolu a izlaze mi iz ušiju, nozdrve, usta, a legu se u mojoj glavi. Ipak treba ostaviti barem utisak jedne obične odgovorne žene. O. O. To sam ja. Tako. Yes-yes. Ok-ok. Obična, al na engleskom.

Kler se izmigoljila kroz prozor za vreme mog kratkog sastanka i izletela na ulicu. Naduvala se cela na palac i porasla kao normalna devojka visoke veličine. Tako je i uzela u ruku kamericu i krenula da snima golubove. Golubovi su se prvo logično pretvorili u pacove. Leteće koji su leteli kao slepi miševi, a onda, njih milion malih tako niskoletećih odjednom kao po komandi su se zaleteli na gore i napali Zmajolikog golog koji je letkao i letkao i uživao u svojoj formi Zmaja. U-je! Ugasila je Kler kamericu. Koliko je tripozno. Rasteresla je glavu, BRRRRR levo-desno-levo-desno... i sela na jednu klupu da pregleda snimak. Hm. Nije loše. Zasvetleo je mobilni telefon podešen na vibraciju. Pisalo je PANTER. A Kler se nije javila, čisto taktički. A oči su zasvetlucale- dolarima. Zasvetlucale bi i evrima, ali zasvetlele su dolarima samo zato što dolari bolje izgledaju u očima. Opet ju je iznutra njene unutrašnjosti spopala sponzoruša, kao najgora bolest zavisnosti teškom mukom zalečena u prošlom životu. Kad bi bila neka vakcina da je primi da je zauvek izleči. U Moskvi. Bilo bi recimo logično da rusi naprave tu vakcinu. Uf. Dobro. Nije se javila. Neće ona njegove kriminalne pare...iz razmišljanja ju je trgao Zmajoliki sav zadihan.
- Šta ti bi da me napadneš sa onom gomilom pacova?
- Nemam pojma sami su se napravili.
- Ludačo! - Viknuo je Zmajoliki.
-Gmizavče!- Odvratila je ponosno Kler brzo se smanjila i pobegla u moju glavu kroz moje uvo jer je Zmajoliki bljuvao vatru i između bljuvanja vikao: Sad ćeš da vidiš...sad ćeš da vidiš!!!!
(sve je dobro prošlo i nije bilo požara. )

2009-07-24T06:09:00.000-07:00

Tooooliko je vruće da niko ne sme ni da kaže kolika je temperatura. Kler, pošto nije zaposlena, i ne mora da izađe iz kuće i ide na posao, upravo leži u kadi i puši svoje duge tanke cigare.

Jednu za drugom, u velikoj kadi, punoj mlake vode, ispred otvorenog prozora koji gleda na reku. Ona između ostalog ni ne zna koji je dan- danas, ni ne zna da je petak i da se Mara već unapred na svu vrućinu danas ipak malo raduje odlasku kući. Mari nije danas rođendan, ali ona se tako oseća..mmmm...nosi je raspoloženje...letnji vetar koga nema, ali u klim kancelarije ona ga je zamislila- gotovo, odlučila je da današnji dan proslavi, eto tako, bez razloga...Ok znači iz svih tih BEZrazloga Mara je pobegla sa posla. Neeee!!!! To ne liči na jednu mladu ambicioznu osobu, ali, ipak, da. Da-da. Ona je pobega sa posla i ukrala, zaista ukrala sa stola ključeve od motora od kolege art direktora i sela na njegov motor kavsaki er-5 i sve tako bez kacige, jer -koji je smisao da vozi motor a da je niko ne vidi, po cenu glave, moraju svi da je vide- odvezla se na reku i sve u cvetnoj suknji se bacila u istu. Buć! Zamah-zamah, po reci Savi...plivala je Mara. Zmajoliki je izašao iz jednog drveta. Šupljeg. Sve u telu zmaja. O-o! Viknula je kikotavo Mara. Jadne su moje ženske oči kada te ja vidim kao zmaja a ti si običan gušter! Šta hoćeš, neću da se družim sa tobom zmajoglavi gušteru! Smejala se, a Zmajoliki joj je bacio parče drveta da se uhvati za njega i zatim je pustio suve grane da se uhvati za njih. I tako je uradila, podigla se u cvetnoj mokroj suknji sva upravo izašla iz reke, držeći se za suve grane kao lijane dok je na drugom kraju zmaj raširenih krila leteo. Tako je Mara vozila zmaja na reci. U vreme radnog vremena. U petak. Tako i treba. Glumac se znojio na audiciji za neku reklamu koju mu je inače Mara namestila da mu kao pomognu za početak. Svi su bili raštrkani. Leš je plutao na reci, hladeći se i gledajući u nebo. Kikotava Mara kopirajterka slagačica reči ga je sve sa daskom ponovo pregazila leša':Prekini da prelaziš preko leševa!!!! vikao je Leš za njom, a onda su ona i Zmaj dobili napad smeha toliki da zamalo da se utope. Jer reka je opasna, čak i kad je pitoma. Kler je obukla gaćice, i odšetala do terase. Uzela kamericu i snimala reku, onako na prazno, da zabeleži igru svetla i dok je zumirala videla je Maru i Zmajolikog u formi zmaja kako se motaju i kikoću oko drvene daske u reci. I snimila ih je. Kamericom. Malo voajerisala? Što da ne. Taj zalogaj tuđe romantike bio je u ovaj prevrući petak kao kolačić. Divan da zasladi život jedne umetnice na ivici egzistencije.

2009-07-23T02:06:00.000-07:00

ko se boji vuka još, vuka još, vuka još.....uffffff...ušetao je vuk u priču o Mari kopirajterki. To je naprosto moralo da se dogodi, jer je Kler oladila Pantera, koji je inače trenutno biznimen kontraverzan a bio je kriminalac a planira da karijeru razvije u politici. Na neko vreme, se Kler neće baviti njime, pa će se ponovo zabaviti za koji dan. Mara je u svojoj lepršavoj suknji- auuuuuuu tako je zavijao vuk, na pun mesec u planini - dakle tako je Mara u lepršavoj suknji hodala ka baki posle posla na 40 stepeni u danu kada je pročitala u časopisu Gracija kako je bankrotirao Kristijan La Kroa što nju lično nije mnogo pogodilo ali je znala da će pogoditi njenu sapatnicu u ovoj priči Kler. Dok se asfalt topio pod njenim štiklicama negde u svežini planine u paralelnom svetu živela je neka životinja za koju je smislila da je dobra fora da čisto onako neopravdano bude tu samo da bi parirala nadimku kriminalca. Kler se nasmešila, bilo je zabavno koliko to nije imalo veze ni sa čim, ali joj je delovalo kao simpatično- samo za sebe. Mara kopirajterkla i vuk. Ok. Može. I tako svi žive na nešto malo više od metra iznad asfalta, kolika je moja visina, tačnije na kojoj visini se nalazi moja glava u kojoj su točkići koji kombinuju ovo lagano štivo za vreli prevreli dan. Za to vreme prevruće vtreme, Leš se hladio pod zemljom, što je smatrao neviđenom prednošću u priči, jer napokon ima koristi od njegove mrtvoće. Kako je on i dalje ipak bio metafora a ne pravi leš nisu ga jele bubice i nije se raspadao. Samo je bio hladan. Fino stanje.

Kler je kamerom beležila isparenja iznad asfalta koja su na njenom snimku imala oblik priče od dima. Jedan auto kabriolet i mladić i devojka, na putu bez plana, sa malo love i glasnom muzikom, to je videla kroz objektiv od isparavanja iz asfalta. Kler i tako se zabavljala na ovaj pretopli dan.

Mara je na putu do bake naišla na zmajolikog. Auuuu!!! Viknuo je ispred nje.

-Šta se praviš- oladila ga je Mara.

-Ajde opet, opet me oladi, neviđeno prija na ovu vrućinu- namestio se Zmajoliki ispred nje.

- Idi šmekuj pregažene leševe upakovane u dosadno tetkasamalsamriba pakovanje.

Glumac je iskočio iza Zmajolikog. Mara je prevrnula očima i nastavila svojim ritmom hodanja. Glumac se zatrčao ispred Mare glumeći njenu baku koja je ustala iz kreveta.

-Ti nisi moja baka! Samo glumiš! Pali!

Glumac je uverljivo govorio kako je on baka i kako je samo izašao do prodavnice, toliko se uživeo u glumu da je i dobio obrise lika Marine bake. Zmajoliki je duhovito došapnuo da mu tako dobro ide zato što nije dugo glumatao pa se uželeo. Zmajoliki je bio u ovom trenutku gušter na suncu i podlo se podmevao Mari. Mara je protrljala oči i još jednom rekla, "Ti nisi moja baka! Moja baka nema takve uši! Nema ni takve oči! A ni usta..." Zabuljila se u glumčeva usta Mara i tamo kroz mrak njegovih krajnika videla crveno providno srce kako pulsira i pumpa a u kome je sedela mala lutkica njene drugarice Kler -naravno ne ovakve kakva je danas, nego onakve iz onog vremena kada su se raspali glumac i ona voleli, i rastužila se, veoma se rastužila Mara.

-Ti nisi moja baka raspali glumcu, ali ja sada vidim tvoju tajnu, i malo si me rastužio. Stavi ovog glupog guštera u džep i odlazite glupi dečaci, ja sam jedna ozbiljna odgovorna devojka i moram da stignem na vreme. U tom trenutku, beli zec je protrčao pored njih noseći štopericu i Mara je štiklicama odlupkala za njim. Sa korpom punom sveski, jednim fotoaparatom i ajs mokom koju je baka volela. Ja sam to sve nosila u isto vreme zaista mojoj baki noseći priču na privesku oko vrata.

2009-07-22T04:24:00.000-07:00

hej-hej-hej! cupkao je glumac ispred Kler koja je ubrzavala korak. kao ne znamo se,a? kao ne znamo se? Kler je ćutala i hodala brzo u poštu da plati račune za ovaj mesec. jer žena to radi. Plaća račune. I ide na depilaciju, trajnu ili povremenu, i čupa obrve i maže usne i nokte i pere veš i prostire i sudove. Sve to radi, čak i kada je Kler. Mistična brineta u mantilu do kolena na visokim štiklama. Pravo pravcato ulazi direktno u poštu. Sve sa računima i novcem u rukama, dok glumac cupka oko nje i priča nešto o tome kako će je ubiti ako ga opet vrati u fijoku. Preti. Ona se veoma dobro pravi da ga ne sluša. Gleda ispred sebe sve sa naočarima za sunce. I on stvarno odlazi. Dok je stigla na red da priđe šalteru on je već otišao izgovarajući nešto tipa...samo još jednom da si to uradila i nešto tipa...jel si čula...jel si čula...Naravno da jeste. Kada izađe iz pošte Kler baca u đubre novu karticu koju je ukrala Panteru iz novčanika. Panter još uvek nije primetio ni da mu fali jedna kartica, a već su dve uništene isečene u kontejnerima. Veliko je pitanje da li je potpuno besmisleno to što radi. Da...verovatno da jeste. Ali je istovremeno i zabavno. Krasti nekome kreditne kartice i seći ih i bacati u kontejner. Šta će mu faliti. Malo drkanja da izvadi nove. Panter ne brine o svojim stvarima, toliko je siguran u sebe. Zatim Kler odlazi na dogovorenu kafu sa pomenutim u njegovu kafanu. Seda za šank, pali dugu tanku cigaru i gleda ispred sebe. Nije skinula naočari za sunce. Panter prilazi znatno uzbuđen, izvinjava se što kasni. Nasmeši se. Pita je kako je. Ona uzvraća pitanje. On se žali, nestale su mu dve kartice iz novčanika. Sve je preduzeo potrebno, ali to znači da ga neko krade, neko iz njegove bliske okoline. On je okružen proverenim ljudima, ne može ni na koga da sumlja. Svejedno to ga izjeda. Brine se. Neko u njegovoj blizini mu želi zlo, želi da ga opljačka i to toliko glupo, toliko glupo da čak pomišlja i da je dete tinedžer njegovih prijatelja, ali neće da opterećuje njenu lepu glavicu time. Neka ona priča nešto veselo. Kler ga dugo gleda i ćuti. Zatim potpuno bez plana izgovara: Ja sam uzela tvoje kreditne kartice i bacila sam ih. Panter je zbunjen. Nisam tačno ni sigurna šta sam htela da postignem time, ali to je izraz mog revolta prema tebi i sličnima tebi. Mrzim vas. Sve vas mrzim. Smatram ogromnom nepravdom to što svi ne ležite po zatvorima.
Panter je prvo poludeo. Besneo je i besneo a onda se umirio i rekao da je to toliko glupo da nema komentar i da je moli da se ukloni iz njegovog lokala. Ona je to i uradila. Bez fizičkih posledica. Dok se odaljavala stigla joj je poruka na mobilni od Pantera: toliko si čudna, toliko mi se i sviđaš. Kler nije ništa odgovorila, ali sa ovom porukom ipak se dogodilo neko osećanje smućkanog straha i bola. Ružno je činiti nekome nepravdu, čak i kada je taj neko negativac. Uzela je kamericu u ruku. I nije snimala ništa. Mara ju je okrenula sledeća.
MARA: Kradeš mi priču, pametnjakušo! Ovo je priča o Mari kopirajterki, a ne o sponzoruši Kler! Kakvi su to amaterski polu-potezi. Šta radiš?!" Hoćeš da izgubiš i posao hostese?
KLER: Bolje nago da gazim preko leševa kao neki.
MARA: Svejedno, ovo je moja priča, makni se da te ja ne bih makla!
Ok, nasmešila se Kler i krenula u gužvu ulice. Nije nekad loše da ne budeš glavni. Ma, generalno sve je ok kad si ti ok sa osbom...tako je nešto mislila u sebi...sloboda je divna stvar.

2009-07-21T02:44:00.000-07:00

NO KRUG NO THNX- ili DON'T TOUCH MY BREIL to je linija advertajzinga koja je Maru uvela u svet reklame. nežno za ruku tako je Mara maštala o sebi u svetlu advertajzing biznisa. Ali.........život je nešto drugo smislio za Maru. Keks i supe...ukusno, veoma ukusno, preliveno, nadliveno...aaaahhhh...davila se u novim ukusima i instant varijantama zdravih prizvoda svojih klijenata. Zazvonio je telefon. Bila je to Kler.

KLER: Ukrala sam kreditnu karticu Panteru.

Mara nije mogla da veruje.

MARA: A šta ćemo sa njegovom kreditnom karticom, izvini?

KLER: Svaki put ću mu ukrasti ponešto a onda ću da ga tešim. Da bih dobila njegovo poverenje. MARA: Dosta je ružno to što radiš.

KLER: On je kriminalac. To su osobe koje pljačkaju, kradu valjaju drogu, oružje i ubijaju i tretiraju žene kao đubre.

MARA: Zar nije bolje da se skloniš od takvog?

KLER: Ja sam utripovala da pokvarim sistem. Čisto onako, iz potrebe da pred sobom potvrdim da mogu.

MARA: Ali već si počela da kradeš, to te čini istim kao što je on. KLER: Svako najbolje razume svoj jezik. Veruj mi da on ne bi razumeo niti verovao bilo kom jeziku. MARA: Uostalom šta si se uhvatila za njega. Živi svoj život, dobila si drugu šansu. Budi umetnica i živi od trećerazrednih poslova dok ne uspeš u umetnosti.

KLER: To je bol još iz prošlog života. Mene je muka bila naterala da budem sponzoruša. Tad sam bila mlada i nisam mnogo razmišljala, sada me nepravda boli hoću da raskrinkam jednog lošeg čoveka. Jedan loš čovek manje je čitav jedan loš kosmos manje. Od mene jedne, je sasvim dovoljno za jedan život.

Mara se malo ipak zamislila, dirnulo ju je to što je Kler govorila, imalo je čak i neku neočekivano političku konotaciju. Nju su ipak i dalje u životu zanimale dobre ideje, kratke i jebitačne. Mara je imala velike snove i verovala je da je očekuju velike stvari, te dobre stvari, povremeni trenutci uspeha, kao sočni rezanci u bistroj supi...ci...i tako je štrikao taj kopi koji će krasiti novi ukus supica.

Kler je sa druge strane bila potpuno odlučna da za opšte dobro ne dozvoli još jednom kriminalcu da stane na čelo zemlje a osim toga što će ga osujetiti, odlučila je i da opljačka njegove kriminalne pare. Pola će uzeti sebi, a pola će....smisliće neku dobrotvornu svrhu. I tako je Kler postala dušom umetnica. Tom odlukom.

Glumac je duvao, i duvao i duvao travu Zmajolikog, i jeo je iz njegovog frižidera i spavao u njegovom krevetu i sedeo u njegovoj omiljenoj fotelji iz koje Zmajoliki najviše voli da gleda televiziju. Tako je Zmajoliki gledao, gledao tog raspadača u svom stanu i odlučio da ga uvali dalje.

Dovoljno je što ga je spasio sa ulice. Okrenuo je telefonom Maru.
Mara se tuširala i nije čula telefon. Samo je u jednom trenutku iza zavese provirilo lice leša, i ona je vrisnula i uzbunila komšiluk.
Tako se dogodilo.

Jedan metak je prošao kroz vazduh i bio je ubijen neki bivši zatvorenik.

Mara je legla u krevet ne proverivši da li ima propuštenih poziva.

Kler je na prozoru odmah prepoznala da je pištolj.

Zmajoliki je izašao iz sopstvenog stana i krenuo u šetnju u noć.

Leš je ležao mrtav i zadovoljan jer niko više ne može da ga ubije.

2009-07-20T03:14:00.000-07:00

U životu kontraverznog biznismena iz devedesetih- čitaj budućeg političara, inače još uvek aktuelnog dilera kokainom, u tranziciji - pošto prelazi na naftu, dakle u njegovom novom životu u kome je naučio da se nosi, ponaša, oblači, pije šampanjac i vino. ...još uvek ga neki interno zovu Panter. Ne "panker" nego "panter" i ne kao splav blek panters, nego panter kao životinja, elegantna, snalažljiva i krvoželjna. Kler se upoznala sa njim kada je došla po novac za svoj posao honorarne hostese. On nema pojma da ga ona zna. Da je u prošlom životu bila sponzoruša, da je imala muža kriminalca koji je ubijen. Kad bih se ja sad setila na koji način sam ubila sponzorušinog muža u tom scenariju koji sam prodala krajem devedesetih onda bih napisala da je Panter umešan u njegovo ubistvo. Mada- pošto je taj scenario i tako u fioci i nikad neće biti snimljen kao film i ni9ko ga uopšte nikada neće pročitatiu, imam prava da izmislim i kao odgovorno tvrdim da je bio ubijen u nekoj kriminalističkoj zaveri da bi sada u ovom laganom štivu koje služi da se malo razonodite od vašeg kancelarijskog, ili blejačkog, ili možda neko od vas koji ovo čitate živi neki super slobodan svetski život, ali i ako je tako sigurno da ste i vi u potrebi za nekim sekundom bega u nešto što nije vaš svet- dakle zbog svih tih razloga, ja ću sada odgovorno slagati da kao nastavljam priču iz scenarija koji sam davno prodala i za koji sam kupila svoj prvi kompjuter. Uf- kolika rečenica. Dakle, Kler će opljačkati Pankera- Pantera i žestoko će mu zagorčati život, samo zato što je on toliko nakurčen da je toliko jak i moćan da se ne seća da je zna iz prošlog života. Da su sedeli na skupim večerama, i pili Krug. Šampanjac koji ja nikad nisam probala. A kad sam bila na jednoj promociji vina samo za dame , za časopis -vino, pa nas je taj predavač pitao ko je imao priliku da pije KRUG javile su se dve. Ja sam odmah rekla da se zna kako su imale priliku da probaju. To jeset odvratno sa moje strane- ali žena u Srbiji, hm-hm. Pre bi bacila pare na cipele nego na šampanjac, što znači, šta? Sponzoruše! E tako je i Kler isto, kad je bila sponzoruša pila KRUG. Sad pije zato limunadu. Ona je jedna opasna ličnost. Ili-ili. Mara kopirajterka je jutros imala veliki problem šta da obuče. Nije se nešto snalazila u svojim ormanima. Pitala se da li je to jedna od onih karakteristika praznoglavosti. Da. Svejedno. Njena garderoba je njen kreativni pokazatelj njenog stava prema svetu. Zaboga- ona je Mara kopirajterka. Ima prava na to. Zmaj je udarao krilima o prozor njene kancelarije. Ljuta, od prošlog događaja, nije dizala pogled sa kompjutera. Ko hoće da koketira sa napakovanim leševima neka leti sa leševima. I neka lomi krila o led koji se kao inje nahvatao po prozorima od Marine kancelarije. Toliko je hladna. Mara. Ne šampanjac. Ima neko da je probao KRUG?

Spisateljica, odnosno ja se duboko izvinjavam na kratkoći današnjeg i bloga od petka, ali postoje objektivni razlozi za to. ..hm..hm...kah...kah...To je samo trenutni zastoj na gramaži teksta, sutra se vraćamo na šlajfnu. Časna reč. Ja ja sam dosta časns osoba- eto, na pr. nikad nisam pila Krug.

2009-07-17T03:26:00.000-07:00

Juče sam sve lepo napisala- stvarno jesam, uz svu ludnicu pred odlazak da svašta obavim po gradu i odem da ručam. Imam lepu varijantu za ručak na poslu. Sve kao kuvano, zdravo i to, i...nestane struje. A pošto ja normalno, nikad ništa ne sejvujem seeejjjvujem- onda se sve izbrisalo. Uf to me je mno0go iznerviralo- baš mnogo. Iz svih tih neopravdanih razloga ja se nastavljam danas na preključe: Tako, danas nema ništa novo sa ekipicom. Sve od juče, da probam da prepričam. Ovako je bilo: Mara je krenula mermernim hodnikom, jer je to novi prostor koji je agencija uzela, i išla je mermernim hodnikom u štiklicama i u cvetnoj suknji, sva odsutna i zaljubljena smišljajući kako će imati šarenu budućnost. Veselu i šarenu kao ringišpil. Budućnost. Brza i rotirajuća sa malim oscilacijama uspona i padova. Tako da...u tom stanju Mara nije mogla da primeti kako je prati pregaženi Leš maskiran u njenu koleginicu -peglana kosa-frenč - duboki ali jasno ženski glas. ha-ha-ha-...smejalo se strahotno to biće izašlo iz mrtvih umetnuto među žive. Ha-ha-ha...ledile su se od njenog smeha kancelarije oko hodnika- ha-ha-ha jedino se Mara nije ni osvrnula, jer ništa nije moglo da je zastraši u tom trenutku veselja nad sopstvenim zamišljanjem sopstvene budućnosti.
Stani Maro kopirajterko! Viknulo je maskirano Leš biće.
Aha? Okrenula se Mara dok je suknja polako zatvarala krug za njom.
Ako se ne sećaš treba da mi robuješ, ako se ne sećaš, ucenjena si, zato što si tezgarila na poslovnom kompjuteru u sred radnog vremena!Sram te bilo. Preskakačice leševa.
Aha. To je bilo sve što je mogla da odgovori Mara u oblacima. I ovog puta preskočivši leša. A onda je, niotkuda naišao Zmajoliki, i da- video je leša u telu te zgodne akaunt menadžerke i bacio je pogled. Bacio je i jezik, jer on je nekad zmaj a nekad gmizavac a Mara je to videla, i stala- ukopala se, i pod njom je pukla mermerna ploča, lagano je tonula u napukli mermer, tako umirući pred tom scenom ljubomore, scenom kada crno na belo njen Zmaj gleda lepotu koja nije na njoj. Cveće sa Marine suknje je cvetalo i puštalo lišće kao lijane svuda oko nje i sroz je zarastalo po njoj, preko svake mere, obraslo je toliko da se Mara nije videla, a onda je iz nje ta tuga i ljubomora, zbog činjenice da lepota nije na njoj učinila je da svo cveće uvene i nastani se korov!oko Mare. Jao! Mara u sred korova se sahranjuje od ljubomore prema jednom pregaženom Lešu koji se dobro zapakovao. Ovaj svet odlazi do đavola! Pala je Marina glava kao mermerna figura, kao nadgrobni spomenik
Eto, tu sam juče stala i onda je riknula struja. Neće ona ostati tako umiruća i uvela. Od ponedeljka će je obuzeti interesovanje za neke druge stvari.

2009-07-15T06:55:00.001-07:00

Nestani, propali slučaju! Tiho ali strogo je dreknula na glumca Kler i nastavila da radi. Glumac je onako prebijen pošto je opet izašao iz iste scene kao i prošli put, seo nezadovoljno za šank i naručio ni manje ni više nego...mohito. Pokazao je prstom na Kler šankeru i rekao- Na njen račun. Kelner je sumljivo okom dao znak nekom dalje, a neko dalje je prosledio nekom dalje dok se taj pogled nije dokotrljao do našeg negativca, koji hoće da uradi dve dobre stvari iz njegove perspektive. Prva je da uđe u politiku i kao i svaki zeleni pred vratima političokg života pa čak i ako je bivši kriminalac, ima najčistije moguće snove i veruje da će spasiti svet. Za početak će spasiti Srbiju! Ima velike ambicije. A drugo delo je, kako on zamišlja da mazne Kler i napravi joj gomilu slatke dece i od nje napravi gospođu. I pošto je do njega stigao znak da je tu neki sa masnicama koji nešto deluje da smeta ili uznemirava njegovu zamišljenu budućnost sa hostesom o kojoj nište ne zna, ali ga mnogo ni ne zanima, jer on je smislio šta će. A ti ljudi sa puno love i bivši krimosi i aktuelni krimosi isto kao i političari, svi su jednako bahati i siloviti i uopšte se ne pitaju da li druga strana ima mišljenje i kakvo je to mišljenje....u svakom slučaju on je pokazao rukom da se ukloni premlaćeni glumac koji je pobegao iz scenarija koji je u fijoci već deset godina, i da ga izbace iz ovog restorana napravljenom u ovom blogu koji se pre svega bavi sudbinom Mare kopirajterke koju proganja leš koga je slučajno pregazila, ali trenutno priča je otklizala na Kler i tu nam je trenutno zanimljivije, pa u tom smislu njegovi koji su neki silosi iznesu glumca i prebiju ga. Uf. Da. Sve tako se lančano dogodilo predugo kao ova preduga rečenica. Da.
Kler je stegla srce i nastavila da radi, kao da ništa nije videla. Dunula je pramen kose da joj odleti na gore i nastavila da šljaka. Dam-dam-dam. Ulicom je prolazio Zmajoliki sa nekom devojkom koja nije bila Mara, jer Zmajoliki stalno nešto brlja sa gomilom devojki a kao ni sa jednom nije u vezi, a sa svima se druži. To Mara nema pojma, normalno- jer ona ništa ne zna o njemu. U svakom slučajnom slučaju on je prošao pored premlaćenog glumca.
ZMAJOLIKI: Ej, ja te znam.Sećam te se, još na početku ove priče ti si sa one dve- tako je rekao za Maru, Zmajoliki, -sa one dve si bio kad smo jurili da uništimo onog leša što proganja Maru u cvetnim suknjama.
Glumac nije mogao da mu odgovori ništa. Toliko je bio prebijen.
Lutko, okrenuo se Zmajoliki ka drugarici, ajmo da ga pakujemo kod mene noćas.
Drugarica je pitala dal možda da ga nose u urgentni, ali Zmajoliki je coknuo odrečno.
Znam šta pričam- rekao je- to je neka gadna mućka, to između njih dve i njega. Treba mu pomoći. Tako je glumac završio u stanu kod Zmajolikog. Sa drugaricom od Zmajolikog koja je bila neka Vilolika raspala plavuša. To je zato što ja volim stalno da guram zmajeve i vile u sve što pričam. Ni zbog čega drugog posebno. Bacili su Glumca na naduvani dušek. Zapalili cigaru i džoint u isto vreme, zatvorili prozore jer im je bilo vruće i uključili klimu.
A za to vreme Mara je u svom stanu zalivala cveće i lišće i puštala muzikicu i maštala o Zmajolikom dajući mu u svojoj mašti krila i nadljudske sposobnosti, kakve je on i imao ustvari, ali ne uvek. Nekad je bio samo gmizavac, a nekad zmaj. To je ta frka.
Kler je izašla posle naporne večeri i opet joj je prišao nepoznati čovek i rekao, gazda bi da vas otprati kući.
KLER: A šta je mutav?
Nepoznati pulen se nasmejao.
I Kler je umakla kao svaka riba, klizavo i vešto u noć.
Nije bio dobar mamac.

2009-07-14T06:29:00.000-07:00

Na Bajlonijevoj pijaci, po užasnoj vrućini, između šarenih tezgi šetala se Mara. Između saksija cveća i lišća u sred jula koji je za razliku od prošlih julova bio zelen. U dalekom ćošku pijace privideo joj se Zmajoliki, kako u letu predugim gušterskim jezikom hvata buibice i jede ih. Krenula je ka njemu u cvetnoj suknji međutim on je nestajao u slici, stapajući se sa pozadinom- kako bi inače nestajalo svako biće talentovano mimikrijom. Mara se na pijaci našla tako što je stvoriteljka, tj ja, jutros snimala nahovanje za neku reklamu, u studiju kod Prote. A Protin studio je u toj fantastičnoj maloj ulici koja vodi od Bitefa od pijace. I dok sam se vraćala, prolazila pored pijace, i išla ka svojoj agenciji poželela sam nenormalno jako da uronim između tezgi i zadržim se tri sata kupujući voće-povrće-cveće...uf. toliko ja volim pijacu. Nedostaje mi moja sloboda. Ok- zato sam ja nastavila ka svom životu ka firmi ali sam zato pustila Maru da uživa u bojama i mirisima pijace. Pustila sam je da iskoristi dan, da ne radi...kao neka je - na pr popila je... virus al nije ovaj svinjski grip, nego, nešto normalno i izašla je tako slinava da kupi, limun- na primer. I tu joj se sve dogodilo, u toj šarenoći da joj se učini Zmajoliki.

MARA U SEBI:Mora da imam visoku temperaturu na ovoj vrućini i mora da haluciniram...

tužno je spustila glavu Mara i nastavila da roni između cveća i voća između mirisa i buke.
Zazvonio joj je mobilni u sred šetnje. Bio je to pregaženi Leš u telu-ulozi akauntice.
AKAUNTLEŠ: Kako misliš da smeš da budeš bolesna. Ako se ne sećaš, dogovorili smo se da mi robuješ celu nedelju, ne izbegavaj obavezu i obećanje. Sutra da si došla na posao.
MARA: Ako budem bolesna možda ću te razboleti...
AKAUNTLEŠ: Ja sam već Leš tako da mi smrt i bolest ništa ne znače.
Mara je uzdahnula jednim UF i nastavila ka žutom, ka suncu i limunovima na današnji vruć dan. Kler je bila ponovo pozvana da radi kao honorarna hostesa, ali ovog puta za vreme dnevne smene. To joj se odmah učinilo sumljivo. Ali pristala je . Lova je lova.
Ono što se potpuno neočekivano rasplelo, je bio jedan beg iz zarobljeništa. Na neke mistične načine, iz fioke iz scenarija iz koga je pobegla prvo Kler kao sponzoruša, pobegao je i glumac. Bauljao je ulicama pokušavajući da pronađe Kler ili Maru, ne zato što voli bilo koju od njih. One su dokazane izdajice i vratile su ga u priču iz devedesetih da zauvek ostane u fioci. Ne zbog toga, tražio ih je jer nije znao kod koga drugog da se uvali i malo spava, jer to mu se radilo. Preumoran od uloge glumca u fioci on je pokušavao da se seti Marine kuće u kojoj je bio. Za to vreme kontraverzni biznismen je odmeravao Kler koja je došla u Kavalijevoj haljini –ci. Poslao je po nju nekog svog pulena.
Kler se izvinila i rekla da radi. Ali je shvatila. Sve je shvatila, i samo se jednom dugo, dugo nasmešila preko restorana a kontraverzni biznismen se uhvatio za srce- jer to je slaba tačka kriminala i politike, i tu se jedino čuje da se nešto reklo, ako se direktno razvali u sred sredine srca. Bam. Kao metak. Du-dum-du-dum...pumpala se krv. I onda je kontraverzni biznismen seo za sto sa svojim političkim prijateljima koji će mu porodati ulaznicu u svet prave velike moći, tako što će pričati i pričati i pričati o politici i razmatrati i razmatrati poteze svojih političkih prijatelja i neprijatelja. Analiza uz hranu i piće i malo droge poneko, a poneko ne, i na kraju na hula-hula ili tako već nekom splavu sa devojkama koje će ih pustiti da ih pipaju javno i tucaju po raznim hotelima koji će u tajnosti držati da su ti porodični ljudi bili tu . Tako oni misle da je dobro tretirati zemlju. Tako veruju da je dobro pre svega za njih a onda i za sve ostale. Ili su se toliko zajeli, i zapili da su se zaboravili zašto su tu. Kontraverzni biznismen zna da moć nije u lovi ali ne zna tačno gde je. Kler zna. Moć je u poverenju. Ah da. Poverenje. Krhka tvar. I tu će da ga uradi Kler. Da, samo što je upravo ugledao odbegli glumac kroz izlog. I ušao da joj zagorča život...

2009-07-13T03:19:00.000-07:00

Kontraverzni biznismen je pušio svoj tompus koji je dobio od političara koji se upravo vratio iz nezvanične posete Kubi, za koju toliko nema traga da se dogodila da čak nema ni slika na FB! Istina je da ih je njegova supruga veselo postavila na jedan dan, ali je od američkih vlade zamoljena da odmah skine slike. Cigara je ipak tu. Prava kubanska. Kada bude popušena nestaće poslednji dokaz srpskog političara ( nebitan je bilo koji detalj o njemu- tipa, da li je desne ili leve opcije da li je mlad ili star, da li je u zenitu ili je malo prso- kod sprskih političara sve to je apsolutno nebitno, bitno je samo jedno I to sve govori o svakom o njih. Da je srpski političar I da ima ženudecu) dakle , nestaće poslednji dokaz da je ikada bio na Kubi. I da je doneo skupe poklone, ovdašnjim sponzorima svoje partije ( što takođe uopšte nije bitno koja je partija- jer su sa malim levo-desno vožnjama, razlike potpuno nestale među njima). E sad, ovaj naš biznismen, je zanimljiv zato što on upravo polako kupuje svoje mesto u političkom životu Srbije. I zanimljiv je zato što ima stoprocentno kriminalnu prošlost. I takođe je zanimljiv, zato što nema ženudecu, a da bi stigao tamo gde je namerio, moraće da nabavi neku. I zapala mu je za oko Kler. Ono veče kad je radila kao honorarna hostesa. Kontraverzni biznismen je umislio da je Kler neka skromna fina devojka koju će brzo naučiti manirima a deluje starije od ostalih, sigurno će pristati odmah da rađa I to dosta. Razmišljao je tako dok ga je popuštalo stanje na kokainu, presekla ga je odjednom ogromna tuga, skoro očaj, skoro depresija od toga kako prazan I nesrećan život živi sa svim tim parama koje je uzeo. Jer to je pravi izraz- uzeo. Sa onog mesta gde ih je bilo.
Kler je spavala u to vreme snom pravednice, sa sićom koju je zaradila kao hostesa I nekako se u snu mirila sa tim da je ok, da zaradiš svoje pare I da je lepo da znaš da si svoja. Nije sanjala , tačnije, nije ni sanjala- da je targetirana, I da će joj uskoro biti ponuđeno da razreši ceo svoj život jednim potezom. A koji joj neće biti dozvoljeno da pristane jer u novom životu ona nije sponzoruša nego Kler.
Mara je tezgarila. Malo se pokvarila I došla na posao malo ranije, da uradi jelovnik za restoran koji je vlasništvo onog odozgo što puši cigaru sa Kube I planira da od Kler napravi ženudecu za uspešnu buduću levo-desno političku karijeru.
Ovde moram da stanem sa pričom I kažem, što se jelovnika tiče, jelovnici u Beogradu su čist pakao. Slika izopačenog stremnjenja kako inače ksenofobični beograđani zamišljaju svetski nivo. Kao što je crno na belo- koliko si važan dokaz koliko si dobar sa gazdom kafane, tako je slika I prilika, srpskog stremljenja, koliko umeš da čitaš jelovnik.
Dakle, Mara kao mudrica koja nema baš mnogo iskustva sa svetskim restoranima, ali ima sluh I intuiciju, pokušava da razmrsi gomilu stranih reči koje treba da budu jelovnik.
I za to će dobiti prave, žive pare. Zahvalna je dragoj Kler u tom trenutku što ju je naterala da dođe u restoramn u kome su joj dali posao, usput kroz priču. Dakle ovog puta ju je Kler dovela do izvora love. Treba da se taj jelovnok uradi nekako dobro, nekako privlačno I nezamenljivo. Kombinuje Mara jela koja su uglavnom kerefeke, ali zaista ukusne kerefeke. Iznad nje se u tom neočekivanom trenutku pojavljuje oporavljeni pregaženi leš maskiran u kolegu.
LEŠ: Zdravo Maro, kazna te stiže, ja sam upravo počeo da radim kao tvoj akaunt. Ha! Napraviću ti pakao od života! Sad ćeš videti koga si mislila da gaziš! Svi tvoji klijenti su I moji klijenti. A šta to radiš? Tezgariš? Na firminom kompjuteru? Hmmm...mislim da si upravo ucenjena da mi celu nedelju robuješ- ako naravno nećeš da ispričam kreativnom, kako rasipaš svoju kreativnost na račun...firme koja ti je stalni redovni posao...mmm...kad bolje razmislim, ja bih jednu nes...malo mleka puino vode..odmah! – tako je govorio pregaženi leš koji je za ovu priliku bio u telu ženskom sa tankim štiklama, ravnom kosom, frenč manikirom. Izgledao je kao najlepši traverstit. Drugi krug mučenja. Ok. Dok je u kuhinji mutila kafu za leša koga je jednom nekada slučajno pregazila, stigla joj je poruka od Zmajolikog: Naelektrisani oblak. Kad pogledaš kroz terasu, gore, skroz levo. Tu u 5h?
Tako je Mara bez frke zamutila pogled I kafu I bez frke počela da robuje ovu nedelju da je leš koga je slučano pregazila ne oda da tezgari sa posla. Šta je briga kad je posle čeka randevu na oblaku sa Zmajolikim. I lova od tezge. Malo li je?

2009-07-09T04:05:00.000-07:00

Mara kopirajterka se burno svađala sa svojom koleginicom, akaunticom oko nekakve nutritivne ikonice. To je uglavnom zato što ja dok kuckam današnju avanturu svojih glasova u glavi ,očekujem od mojih akauntica Maje I Vesne bujicu takvog posla.
Da...Mara...onda je sela za svoj kompjuter, stavila slušalice na uši I pustila muziku. Sve to da bi se sećala lepo sama sa sobom događaja od sinoć. A evo šta se dogodilo: Pošto je uspešno umakla Lešu i stigla tako mokra I umorna od juranjeve do ispred svoje kuće, na stepenicama je zatekla Kler kako puši I gleda u daljinu. Šta hoćeš? Pitala je malo uvređena brinetu nešto stariju od nje, Kler je u par reči objasnila da nema sa kim da se druži, jer pod jedan kad su već u istoj priči to sigurno nije slučajno I znači das u osuđene jedna na drugu, a pod dva ona stvarno teško sklapa nova poznanstva I potpuno glupo da budu dugo posvađane, onda je prešla na praktično- prijavila se za posao hostese, gde su je primili kao honorarnu hostesu i zvali je da radi večeras, mnogo bi joj značilo da Mara dođe I bude sa njom tamo. Mara se rastužila nad svim izrečenim , I zagrlila Kler – koja se malo stresla jer ona ne voli da se dodiruje sa bilo kim, pa čak ni sa prijateljicama, Kler ima malo neku frku sa bliskošću- što ide uz njeno ime, onako na zvuk. A posle zagrljaja, rekla je: ok ledena kraljice, doćiću večeras, vidimo se u restoranu. Kler je ustala sa stepeništa I odšetala u svom mantilu do kolena I svojim previsokim štiklama. A Mara je odremala, obukla svoju najcvetniju suknju koju ima I izašla u noć.
U restoranu je bilo fino. Kler je bila maskirana u hostesu. Dočekivala je ljude na vratima. Ponašala se iznenađujuće profesionalno. Mara je sela za šank, naručila Margaritu I smeškala se. Kada je ušao Zmajoliki sa nekim parom. Zamalo da nije pala sa stolice, ipak samo se nasmešila I pokazala kao živeli I okrenula se ka zidu. Zmajoliki joj je prišao.
ZMAJOLIKI: Ćao, došla si da praviš društvo drugarici, to je lepo? Je l si sa još nekim?
MARA: Ja nisam nikada ni sa kim.
ZMAJOLIKI: Sem kad te ne proganjaju pregaženi leševi.
MARA: Na primer. Da... – treptala je Mara veštačkim trepavicama koje je stavila za tu priliku.
U tom trenutku prišla im je Kler sa kamericom.
Ovog znam, rekla je Kler. I snimila ispod ruke situaciju, čisto da ima arhivirano. On je najpoznatiji diler kokaina.
MARA: Nije, on je političar u usponu. Neki poljoprivredni mag...Kako se zove...
ZMAJOLIKI: Odakle ga ti znaš?
KLER: Iz prošlog života.
MARA: Diler kokaina? Šta sad da radimo sa tom informacijom? Zovemo novine? Miliciju?
KLER: Da ga opljačkamo.I završimo sa bedom. Preživimo krizu. Neko uvek ima novca čak I kada novca deluje da nema. Treba ga samo uzeti.
MARA: A šta da radimo nas troje sa kokainom? Ja to neću da preprodajem.
ZMAJOLIKI: Da šmrčemo? Da, tako bi lakše preživeli krizu...
KLER: Ma ne kokain. Uceniću ga. Znam sve o njemu. Čak mislim da je on umešan u ubistvo moj pokojnog muža.
MARA: Imala si muža?
ZMAJOLIKI: Od čega je umro?
KLER: Bio je kriminalac. Ja sam u prošlom životu bila sponzoruša.
ZMAJOLIKI: Ok....
KLER: Ti možeš da odustaneš I tako si samo u priči da bi Mara bila zaljubljena, a došao si sa onim parom.
Onaj par je gledao zainteresovano u pravcu šanka i Kler je morala da nastavi da prima goste.
MARA: Ja mrzim kriminalce I uopšte neću da radim ništa što nije po pravilima. Ja nisam kriminalac I baš me briga za njihove prljave pare.
Zmajoliki je rekao da su pravila tu da bi se kršila I dodao je da zna kako je dosta ofucano to što je rekao. Zavukao je svoju reptilsku ruku pod Marinu cvetnu suknju. A Mara pre nego što je zamaglila pogled I prebacila se u paralelni svet u kome se tuca sa Zmajolikim, kao kroz proreze, kroz zatvorene oči sa veštačkim trepavicama videla kako Kler koristi svoje najjače oružje I kako se upravo opasno široko nasmešila političaru u usponu, inače velikom magu srpske poljoprivrede koji je u prošlom životu bio diler kokaina- I koji je ubio bivšeg muža od Kler inače kriminalca iz devedesetih. Uf. Dobro je što ima malo godina I nema prošli život pomislila je Mara. I uuuups našla se na oblaku posle oluje iznad Beograda, I odmah se svukla jer to na oblaku uvek isto znači sa tim reptilom koji se pravi da je neki frajer I da nešto radi u životu sem što je pojuri, kresne I onda nešto izmaltretira. Ali to je zbog dinamike u priči, pa mu je sve nekako oprostila.
Kler je za to vreme radila I povremeno snimala šta se dešava za stolom za kojim su sedeli svi sa kojima treba sedeti da bi se napravila lova I posao. Razvaliće ih. Tako je odlučila . Oni su kao I iz vremena sps- a ždrali, pili, I grlili za gola ramena lepe ambiciozne žene koje su sedele za stolom sa njima.
Mladi I uspešni koji misle da su toliko daleko i različiti od onih matorih zadriglih, zaboravljajući da se niko nije rodio zadrigao, I da na tome kao I na sve mu drugom treba raditi. Na pravom su putu. Na čijoj sredini će ih presresti drumska razbojnica zadriglih političara I kriminalaca koji se peru- ona koja zna sve o njihovom svetu. Bivša sponzoruša u fazi transformacije u alternativnu umetnicu. Njeno ime je Kler.

2009-07-08T06:28:00.001-07:00

Neću da budem pregažen! – Urlao je pregaženi Leš iz sveg svog mrtvog glasa. Neću! Neću i neću! Ne želim da služim za prepadanje! Želim da sam dostojanstven! Popeo se na vrh palate Albanije i odatle je vikao i plakao i protestvovao. To je namerno uradio zato što ja radim na Terazijama. Pa da ga vidim sa terase. Ja sam mahala Milutinu koji je tuda prolazio i pravila se da ne primećujem zgaženog Leša koji urla mrtvačkim glasom.
Šta se praviš?! Nastavio je da se dere, misliš da možeš da prođeš tako čisto, nema veze, ništa nema veze! Sve ima veze! I nemaš para, i raspada ti se splav! I ne možeš da kupiš novu mašinu za sudove! I svi za koje misliš da su debilčine, svi su uspeli! Misliš da si mnogo pametna, ali i tebe su pregazili! Pregazili suuu teeee!!!!
Možda, ali kao i uvek ja ću u nekom trenutku sve njih preskočiti- kurčila sam se sama u sebi. I da, istina, ja imam elitističko nadrkani odnos da sam iznad svega čega sam svesna. Tako da sam u sred Srbije koja se raspada od bede, neznanja, nepismenosti, zatucane, sjebane, posle svih ratova pregažene milion puta, pustila jednog od sopstvenih izmišljenih likova da pati i da se dere, a ja sam sa posebnom posvećenošću poslala svom momku koga obožavam puno poljubaca sa terase na Terazijama i mirno ušla u svoj radni prostor..
Pali u priču- Lešiću, sela sam za kompjuter.
Zabaviti zgaženog Leša, Prvo sam mu skupila njegovu vojsku a onda sam ih umuljala među ljude, da se ne primete.
Šta radi ova? Mara je izašla iz svoje kancelarije i odškrinula parče ekrana- zbunjena pred time što pojačavam leša.
Nepažljivi i bahati ljudi su gazili i pretrčavali leševe kako su stigli. To je bilo zato što je nastupila naravno ekonomska kriza i ljudi su ostajali bez posla i borili se za suvu egzistenciju. Koja je bila totalno suva. I ako je leto bilo kišno a ne sušno.
I evo ga Leš se malo podigao. Protrljao dlanove. He-he, samo gazite da vas posle progonimo. I Mara se obradovala mislila je skinuće ga sa svoje savesti, jer ako svi uzmemo da gazimo leševe, svi zajedno jako- onda će to postati normalna stvar i nećemo više biti progonjeni savešću! Kada bi đavo postojao u ovom blogu, radovao bi se sitauciji masovnog gaženja leševa. Ali pošto ne postoji, onda ćemo ovo stanje nazvati anarhičnim histeričnim proizvodom svetske ekonomske krize.
Ok, rekla je Mara meni, ako si završila sa tim kako se praviš pametna, ja bih sad malo da se muvam sa Zmajolikim. Leš joj je u tom trenutku skočio na leđa i uhvatio je za glavu, ona se uhvatila za tastaturu koja se pretvorila u uzde, i brisala od njega na konju, zavrnula uzde koje su se pretvorile u volan, i vozila po krivudavom putu pored mora, dok se Leš držao za krov kola, vozila je naglo levo- desno, zatim namerno krenula da pada u provaliju a auto se pretvorio u avion i leš je visio sa jednog krila , bacila se iz padobrana a Leš je skočio za njom da je uhvati u vazduhu, onda je Mara uskočila u gliser pesnicom udarila kontraverznog biznismena u veštačku vilicu i on je pao u reku, a Leš je oteo skije silikonskoj kozmetičarki koja je bila seks varijanta kontraverznog biznismena za taj dan, i kada je gliser stigao do vodopada, Mara se pretvorila u ribu a Leš se zbunio i potopio. Ništa mu se nije mnogo desilo pošto ne može da umre jer je već mrtav, ali Mara je tako zbrisala od savesti. Koja je očigledno želala da je ugrize. Zombijevskim zubima. Da, da, da...

2009-07-07T03:17:00.000-07:00

U restoranu je bilo par devojaka, mlađih od Kler, dve sa veštačkim sisama, jedna skroz prirodna, i jedna skoro gola. Kler je u rukama držala oglase i razmišljala da bi bolje prošla da se prijavila za kuhinju. Ali ne zna da kuva. Da sme da psuje u ovom laganom štivu namenjenom svim generacijama, rekla bi: jebiga, ali pošto joj stvoriteljka ne da da psuje, a i u njenom liku je da može veoma lako da radi razne prljave stvari, tipa, da se drogira, kreše, odvali i zaboravi, ali sve to je upakovano u jedan veoma fini koncept njenog spoljnog ponašanja, i u tom pakovanju ona ne psuje, i ponaša se po svim pravilima jednog pristojnog građanina, ondnosno građanke. Takođe, samo za nju pošto je neverovatno simpatična, stvoriteljka, odnosno -ja, sam usporila malo protok starenja, tako da bi ona realno s obzirom da je devedesetih imala 25 godina, sada trebala da ima mnogo više a ja sam joj dala opšte da je sredina 30-tih. Dakle, ima želju da opsuje, Kler u stolici restorana gde je došla na razgovor za hostesu, i umesto toga ona naručuje jednu tekilu. I sruči je vrlo elegantno. Sruči u sebe. Te devojke koje su se prijavile na posao su ... i veoma zgodne, i pune entuzijazma. Bolje da odmah odustane. Onda u restoran ulazi Zmajoliki sa nekom devojkom i Kler ga pogleda prvo sa mržnjom i odmah poželi da dojavi situaciju Mari, a onda se seti da ne govori sa tom nedrugaricom koja ju je ostavila na cedilu pa se pravi da ga nije videla. Onda kao za najveći baksuz Zmajoliki prilazi da se pozdravi.

ZMAJOLIKI: Gde si Kler? Dugo se nismo sreli

Nismo- odgovori mu prvo kratko Kler a onda se oseti bezveze i degradirano jer je sedi i čeka razgovor za posao hostese, a ona je zapravo heroina devedesetih koja je promenila identitet i izgleda kako izgleda, i zove se jebeno Kler! To je opsovala sama sa sobom u glavi.

DEVOJKA : Možete da priđete šanku da porazgovarate sa gazdom.

E tu je Kler poklekla.

KLER: Ne znam o čemu pričate, ja sam došla na piće. Čekam već 20 minuta da me neko usluži!- lagala je Kler bez dinara u džepu. - Još me vređate, jel ja vama ličim na nekoga ko bi radio kao hostesa?!

DEVOJKA: Ali prijavili ste se kad ste došli.

To je bio taj jezivi udarac. I Kler je ustala bez teksta. Onda je odjednom iz mraka ledene hale ustao i vlasnik restorana. Lično. Prišao joj i ona mu se široko nasmešila. Ako postoji nešto što je sto hiljada miliona posto obaračko oružje, to je široki osmeh koji ima Kler još iz vremena kada je bila po zanimanju sponzoruša devedesetih. I tako je pao i taj vlasnik restorana. Bam. Na keca. I Kler su se u očima obrnuli dolari, evri i dinari i videla je sve lepe stvari koje će kupiti. Prvo stan! Njen lični. Rodiće mu petoro dece za redom za stan....omamljena od mogućnosti da se vrati u lagodan život tuđih para koje će trošiti kao svoje, široko se smešila i ceo restoran je bio zaveden. A onda je stvoriteljka bacila munju po sred restorana između vlasnika- inače kontraverznog biznismena i Kler. Izvadila joj je ukosnicu iz kose, i razvalila joj Kim Novak punđu, jer stvoriteljka je veliki borac za ženska prava, i Kler mora da se bori mozgom i duhom da živi i zaradi, a ne da se navali opet na nečiji budžet. U tom smislu je odmah zatim, jer ima tu božansku moć- stvoriteljka, tj ja, vratila vreme unazad i učinila da Zmajoliki samo prođe pored izloga restorana, i Kler ga vidi, sve isto pomisli a onda mirno stigne na red za razgovor. Dopadne se iz velike daljine vlasniku restorana koga nije ni primetila jer sedi daleko i ne obavlja on razgovore i zato Kler ipak dobije posao, ali kao tek druga, po potrebi hostesa- samo kad je potrebna pomoć onoj mladoj devojci koja je bila jedina normalna u čekanju u redu.

Bedne su to pare,i dobija ih na sate. Ali novac je novac. A Kler mora da ispuni zadatak i da uspe bez kresanja da bi se osetila ponosno.

Pregaženi Leš je sedeo na klupi u parku.

Šta je sad sa tobom? Prišla mu je Kler kada ga je videla. Jer restoran je bio preko puta tog parka.

Ne znam, osećam se besmislen, požalio se Leš.

Daj, molim te. Ne znam samo ko je koga držao kao taoca pre par nastavaka. Ljutnula se Kler kada se setila kako je ležala bespomoćna i vezana u podzemlju Beograda.
Ajde da te malo snimam. Ko zna šta ispaden, i izvadila je kamericu i počela da snima pregaženog Leša koji je u depresiji sedeo oživljen na klupi u parku, i nije nikog plašio, jer su svi ljudi oko njega sasvim normalno živeli sa tim da su oko njih leševi i da je prirodno gaziti ih.

Ajde, zgazite ga! režirala je Kler dok je snimala, i neka dva čoveka su prešla preko leša. Pitali su Kler šta snima. Ona je rekla da je to preteča nove vrste emisije Opstanak. A ja sam za to svo vreme pisala još dve stvari paralelno. Kao mala vojska mene.

2009-07-06T03:37:00.000-07:00

Ja sam pisala i pisala i pisala...sve u glavi ceo vikend sam pisala.

Sve od početka od subote, dok sam farbala ulazna vrata svog stana u belo umesto u lila.

Ovako je izgledalo, Minja - to je moja drugarica, ona je na terasi farbala u zlatno ofucanu garnituru od trske koja služi da se uživa na terasi, koje zapravo više nema pošto je neki kriminalac, čitaj investitor sagradio čudo od prostora pored moje zgrade i nabio nam svoju na pr 4,5ooe kvadrat bulju u terase, tako da mi više nemamo pogled kroz terasu na bilo šta drugo sem na tu odvratnu, preskupu zgradurinu koja nam je i uzela svo svetlo. Ali ja sam optimista i zato Minja farba moju garnituru za sedenje na terasi u zlatno, da bi nam bilo lepo ovog leta. Par prostorija od nje ja prvo šmirglam cela vrata, ne samo to preteće što je nepoznati anarhista od sto posto preko 70 godina imao ružno o mom psu markerom da napiše po vratima nego celavrata jer to tako treba, da bih ih kasnije farbala valjkom u belo. Ja mrzim to što radim, i uopšte se ne ložim na sebe zato što farbam sama svoja vrata. Al pijemo špricer, Minja i ja. Svaka u svom radnom prostoru. Pa se povremeno čeknemo: Dobro ti je...da, nije loše...

I muzika iz mog kompjutera, bez zvučnika, jer su riknuli, a pošto je frka sa parama, a od zvučnika se ne živi, onda ih nema.

Za to vreme Kler je stavila na papir svoje mesečne troškove i...ne vredi...ne ide. Neće moći da bude slobodna umetnica. Naročito ne u varijanti da je početnica sa kamerom. Malo sam joj dala, žali se. Hvata se za glavu, pufće. Za svojih 3o i kusur godina nikada nije ni jedan jedini dan radila. Kako će, šta će. Hoći li ovako do kraja života da se ciganči, da nema za ovo- nema za ono. Lomi se da se vrati životu sponzoruše. Devojci je ipak najlakše da se dobro uda. Sa druge svoje strane, kako je osetila lepote života u samostalnosti. kako je osetila slobodu i snagu i dobila na pravom samopouzdanju malo joj je ispod nivoa da tako razmišlja. Da tako jadno nemoralno razmišlja dok je napolju čekaju sve one lepe stvari koje ne može da ima. Fina vina, garderoba, nameštaj, gajbica sa baštom. Muž i deca. Uf. Treba sve to postići. Ova razmišljanja su veoma umorila Kler i ona se uvila u ćebe i zaspala pored upaljenog televizora u subotu popodne dok sam ja pila špricer i farbala vrata u belo. Mara je pokušavala da pronađe neki komentar na blogu, a komentara nije bilo. Što je ok, jer nekako čitaoci nemaju potrebu da komentarišu, i to je verovatno iskreno i ispravno. U tom slučaju neće biti razvijen planer jer neće imati uvid u situaciju i ne može da se bavi dalje strategijom, a onda nema svrhe. Šteta. Delovao je da bi to moglo da zvuči simpatično. Mara je otvorila sva svoja druženja na internetu i smeškala se raspisujući se na pet strana istovremeno. Ja sam razmišljala udišući farbu kako sam prvo u životu mahnito izlazila, pa se deo mog socijalnog života prirodno preselio na internet a kako ću na kraju završiti posle smrti u nekoj trećoj dimenziji i kako je sve to nekakvo udaljavanje....pregaženi Leš je sedeo na gornjoj ivici vrata koja sam farbala i plakao.

LEŠ Sve je tako kao što misliš, život proleti u trenu!

Uzela sam gutljaj špricera. Leš je pevao tužnu pesmu o lepoti i slobodi a ja sam par puta prošla rukom kroz njega, ne namerno nego zato što sam trapava u šmirglanju. Tako je samnom, uvek lepo krenem distancirano, a onda se izbrišu granice i eto me, od boginje stvoriteljke do druženja sa likovima. Imam gomilu mrtvaca, znaš? Rekla sam mu, ali ne metaforičnih- to kao ti, već pravih. Zato si i smešala svetove, i dalje je bio tužan Leš. Ja uopšte nemam pojma šta sam htela da kažem sa tobom, sem da te iskorištim kao izraz. Totalno si se razvio sam od sebe. I evo te. Stigao si i na moja ulazna vrata.

Samo na trenutak, pa palim. Nestao je i vratio se u priču. Kler je provukla glavu kroz ključaonicu i tražila pare, a ja sam je zadnjim delom četkice ubacila unutra. Jedino je Mara dostojanstveno četovala sa drugarima i povremeno guglovala Zmajolikog različitim rečima. Samo njoj poznatim.

U ponedeljak ujutru, svi su bili na svojim radnim mestima. Leš na ulici. Mara u kancelariji, a Kler na intervjuu za hostesu u onom restoranu za koji je još onda Mara pisala. Zmajoliki se pripremao da napadne Maru u najnezgodnijem trenutku, a glumac je u fioci zaključan smišljao kako da napravi reklamu koja će ga osloboditi i vratiti u priču.

2009-07-03T02:53:00.000-07:00

Mara kopirajterka je dakle potpuno zaljubljena. Tako se kreće u svojoj šarenoj cvetnoj suknji i gumenim čizmama, jer čuva noge i prati modu. Prolazi kroz agenciju lepršajući, ništa ne čuje, svima se smeje. A onda iz dubine gornjeg stomaka je preseče, plakat na vratima jedne od kancelarija. To je plakat na kome nakeženi u krugu stoje multiplicirani pregaženi leševi, piše: Armija zgaženih u vašim bioskopima. Broji se od poslednjih dana juna. Gledajte i plašite se AAAaaaaa!!!!
Šta sad?! Pomisli Mara i uđe u tu kancelariju koja je prazna. UU-uu ima li koga? Tu se pojavljuje čovek PLANER. Planer kao što mu samo zanimanje kaže služi da planira. Ispituje tržište, pomaže kreativnom procesu da se što tačnije pogodi centar.Reklame.
Ja imam mog baš omiljenog planera, zove se Jovan. Ako budem odlučila da razvijam ovog lika svakako ću konsultovati mog omiljenog planera Jovana. Ali za sad, ovaj Marin, za sad... nema ime jer nisam sigurna da će mi posle trebati, pa isto kao što je bilo i sa kolegom dizajnerom i koleginicom akaunticom-dođu, prođu.... samo moram da ih sve pomenem da bih što plastičnije objasnila Marino okruženje a ja stvarno imam mnogo drage drugare i bojim se ako bih pravila neke karakondžule iz agencije, oni bi pogrešno mislili da se zezam na njihov račun. A to ne bih nikako – planer je ovde odabran isključivo u u funciji planiranja, uostalom, Mara ima toliko malo godina da mora da aktivno živi van korporacije. A i ceo smisao ovog moj blogovanja, pored toga što se održavam u formi i raspisujem, i zabavljam- je da se na poslu na momenat beži u neko drugi svet. Tako da :
MARA: Izvini, šta je ovo na vašim vratima?
PLANER: Nemam pojma, to je donela juče ona koleginica sa onim šiškama, znaš, onako, sa sprata ispod, i zalepila nije nikog ni pitala- meni bilo neprijatno da je sprečavam. Idi pitaj nju. Mene i tako nervira, sad ću i da skinem.
MARA: Da, skini, grozno je. Baš sam se isekla.
PLANER: Ko je to uopšte režirao? Liči na neki domaći film. Sigurno neću da reklamiram domaće filmove na vratima moje kancelarije, imam sigurno bolje planove u životu.
Mara se zasmejala.
Mara je gledala kako planer odlepljuje i baca u đubre plakat.
MARA: Samo to nije film.
PLANER: Nego šta je....
MARA: To je pretnja. Meni. Lično. Zamerila sam se jednom Lešu i on me sada progoni. Ima neke glupe metode, stalno me presreće.
PLANER: Hoćeš da napravimo strategiju da ga ubijemo?
MARA: Ali on je već leš, tako da svaki put kad ga ubijem on se multiplicira.
PLANER: Znači ubistvo nije način da ga se rešeš, uostalom već je mrtav. Mora da drugo rešenje.
MARA: Da...samo, sem što tako preti na suvo ništa mi ne radi nažao, zaista, samo me plaši. Za sad, naravno... pa se ja nešto ni nbe trudim sem kad me ekstremno iznervira. PLANER: Hajde da sednemo, totalno mi je zanimljiva ta tvoja priča, hoćeš da napravimo bandu da se borimo protiv njih?
MARA: Već sam i to probala.
PLANER: Ajde napolje, vodim te na kafu da napravimo plan. Neće niko dirati moju omiljenu kopirajterku. Kakvi Leševi, njima je mesto pod zemljom.
MARA: Kad nisu povampireni....
I tako su izašli sa posla. Na ulici odmah čim su izašli, nisu ni stigli do kafe, okružila ih je armija leševa.
PLANER: Meni ovo liči na bandite iz aladina.
MARA: Meni liči na srpsku političku scenu
PLANER: Domaći fim?
MARA: Konkursi.
PLANER: Uf svašta smrdi iz njihovioh leševskih usta.
MARA: Sad ću da ih rasteram, vidi kako, ali to nije rešenje, jer posle će se opet vratiti.
PLANER: Molim te ih rasteraj veoma smrde, dok tako smrde ne mogu da razmišljam.
Mara je udarila svojom gumenom čizmom jako o asfalt i rekla : IŠ! Leševi!
I oni su nestali.
PLANER: Tnx. Uf zaista su napast.
MARA: Vidiš kako mi je.
PLANER: Da, za početak moramo da ih definišemo.
MARA: Oni su moja savest. Jednog sam slučajno pregazila i od tad su mi za štiklicama.
PLANER: Nije to samo to, krije se tu nešto više...vidi...rekao joj je sedajući na kafu planer. Napravićemo malo istraživanje šta bi sve leševi koji se kreću po gradu i presreću žive ljude mogli da budu, na primer, napravimo akciju tipa dragi čitatelji ovog bloga: Molim upišite šta je za vas nešto najgore a domaće je i aktuelno? Na osnovu vaših odgovora raskrinkaćemo armiju leševa a zatim razraditi strategiju borbe za Marinu budućnost. Hvala:) -Šta misliš?

MARA: Može.

Tako su pili kafu i Mara mu je ispričala sve o svojoj strasti prema Zmajolikom koja ju je obuzimala sve luđe...i onda je opet sve otišlo u pravcu ljubavne priče...a toga nam je dosta od predhodna dva bloga...

2009-07-02T01:03:00.000-07:00

Ovako se desilo. Ja sam se vraćala sa svog korporacijskog dela dana u svoj porodični život. U svoj stan u kome me čeka moje kuće a moje dete je na Tašu sa bebisterkom sitić....a moj dečko se polako vraća iz svog sveta posla sa svog radija, svojoj kuću pa se lagano čujemo. I Sve deluje fino skroz i ok dok ja ne izađem iz lifta i vidim na vratima markerom piše ogromnim slovima, neki glupavo napisani sa malo ćirilicom, malo latinicom pisanim slovima snažni bunt protiv mog psa koji laje. Prvo se isečem, dok ne pročitam šta piše jer sve deluje kao neko preti da će nas sve zaklati. Onda vidim iz tog preko celih vrata markerom poruke neko je popizdeo što moj pas, Cici, inače mešanac terijera i maltezera koja izgleda kao albino patuljasti šnaucer kad je ošišana, a to je na pr sad, laje celo popodne. Hm. I pošto je pas lajao glasno, taj neko je odlučio takođe da bude glasqan, pa je od svih predloženih , mogućih i dostupnih medija odlučio da mi šara markerom po vratima. Pošto ja nisam buržujka...istina je da se ja koprcam sa parama, stalno nekako baš koprcam, na primer sad mi je riknula mašina za sudove a ja ću je baciti i neću kupiti novu do daljnjeg, ali živim u nekom velikom bakinom stanu pa imam malo i neku čaroliju koja deluje da sam propala aristokratija, ali u ovdašnjim uslovima iz komunističko-vladajućeg perioda, kao i cela moja generacija uostalom, dakle, pošto se ja nisam proteklih godinba usmeravala da maznem pare ili da budem uspešna biznismenka, ja nema jebenu jeftinu kameru na vratima. Nemam čega da se plašim, bar ja tako mislim. Nema ko nema šta da mi pljačka, i tako bez te kamere ja nikada neću znati ko mi je šarao po vratima. Ali mogu da pretpostavljam, ali nisam sigurna, a imam potrebu da tu budalu nateram da mi prefarba vrata, ili da mu -joj razbijem usranu glavu. Pošto je kuća raspad i kućni savet je raspad, i ja zvonim na sva vrata a oni svi sležu ramenima i niko ništa ne zna, ja onda zovem pandure, koji istina brzo dođu, ali me belo gledaju i kažu nemaju oni vremena da se bave takvim glupostima. Ja kađem da ću sad ja da uzmem auto lak i išaram vrata nekome na koga ja sumljam pa će svejedno opet doći, jedan ide ka meni, onako malo, kao prebiće me, ili samo tako deluje pošto ima čovek profesionalnu deformaciju. I ja na kraju luzerski od silnog bešnjenja i prećenja, uzmem aceton i vatu i krenem da brišem. Normalno neće da se skine. Tu je već pala noć i vratilo se dete, pas baš je boli njena bela pseća guza za celo sranjce, moj momak je došao da me čekne i poljubi za laku noć i na kraju i ja se sručim i zakucam. U mir i mrak sna. Jutros u pola osam ustanem i razmišljam koliko se osećam loše, i bespomoćno i zašto je to tako i odmah krenem da se preispitujem kako živim, koliko zarađujem, i šta sam napravila u životu. Onda razvučem prostirku i krenem da radim tibetancem, i u trenutku kad sam na zemlji i radim trbušnjake, gospođica Cici od koje je krenula čitava frka mi lepo raspoložena i probuđena donosi tenis lopticu i baca je njuškom na mene, kao da se igramo, a gospodin , moj četvorogodišnji sin, mi nabija svoju nogicu na nos da vidim kako to smrde prstići tek posle spavanja i cepa se od smeha. Ok. Napičila se za korporaciju i pozatvarala sva moguća vrata kroz koja može da se čuje kako moj mali pas glasno laje- iako psi to rade, i da, ne služe da žive vezani lancem za kućicu, i sasvim je ok kad žive u recimo salonskom stanu da glasno brane svoju teritoriju od psihopata koji šaraju markerom po vratima kada ja nisam tu. I na pragu imam šta da vidim- kiki bombomna. Jebena kiki bombona! Po mojim šelokhoms njuhu to je znači neka baba ili neki deda. Pre baba. I bolje da ne znam ko je jer bih sigurno nešto gadno uradila a starim osobama je šteta činiti zlo, kad će i tako uskoro da umru. Pizda im materina matora i luda.

Dakle, kako sad stvari stole, vrata ću ofarbati u lila. Ali možda još nešto smislim do subote. A kad sam kod lila, tu je i roze, a gde je roze tu je i pink, a gde je pink tu je Barbara Kartland , koja iz mene progovara sledećim jezikom:

U sred centra- ne tržnog, znači ne delta siti, ušće, ...ni nikakav šoping, dakle iz centa ulice, jedne male, okolne ulice na Vračaru na primer, a to je zato što ja volim Vračar i njegove male ulice, čulo se glasno BAM-BAM, BAM-BAM. Zvučalo je kao da neko udara tam-tam bubanj. Kada je kamera ušla kroz prozor to je bila Mara. Zanesena i znojava, lupajući bubanj sa zida koji je do tog trenutka služio kao ukras. A sada je našao svoj smisao u Marinim rukama koje su pratile udarce njenog srca i to je bio jedini ritam koji je pratila. Znojava u sopstvenoj strasti Mara je tako probudila noć, i zato je današnji dan ustao mamuran. A Kler. Pravila je punđu i navlaćila sandale na previsoku štiklu kada je neko zakucao na vrata. Pogledala je kroz špijunku: O, ne! Rekla je više za sebe i dala sebi malo fore da odluči hoće li otvoriti.

2009-07-01T07:28:00.000-07:00

Dan je počeo siv i mada se posle sredine ulepšao, moje raspoloženje prema svakodnevnici nije htelo da se razvedri. Krenula sam od nekog raspetljavanja, a onda se provozala na lakoj romantici. U meni se javila Barbara Kartland i mada nisam imala devojčicu kojoj diktiram par romantičnih rečenica, kroz roze ruže na haljini i od preko puta sa dijamantskih Majinih narukvica spisateljica BK je šaputala, malo nevine romantike, malo nevine romantike....

A ovako sam nekako sjebano počela...
Aha, stali smo kod toga da...odlučna da stvari racionalizuje i učini ih samim tim manje zabavnim, Mara je rasčlanjavala zašto se Zmajoliki zove Zmajoliki u njenoj priči i da li se on to zaista pretvori u zmaja. Jer... lepo je dok se mašta, ali da ne bi delovalo amaterski, božemojnikakonikako ili još gore da nedajbože da zadeluje da pišemo kao da smo naduvani, a takvih je nekih malih kritika malo okrnjilo naše stvoriteljsko božanske uši, pa se stvoriteljka na tu temu malo i nanervirala- što ne treba. Nikakonikako. Normalno, ali je jače od nje. Jer spisateljica kao božanstvo tj stvoriteljka nije neka hrišćanka ili budistkinja...ipak čovek-red sujete-red iznad situacije, a onda malo sujeta, opet, pa ne-ne...neću ja ništa da objašnjavam, samo neka sama Mara dođe do istine o tome odakle joj zmaj u priči. A nema čovek tetovažu zmaja, i možda malo likom liči na nekog guštera, i možda ta vatra tu fatalnost odslikava...a možda je dinosaurus koji bljuje vatru, simbol nečeg ogromnog i prejakog, ...na pimer, nekog starog nagona koji treba da izumre u novom vremenu da bi se preživelo, jer od strasti se ne može živeti, ni raditi normalno, ni udati i imati decu-. Tako da ako je zmaj mitološko biće, to znači da nije stvaran. To znači da je sve istripovala, što znali da kada se pretvori u zmaja, ona to sve mašta i ta projekcija je ludilo njene unutrašnje strasti koja pravi haos, i nema nikakve veze sa čovekom koga zove Zmajoliki. Što će reći da kada vidi u svojoj nesvesti zmaja od zmajolikog treba da ga ubije. Zmaj. Pošto- šta se radi sa Zmajem u svakom filmu koji je pogledala, sem možda crtaća o maloj izvrnutoj torti i tim nekim koji kao kontriraju...zmaj se ubije i to mačem. Hm. Mačem. Odakle Mari u 21 veku mač? A onda je u jednom okretu pogledala u svoj radni sto i videla zaboden Paćoti znak u uveličanoj verziji, koji je Kler skinula sa svoje cipele i zabola joj u sto kada je bila ludački besna zato što je Mara nije oslobodila kada ju je otela armija pregaženih leševa. Ha! Taj Paćoti je napokon imao smisla. Pored toga što je besmisleno skup i deluje opasan Mari će poslužiti da ubije sopstvenu strast! Paćoti- ubite svoju strast. Divno.
Izvukla je iz radnog stola sa lakoćom taj nož...više je ličilo na nož i krenula da nađe biće za kojim je čeznula.

A onda su iz mene progovorili dijamanti, ruže i BK...

U vreme pauze obišla je sve brza hrana varijante i srela puno drugara i pomalo se popričala sa nekima, ali od Zmajolikog ni traga ni glasa.
HA! Izvadila je Paćoti na suvo. Na sred ulice ispred posla. Nije posle bilo vremena, morala je da to odradi u vreme pauze. Čvrsto je zatvorila oči. Pokušala da zamisli kako želi. Počela da bode na suvo. Prolaznici se nisu zadržavali. Nisu se osvrtali, nisu je primećivali, kada je otvorila oči, umorna od svog današnjeg filozofiranja i ne shvatanja, videla je kako ispred nje stoji Zmajoliki i smeška se.
ZMAJOLIKI: Ti uvek radiš nešto neočekivano smešno kad se sretnemo. Sa kim se sada boriš? Nije valjda opet armija zgaženih leševa?
Smejao se.
Nećeš verovati, mislila je u sebi Mara, ali borim se sa tobom. Ništa nije rekla.
ZMAJOLIKI: Šta ti je to u ruci?
Paćoti, izgovorila je Mara.
ZMAJOLIKI: Šta ćeš sa njim?
MARA: Da ubijem smetnju. ..A smetnja je strast.

Zajedno su se nasmejali.
ZMAJOLIKI: Kada bih nekad u životu trebao da izaberem ženu sa kojom bih proveo večnost, to bi sigurno bila ti. Nikad mi ne bi bilo dosadno.
I kad je to rekao, ovaj današnji dan je od oluje prešao u sunce.
Koje je obasjalo 24orogodišnju Maru koja je pomislila da taj nož bolje vrati na cipelu kojoj pripada i pusti strast da je razvali. Što da ne?

BK iz mene danas lično. Sutra ako se ponovo javi, očekujte da se prošeta i neki konj.

2009-06-30T04:44:00.000-07:00

KLER: Ko si sad ti?! Ko si ti?!
NEPOZNATI MLADIĆ: Polako...čekaj...polako brineto. Izmicao se nepoznati mladić.
KLER: Šta je ovo? Koliko sam spavala?
NEPOZNATI MLADIĆ: Ceo jedan dan, i evo možda bi još spavala ali ova strašna oluja te je probudila!
KLER: Ko si ti? Kako si ušao u moju kuću?
Kler je uzela veliki kuhinjski nož i mada je znala da sigurno neće zaklati njime nikoga, išla je veoma odlučno ka nepoznatom mladiću u svome stanu u posivelom vremenu letnje oluje.
Mladić je delovao da je normalan i bilo je srodno Kler da ga je pokupila u slučajnoj poseti one noći, onom klubu, ali to nije ličilo na njen novi život- nije lako promeniti život. Sada je to shvatala Kler. Bio je bednik, to je odmah pročitala, i bio je dosta mlađi od nje, što je činilo da to što je bednik ne bude nesimpatično.
Izvadila je novac iz novčanika, nešto malo evra koje je skupila da uštedi.
KLER: Izvoli, ovo je sve što imam. Šta god da se desilo izm,eđu nas neka ostane za mene tajna, samo sad nestani iz moje priče. Znam da ovo nije nešto što će te na duže razrešiti, ali...to je sve što imam...
Mladić je namrštio obrve i rekao: Ništa se nije desilo, bila si toliko razvaljena da si pala kao sveća sve na štiklama ispred kluba u trenutku kada sam izašao da bacim đubre. U tvom mobilnom telefonu sam našao jedan jedini broj, nekakva Mara i nju sam pozvao, ona je rekla da mora da radi i da te ne dovodim kod nje...na to je Kler zakovitlala očima- tako bi se to najtačnije opisalo, to što je uradila sa očima- i izdiktirala mi je ovu adresu, ja sam te stavio na svoj motor, koji je bio parkiran ispred moje kuće i dovezao ovde. Bojao sam se šta si uzela pa te nisam vodio u bolnicu, ostao sam pored tebe da ako slučajno overiš da te reanimiram.
KLER: Da me reanimiraš. Aha.
Novac mi ne treba, nastavio je mladić. I da, jedva čekam da se vratim kući, i da, bilo bi lepo da čujem neko hvala. Ništa drugo.
Hvala. Rekla je Kler. Hvala. Izvini. Samo se malo nisam pronašla. Ja sam devedesetih bila sponzoruša, a sad treba da budem nekao kao umetnica, jer mi je naša zajednička stvoriteljka dala amatersku kamericu u ruke. Nemam ništa imam samo svoj prošli život koji baš i nije za pohvalu...ja sam takoreći nekakav vrsta druge šanse u životu. Koliko ja uspevam da razumem šta spisateljica hoće da postigne sa mojim likom.
Nepoznati mladić je ustao. Ok, rekao je, vidimo se sigurno inače me ne bi uvela u priču tek-tako...mada...nikad ne znaš sa tim eksperimentalnim formama...
KLER: da mene to takođe zbunjuje, ja bih volela malo da uđem žanrovski u komediju, koliko se ja razumem, ali nikako da me smesti u tako nešto, od kad sam Kler stalno sam na ivici neke drame.
NEPOZNATI MLADIĆ: Da, ukapirao sam. Nadam se da će se moj lik razviti i da ćemo se još sresti. Zanimljivca si Kler.
KLER: Hvala što si mi pomogao. Kako se zoveš?
NEPOZNATI MLADIĆ: Za sad sam samo nepoznati mladić.
I tako je otišao, brutalnim rezom spisateljice u sred razgovora koji je taman dobio blago romantični ton.
Mara je krila da je na fejsbuku, od svojih kolega. Prvo nikako nije htela da se upiše, a onda od kad se upisala pre neki dan, non stop se švrćkala, tražila nove prijatelje, pregledala njihove profile, ustvari tražeći Zmajolikog. Dojadilo joj je da se tako pravi kao ništa-nema-veze- nis-sa-čim, i kao samo tako se naleće. Htela je da sazna sve o njemu. Pre svega gde radi, pa kako se zove, i šta je on ustvari, običan čovek, izmišljeno biće koje je proizvod njenih maštanja, gde se graniči realno sa izmaštanim. Ako je ona kreativna osoba, tačnije veoma kreativna znači da je u stanju da iskreira događaj u glavi i da se njime zadovolji kao da je bio stvaran. Sve joj se pomešalo. Njen pravi i romanizovano- romantizovani život. Naći po slikama Zmajolikog koji peče posle ljubljenja...i to koliko peče...osvetiti mu se za svaku opekotinu, i zgrabiti tu priču u svoj racionalni razvijeni sistem. Pa da vidimo mi, da seciramo i rasčlanimo za novi početak, ko je taj Zmajoliki...a sve to je naravno dobila ideju da rasčlani od momka spisateljice koji je imao zamerke na neregularnost u definisanju. Kao i svako otvoreno i slobodno božanstvo neopredeljeno za jednu religiju a u divljenju ka svakoj sa širokim dijapazonom obaožavanja raznih žanrova, spisateljica joj to uopšte neće dozvoliti. Al ajde, kao neka se malo zabavi....Počela je od toga naravno da Zmajevi ne postoje, sem na tetovažama...hm....tetovaža zmaja, krenula je od nečeg kopirajterka....

2009-06-29T07:58:00.000-07:00

Ja sam lepo iz četvrtog puta uspela da upišem dete u obdanište, danas. Srela sam jako dobru drugaricu koja inače živi u Grčkoj i prvo sam joj se obradovala a onda sam shvatila da je u Beogradu i da mi se nije javila. Onda se ona pravdala. Ok...hmmm....grrrr...Zabola je Kler paćoti nož u sto ispred Mare, bilo je to sinoć uveče, Kler, sa sve mokrim pramenom koji joj je padao preko oka.
KLER: Nešto si zaboravila, pametnjakušo?
MARA: Izvini Kler, ja sam bila krenula po tebe!
KLER: Krenula, pa skrenula? Čak i mi bivše sponzoruše poštujemo pravila prijateljstva među devojkama!
MARA: Ja sad moram da radim.
KLER: Samo tako, samo radi i nemoj da imaš nikakav privatni život! Pa posle tripuj zmajeve, a mene bacaj u košmare sopstvene griže savesti! Ako me otme armija leševa, ti skačeš da me spašavaš! To rade drugarice!
MARA: Ne znam uopšte šta pričaš, ja moram da radim i nemam vremena za svađe sa drugaricama. Nova sportska radnja, profilisana za sportiste, ako možeš da mi pomogneš, pomozi, ako ne možeš, pali.
KLER: Misliš da je meni milo da se razvlačim po tvojoj priči.
Tako je otišla Kler, ostavljajući zaboden na stolu nož iz Paćoti cipele koji ju je spasio iz zarobljeništva kada su je oteli pregaženi Leševi.
Dok je hodala ulicom, malo je plakala. Što devojke vole- da plaču dok hodaju. Nije to uvek obavezno da se plače zbog momka. Može da se plače i zbog sebe. U ovom konkretnom slučaju, Kler je plakala jer nije bila glavni lik u ovoj priči. Tražila je svoju ličnu priču, koju je ranije imala, stvarno jeste, ali onda je izgubila, nekako je izgubila. A da bi bila glavna u priči mora da uradi nešto radikalno veliko. Nešto ludački zabavno, nešto što će nju samu odvaliti, odneti, oboriti sa nogu. Za početak je otkopčala mantil i pustila svoju predugu nogu. Kako je ceo grad raskopan, i pun majstora koji ga popravljaju, jer grad se stalno nešto šatro popravlja, popravlja i popravlja- besmisleno, u svakom slučaju, za Kler u tom trenutku nije bilo loše jer su majstori zviždali za njom. Kako od ovog dramatičnog trenutka uskočiti u komediju tom predugom nogom koja je kao da je izašla iz Barske mušice direktno.
Sa tom nogom u tom duhu je uskočila u prvi lokal na koji je naišla. I napila se. Sa nepoznatim svetom.
Mara je za to vreme sanjala. Sanjala je nešto lepo, kao na primer...šta je sve čeka.. Eto sad dok smišljam šta bi Mara mogla da sanja, totalno mi je prazna glava. Šta sanja devojka od 25? Ne šta želi, nego baš to kakvi su joj snovi. U boji, crno-beli, kratki, zvučni....ako Mara već ima taj rastur u ličnosti pa ima jaku savest a i kreativna je, neka joj snovi u boji. I neka sanja neko more, kao najavu lepih događaja, i neke zmije, kao želju da ima momka, i neka se probudi ujutru a da se ničega ne seća.
Na oluji mozgova Mara se lepo pokazala. Ona je tačna i sveža i ima taj potpuno neoštećen mozak bilo kakvim drogama. Kler je za razliku od nje spavala. Ni ne sanjajući da pored sebe ima muško telo kojeg se uopšte ne seća kako se stvorilo tu. Dosta će se prestrašiti kada otvori oči. Zato ššššššš...tiho, još je ne budimo....

2009-06-26T03:19:00.000-07:00

U gumenim čizmama u koje su bile uvučene stare farmerke, Mara je stajala ispred šahta. Prvo je probala jednom nogom, onda drugom...ali šaht je nije povukao sam od sebe. Na ruke je navukla gumene rukavice one za pranje sudova, zavrnula rukave i podigla šaht. Znala je da se leševi kriju ispod zemlje. Pustila je nogu i čvrsto zatvorila oči. I upala u šaht i izvrnula nogu. AUCH! Viknula je iz sveg glasa, mislila je da će se onesvestiti od bola. JAO JEBOTE! viknula je i zaklimala se levo- desno. JAOJAOJAOJAOOooo...

Da li vam je dobro? Čekajte, sada ću vam pomoći....Bio je to Zmajoliki, glavom i bradom, i spustio se lagano do nje i izvadio je iz šahta na ulicu, na asfalt.

Nije ništa, rekao je, umirujućim glasom, malo si izvrnula zglob. Kako si uopšte upala u šaht?

Mara je prvo pomislila koliko je strašno što je gleda u tom najstrašnijem stanju: gumene čizme-farmerke, i na rukama rukavice za pranje sudova. Onda je toj katastrofi pridodala to što je izvukao iz šahta, kao neku raspadačicu a onda ga je pogledala duboko, najdublje od najdubljeg i pomislila, ovaj nema pojma da je ikad bio samnom- moraću da ga muvam od početka, a toliko mi se sviđa. Tu se setila Stefana Cvajga i Pisma jedne žene, i uhvatila se za glavu od tih misli. A možda i bolje da se ne seća.

ZMAJOLIKI: Gde ti radiš, čini mi se da sam te video ovih dana agenciji...

Ipak se seća. Spustila je glavu Mara.

ZMAJOLIKI: Gde si pošla? Da ti pomognem? Eto to je bio trenutak da se Mara isčupa.

Prebacila mu je ruku preko ramena i krenula lagano uz pridržavanje za Zmajolikog.

Krenula sam bila..., počela je Mara. da spasim drugaricu....od neke čitave armije leševa, znam da zvuči nebulozno, ali nju pregaženi leševi drže kao taoca, pošto je ona u bivšem životu bila sponzoruša i nagazila se, mislim čak i pravih, ne samo figurativnih, jer je bila sponzoruša tokom devedesetih, ovde, mislim u Beogradu, a sad je oni drže kao taoca i kao zbog mene jer ja sam kao mlada i ambiciozna i slučajno sam pregayila jednog dok sam hitala da ostvarim sebe i da nemam savest to bi možda bilo ok, ali nasledila sam savest od roditelja. Uf, a ti nisi zmaj, jel da? Ja sam sve umislila jel da?

A onda je Zmajoliki, u jednom potezu sa sebe bacio sve što je imao od odeće i raširio krila iz lopatica i dohvatio je ispred sebe i poleteli su pravo na gore i u tom trenutku u Beogradu je sinulo sunce.

Pokušavajući da se oslobodi konopaca kojima je bila vezana Kler je pogledala u nebo koje se nadziralo kroz rupicu u kanalizaciji i videla ovu scenu. Promumlala je vezanih usta: Divno, ona se vata dok ja ovde sedim zarobljena, i treba da je unište ovi leševi.

U tom trenutku sasvim slušjno je štikla upala u čvor kanapa, i razvezala ga. Paćoti je to sigurno predvideo kad je pravio cipele. Sada je prvi put videla zašto takakv utisak odaju te Paćoti cipele. Zato što su takve. Izvukla je mač iz znaka i zabola ga u kamen.

2009-06-25T02:09:00.000-07:00

Kler je ležala vezana dok je jedan od leševa prineo kompjuter sa kamericom, i pozvao Maru preko skajpa. To se dogodilo u sred Marine prezentacije klijentu, kompjuter je počeo da zvrnda jer je uhvatio sam od sebe mrežu u kojoj se našao. Jedino što je uspela da vidi dok je u sred prezentacije odbila vezu, je da je poziv bio od Leša. Jer je pisalo pregaženi Leš koling, ali na engleskom. Mara je , za razliku od mene maestralno vodila prezentacije. I naravno, oborila je klijenta sa nogu. Sve su prihvatili. Futuristički art direkšn, na srpskom ali sa engleskim akcentom, svidela im se čak i ideja da probaju da naprave pilulu koja se ne rastvara u vodi. Kada se prezentacija završila, ostali su da ćaskaju . Mara je ubacila slušalice u svoje ženske uši i pozvala Leša, tiho, u pozadini žamora ostalih za stolom.

MARA: Šta hoćeš?

KLON LEŠA: Držimo tvoju jedinu drugaricu. Vidi.

Na snimku je ležala vezana Kler na nekom jeftinom IKEA krevetu.

MARA: pustite je na miru! dosta je propatila u životu! Ostavite je mrtvaci jedni!

KLON LEŠA: Pustićemo je kada ti budeš radila tačno ono što ti mi kažemo.

MARA: Slušam.

KLON LEŠA: Od danas ti si vojnik Leševe armije.

MARA: Ma daj?!

KLON LEŠA: Niko više neće gaziti leševe! Dosta nam je gaženja! Imamo mi neka prava!

MARA: Gluposti.

KLON LEŠA: Onda nikada nećeš dobiti nazad svoju drugaricu manipulantkinjo!

MARA: Ne izazivaj klonirana mrtva izmišljotino!

KLON LEŠA: Pažljivo sa rečima kopirajterko!

I tako je Klon Leša prekinuo vezu.

Mara je u sebi za sebe par puta ponovila SRANJE i krenula nazad u kancelariju. Palmotićevom ulicom, pored Menhetna i ostalih kafića gledala je vrhove svojih cipela i razmišljala šta sad da uradi. Ako bi otišla u crkvu da se ispovedi popu, možda bi tako na alternativan način ubila grižu savesti i oslobodila Kler. Mada, i ta Kler ona je i tako došla iz neke druge priče, možda joj ni ne treba....bivša sponzoruša u kandžama vojske multiplikovanog Leša, koga to zanima. Kakva joj je sudbina, neka joj tako bude. Samo neka je ostave svi na miru. Zmajoliki je prošao usporeno pored nje uzimajući joj svo svetlo. Hladnoća je zavladala oko nje. Podigla je pogled.

MARA: O zdravo

ZMAJOLIKI: O zdravo

Odgovorio je zmajoliki. Uhvatio je za vrat i poneo visoko na nebo, da je dugo kreše na jednom oblaku....naravno da nije....nije zaslužila, htela je da ostavi drugaricu u nevolji. Zmajoliki je samo hladno pogledao i zajedno sa njim sva strast je otišla od nje. Ostala je zaleđena, a onda je taj bol lepe ljubavi oplemenio njeno srce i odlučila je ispravno. Spasiće Kler. Samo da napravi plan.

2009-06-24T03:55:00.000-07:00

Kler je stajala naslonjena na ivicu zgrade u jednoj od bočnih ulica koje su ulazile u Knez Mihailovu. Stajala je svojim dugim prekrštenim nogama u mantilu koji je jedva stizao do kolena, i pušila tanku dugačku cigaru držeći u drugoj ruci otvorenu amatersku kamericu. Kada je istresla cigaru ispred nje je umesto pepela zasvetlucala jedna...dve...tri šljokice koje su delovale kao krljušt. Bacila je cigaretu na zemlju, svojom Paćoti cipelom iz prošlog života je polako besčujno zgazila, zauzela stav polu- čučnja i uperila kameru ka mestu odakle su šljokice- krljušt padale. Imala je šta da snimi: Zmajoliki se upravo oslobađao odela japija i iz svojih lopatica izvlačio zmajevska krila i nakostrešio svoje krljušti zmaja koje više nikako nisu ličile na ljudsku kožu i poleteo ka krovu obližnje zgrade.
Sve je to snimila Kler. Za to vreme Mara se oporavljala od sustreta sa Zmajolikim, koji je prošao pored nje kao da se ne poznaju i ušao na razgovor sa njenim kreativnim direktorom, a ona nije znala ni ko je ni šta je ni zašto se našao tu. Da li je došao u ulozi klijenta, ili je novo lice koje će se zaposliti, da li je dobro ili je loše to što je tu. Sela je ka vratima da vidi kada bude izlazio i možda čuje neku reč koja će joj objasniti šta se događa, međutim taj trenutak se nije dogodio. Ušla je u toalet da se umije. Za njom je ušla i koleginica akaunt, koja za sad još nema ime niti razrađen lik, jer spisateljica ne zna da li će joj biti više potrebna od toga da se samo potvrdi da Mara ipak nešto radi na tom poslu a ne samo da se vija sa zmajevima, sponzorušama i glumcima kojima vreme prolazi u fijoci. Dakle:
KOLEGINICA: Kada ćemo ček point za Supice?
MARA: Danas krajem dana. Ok?
KOLEGINICA: Ok. Samo da znaš već dva puta sam pomerala rokove.
MARA: Valjda je važnije da to što predstavimo bude dobro, nego da ispoštujemo rok?
koleginica je izašla. Mara je ostala da se posmatra u ogledalu. Da li je ona obična devojka? Jer da je obična, ne bi je voleo Zmaj.
Sad pritiskam PAUZU.
Šta ja znam o zmajevima i koje je poreklo Zmajolikog?
Zmajevi kao što sam rekla potiču od 40 godina starih šarana iz Dunava. I lete nisko i ispuštaju krljušti i prizivaju kišu. (uglavnom Čajkanović, nisam više sigurna da li je sve njegovo ili od još po nekog). Kada na sebe uzmu ljudsko obličje, i naprave sačekušu odabranoj ženki iz ljudskog roda, toliko su neverovatni ljubavnici, da žena da bi se oslobodila od zavisnosti mora da ide na vudu- guru kod veštica da bi se oslobodila napasti od zavisnosti . To je to što se dešava Mari. Ona oseća crva zavisnosti (koji nije ništa različit od zavisnosti od bilo čega drugog ) u odnosu ka Zmajolikom. Ali ništa ne ume da definiše jer ne zna ništa od ovoga što ja znam. Ali, zato Kler ima snimak, i jedva čeka da joj ga pusti. Krupnim koracima svojim predugim nogama sakrivena u velikim firmiranim naučarima iz prošlog života u kome je bila sponzoruša hita Kler ka Mari kopirajterki, svojoj novoj drugarici zarobljenoj u misti;nim događajima. Nažalost, Kler u brzini izvrne nogu i kada pokuša da isčupa štiklu iz šahta, u tom istom trenutku, niodkuda okružuje je armija Leševa ...i otimaju je! U sred grada, u sred radnog vremena, u sred centra Beograda i odnose pod zemlju da bi imali sa čim da ucenjuju Maru. Koju su odlučili da unište!
Kler ne može ni da vrisne jer jedan od njih svojom leševskom rukom joj je preklopio usta. Srećom po Kler ovo je ipak priča na strani svojih glavnih junaka i sa vrha jedne zgrade mimikrijom prerušen u gipsani rad sve ovo posmatra Zmajoliki u formi zmaja. Mara ništa ne sluti. Priprema prezentaciju, i bori se sa razbijenom koncentracijom. Ono što leševi nisu primetili je da... sve vreme ipak, Kler čvrsto drži svoju kamericu u ruci....

2009-06-23T06:17:00.000-07:00

Čudne stvari su se dešavale sa Dunavom. Kler je napokon pronašla stan. Na samoj obali 25 maja. Mali, trideset i pet kvadrata, prazan sa belom tehnikom, velikim prozorima, bez centralnog grejanja. Skromno. Ali u skladu sa mesečnim budžetom koji je dobila od stvoriteljke da započne novi život pod novim imenom, sasvim dovoljno. Vežbajući tako sa sa malom amaterskom kamerom u ruci, snimala je reku celu noć. I sve je delovalo mirno. Onda, kada je prebacila film na kompjuter pred njom se na zidu otvorilo veliko belo platno i pukla je priča o Dunavu kao o srednjevekovnom vitezu koji vitla mačem, a Sava kao dugokosa devojka ga drži za plašt. Suviše fantazije za Kler. Bilo bi mnogo praktičnije, jednostavnije i lepše da joj je stvoriteljka dodelila nekog bogatog raspuštenka ili bar nevernog muža koji se nikada neće razvesti ali brine o svojim ljubavnicama. Kler je bila lepo obučena da bude moderna verzija kurtizane, koja u modernom vremenu ima opciju da avanzuje u suprugu. Ali dati joj da radi i da se od toga izdržava...ok...napraviće rasprodaju svojih firmiranih stvari iz prošlog života. Ta situacija sa rekom deluje između halucinacije i animacije nije joj se dopadala.

Mara je stajala u redu menze koja se zove Taze kada je kroz izlog videla Leša. Već načetih nerava od svega što joj se događa ostavila je poslužavnik sa mućkalicom i krompir pireom i izletela napolje. Leš je krenuo da joj zapreti i pokazao je prstom ka njoj kao da joj preti, u istom trenutku pored Mare je prolazio pandur, uniformisano lice sa pištoljem i Mara je sve u cvetnoj suknji, u štiklicama sve sa modernom frizurom izvadila iz njegove futrole pištolj i na sred tog groblja kontejnera i đubreta koje se nalazi ispred kuvane brze hrane Taze koja se brine da poslovni ljudi zdravo jednu u pauzama svojih poslova, ona je ubila Leša. Smisleno, namerno, pucala je u njega mnogo puta, zatvorenih očiju, BAM BAM BAM da ga uništi, ubije , da nestane taj proizvod njene savesti taj pregaženi Leš, a zatim se ponovo onesvestila. Kada je otvorila oči ispred nje stajao je predivni mladić. Kao Princ. Rekao je: Hvala što si me ubila Maro. Ja sam bio pregaženi Leš, a sada, kada si se tako hrabro suočila sa sopstvenom savešću napravila si me princom. Nije me zla veštica začarala, i nije rasčinjavanje da me kao žabu poljubi princeza. Moje rasčinjavanje je da me sa strašnom mržnjom upuca mlada moderna devojka. I to mi daje snagu. Daje mi živost da budem...a onda se odjednom umnožavao u vojsku zgodnih leševa onoliko puta koliko je pucala u njega i nastavio da govori sa ehom: čitava vojska zgaženog Leša! UAHAHAHAHA...

Ljudi koji su jeli u zdravoj hrani Taze gledali su kroz izlog bez teksta punih usta, i mislili se da li su odlepili svi kolektivno od tenzije, stresa, pritiska svojih poslova, brakova, života, i žvakali su, praveći se da ovu nebulozu ne gledaju. Leš se zatim uveličavao i nestajao istovremeno i reči su se pretvarale u šapat koji je govorio: uništiću te, mlada ambiciozna devojko, tebe i sve tvoje sorte, jer svaki put kad me ubiješ, ja postajem lošiji. Zlo pravi zlo. Ja sam samo ogledalo tvojih postupaka.

Mara je neočekivano mirno ispratila ceo događaj. Zatim se okrenula ka nebu tj meni i rekla: Aha, to si htela, vojsku leševa u borbi protiv mene. Ok. nadam se da me čeka neko neverovatno zabavno oružje.

Kler je pokušavala da odgonetne snimak reka. Malo je razmišljala kako da se razreši. Otvorila i okrenula je telefon: Maro, a koji smo mi žanr?

2009-06-22T04:50:00.000-07:00

... iskobeljala se teškom mukom, jednim jezivim trudom iz morske predivne mreže, na sebi imam par morskih zvezda, jednog raka, ogrlicu od ribica koje plivaju u krug oko vrata- imam I istu takvu narukvicu ( to sa ribicama nisam smislila, ukrala sam iz tv filma Merlin) I evo me umrežavam se u farmerke, štikle, obaveze.

Mara je veoma koncentrisano radila na novom proizvodu klijenta, srpska supica. To što su smislili za ovaj put, bilo je nešto između supe I paprikaša. Veoma pipavo za ređanje reči. Kao jedna od najboljih, dobila je priliku da se razmaše I uradi celu kampanju.
U sred misli o tome kako postaviti nešto što nije ni supa a nije ni kuvano jelo, a malo je jedno I malo drugo, zazvonio joj je telefon. Bila je to Kler, prilično očajna ponudom stanova za iznajmljivanje koje obilazi.
KLER: Prvo ti stanovi ni na šta ne liče! I ti ludaci iz realnog sveta, oni uopšte nemaju pojma da je svetska ekonomskla kriza I da moraju da spuste cene stanovima. Ono što liči na nešto je preskupo, ono što ne liči ni na šta je pristojno.! Ja sam od stvoriteljke dobila veoma skroman budžet! I to nije ok! Ja nisam navikla na ograničen budžet, a kamoli skroman!
Mara ju je pristojno zamolila da sama razreši svoju situaciju, i obrazložila joj da ima da radi. Jer, da se ipak podsetimo Mara je štreberka, i nosi štiklice, i lepršave suknje i ima 24 godine i veruje da će se ceo svet otvoriti pred njenom cvetnom suknjom. Pri tom je fina osobica, ali pravo fina. Pomalecko stidljiva. Tako joj se desi da ups! Eto, promaši empatiju. Zato Mara lepo, zvekne slušalicu svojoj drugarici Kler i nastavi da razmišlja. Ok- to je jelo budućnosti odjednom možeš u sebe da sipaš i supu i sve ostalo- štedi ti vreme, a unosiš vitamine...hm...mada -kakva je razlika, zar ne bi bilo jednostavnije nazvati celu stvar čorbom...treba im predložiti da naprave pilulice, kao instant supa, ali da ne mora ni da se rastvara, kao pilula paprikaša....i dok ona tako smišlja nad svojim kompjuterom, svetlo od prozora joj uzima neka ogromna ptica. Podigne pogled Mara, kad nije to ptica- nego zmaj. Onaj! Da. Onaj što se pretvori u čoveka pa bude Zmajoliki. Onaj sa kojim je vodila ljubav na oblaku. Leti na njenom prozoru i gleda u daljinu sa licem pobednika. Onog pobednika. Da u sred Beograda. Go golcat u sred radnog dana! U sred posla. Ta slika potpuno pomuti Marinu svest i ona se zanese i krene da pada i pada u neeesvest gde je sačeka Leš iz podsvesti i krene svojim leševskim mrtvačkim rukama na nju da je plaši i viče BUUUU i Mara u toj mori nesvesti u sred sopstvene podsvesti krene da urla AAAAA međutim muklo i niko je ne čuje, a onda oseti ledenu vodu na licu i probudi se.
KOLEGINICA: Jel si dobro, Maro?
KOLEGA: Da zovemo hitnu pomoć?
Koleginica je akaunt, a kolega dizajner.
Mara kopirajterka odmahne rukom i izađe na terasu. Sa velikom mržnjom, skupljenih očiju pogleda u svoje napisano nebo i obrati se meni svojoj spisateljskoj stvoriteljki:
Ti si najgora stvoriteljka od svih! – Urla Mara na mene.- Imaš li ti svest o vremenu u kojem živiš?! O problemima? O osećanju da treba da kritikuješ društvo i uredno čitaš dnevne i sve ostale, ali sve ostale novine. Ostavi me na miru! Hoću da radim i porastem! Ja sam vredna i ispravna i radim sve po redu.
Ja sam se smeškala i okrenula Zmaja ka Mari da ga lepo, celog, golog vidi.
Ona je ušla besno u kancelariju i sela za sto.
A taj! Taj me uvek oprlji i opeče na kraju! Neću da se setim da postoji!
Zmaj je gledao smeškajući se pljuckajući pomalo vatrice na nju.
Mara je ustala i zatvorila šalone. Sto puta bi mi bilo bolje da sam kod bilo koga drugog! Možda bih i izašla kao junakinja romana, kod nekog ozbiljnog, popularnog i vrednog koji na primer izdraje roman! A ne folira se sa šlajfna dnevno blogom, pa malo-malo pa joj sklizne struktura. Jadnice!
Struktura?! E sad me je naljutila, sad ću da je razvalim sa strukturom! Mara je smišljala ukusan slatki tekst, a ja sam napravila plan njene sudbine. Za početak, Zmaj je uzeo oblik čoveka i kao Zmajoliki se prijavio na portirnici Marine firme. Poslom.

2009-06-10T11:00:00.000-07:00

A, da...to je to mesto sa koga šaljem talase...gde mi je more dalo internet....

2009-06-10T10:56:00.000-07:00

Mislim da se ovako rasplelo: moje dete je...iz HN donelo iz radnje sve za 1 e mrežicu za hvatanje- valjda, nekih morskih bića. Držao je ponosno ceo put, sve tako na mojim leđima kako smo preplivavali I čim smo stigli na Rose, čim, normalno on je odmah tražio od mene da mu nešto upecam sa njom. Kako sam ja jedna veoma poslušna mama, ja sam prvo upecala ježa, pa morsku zvezdu I objasnila mu da je to bilo samo da bi ih on pipnuo, I video, ali da sad odmah, brzo, brzo moramo da ih vratimo u more. E tu mislim da se dogodilo. More je reklo, kakva fina plemenita mama, evo rešićemo joj taj internet na Rosama. I zato ja sada mogu nesmetano da nastavim moju priču. Dok ja kuliram na praznim Rosama, Mara sedi u kancelariji, ljutašto je nisam povela na more. U znak protesta ništa ne radi. Zamisila se, seća se da je kao dete, čim je naučila da čita obožavala da čita tekstove sa ambalaža. Deterdženti, čokolade, sokovi, stalno je naglas čitala šta god da se našlo pred njom. Obožavala je da ide u kupovinu sa mamom, što veća prodavnica, veća sreća. Čim bi ušla pred njom se otvaralo kraljevstvo predivnih reči sa raznih lepo upakovanih proizvoda. Mara devojčica pred tekstovima sa ambalaža osećala se jednako ushićeno kao Dita fon Tiz devojčica dok je listala Plejboj sama u svojoj sobi zamišljajući kako kada se jednom njeno telo oblikuje moći će da nosi sav taj predivni veš I bude tako božanstveno privlačna. Pa plus sto puta bolje od toga. Ah, da. Veliko divljenje DFT. Da se ipak vratimo sa striptiza na reči. Marina porodica je verovala da će je to odvesti u spisateljsku karijeru. Gluposti. Ali ko je mogao da se nada kopirajteru. Bilo je doktora, advokata I inžinjera. Ili slikara, muzičara i pisaca. Mara sama, je ipak u sebi napredno verovala da će biti nešto sasvim novo nešto čarobno novo samo za nju...da će se baviti opisima koji će biti više od slike, više od fantazije. Tekstovi ambalaža su govorili o načinu obraćanja u modi-takođe I pomagali su povremeno da pobedi neke napete zatvore. Obožavala je svoj posao Mara. Ali sada priklještena u ovaj svet koji sam joj napravila počela je u sve da sumlja. U svoju praktičnu sliku o ljubavi u smisao porodice, pa čak I u svoj posao. Osetila se bez čvrste podloge za život, upala u krizu koja je karakteristčna za muškarce u 35-toj. Gde sam?Ko sam? Šta sam postigla? Dokle sam stigla? Gde je potvda moje ljubavi? Gde sam stala, kod striptiza I pisanja, da. To je zanimljiv pristup. U Marinom slučaju te reči kojima ona slatko barata su perje, pink roze, I minđuše jeftine a famozne od štrasa. Što nikad niko ne bi otkrio da živi u tako jednoj decentnoj mladoj gospođici. Ljuta pošto je nisam povela na more nije htela da ustane sa stolice. Ceo dan dok sam je pisala po malo. Ni dok je moje dete vozilo avion I helikopter po meni, ni dok je epio stikere, ni sada dok zalazi sunce. A bez nje ne mogu dublje u priču. Smislićemo nešto famozno za sutra...ako nas posluži vreme.

2009-06-09T02:51:00.000-07:00

...to je stvarno istina, toliko sam se nasekirala što ne mogu da rešim internet i da nastavim šta sam započela. da sam stavila na leđa dete, on je vikao, hoće da ponese avion, hoće kanticu...ajde, ajde, dobro, rekla sam ja, I tako do druge obale, sve sa mladunčetom na leđima. Da bih stigla do internet kafea, da bih se upisala, i u krajnjoj liniji pročitala i razrešila šta se dogodilo u mom odsustvu. Ok. Imali smo posetu. Onako, sa visine. Vidim junaci su se dosta raspustili, nešto nisu raspolozeni da me slušaju, kao posetio ih je reditelj, oni tim povodom bi svi išli u ekranizaciju, i ne bi se više ovako u pisanoj formi igrali, oni bi da se materijalizuju, Sponzoruša već ima predloge za dve glumice, kaze ona bi da je igra jedna dok je plava, a posle u drugom zivotu sad kada je Kler neka druga. Dočekali su me sa spiskovima glumaca u rukama. Najzabavniji je Leš on ima ideje, on bi da ga igra Dzems Din, sad kako objasniti pisanom mrtvacu da ako će se materijalizovati glumac mora da bude ziv. Neće, neće i neće. Jedino glumac urla iz sveg glasa iz zatvorene fioke kako on hoće sam sebe da igra i preti kako će ubiti sponzorušu čim se oslobodi. Kler se pravi da ne zna o čemu glumac priča. Zmajoliki se malo pravi kul, a malo je u fazonu, taj reditelj...bi mozda i glumio...mmm lik koga bi igrao reditelj sam...Mara u tom smislu ima svoje predloge svih mojih drugarica glumica, jer zna da bih ja odmah predlagala moje drugarice glumice. A muzika? Muzika? Viču u glas. Kao rasturena banda. Nema ekranizacije! Vičem ja na njih! Sve dok traje ekonomska kriza, zivećete lepo u blogu gde vam je i mesto raspisivaćemo se pa kad dodju bolje vremena videcemo šta ćemo i dal ćemo..jasno? Uzela sam vazduh, mladunče na leđa, bacila se u plave talase da stignem nazad u Rose. Tamo pišem roman. Čitam knjige. Slušam muziku. Imam kao odmor...

2009-06-07T02:29:00.000-07:00

ja sam duh alfreda hickoka. zainteresovao me je ovaj naslov. ubistvo, misterija... imam jos uvek neke veze u americkoj administraciji koja budno motri sve sto se desava na internetu pa sam tako uspeo da udjem na ovaj blog u opciju posting. pratio sam sve sto se desava sa spisateljicom, kopirajterkom marom, sponzorusom, pregazenim lesem... i prilicno sam zadovoljan. nekoliko nivoa na kojima se ova literatura razvija, neskrivena svest o stvaraocu, elementi dokumentarnosti i satiricno-cinicnog odnosa prema tranzicionom svetu u kome zivite i radite, sve to daje dosta potencijala za eventualno otkupljivanje ove price za potrebe filmovanja. na zalost dosta lose stojim ovih godina sa holivudskim producentima, ali ipak pratim stvari i cini mi se da ako nista a ono preko politickih veza i kontakata sa odredjenim strukturama u drzavnim agencijama mogu dosta toga da uradim kada za neki roman pomislim da je upotrebljiv. svakako vi danasnji pisci jos pre nego sednete da kucate mislite o mogucnosti da se knjiga proda filmskoj industriji. vi draga ana rodicana mi uistinu vise licite na pisca koji cesce kuca lezeci nego sedeci, ali to vas sigurno ne ometa da sanjarite o uspehu, kada vasa prica zavrsi u rukama nekog talentovanog reditelja. stoga sam resio da vam se obratim na ovaj nacin i uvedem jos jedan nivo u vasu mastovitu dnevnicku strukturu. sem vas koji sve to smisljate i vasih likova, postojimo i mi - duhovni centri moci koji vas posmatraju. i vase likove i vas same. svakako postoje ti nivoi od vas ka dole, ka likovima, lesevima i paklu, ali takodje postoje i od vas na gore - producenti, reziseri, duhovi. posle moderne mozda je vreme da mi pocnemo da ucestvujemo u pricama. ako posmatranje, onda je posmatranje na sve strane.
mozda je bilo ukusnije da sam vam ovo poslao kao komentar (vidim da to nemate kao opciju na vasem blogu) medjutim obzirom da vas upravo gledam, kod prijatelja za satelitski nadzor i vidim da se kupate na mediteranskoj obali, a kako, takodje, znam za vase muke da svoju malu prenosivu pisacu masinu ukljucite na internet, pomislio sam da nije lose za vas blog da se i sam pojavim na njemu. vasi citaoci i vi znate da ja volim povremeno da se pojavim. uostalom to ne moze biti lose za reputaciju vaseg internet dnevnika.
ne brinite za vasu maru. nedelju je provela vozeci rolerke oko jezera na adi u beogradu. prikriveno zbunjena ali i dalje ushicena poslom u reklamnoj agenciji, bez prestanka je razmisljala o novim i novim mogucnostima kojima recenice na ambalazi raznih proizvoda mogu doprineti ljudskoj civilizaciji.
zelim vam dobro more i solidan internet protok. nastavite sa vasim radom i cuvajte maru, veoma je zanimljiv lik. a kao autor koji ima taj podsvesno svesni odnos preme samom sebi, ne zaboravite da sem leseva preko kojih se moze gaziti postojimo i mi, hm, pa recimo takodje lesevi, koji vas posmatramo odozgo i razmisljamo o tome sto radite.

2009-06-05T07:31:00.001-07:00

Ja sutra idem na more. Da- da...nisam sigurna da li ću povesti sa sobom svoje junake. To ću odlučiti kada se tamo opustim. Za sad sam proverila vreme, kupila maske za decu i
jednu majca-haljinu u Zari. Za to vreme Mara vredno radi. Ćuti i kucka za svojim kompom. Nešto se nasekirala zbog posla, sve joj je krenulo naopačke. Ona je dosta od života uložila u posao i veoma se nervira kada ne deluje da je na tom poslu dbra. Mara
pati što se nije rodila u nekoj svetskoj metropoli. Pati zato što nije kopirajterka u Londonu, u Parizu, u Njujorku. Onda bi njena posvećenost poslu imala svetske razmere. Ona je uglavnom i zadovoljna kako idtok njenog života. Pomalo je usamljena, ali to nije
ništa čudno, jer nju ni ne zanimaju muško-ženski odnosi u tom smislu. Zanima je da jednom ima muža. U smislu porodice, zato što je porodica nemoguća bez muža, eto to joj je bitno, a ovako, ne vidi svrhu sem da se stalno nešto uvija u fetusni položaj I pati tiho, ili čezne-čezne...sve lepo što bi rekla o ljubavi zato Mara napiše na ambalaži. Zato je ona najuspešnija kopirajterka za ambalaže. Nije razumela tačno zašto ju je leš, koga je slučajno pregazila na početku ove priče ucenio da mora da okusi pre nego što napiše, na tako jeftin, providan način na prvu loptu ...kao da ona ne zna. Znas, zna, ali ona smatra da je pametno da se štekuje. I ne misli da je kukavica zbog toga. To je inače, veoma mudro za jednu 24-godišnju devojku. Ali nije praktično. Jer život mora da se oseća I uzima I jede I mora da mu se pušta do daske, do kraja, da boli onoliko koliko misliš da nema šanse da izdržiš. Jer ako toliko mnogo nikad nije bolelo, onda se nije ni isto toliko otvorilo da se uživa. I Voli E zato ja Mari još ne dam pravu ljubav. Zato što se nije otvorila. Prava ljubav mora da se zasluži. Mora da se čeka, traži, da se teško I skriveno stigne do nje. Ja to normalno, znam....tako.
Mara je ipak odlučila da pristine d aide na taj rafting. I ok. Povešće I Sponzorušu sa sobom koja se preimenovala u brinetu Kler. Ajde da je okrene da je obraduje.
Kler je vežbala po gradu sa kamericom u ruci. Dosta srećna I zadovoljna u svom novonapravljenom životu. Hodajući unazad dok je snimala neku simpatičnu scenu na ulici, udarila je u Marinog pregaženog leša.
KLER: Izvinite? Jel ste dobro, izgledate kao nekakav mrtvac...pregaženi....
LEŠ: Oh, da to je moja tužna priča. Mene je pregazila jedna mlada ambiciozna kopirajterka, I ja dok se ne razračunam sa njenom savešću ostajem zarobljen u ovoj priči.
Kler je odmah shvatila o čemu se radi I na koga je naletela, u želji da sazna što više pravila se kao da ne razume.
KLER: A kad se razračunate, hoćete se onda pretvoriti, u nekog? Princa?!
LEŠ: Onda ću počivati u miru.
KLER: A šta znači da ona očisti savst? Jel vam treba novac?
LEŠ To zna samo naša stvoriteljka...ili ne zna nego se traži I izmišlja, u svakom slučaju, moja sudbina kao I sve ostale iz ove priče su samo u njenim rukama. ..
Tužno je izdahnuo.
Kler se lepo pozdravila, čak se I rukovala sa Lešom I otrčala kod Mare u stan jer još uvek nije dobila- zaslužila svoj.
I a ja sad idem...da se pakujem, pa avion, pa more da mu kažem ćao, I naravno nosim komp I Maru sa sobom.... kao nakit za plažu na primer...

2009-06-04T06:33:00.000-07:00

Sponzoruša je odlučila da promeni ime I počne novi život u novoj priči. .
Promena?! Uf, da. Velika je hrabrost potrebna za male promene. Biće brineta I možda, da ode do Zare da čekne šta ima. Padala je I niže u životu. Novo ime će joj biti ...ajde sad...to treba da bude neko lepo ime. I kad već može dag a bira, može da bude I skroz strano, kao Kler, na primer. Sviđe joj se Kler. Bivša plavuša, sponzoruša ima novo ime kao I novi identitet, zove se Kler I obukla je mantil koji dolazi do iznad kolena a to je najduže nešto što je ikada na sebe obukla u životu.
Onda je ušla u Marin stan u kome su živeli uvaljeni ona I glumac I izvela nešto prilično pokvareno I ružno. Ali kako još nije izgradila mnogo savesti ona je bez problema, otključala fijoku iz koje su pobegli I uspavanog glumca vratila u scenario iz koga je pobegao. Uf da. Ostala je sada sama I slobodna u novom životu. Takođe, na ovaj način se fino ogradila da neće više niko moćui da je vrati u staru priču, jer ona više nije bila isti lik. U bazi naravno jeste, ali u bazi...u bazi baze I ona I Mara potiču siguno iz istog korena, odnosno mene. Kler je nastavila da živi u jezivo visokim štiklama I nije se lišila svog razoružavajućeg osmeha. Ali se odlučila da se mnogo ređe smeška.
Kler je sada u ovom trenutku Marina cimerka. I odlučila je da stekne neko znanje I veštine. Zakazala je Mari susret u Nušićevoj u Grinetu. Levom sa strane Terazija.

Kada je videla Mara je u prvom trenutku je nije prepoznala. Zatim se oduševila, iskreno, počela je da vrišti I pokrila rukom usta. Toliko je reagovala. Kler je zatim izvadila dugačku tanku cigaru I dunula da skloni pramen sa čela I široko se I ona nasmejala.
MARA: Izgledaš veoma... prefinjeno?
KLER: Za moj prošli život to bi bila uvreda. Za moj novi život , kratko sam u njemu pa ne znam šta da mislim. Tako je govorila Kler. Razložno. Kako se očekuje od jedne brinete koja se zove Kler.
MARA: Jel si bila na razgovoru za hostesu?
KLER: Mislim da moj novi imidž zaslužuje bolje zanimanje.
MARA: Na primer.
KLER: Sekretarica.
MARA: Ne znaš jezike I ne znaš da radiš na kompjuteru.
KLER: Možda me naučiš....
MARA: Možda si poludela
KLER: Da I taj rafting na koji ideš, želim da idem sa tobom.
MARA: Tamo ne prolaze štikle, a možda I ne odem.
Mara ništa nije probala mnogo. Ona se uglavnom štekuje I voli da ide sigurno kroz svoju priču. Ona mašta o romansi o ljubavi koju spisateljica-stvoriteljica neće da joj napiše.
KLER: Evo ga onaj časopis za koji si pisala? Sećaš se?
Uzele su da listaju I naše na Marin besmislen tekst o restoranu za preporuku.
MARA: Nikad nisam napisala ovako lošu reklamu, ni za šta.
Kakav je osećaj? Zazvonio je telefon. Kakav je osećaj?
MARA: Šta, kakav osećaj?
LEŠ: Neuspeha.
MARA: Ko si ti? Ko si ti?
Normalno prekinuo joj je vezu. Jer kako bi je mučio ako bi bilo šta objašnjavao.
Kler joj je predložila da se prošetaju Mara je odbila I vratila se na posao.
Zmajoliki je prošao u bež mantilu pored njih dok su se rastajale. Niko nikoga nije video. Kao da je Veliki grad.
Za mene malo I jeste danas. Kao da se izdiše, tegli koliko je dug.
Kler je zamišljala sebe na raznim zadatcima. Otvorila je dlan za kamericu. I dobila jednu u rukama, da iznutra slika priču. I to će joj biti posao. Da snima iznutra šta se dešava u priči o Mari kopirajterki kojoj je danas otela slavu. Za to će od stvoriteljke dobiti hranu. Dobiće čak I svoj mali stan, ali neće joj naravno pasti sa praznog papira. Napraviće neku kombinaciju, zaslužiće ga.

2009-06-03T06:28:00.000-07:00

Ljubav i avantura-tura...pevušila je nepoznata devojka lepršajući kroz priču o Mari.
Gledajući je iz svojih scenografija, iz svojih boksova svi junaci ove priče su se pitali, ko je sad ta? Baš tako.
Mara je prosvećena od povraćanja bila mirna kao na gomili bensendina. Otvorila je svesku u kojiu je upisivala utiske iz finog restorana, međutim sačekale su je škrabotine i neke sumljive reči, ništa pametno, novo, sveže, privlačno.
U centru grada...ne-ne, u samom centru grada, otvoren je famozni novi restoran. Jelovnik je....šta je sad ono što bi privuklo srpske lovane? Zanimljiv i egzotičan. Raznovrsna ponuda čini ovo mesto različitim od sličnih popularnih restorana. Jelo za preporuku: Najkomplikovanije koje piše, ako uopšte uspete da ga pročitate iz menija.Utisak – tek će se čuti o njemu...
Ovaj isprazan opšti tekst Mara je teškom rukom kliknula na send
Sve te predivne reči ona je mogla da ispiše zamišljajući ukuse, i sve bi bilo dobro samo da je nisu terali da jede...nije im bilo dosta da ih neko hvali, oni su tražili da to bude iskreno i iskušeno! Kakvi ljudi!Kakve sujete! Eto im sad.
Avan-tura, i ljuuubav...opet je besmisleno prolazila nepoznata devojka.
Mara je uzela slušalicu.
MARA: Ko je sad ova?
SPONZORUŠA; Koja?
MARA: Ova što leprša i pevuši o avanturi i ljubavi kojih apsolutno nema u mojoj priči. Ne znam šta sam ja ...piscu... zgrešila, da samo u mojoj priči nema ni traga ni glasa od ljubavi. A važno je da je ona zaljubljena i da je njoj veoma lepo. I to što je u naslovu najavila, avantura i ljubav, i to baš je briga- jer nije ovo knjiga, ovo je blog! Slobodno- široko, pa rintaj Maro, raspravljaj sa mrtvacem ideju pravde- nepravde, čisti savest jedi po govnjivim restoranima izdržavaj Sponzorušu i premlaćenog raspadnutog glumca iz starog prodatog scenarija koji se nije realizovao, pa ako baš moraš da te neko pomazi, evo ti zmaj al da te posle ošuri jezikom da izgoriš cela. Zašto likovi nemaju prava da biraju svoje pisce. Mene bi sigurno mnogo lepše tretirala neka mlađa spisateljica puna entuzijazma i vere u život. Neka koja nema radno vreme.
SPONZORUŠA: Šta se žališ. Zamisli da te je prodala a ti završiš u fijoci. I još te pregazi vreme.
MARA: Nije te pregazilo vreme, sponzoruše su uvek aktuelne.
SPONZORUŠA: Misliš?
MARA: Ma da. Ima ih u svim vremenima.
SPONZORUŠA: ...i izgledaju uvvek prilagođeno vremenu iz koga su....
MARA: Našla sam ti posao, u jednom finom restoranu. Da budeš hostesa.
SPONZORUŠA: Ali ja sam sponzoruša, neću da budem hostesa!To je ponižavajuće! Hostese traže stolove za sponzoruše!
MARA: Onda moli stvoriteljku da ti pošalje sponzora. Može i meni, ako je baš krene.
Ništa neće dobiti, normalno ni jedna ni druga. Evo im nepoznata devojka još jednom da im besmisleno proleprša kroz priču. Onako fore radi.
NEPOZNATA DEVOJKA: Ljubaaaav- avantu-uuura...
Zgađeno su je pogledale, sponzoruša iz Marinog stana, a Mara iz svoje kancelarije. I devojka je odlepršala. Ja kao njihov stvoritelj ostala sam da se pitam, da li bi bilo možda ipak malo pravedno da Mari udelim ljubavi. Ili da je bacim na otvoreno, drugarima piscima pa da vidi kako joj je fenomenalno fino i fensi kod mene?

2009-06-02T08:03:00.001-07:00

Kako se sve detaljno dogovorila sa urednikom novina KROZ GRAAAD- koji je bio isti kao i gomila novina na temu života po gradu. Znači Mara u gradskom životu. Ide po restoranima da proba hranu i lepim i privlačnim rečima opisuje ukuse. Prvi restoran je neki novoootvoreni od novopečenog bogataša koji će je plaćati da piše pohvalno o njegovim restoranima.
Fin je to restoran, ceni Mara. Mara kopirajterka inače- mada to niko ne bi vezao sa njenim stavom, u principu retko izlazi. Koliko god zvučalo zanimljivo to njeno zanimanje koliko god delovalo tako moderno i šminkerski, Mara je u dubini svoje odlikaške duše prava partizanka-bolničarka-higijeničarka. I kao takva ona sedi u tom praznom veoma skupo sređenom restoranu. Ispred nje iznose razna jela i Mara u jednu sveščicu zapisuje kako joj se šta sviđa od ukusa i oseća se kao vrhunska kritičarka...lepi su ukusi , zanimljivi, ima nekih egzotičnih, ali nekako nije to neka hrana da sad padneš u nesvest, kada bi trebala da piše iskrenu kritiku ove kuhinje i ovog ambijenta imala bi mnogo šta da kaže. Ali nije pozvana da kritikuje nego da hvali. Ok. Pristupiće starom metodu. Zamisliće kako bi zamislila neki najdivniji restoran i najdivniju hranu i onda će pisati o tome. Problem je bio u sledećem, nije mogla da zamišlja na licu mesta ako ne jede ta jela. Hm, jel’ mogu od kuće da to napišem?
Ali trebali bi da budete veoma precizni. Menadžment restorana je stajao iznad mlade glave. Teškom mukom je Mara jela i pisala. Sve opisivala ukuse, ali ta kombinacija konzumiranja i pisanja u isto vreme je bila veoma mučna. Na kraju se srećom ipak setila i zamolila da prime Sponzorušu na razgovor za eventualan posao. Ona je lepa i komunikativna. Ne bi mogla da radi baš kao kelnerica ali na pr kao hostesa. Tako bar nju da skine sa budžeta.
Jedva je stigla do kuće Mara, čim je ušla odmah je uletela u wc i počela da povraća. Izlazila je iz nje sva fina hrana. Vino, atmosfera. Prerađeno kroz Marinu utrobu bilo je dosta gadno. Kada je izašlo sve iz nje, Mara se ubacila u krevet. Malo je tresla groznica.
Marinu sudbinu, odmah da priznam ovih dana malo određuje i ovo jezivo vreme. Inače sam ja htela da je stavim da mora da konzumira nešto što joj se ne sviđa a da bude prinuđena da lepo piše o tome, jer to je važno, da se dovede junak u situaciju iz koje jasno vidimo kako je ružno lagati. Na primer, to je možda važno za savest. Uopšte se laže veoma lako, i zaboravlja se koliko je to ružno. Ali možda ne bi Mara baš povraćala tako naočigled svih koji je čitaju da napolju nije ovaj jeziv dan. Ah da i ja sama po sebi nisam baš najsrećnije raspoložena. Sponzoruša je u tom smislu uzela na sebe neku potpuno novu ulogu, braniteljke i dosta me napada. Svi lažu! Kaže, To što ti ne možeš da podneseš kad prećutiš to je zato što se nisi prilagodila, i zato što si pukla. Molim te nemoj više takve gadosti da radiš. Ideja jedenja zmija u pustinji, povraćanje u wc-u i Glumac koga držiš premlaćenog sto nastavaka. Samo neka se svađa sa mnom, mislim se ja, i onaj posao hostese će se pretvoriti u baba seru. U Inexu. Ili u onom što je nekada bio bioskop Jadran a sad je neka od pijemokafu lokala. Bolje bi joj bilo- bolje bi joj bilo- pretim ja prećutno. Tako je to kad imaš moć. A nemaš neku savest. Pa da vidimo kako se nisam prilagodila:) Kako to izgleda Sponzoruša. U nečemu što se piše....

2009-06-01T03:49:00.001-07:00

Nedelja- noć.
Dok su se ispred njene zgrade rvali Zmaj i Leš koji je Mara slučajno pregazila Mara je spavala najmirnijim, najnežnijim snom, kao da se vratila na onaj oblak, na kome je pukla ljubav u pravom smislu ljubavi. A Sponzoruša i malo osvešćeni glumac su se vraćali sa gomilom kesa I šuškali usput nešto. Ispred zgarde su zatekli situaciju da je Leš nadjačao Zmaja i da ga davi. Sponzoruša je u sekundi uvalila Glumcu kese i skočila na Leša.
Ostavi ga, ostavi ga! To je naš prijatelj! Kako je leš bio u nekom stanju nad raspadanja, dakle suprotno od raspadanja, bio je ludački čvrst. Ne znajući šta da mu uradi, Sponzopruša je zapalila parče novine koje je ležalo na zemlji i viknula: Mrtvi mrtvima, živi živima!
LEŠ: Izvinite ali kada se desilo da sam ja poslao negativac? Ja sam žrtva. Šta je sa vama?
I spustio je ruku sa zmaja.
Zmaj je kašljucao iz usta mu je bljuckala vatra.
SPONZORUŠA: Šta hoćeš? Ostavi na miru junakinju Maru.
Leš je u tišini veoma tužno otklizao u dubinu grada. Za njim su ostale reči, kao nešto na primer kako je on njena senka, kako nikada neće moći da se razdvoje. U vazduhu je ostala istina o tome da je Mara jedna od retkih koja je nasledila u genima jak osećaj savesti i da kakvo god vreme došlo, ona neće moći da živi bez iste.
Mučenica. Rastužila se sponzoruša i ušla u zgradu sve sa kesama i Glumcem.
Lift nije radio pa su se popeli lagano do četvrtog sprata.Tiho ušli i zaspali.
Ne sluteći šta se dešavalo dok je ona slatko spavala Mara se spremila za posao, tiho izašla iz kuće u novi radni dan.
Tiho-tiho...
Gledajući ispred sebe.
Na poslu je sačekao mail, od prijateljice, koja je poziva na rafting. Na Taru. Možda nije loša ideja, i tako nije planirala ništa za leto. Ok. Može, ići će. Sledeći mail je stigao od Leša. Bio je duži od predhodnih. Leš je najavio da će Maru pozvati urednik novina: KROZ GRAD, i da će tražiti od nje da postane njihov honorarni saradnik, on je uslovljava da prihvati posao. U suprotnom. Ubiće je grižom savesti a smrt će biti duga i bolna.
Odmah zatim usledio je poziv. Oni ( redakcija) su čitali tekstove na kutijama keksa i kesicama supe i oduševljeni su kako Mara opisuje ukuse. I voleli bi da ona posećuje neke određene restorane i piše za njih, odnosno opisuje ukuse jela tako slikovito da svako ko pročita mora otići da proba. Naravno isti čovek je imao i dilove sa raznim restoranima po gradu o kojima bi valjalo pisati pohvalno. A Mari je sve to delovalo kao nekakva prevara i nije joj bilo jasno, sem što joj je delovalo zgodno, da zaradi ekstra parice šta bi tu moglo da bude dobro za leša koga je slučajno pregazila.

Kako sam prošla prvih deset šlajfni, za one koji će se uključiti sada, mali pomoćni uvod:
Ovo je priča o Mari kopirajterki koja je jednog sunčanog dana slučajno pregazila jednog leša i od tad je taj Leš juri da joj se osveti. Usput ona se sreće sa raznim likovima iz svesti svoje stvoriteljke, odnosno mene, koja ovo lagano štivo kome je pre svega zadatak da zabavi, piše jednom dnevno po šlajfnu. Šlajne se pošteno pišu svaki dan, a ne pet unapred pa se postavljaju. Tako da prate stanje uma Marine stvoriteljice, služe za postizanje kondicije i osećaj da spisateljica ima neki vid komunikacije sa čitaocima. Zašto sve mora da bude knjiga? Blog je dovoljno otvoren da i on može da bude književnost? Ili bar da koketira sa književnim tonom. Autorka- odnosno ja, u ovu priču je uključila lik Sponzoruše koja je iz scenarija prodatog devedesetih iskoristila trenutak i pobegla da bi ponovo živela kao lik jer joj se nije živelo više u fijoci. Dakle sa svojim dečkom glumcem, pobegla je iz prodatog scenarija u fijoci i sada njih dvoje žive u blogu o Mari kopirajterki koja ima 24 godina jako je ambiciozna, i nikada nije ranije bila zaljubljena. Sve dok se, nije pojavilo i jedno mitološko biće. Zmaj. Mara se normalno odmah zaljubila u Zmaja.
Sada bistvuju svi zajedno u borbi da očiste Marinu savest i spasu je od Leša koga je pregazila...slučajno. Usput žive. I imaju kompleksne odnose sa stvoriteljkom, tj sa mnom.

2009-05-31T14:03:00.000-07:00

Dok sam ja ceo dan bila van moje kuće...

Dok su Sponzoruša i Glumac šetali po gradu...

Celu nedelju-dan, nedelju, Mara je provela maštajući o Zmajolikom. Ležala je sama izvaljena na trosedu, držala u ruci daljinski, menjala kanale, tek tako, da bi joj prsti nešto radili. Pitala se zašto je svaki, ali svaki svakcijati put ošuri jezikom na kraju. Šta mu to znači? Koliko god da je bolelo, toliko je imalo u sebi nekakve neobjašnjive privlačnosti...misterije....Za to vreme, dok je ona tako maštala, Zmajoliki je u obliku zmaja gledao sa čežnjom iz krošnje drveta koja je granom udarala o njen prozor. Malo su se bili zaljubili, dva bića iz dva sveta. Kada je zaspala on je tiho ušao kroz prozor. Gledao je oko sebe šta bi mogao da uradi a da kad se probudi pomisli da je neko bio tu. Da! Ostaviće širom otvoren prozor. I taman da skoči sa prozora, pogledao je ispod sebe-na ulicu, da prosto zna gde skače...i video Leša u zasedi. Skočio je na njega I u jednom potezu ga strpao u krošnju. Normalno- na saslušavanje....

2009-05-30T11:35:00.000-07:00

Mara je počela da se cepa od smeha u sred uragana koji ju je zadesio. Dobila je napad smeha.

SPONZORUŠA: Šta ti je bre?

MARA: Ona je sad smislila da jedemo zmije I snalazimo se u ovom ludilu? Nema šanse...

SPONZORUŠA:Možda je odlučila da nas ubije?

MARA: Nema šanse, ona će ovo pisati svaki dan još dugo, dugo-zato što joj je zabavno. A bez mene to nje to, a ja neću da jedem zmije da bih preživela.

SPONZORUŠA: Pa I bez mene, neću ni ja da jedem zmije, zmija se oblači, ne jede se!

MARA: Pa...bez tebe...onako, već te je prodala samo tako još sredinom devedesetih, ili posle bombardovanja, ne sećam se više...

SPONZORUŠA: Posle bombardovanja ali nije bilo tek tako, jer je za te pare kupila kompjuter! Od koga je zarađivala još dugo, dugo- ja sam se veoma isplatila...

MARA: E vidiš a zbog mene je prvo pozajmila pare I kupila novi kompjuter pa tek onda počela da me piše.

SPONZORUŠA: A šta ti misliš, tebe neće da proda? Kako misliš da otplati to što je pozajmila? U sred svetske ekonomske krize?

Onda je iz mrtvih ustao očajni prebijeni u sred pustinjske oluje glumac I viknuo: Prekinite obe, I izvlačite me odavde, kakve zmije, kakvi kompjuteri, ja moram da živim, da glumim...o Bože da-da glumim!

I to ih je spasilo. Stvoriteljka tj ja, se našla pozvana I upoređena sa božanstvom, I tako sam ih uvukla u uragan, kroz koji su svo troje propadali, sa sve četiri raširene, jedino je glumac zatvorenih očiju I u crvenim cipelicama lupkao petama I ponavljao kako bi u svoj dom. To je bilo slatko, pa sam ih vratila u

subotu, u Beograd u Marin stan, mali garson da spavaju razvučeni po jednom trosedu I jednom krevetu. Jel tu Mara živi. Prva se probudila Mara- razvaljena I odgegala se do kuhinje. Zatim se probudio glumac I krenuo ka njoj.

MARA: Drago mi je da si ustao. Od početka ove priče samo te vukljamo- tamo vamo kao neku stvar. Nadam se da će ti I modrice proći, hoćeš kafu?

GLUMAC: Hoću da glumim!To želim!

MARA: Pa ti glumi, al ne znam šta...ne znam ni gde...

GLUMAC: Ti si pisac, ti mi napiši.

MARA: Molim te me pusti da popijem kafu, upravo sam prošla pustinjsku oluju.

GLUMAC: I ja sam isto sanjao!

MARA: Nije to bio san, to je bilo pravo.

GLUMAC: Kako smo se izvukli?

MARA: Malo ucena, malo molitva. Kako to inače ide.

GLUMAC: A otkud smo se našli tamo?

MARA: Mi smo ekipa koja treba da spasi moju savest.

GLUMAC: Svašta. Savest je potpuno deplasirana...

MARA: Za našu stvoriteljicu očigledno nije...kopirajterka, glumac I sponzoruša u lovu na pregaženog Leša koji se uopšte ne javlja, a možda je I nestao.

GLUMAC: Ja sam to sve prespavao ( žvakao je glumac keks držeći u ruci kutiju na kojoj je bio Marin tekst )

MARA: To sam ja pisala.

GLUMAC: Šta?

Mara mu je pokazala ponosno rukom tekt na kutiji

GLUMAC: Pa ne mogu to da glumim.

U kuhinju je ušla čupava izblajhana Sponzoruša I držeći se za glavu pitala: Izvinite, jel vam nije malo čudno, a gde je nestao Zmajoliki?

Zmajoliki se u to subotnje jutro spremao da pokaže svoje pravo poreklo. I na očigled čitalaca ispod Savskog mosta na jednom malo zabačenom delu transformisao se od šarana, 40togodišnjeg šarana kroz usta ribe polako je izlazio kao zmaj. Razvukao je krila, I tako te zelenkasto sive boje kroz krošnje grada išao kao družini čiji je postao član još pre neki dan. Nasadio se na granu koja je doticala prozor. I prisluškivao razgovor uz kafu. A dole ispred ulaza u velikom crnom mantilu, sakriven iza oboda crnog šešira smešio se pregaženi Leš I čekao u zasedi da uhvati Maru I ubije je grižom savesti. Da-da. Baš tako.

2009-05-29T06:31:00.000-07:00

Znači, Mara sama u pustinji, bez mobilnog telefona, uf ne/da, da ipak sam joj ostavila mobilni, sama stoji u sred.... pustinje Baja Kalifornija u Severnoj Americi...da. Tako. Veoma sam ponosna na to gde sam je spustila.

Jadnice! Vikala je Mara, meni, spisateljici koja sedim na Terazijama u sred Beograda- kakva bahata junakinja. Pokazivala mi pesnicom na gore, psovala me sve sa mobilnim u rukama, mene njenu stvoriteljku. Jadnice! Jadnice! Jadnice! Misliš da ne znam šta radiš?! Misliš da ne znam! Naravno da zna, pa mi smo vezane najdubljim mogućim vezama. Ali ja kao njena stvoriteljka povlačim neke poteze za koje ona ne zna da će jednom biti dobri za nju:) Ovo na primer neverovatno iskustvo kroz koje će proći će je svakako učiniti boljom osobom. Na primer. Drugo, to je toliko fensi! Ko još ima priliku da se nađe izgubljen u sred pustinje? Ovo je jedan otmen i romantizovan način da shvati da lova I ambicija nisu vrednosti za koje se pre svega u životu treba boriti. Da postoje dublje I ozbiljnije stvari. Jer bila je toliko fenomenalno precizna, uspešna I uredna kad sam je stvorila toliko da je bila pomalo dosadna, I sve ovo joj treba ...makar... da bih uspela da joj prenesem nešto od moje hipi filosofije življenja...Toliki bezobrazluk lika u odnosu na pisca...
Ko ona misli da je ona? Jedna mrvica u pesku ...tako da sumlja u sopstvenu stvoriteljku. Neka bude srećna što sam je spustila u pustinju ...mogla sam da je spustim u sred jata ajkula na primer.

MARA: ...i svako jutro si tako sjebana, da se izrazim tvojim propalističkim jezikom, sjebana, ležala sa bebom u krevetu, sama samcijata I jedina uteha su ti bile emisije u kojima Edvard Majkl Grils poznatiji kao Ber Grils preživljava u najtežim okolnostima. Očajna domaćice! Paćenice! Pa on je dno! On se pali na legiju stranaca!
To joj nije trebalo. Prvo nije istina to kako je ona postavila stvari, ja sam te emisije, istina je, pratila svako jutro sa bebom na sebi I jesu mi davale neku vrstu utehe, jer u tom trenutku sam bila dosta slaba I bez posla, I sa majušnom bebom, sama- sa još nesređenim hormonima, šmrcšmrc- I da, prijalo mi je da gledam kako se preživlji u snegu, ledu, pustinji, I ostalom predelima za ne preživljavanje, na razne trikove jer mene, da-istina to pali, ja jesam od tih riba što ne v9ole hotele risorte i volim da spavam u šatoru, da letujem u sojenici bez vode I struje,i da se družim sa prirodom! I da, šmrc smatrala sam te emisije naručenim od nekih petorica njih koji odlučuju o sudbini čovečanstva, pustili su nam pa ko ukapira da je važno i da stiže kraj sveta i da će odabrani koji gledaju Bera preživeti kraj sveta. Ok, da znam, pucali su me hormoni, ali to je bila moja uteha šmrc, i ne dam da mi se bilo ko smeje.

Za kaznu će gorda junakinja romanizovane i romantizovane priče o današnjem svetu, dobiti svoj paketić zapleta u pustinji. Sedi Mara u sred pustinje I vidi dve bele tačkice na nebu I počne da maše, maše kao luda, jer nisam rekla - ona ima mob, ali nema domet u pustinji. I kako se te dve bele tačkice definišu ona shvata da su to padobranci I da! To su sponzoruša I glumac! Aaaaaaaaa!!!! Kada padnu ugruvaju se baš gadno. Sponzoruša sa zabodenim štiklama u pesak gleda oko sebe I kaže:
SPONZORUŠA: Ja sam sponzoruša, I nisam avanturista, I možda je bolje da se ipak vratim u fioku, u stranice prodatog scenarija iz koga sam pobegla. u Srbiju devedesetih, u Slobino vreme, promeniću se. zainteresovaću se za političku situaciju i rušiću vlast i onda me spisateljica možda neće ubiti na kraju scenarija. Naćiću sponzore u opoziciji. Oni se isto fino oblače. Ne bih išla u opoziciju onu najnižu, nego onu već etabliranu....
Glumac je I dalje prebiven ćutao.

MARA: Umukni sponzorušo.
SPONZORUŠA: A gde ti je zmajoliki?On liči da bi mogle da se oslonimo na njega.
MARA: Nemam pojma. Želim da umrem sad I odmah.
SPONZORUŠA: Kad je već kako je, prvo da nađemo sklonište.
MARA: Kakvo sklonište? Šta pričaš?
Tako su se kretali njih troje po pustinji, po suncu napred, bez vode I mobilnih telefona, ni sami ne znajući zašto su tu bačeni. Ogovarali su spisateljicu, nagađali su zlo da li je izgubila nit priče- šta joj bi odjednom?... ili možda treba da nam bude jasno da je zmajoliki u nekakvoj vezi sa Lešom...uglavnom su hodali jedan pored drugog, nagađajući zašto ih je zadesila ovakva sudbina. Tada je počela pustinjska oluja. Srećom po njih troje spisateljica je zaista pratila kako Ber Grils preživljava pa će srećom po njene junake tako i oni preživeti . I naučiće lekciju. Nikada ne vređaj pisca sopstvene priče....šta god to značilo:)

2009-05-28T06:21:00.000-07:00

Kakav grozan dan. Da bi se ubacila u priču o zabavnoj ekipi koja spašava savest jedne ambiciozne kopirajterke po ovakovom sumornom danu moraću da skroz zamislim sve drugačije. U Marin dan ću prvo, ubaciti sunce. Obojiću nebo u svetlo plavo sa beličastim oblačićima I pomeriću vreme na jutro. Ne popodne, posle posla. To je bolje. Napolju je 25 stepeni, Mara je naravno u jednoj od svojih lepršavih suknjica I postiđena jer sada već cela ekipa zna da je sama kriva za celu situaciju, malo spuštene lopte sedi u restoranu. Restoran je Pire. Preko puta Pevca. Mara voli Pire. Tu dolazi sa drugaricama ponekad. Uzela je iz šteka novac, prvi put će biti tu u većem društvu. Aha, povela je drugare da se dogovore. Sponzoruša I premlaćeni glumac sedaju za sto. Naručuju vino.
SPONZORUŠA: Ja moram da nađem sponzora. Majke mi ovako ne može više da se živi.
Glumac ćuti premlaćen.
MARA: Kad će on da prestane da bude premlaćen?
SPONZORUŠA: Nemam pojma, takav je izašao kad smo pobegli iz scenarija.
MARA: Šta ćeš ako zauvek ostane takav?
SPONZORUŠA: Ne znam videćemo.
MARA: Hajde da razrešimo ovu situaciju nekako. Hoću da ti nađem posao, negde ću te zaposlitiu, ali moraš za početak da mi kažeš šta znaš da radiš.
SPONZORUŠA: Odlično umem da procenim.
MARA: Šta?
SPONZORUŠA: Sve, ljude, situacije. Sve.
MARA: ...to nije baš korisno...radna računaru, jezici?
SPONZORUŠA: Naučila sam da koristim FB u ovih par dana.
MARA: Ne mogu ni da te ubacim da te slikaju jer si omatorela.
SPONZORUŠA: Pazi rečnik, kopirajterko!
MARA: Možda bi mogla telo da daješ, telo ti je odlično.
SPONZORUŠA: Nikad. To je intimna stvar.
Zmajoliki stiže taksijem. Smeška se,mmmmmmMara misli kako je došao da spasi njenu savest! Neverovatno. A ništa ne zna o njemu. Sem da verovatno potiče iz pakla. Mladić iz pakla je tu da je spasi. Ko je šta je. Ko da je sve to važno. Kao da je bitna uopšte I savest I bilo šta, važno je da je napokon posle dugo, dugo vremena tu neko ko joj se dopada.
ZMAJOLIKI: AJde ekipice, jel ste spremni za vožnju?
I Sponzoruša na 10 cm štiklama I premlaćenim glumcem na ramenu ulazi prva.
SPONZORUŠA: Kako mi znamo gde ćemo naći njenu savest. Ne daj bože da potražimo moju....ma meni je toliko bilo strašno od savesti da sam je amputirala. Sama! Šta će mi. Samo da me muči?! Ko da nije život dovoljno težak!
Dok Mara plaća I proverava kako izgleda, da bi se sviđala Zmajolikom ostali je čekaju u taksiju koji kada u njega uđe Mara taksi se pretvara u avion I to privatni u kome svi pijuckaju šampanjac. Vv Kliko? Ne Grand Dam, Ma ne, šta ima veze, kad već maštam, nek bude Krug! Neka bar oni piju KRUG!
No krug No tnx! Sponzoruša se seća kada je poslednji put pila Krug. Jer takve su pile takva pića, naravno... ops pljujem po sponzorušama. Ova moja neka je probala kad je bila na pr,u vezi sa jednim jezivim kriminalcem devedesetih u Hajatu. I nek su posle su jeli kolače iz Hajata. Taj krimos je izveo tamo na noć I dan, on je mrtav kao I većina krimosa iz devedesetih. Zamahnula je da otera misli I popravi pramen na čelu. Otišla do pilota da ga šarmira I vidi kako se vozi avion. Glumac I dalje pebijen spava na dva sedišta.
U Marinoj slici počinje muzika, veoma romantična I Zmajoliki o kome ne znamo apsolutno ništa bezobrazno poljubi Maru kopirajterku. I njih dvoje se odjednom nalaze na oblačiću belom I ljube se tako ludački dok iza njih sija žuto sunce vrte se oko Sunca I za nas koji gledamo postaju tako senke na suncu. Onda Zmajoliki skine Maru, brzo I odlučno, tu na oblaku I kresne je na licu oblaka, a Mara ne može da veruje da se sve to dešava njoj toliko lepo, jer ona je navikla da su samo reči lepe, ovo je prvi put u njenom životu da je nešto toliko lepo da je lepše od reči. A onda se opet dogodi, I iz Zmajolikog umesto jezika izleti plamen I oprlji je ovog puta po obrazu I ona vrisne jako jako I nađe se sama u sred pustinje, bez kamile I vode. Srećom sa mobilnim telefonom.

2009-05-27T03:39:00.000-07:00

Ok. Sve deluje mirno I tiho. Nema nikakvih potresa sa strane. Deeesno-leevo...ništa leđa...čisto...BAM od napred u njenu kancelariju ulazi sponzoruša. Polu-gola I glasna, Mara zove obezbeđenje, zove sekretaricu, pita ih jel su ludi, kako je nisu najavili, kako je uspela da prođe? Pored svih!
SPONZORUŠA: Meni je baš slatko ovde kod tebe na poslu. Možda bi čak I mogla da radim ovde. Sviđa mi se. Više ti se isplati nego da mi daješ džeparac.
Za one koji ne znaju, Sponzoruša ima jako tanak glas, I dosta se mazi dok priča, dakle tako je treba čitati. I potpuno je gola. Visoka sama po sebi na najtanjim I najvišim štiklama, sa uvek istom Kim Novak punđom, u majci koja samo prekriva grudi I veoma kratkoj mini suknji. Garderoba joj je cela opasno firmirana. Iz prošlog života. Ona je pravi živi dokaz kvaliteta I dugovečnosti kavalija, dolče I gabane, gotjea, I sličnih ekstravagantnih umetnika.
Mara ustaje sa svog radnog mesta I hvata je pod ruku, izvodi je iz firme I ubacuje u Kosta kafu, stavlja je za sto da sedne, sve bez reči . ta Mara koja tako barata rečima I koja živi od slatkih reči, ona nema teksta I ne vidi svoje rešenje. I naručuje malko kiselkastu Kosta kafu sa sojom, I za sebe I za Sponzorušu koja je stigla direktno iz devedesetih I otvara temu toga kako će njih dve dalje.
SPONZORUŠA: Veoma mi je teško da se nađem, I malo mi je nezgodno u tom motelu.
MARA: Ti se vraćaš u fijoku, u devedesete gde ti je mesto, jel razumeš?
SPONZORUŠA: Ne.
MARA: Ni dinara ti više neću dati.
SPONZORUŠA: Pa ni nemoj nego me zaposli!
MARA: Gde da te zaposlim?
SPONZORUŠA: Kod tebe!
MARA: Nema šanse. Stvarno nema šanse.
U tom trenutku u Kosta kafić ulazi mladić, onaj sa zmajskim jezikom I prolazi pored Mare koja je svapretrenula.
SPONZORUŠA: Sem toga hoću da živim kod tebe u tvom stanu! I ja I glumac.
Mara pristine ne slušajući šta joj je predloženo gledajući u mladića- zmaja, koji kupuje kafu I odlazi...Odlazi! Tek tako odlazi!
MARA: Zaustavi ga! Dobićeš 1000 dinara za to!
SPONZORUŠA: Koga?
A mladić Zmaj već izlazi na ulicu, I Mara pokazuje rukom ka njemu, a Sponzoruša gola u skoku iskače na ulicu, hvata Zmaj-mladića za rame I široko, neodoljivo se nasmeši I kaže; Ups, izgleda da sam Vas pomešala sa nekim?!
ZMAJOLIKI: Sve je ok....
SPONZORUŠA: A kad sam Vas već pomešala možda bih mogla da vas smućkam?
ZMAJOLIKI: Molim?
SPONZORUŠA: Da Vas upoznam sa mojom prijateljicom. Nije mi baš prijateljica, ja sam sponzoruša I nemam prijateljice, još sam I iz devedesetih pa se još nisam prilagodila novom sistemu. Ništa ne znam, ali tražim posao.
ZMAJOLIKI: Ja Vas ništa ne razumem, ali ste veoma simpatični. Imate fantastično telo.
SPONZORUŠA: Baš vam hvala. To je sve majka priroda, ništa mu nisam radila. U tom Mari stiže poruka na telefon. NISI ME ZABORAVILA.LEŠ
Mara zaboravlja na zaljubljenost I ljubomoru I njena savest nadjačava ova dva snažna osećanja- pokušava da okrene telefon, na koji se niko ne javlja, I kada stolu prilazi Sponzoruša sa Zmajolikim I pokazuje na Maru, I Zmajoliki pruža ruku da se upozna, Mara kraljica slatkih reči izgovara :Mi smo se sreli u paklu, I ti si mi ošurio usta a mene grize savst jer sam gazila preko leševa, još od osnovne škole, kad sam bila vukovac I miljenica svih nastavnika I sad me taj Leš proganja I ne znam uošte šta da radim! A moram još I da izdržavam Sponzorušu I prebijenog glumca jer ih je spisateljica ovog lakog štiva ubacila u moju priču da bi bilo zabavnije I da bismo se stalno vraćali na devedesete! Jer ona ima ambiciju da malo protrkeljiše I političku situaciju! A ja sve to neću! Jas am umetnica slatkih reči I radim najdivnije reklame za hranu svake vrste, jer moje su reči ukusne! Takav sam ja kopirajter! Veoma ukusnih reči.
Kada su saslušali polu-.ludu rastrojenu Maru koja je u dahu sve to bacila na sto. Zmajoliki I Sponzoruša su joj obećali da će joj pomoći. NZajedno kao banda, njih troje I premlaćeni glumac naćiće Leša I ubiće ga. Ili šta god se već radi sa leševijma da prestanu da maltretiraju. Od ovog sekunda oni su banda. I spasiće Marinu savest.

2009-05-26T04:53:00.000-07:00

Kada je juče, tačnije u ponedeljak stigla do Mikana( onog što prodaje pljeskavice I kuvana jela I gde jede zaposleni svet iz centa metropole)...leša nije bilo. Pre nego što je stala u red da naruči pljeskavicu malo gladna Mara je sela na jedan kamen u jedno dvorište I duuuuboko se zamislila. Tako sedi Mara na kamenu. Zamišljena. Vruć dan. Već je zaboravila zašto je uopšte tu kada odjednom oseti da propada, u krugovima, koncentričnom krugovima, otvorio se kamen I ona pada I pada kao Alisa u zemlju čuda ali ispod zemlje pada u crveno crveno...pakleno crveno! I tu su I plamenčići žuti, žuti, do narandžastog žuti. I tokom tog tolikog pada svako normalan bi izgubio svet, ako ne zbog trajanja pada onda bar zbog paklene vrućine. Ujednačen je I zvuk Viu, viu...kao nekako. Mara dakle , ne gubi svest jer ona je takva veoma oštra I svesna u svakom trenutku I zbog ovakvih situacija je jasno zašto je dobro to što Mara nije nikad duvala, pa nije zaglupljena, I nije nikad pila, pa nije oštećena I nije pušila pa nije nikad trovala svoj unutrašnji system disanja I voljenja. BAM! Pala je u centar pakla. Ustala, očistila pantalone sa cvetovima po sebi, Mislim dezen pantalona je cvetni, a ona je očistila paklenu prašinu sa svog dupenceta, jer tako izgleda Marino dupe I pogledala na gore. U vis. Dubokim snažnim glasom joj se obratio pakao lično.
PAKAO LIČNO: O, Maro? Mislio sam da ću te duže čekati? Nisam baš ni siguran da imam dovoljno razloga da te primim? Šta te je nanelo u Pakao dok još uvek traje proleće Maro?
MARA: Nemam pojma, skroz sam se slučajno našla ovde, nisam planirala. Otvorio se kamen na kome sam sedela dok sam čekala nekog leša koga sam slučajno pregazila da jedemo pljeskavicu kod Mikana. Nemam pojma. Još me taj Leš ucenjuje I sad kad se ne pojavim, ko zna šta će da uradi.
PAKAO LIČNO: Ja bih te rado vratio na površinu, jer na površini se lepo živi površinski...sve znam...ali ti si očigledno neka veoma dubiozna osoba kada si se našla u ovakovom paklu, a ovo je jedan od gorih paklenih predela.
MARA: Ja sam živela jedan pšravolinijski, na gore linija život I veoma sam jasno znala šta hoću. Jas am oduvek lepo pisala, još od osnovne škole, onda sam završila fakultet za pisanje, ako se to može tako reći I sada radim kao pisac ako se I to može reći. I Apsolutno mi nije jasno zašto mi se sve ovo dešava. Hoću da kažem, Ja sam sasvim slučajno naletela na tog leša na početku I od onda je sve krenulo naopačke. To je možda I malo filozofsko pitanje za nešto što treba da bude lako štivo kome je pre svega cilj da zabavi ali odake leš u mom životu?
Šta ću ja najčistija od svih čistih u paklu?
PAKAO LIČNO: Pa nije pakao samo kad umreš pa ti se sabere pa odeš u pakao. Pakao se dešava u raznim trenutcima tvoga života. I evo, očigledno si došla do jednog takvog.
MARA: Ja ne razumem šta je to?
PAKAO LIČNO: Sad ću ja da ti pokažem.
I Pakao je uzeo Maru za ruku I poveo je još dublje ako je to bilo moguće I protrčao je beli zec sa veeelikim satom I pokazao da vreme prolazi I odskakutao iza mračnog ugla, a Mara je videla jednog mladića koji joj se odmah dopao kako u svojim vatrenim kočijama dolazi po nju. I za razliku od svoje ličnosti koju zna, ona je uletela u vatrenu kočiju, pa su se njih dvoje odvezli do obale paklenog mora koje se pušilo I onda je mladić umesto poljupca koji je očekivala jezikom oprljio Marina usta toliko strašno da je ona u startu krenula da jeca, jezivo od tog bola. Da vrišti I da otvara usta sve šire I jače sve dok se cela slika oko nje nije promenila da se ona nađe u redu ispred Mikana kako stoji bez reči.
MLADIĆ: Hoćeš da naručiš?
AAAAAAAA!!!!!Vrisnula je Mara I skočila u stranu. To je bio taj mladić iz pakla samo na površini uglađen I malo manje frajer.
MARA: Ima vatru! Viknula je I otvorila mu rukama usta I sav poslovan svet iz centra metropole koji stoji u redu se zakikotao. I pomislio, evo još jedna da je prsnula pod pritiskom u našem svetu japijevskom. Jedino je mladić, zbunjen ali malo I očaran ovim neobičnim potezom, rekao.
MLADIĆ: U pravu je, ja sam zmaj. Samos am se malo prikrio. Namignuo joj je I naručio punjenu sa malo ljutog- bez luka.
I Mara je stigla do ljubavi. Gotovo. U utorak se ništa nije dogodilo. Jeste, isčekivanje. Utorak je ceo u tom znaku:)

2009-05-25T02:49:00.001-07:00

Ponedeljak kao početak nedelje, obično u sebi nosi osećaj nade, velika je nedelja pred onima koji vole svoj posao. Tako je Mara veselim korakom hodala ka novoj radnoj nedelji, naoružana najuuukusnijim rečima koje će za neko vreme krasiti kesice nove supe na domaćem tržištu.
Za razliku od mene koja sam početkom ove nedelje naoružana da svojim rečima ubijam. Nervozna zbog sto sitnih problema, ne toliko sitnih koliko jadnih. Jadno-sitnih. Ah blago Mari I njenom mladalačkom poletu. Danas na dan mladosti ona ima sva prava sveta da slavi svoje godinice. I da veruje da će uticati na poboljšanje istog privlačnim rečima kojima ona barata neverovatno vešto. Za ručak će jesti pljeskavicu kao I sav normalan svet, zaboraviće na glupu salatu, I više nikada neće ići u glupu Sremsku. Jer Maru ukusi sveta I života ne zanimaju toliko u praksi I konzumiranju. Nju to sve nekako zanima u ideji, u maštanju u ulepšavanju. A kad smo kod maštanja, Mara mašta da će se I zaljubiti.
Jer za razliku od mene, Mara nije zaljubljena I nema sa kim da se mazi I ljubi u usta I da se kikoće I šapuće u polu-mraku. Malo joj je krivo zbog toga. Nije baš ni da joj je malo krivo. Malo više joj je krivo. Ali ona nema kad da misli o tome. Ninuninu, potrebna organizacija! Kao osobica koja voli sve da se događa po redu, I ona bi volela da za neko vreme, nađe nekog muža, I ima neku decu...mmm da joj život bude kao slika iz stranih novina! Da izgleda kao Anđelina sa Bred Pit-om u novinama, ne, ne kao oni, oni se sad nešto svađaju, kao...kao neki : kao mladi su I puni su love I imaju gomilu sitne dece sa gomilom bebi siterki! Pošto uz gomilu dece ide obavezno gomila bebi siterki. Jer normalno, ko će sam da diže svu tu decu?
Mada nije loše smislila ni Sara Džesika Parker da plati surogat majku koja joj nosi devojčice bliznakinje, dok ona radi I zarađuje. Njoj telo treba kao instrument za snimanje. Malo je napeto dal će se predomisliti ...ali kažu neće, surogat majka je mlada I profesionalac je....Tu je I otvoren izbor dobre udaje za domaćice majke kojima je posao da se kote kao mačke na svako malo I da izgledaju kao da su glumice a nisu profesionalne glumce koje stvarno moraju da izgledaju kao glumice, ali I one služe da se slikaju za novine I prošetaju u javnosti. Naročito ako su udate za političare. Uf predaleko sam otišla, ali sve su to ipak- ipak delići snova Mare za budućnost. Što, jel bi joj falio neki naočit maladi političar? Pa kokteli, pa žurke, pa putovanja, pa aplauzi.... U svojoj kancelariji, dok kuca tekst za kesicu supe sa domaćim rezancima priseti se da on danas neće ručati, jer je sve pare koje ima dala u petak sponzoruši I nema budžet za pljeskavicu danas. Ok. Gladovaće. Nije najstrašnije. Ručaće kući.
A onda stiže mejl, kao da su joj pročitane misli: Da li si za ručak danas? Adresiran od Leša.
Ne. Odgovara Mara ali mejl joj se vraća.
Onda stiže sledeći.
Pljeskavica “kod Mikana”. Biću maskiran u živog čoveka. Prepoznaćeš me po hodu, a hodaću u krug.
Mara opet pokušava da pošalje mejl u kome kaže: Ne, neću doći.
A onda leš šalje vreme, u 1 sat, I šalje pretnju: Ako se ne pojaviš, biću prinuđen da dođem po tebe.
I Mara gubi snagu za rad, nedelju I sopstvenu mladost na dan mladosti. Jer zadnje što joj treba je leš koji je došao da je bruka pred kolegama. A Mara drži do svojih kolega. Takva je Mara. I zato će otići na pljeskavicu sa mrtvacem “kod Mikana” po suncu. Koliko god gadno delovalo...ipak je malo zanimljivo. I tim povodom Mari se nasmeši njen ženski brk.

2009-05-24T05:36:00.000-07:00

MARA: Devedesete su mrtve, sponzorušo. A ja moram da radim. Zato pali iz agencije, iz WC-a iz moje priče sa mog posla. Umorna sam, petak je, imala sam već jedan nebulozni susret u tržnom centru u Sremskoj.

SPONZORUŠA: Kupuješ u tržnom centru u Sremskoj! Pih!

MARA: Šta treba da učinim da nestaneš?

SPONZORUŠA: Ne vredi ti. Nisam luda da nestanem, čak šta više izaćiću kroz vrata a ne kroz prozor.

Premorena i već naprsla Mara sama joj je otvorila vrata od WC-a. Sponzoruša je vukući na ramenu premlaćenog glumca izašla na svetlo agencijskog života veoma lepo raspoložena. Sviđala joj se užurbana atmosfera, ljudi, tenzija, puno usputnih duhovitosti, povremena ironija na tuđ ali i na sopstveni račun, nekako sve kako bi kada bi pisalo, pisalo da treba da bude ili izgleda.

SPONZORUŠA: Gde ja sad da idem?

MARA: Zaista me ne zanima!

SPONZORUŠA: Ali moja priča je prodata sredinom devedesetih...ili posle bombardovanja...ne sećam se tačno...ja sam slušala Cecu i izlazila po splavovima sa kriminalcima....dok nisam upoznala njega, naravno ( mislila je na prebijenog glumca preko ramena) kako će sada jedna krhka sponzoruša da se uklopi u novo društvo?Moraš mi reći! Gde se izlazi, sa kim se viđaju žene kao ja? Ko su sponzori? Ko su sponzori?!

MARA: Ne znam, stvarno, ja radim sa klijentima...-pokušala je da ode od nje Mara

SPONZORUŠA: Ima li još šanera? Gde se oblačimo? Nije valjda stvarno Sremska? Šta je sa Čumićem?

Kroz hodnik agencije je prošla jedna Marina koleginica, koja inače voli Maru i usput dobacila sa smeškom: U Zari ima super stvari...zavisi kakav ti je budžet...( i dala je očima znak Mari da podržava njen ekscentričan nastup na sred hodnika sa tom polu-golom ženom koja na ramenu nosi nepokretnog prebijenog, ali vidljivo zgodnog muškarca).

SPONZORUŠA: Pa to nikad nije bilo kod nas! Pa tu kupuju samo siromašne strankinje! Zara?! Ni mrtva!? Gde su lopovi? Šta su im uradili? Pa kome su oni morali da smetaju! Pa svi su se oblačili kod njih! Tako i im treba! Neka se uniformišu!A mogli smo svi da izgledamo kao gospoda....- malo je zasuzila sponzoruša.

Mari je bilo dosta svega, da bi na bilo koji način razrešila ovu situaciju izvukla je sve preostale pare iz novčanika, jer Mara mrzi da koristi kartice, i dala sponzoruši. Predložila joj par zgodnih motela po gradu i rekla joj da joj se slobodno javi ali tek za mesec dana i da joj pre toga neće dati nove pare. Neka se snađe i zaposli. Tako je Mara prvi put u životu ( za razliku od mene kojoj se to dešava svakog 20-tog u mesecu) ostala bez para do kraja meseca. Mara za razliku od mene voli sve da drži pod kontrolom, i čini mi se da kada bi ona trebala da piše o meni umesto da ja pišem o njoj, to se nikada ne bi desilo. Da je tako obrnuto, mene Mara ne bi podnosila. Ne bi me razumela i mislila bi da sam baš mnogo stvari u životu debelo zasrala. Ali pošto ja imam širinu i godine koje Mara nema, ja ću joj tu mladalačku bahatost nekako opravdati. U krajnjoj liniji u ovom životu ja sam živ a ona izmišljen lik. Eto. Kada je sela na svoje radno mesto, da završi svoj radni dan, radnu nedelju, još par stvari i gotovo... otvorila poštu, imala je šta da vidi. Adresa ja bila nemoguća: leš@pregaženi.com: „Vrati me u život“ bila je poruka.

Koliko god ta poruka zvučala kao „vrati mi moju belu džigericu- priča“ Mara se ništa nije uplašila. Bili su na njenom terenu. Na distanci, u borbi rečima! Ha! I to pisanim rečima!

Kliknula je, tamo gde treba da bi se odgovorilo: „ Poštovani lešu, prvo mi morate reći kako ste živeli pre nego što ste umrli, pa šta je bio uzrok smrti, u kom vremenu tačno i kako želite da živite u budućnosti kada vas oživim. Molim vas, oživljavanje je jedna ozbiljna stvar i ne možemo imati tako površan pristup celoj stvari. Poštovanje i pozdrav Mara. „

Jako je bila zadovoljna kako se snalazi. Razrešila je dve glupe situacije za jedan dan.

Kliknula je da pošalje pismo ali...posle par sekundi ono joj se vratilo. I tako bar deset puta za redom. U međuvremenu trebalo je napisati jedan radio u tri varijante. Tako da se Mara bacila na posao. Vikend nije nigde ni jednom izašla jer je sve pare dala sponzoruši. Sada trenutno pokušava da smisli rešenje za najnoviju supu sa domaćim rezancima koji treba da asociraju srednju generaciju na njihovo detinjstvo.Onda zvoni telefon. Javlja se sponzoruša. Plače.

Bila je na piću u Strahinjića Bana i shvatila je da je vreme pregazilo. Još gore shvatila je da film o njoj nikada neće biti snimljen-jer više nikoga ne zanima život jedne sponzoruše!Preti da će se ubiti, i mada je već mrtva u tom prodatom scenariju, umreće sada svojom voljom a ne da je ubija neka frustrirana spisateljica. A kad se ubije, ono što bude pisala pisaće krvavim prstima ... a to će biti zadnje reči jedne sponzoruše!!!

Ok, ubi se. Moram da radim, spustila joj je hladno slušalicu Mara. Jer Mara ima te 24 godine i veelike ambicije.Ume čak i da pregazi leša. Za nju je postojanje jedne sponzoruše, davno prodate- pitanje koje nema nikakve veze sa njom u budućnosti. Ali uopšte. Hm.

2009-05-23T00:16:00.000-07:00

...počinje vikend, a vikendom ću morati da budem kraća. I koncentracija mi nije neka, na primer baš sad dok kucam ove redove, pasuljko se dovikuje i pita me da li se MI( on i ja) plašimo žabe, a to mu je važno jer na Hepi televiziji ide emisija o Henriju koji se plaši svega i svačega, a mi bi trebalo da budemo bolji od Henrija i to sa jasnim obrazloženjem. ok. Rekla sam da mi volimo žabe, nažalost zbog žaba i Henrija sa Hepi televizije na ovom blogu koji je za mene veoma uzbudljiv eksperiment o sebi ...dobro, dobro... trenutno ja sa mojom pričom zaista moram da budem brza...ne vredi pasuljko se sad dovikuje i pita kako zmija može da izađe iz mora, dakle dok Mara spava snom pravednika posle veoma uzbudljivog petka, o kome ću pričati verovatno u ponedeljak, ja se oblačim u sopstveni vikend i JA: Jel si pojeo musli?

PASULJKO: Ne.

Dok Mara na trenutak ne misli šta joj se sve događa u njenom inače mirnom i uspešnom životu kada se probudi verovaće da je sve bio samo ružan san. Na trenutak, dok se ne seti šta joj je Leš predložio kada je napoon uspela da izađe iz WC-a ali ne i da se razreši sponzoruše i prebijenog glumca.

PASULJKO: Mama, dosadno mi je...ajde bre, napolju je dan!

I otvori Pasuljko draperiju na prozoru da mi pokaže da govori istinu.

2009-05-22T03:02:00.000-07:00

MARA: Bojim se da je odavno prošlo pola sata moje pauze i da moram da se vratim na posao. Šta god da želite da mi predložite, možete mi poslati mejlom....
Leš je neko vreme gledao u prebledelu Maru, malo i sam razmišljajući a onda presekao: Mejlom? Dobro gospođice. Tako će i biti. Mejlom?! Baš ste kreativni! Dopisivati se mejlom sa lešom...(smejao se i kašljucao jer mu je bilo teško da se smeje pošto se raspadao)...kakva ideja! Vidi se da radite u advertajzingu, gospođice! Fantaštično! Bravo! Hihihihi....hohohoho....
I Mara je otrčala brzinom, najvećom koja se mogla postići sa štiklama od 8cm i tako sva prestrašena, izbezumljena, sela za svoj kompjuter. Za razliku od mene, Mara nije imala privatan život. A kad smo već kod mene- nismo me dugo pomenuli...dakle, jutros se moje dete (u daljem tekstu: pasuljko) probudilo potpuno izujedano od komaraca- što je posledica isključivo moje majčinske nebrige i za razliku od Mare koja se našla pred zgaženim lešom, ja ću se naći pred smrtnim grehom lenjosti lično.
LENJOST LIČNO: O, gde si najbolja moja sledbenice, dođi da se pečeš u paklu lenjo i polako uvek i zauvek. Sto posto. Mada, nije baš samo lenjost moja grozna osobina ima tu i moje zakržljalosti i nesposobnosti u komunikaciji sa bilo kakvom vrstom administracije što će reći, juče mi opet nisu odobrili minus, pošto opet nisam dobro popunila neki obrazac a ja sam kao uporna da ne pozajmljujem pare. I tako pošto nisam imala para za ništa, ja nisam kupila ono što se stavi u struju da otera ili pobije komarce i zato je pasuljko- moje dete od jutros ceo izujedan. To se Mari da je ona majka na primer sigurno nikada ne bi desilo. Maru inače svi vole. Svi joj se dive. Raduju se da rade sa njom....i tako dok Mara drhtavom rukom otvara poštu i ne zatiče ništa u svom inboksu, pa se onda nna trenutak ipak iseče jer kreće odjednom bujica mejlova u desnom donjem uglu ekrana, uf dobro je, shvati da je to gomila reči od akaunta. Dobro je. Mara odšeta u svojoj šarenoj suknji do WC-a i nasloni se leđima na pločice. Da se razhladi. To se sve dešava na prvom spratu, važno je da znate, zbog sledeće scene: Čuje se lupkanje i vidi se da ima više od jednog para nogu u kabini WC-a. Mara se zatim spusti do zemlje i ima šta da vidi. Nepoznata plavuša skoro gola, skoro gola, izbacuje kroz prozor nekog polu-mrtvog mladića, izubijanog od batina.
Dosta sa leševima! Vikne Mara i rasplače se. Vrata WC kabine se naglo otvore i na njima stoji najzgodnija plavuša ikada u najnapičenijoj mini suknji i dekolteu najdubljem ikada sa plavom najplavljom Kim Novak punđom, dune pramen sa vrućeg čela izvadi tanku, najtanju cigaru i zapali je, dok taj momak tako prebijen i polumrtav leži preko WC šolje, i obrati se Mari najtanjim i najslađim glasom ikada: Šta se dereš? Hoćeš da nas neko uhvati?! Ups, izvini, nisam se predstavila, ja sam Sonja, ja sam sponzoruša iz devedesetih, iz Aninog scenarija, onog što ga je prodala i od njega kupila prvi kompjuter, ali se nikada nije snimio.
MARA: Da, ali ovo je priča o Mari kopirajterki- meni, a ne o sponzoruši i spisateljica je ugovorom obavezana da ne koristi prodati scenario, ili već tako nekako...i da možda bi mogla usput da smanji doživljaj jer ja već imam nekog zombija na vratu.
SONJA: Kopirajterke, sponzoruše, lisice...ništa to nije mnogo daleko jedno od drugog od trećeg.
MARA: Izađi iz moje priče!
SONJA: Neću. Imam i ja prava da doživim javno predstavljanje.
MARA: Ovo je zaposlen ozbiljan svet ovde su i sponzoruše drugačije, napolje kroz prozor! I tako si prodata još sredinom devedesetih!
SONJA: Prodata? Kako može lik da bude prodat? Nemoj da te čuju iz autorskoh prava kopirajterko! Sad kad sam se već našla u ovoj priči nema šanse da me izbaciš! Ni mene ni njega. Udavila sam se godinama u mračnoj fijoci. Baš mi je fino u ovoj agenciji.
Mara je ustala i zaletela se, svom snagom i brzinom da ih oboje uništi ili izbaci kroz prozor napolje i nazad u devedesete.
U tom trenutku borbe u WC-u Mara nije znala da pismo Leša zastrašujuće zauzima svoje mesto u njenom inboksu....

2009-05-21T02:17:00.000-07:00

Za razliku od Mare, ja sam se jutros probudila u sedam, ipak odlučila da ne ustanem još sat vremena, pustila dete da se igra sa nekim novim Indijana Džons- brdom koje se otvara u stepenice, u njegovoj sobi- onda sam naravno, skočila u osam, brzinski obukla sebe, strpljivo sačekala da se mali gospodin sam obuče, jer to je važno, razvijati samostalnost kod dece, zatim izbacila svoje malo belo kuče iz spavaće sobe, (uhvaćena je da se na kvarno penje na krevet). Odvela četvorogodišnjeg gospodina kod njegove bake jer trenutno ne ide u vrtić, pa pored Skupštine, jedne, druge, pored razređenih pandura i omiljene pekare za koju nisam imala budžet jer mi još nije odobren minus – išla ka poslu. Pravom pravcatom, poslu za odrasle. Jer to sam ja. Odrasla osoba:).

Za to vreme Mara je već u agenciji na spratu u kuhinji, muti nes-kafu kašičicom. Za razliku od mene ona je već našminkana, namirisana i sveža, spremna za nove radne pobede.
Dakle, ta Mara - kopirajterka od 24 godine, ona radi najbolje od svih tekstove za kutije keksa. Za prednju i zadnju stranu kutije. U njenom poslu to se zovu back pack copy ( bek pek kopi-ji), selling line (i seling lajnovi), product descriptor (prodakt deskriptori). Takođe Mara piše i tekstove za transportne kutije, u kojima se navedeni keks prenosi. To kako Mara opisuje keks, to je...kada bi neko na primer čitao, ikada, to šta piše na kutiji keksa sa prednje i zadnje strane, taj neko ne bi mogao da odoli, i morao bi da ima u ustima odmah na licu mesta...sve to što stoji u kutiji na kojoj se Mara zapisala.
Povremeno Mara radi i za kesice instant supe. Mmmm, i tu je najbolja. Uopšte, pokazalo se da Mara ima poseban talenat da opiše ukuse i natera čoveka, ženu, dete, koga god, da kada pročita tekst na ambalaži oseti da mora da konzumira to što je u tu ambalažu upakovano. Ali to nije toliko bitno, jer tu nedaleko od nje, u pasažu u Sremskoj, koliko god da je pokušala da ne misli o tome, leži nekakav leš koji je ona juče pregazila dok je gledala šareni izlog. Na pauzi će otići da se prošeta i proveri, sigurno ga je milicija sklonila. Hm, ni u jednim novinama ništa.
Dok oko nje kolege ćaskaju i razmenjuju utiske od predhodnog dana, i dok danas Priština očekuje dolazak američkog potpredsednika, Mara misli o svojoj jučerašnjoj neprijatnosti.
I trči, već oko podneva, trči u svetlo-plavim lakovanim cipelicama na štiklu, kao Pepeljuga do mesta svog jučerašnjeg zločina.
Prvo joj padne kamen sa srca, jer leša nema. Znači neko ga je našao i uklonio. Ok. Dobro je, a onda kad je već krenula da kupi neku salatu ili sladoled ili da ne kupi ništa i možda ipak danas preskoči obrok, jer joj je malo ubijen apetit celim ovim događajem, iza jednog zida pojavljuje se leš, u najživljem mogućem stanju sa nakrivljenom perikom i umornim, dubokim i strašnim glasom joj se obraća: Ti si mene juče pregazila!
MARA: Jesam, izvinite, bilo je slučajno- nisam Vas videla!
LEŠ: Znaš li kako prolaze oni koji gaze preko leševa? - nastavio je leš još strašnijim i dubljim glasom.
MARA: Ne znam tačno...
LEŠ: Odlično. Uspešno. Čestitam! Pružio joj je svoju mrtvačku ruku. Sa kakvom ste me samo odlučnošću pregazili! Svaka čast!
MARA: Bojim se da je sve ovo jedan Veliki nesporazum, ja moram sad da se vratim na posao, gospođo...ili gospodine, šta god da ste....
LEŠ: Ja sam leš. Gramatički, trebao bih da budem muško, ali pošto sam već mrtav, potpuno je svejedno kog sam pola. Bio sam čovek, a sad sam mrtvac. Mislim da pol uopšte nije važan za ovaj naš odnos.
MARA: Bojim se da mi nećemo imati nikakav odnos. Pokušala je da ode.
Leš je zatim otvorio svoj Veliki mantil i pokazao na rupu u stomaku.
LEŠ: Vidite ovu rupu gospođice? To je vaša štikla od juče. Evo vidite, malo se vidi i otisak cipele, ja sam taman u tom stanju raspadanja da po meni lepo mogu da se vide tragovi - kao na plastelinu.
MARA: Ja se slabo razumem u leševe i raspadanje ali to što pričate ne zvuči kao skroz tačno...
LEŠ: Kako god. Na mom mrtvom telu je vaš otisak i ako odem u miliciju, i prijavim vas, mogu da vas osumnjiče za moje ubistvo.
MARA: Ali to nije istina!Vi to znate! Ja sam vas zgazila kad ste već bili mrtvi! - rasplakala se Mara.
LEŠ: Neka to utvrde oni kojima je to posao. Ili?
MARA: Ili?
LEŠ: Ili ćete prihvatiti ono što sam raspoložen da vam predložim.
Mara je gledala leša u oči, razmišljajući šta je najpametnije da tog trenutka uradi.

2009-05-20T02:57:00.001-07:00

Glavna junakinja je, naravno, žensko, i, naravno, radi kao copywriter, to je zato što je trenutno to moj posao.
Ali za razliku od mene, ona je veoma uspešna kopirajterka.
I za razliku od mene, ona ima 24 godine.
Nema dete i nema momka, za razliku od mene.
Zove se....na primer:
Mara.
Mara kopirajterka ima 24 godine. Radi u velikoj advertajzing agenciji, kao ja.
Jer ne valja da je uspešna, a radi u maloj agenciji.
Da bude velika kopirajterka u maloj agenciji, to bi ipak umanjilo njenu uspešnost u našim očima. A naša junakinja Mara mora da bude užasno ambiciozna, pametna i vredna devojka. Kada ne bi bilo tako, ne bi bilo zabavno da je srušimo, da joj ubijemo ideale i da je bacimo u ozbiljnu depresiju, da je dovedemo do toga da ne radi ništa. Na primer...kakav je moj trenutni plan sa njenom sudbinom - što je uvek promenljivo, naravno. Ovde će samo biti crno na belo postavljen tok mojih misli i planiranje radnje. Tako da će se sve greške i slabosti u procesu kreiranja priče videti. Pošto, naravno ovo uopšte nije priča o Mari, ovo je priča o meni. Ali, kako bih se prikrila, kako bih lakše bila dopadljiva i kako bih naterala nekoga da ima bilo kakvu vrstu reakcije na mene, ja ću se koristiti Marom. Koja je trenutno, kako stvari stoje, sve, ali apsolutno sve što ja nisam.

Mara kopirajterka, koja ima polet i jasnoću najčistijih ideala bolničarke i partizanke iz drugog svetskog rata, ide ovog jutra na svoj posao. Sve sa tim poletom jedne mlade komunistkinje. Nasuprot svakoj uniformi, Mara je veoma šareno, lepo i moderno obučena.
Dan je sunčan, i svež, i ona se lepo uklapa u taj dan. Temperatura još uvek nije porasla na trideset stepeni, kao što je bilo jutros. Takav je miris jutra. Ona hoda i smeška se, a u tom hodu se jasno čita sve što ona očekuje od života. A to je mnogo. Stvarno mnogo.
Mara veruje da će imati veeeliku platu, toliko veliku da će moći da putuje po celom svetu za vreme svakog praznika. I to ne negde blizu, već daleko. Po samim krajevima planete. Tako Mara veruje da je kraj sveta na nekim tačkama koje ona sama određuje u pauzama posla, krećući se slobodno po površinama google earth- a. Jer naravno, Mara trenutno nema dovoljnu platu za svoja egzotična putovanja, plus živi u Srbiji, i ne može da mrdne nigde bez vize. A nije u stalnom radnom odnosu (za razliku od mene) i jako teško može da dobije vizu.
Na pauzi za ručak, Mara odlazi do Salad bar-a da pojede cezar salatu. Tu voli. U tržnom centru u Sremskoj, ipak joj privuče pažnju neki duboko postaveljeni šareni izlog. Ona kreće ka izlogu i spoplete se o nešto veliko što leži u mraku na sred puta.
“Ups! Izvinite što sam vas pregazila!” Izvini se Mara. Međutim, telo se ne pomera.
U tom trenutku Mara pomisli o sebi kao o nekome ko gazi preko leševa i ta slika joj se nikako ne dopadne, pomisli da je to neki znak, neke više sile. Međutim, nije! To je zaista leš! Leš nekakve gospođe u godinama. Koji kada pomeri, ispadne joj perika, I Mara se zabezekne kada shvati da je mrtva gospođa muško, tačnije, mrtvi gospodin. I izleti odatle, isprepadana, i ode da pojede svoju cezar salatu, jer radni dan traje još punih četiri, a možda i više sati, i treba imati snage da se pregura i da se ne misli o nekakvom lešu sa kojim ona konkretno nema - ali apsolutno nikakve - veze.

NASTAVIĆE SE: Kako sada stoje planovi, sa temom: Preskakanje ili prelaženje preko leševa? (Pitanje je sad).